CENTRALNI NERVNI SISTEM

Cine ga MOZAK od 6 delova i KIMENA MODINA.Mozak cine:prednji

mozak,medjumozak,mali mozak,Varolijev most,srednji mozak i produzena mozdina.
Kicmena mozdina se pruza unutar kicmenog kanala i integrise jednostavne odgovore i jos prenosi
informacije ka mozgu i iz mozga.
Vlakna(aksoni) nervnih celija u CNS-u se grupisu u snopove koji zbog mijelina oko njih imaju
sedefastu boju i cine BELU MASU.
SIVU MASU cine:tela neurona,dendrite i nemijelizovani aksoni.
JEDRA (ne treba ih mesati sa celijskim jedrima) su TELA neurona unutar CNS-a u beloj masi i ona su
NERVNI CENTRI.Oni kontrolisu pojedine funkcije bez ukljucivanja ostalih delova mozga,Na pr.u
nizim delovima mozdanog stabla su jedra-automatski centri za regulaciju disanja,krvnog pritiska I rada
srca kao i vazni refleksni centri za ishranu i odbrambeni:refleks suzenja,kijanja,kasljanja,zvakanja i
gutanja.Oni primaju i dodatne informacije iz dr.delova CNS-a i tako aktivnost prilagodjavaju trenutnim
potrebama organizma.

CENTRALNE SINAPSE

Su veze izmedju bilo koje dve nervne celije u CNS-u.Tu je prenos signala u osnovi isti kao kod
nervno-misicne synapse ali mnogo slozeniji.Razlika je sto jedna motorna nervna celija uspostavlja vezu
sa jednim misicem a vecina nervnih celija uspostavlja vezu sa mnogo(najcesce nekoliko stotina)drugih
nervnih celija.Druga razlika je sto se kod nervno-misicne synapse uvek oslobadja acetilholin a kod
centralnih razliciti neurotransmiteri koji se vezuju za svoje receptore na membrane postsinaptickog
vlakna.Treca razlika je sto acetilholin uvek EKSCITUJE(nadrazuje) misicna vlakna a neurotransmiteri
na centralnim sinapsama mogu i da ekscituju i da inhibiraju membranu postsinaptickog vlakna sto zavisi
od vrste neurotransmitera i receptora za koji se vezuje.
****Centralne synapse su UVEK HEMIJSKE i to najcesce izmedju NERVNOG VLAKNA
PRESINAPTICKE NERVNE CELIJE I DENDRITA POSTSINAPTICKE-AKSONSKO-
DENDRITSKE SINAPSE.Mogu se formirati i izmedju drugih delova nervnih celija.
Izmedju dve nervne celije kod centralne synapse postoji SINAPTICKA PUKOTINA u koju
presinapticke celije otpustaju neurotransmitere.Na membrane postsinapticke nervne celije postoje
razliciti receptori za razlicite neurotransmitere.
*****RAZLICITE NERVNE CELIJE SADRZE RAZLICITE NEUROTRANSMITERE-acetilholin ijos
dvadesetak vrsta drugih.Oni se mogu svrstati u 4 grupe:
**** 1.AMINI:-acetilholin-deluje na motornu plocu,CNS,PNS
-noradrenalin-deluje u CNS-u i PNS-u
-adrenalin-deluje u CNS-u i PNS-u
-serotonin-deluje samo u CNS-u
****2.AMINO KISELINE:-gama amino buterna kiselina-samo u CNS-u
-glicin-samo u CNS-u
-glutamat-samo u CNS-u
-aspartat-samo u CNS-u
****3.NEUROPEPTIDI-supstancija P-samo u CNS-u
-enkefalin-samo u CNS-u
****4.PURINI-adenozin-u CNS-u i PNS-u
-ATP-u CNS-u i PNS-u
****RECEPTOR postaje funkcionalan tek kada se za njega veze neurotransmitter.
Kada se za receptor veze neurotransmitter,on menja oblik sto dovodi do otvaranja jonskog kanala
koji je pod kontrolom receptora i dogodi se depolarizacija-znaci efekat neurotransmitera je
EKSCITATORAN.Taj promenjeni potencijal membrane se tada zove EKSCITATORNI
POSTSINAPTICKI POTENCIJAL-EPSP.Taj potencijal se priblizava kritickom nivou.
Sinapse mogu biti i inhibitorne .Ako se neurotransmiter veze za receptor na membrane inhibitorne
nervne celije,otvaraju se kanali za K i Cl pa ona postaje jos negativnija-udaljava se od kriticnog
nivoa.Taj potencijal se zove INHIBITORNI POSTSINAPTICKI POTENCIJAL-IPSP.
Neurotransmiteri se brzo razgradjuju pa su EPSP i IPSP kratkotrajne promene koje pojedinacno ne
mogu dovesti do kriticnog nivoa(EPSP).Svaka postsinapticka nervna celija komunicira sa mnogo drugih
i istovremena aktivnost svih njih ce dovesti do sabiranja sinaptickih potencijala i do nastanka AP.To je
prostorno sabiranje.Ako jedna presinapticka ima vise sinaptickih transmisija u kratkom vremenskom
razmaku,takodje dolazi do sabiranja ali VREMENSKOG.
******Nastanak AP zavisi od interakcije ekscitatornih i inhibitornih uticja,tj.od prostornog I
vremenskog sabiranja sinaptickih potencijala.

FUNKCIONALNA ORGANIZACIJA CNS-A

U nasem nervnom sistemu postoji vise vrsta veza izmedju samih nervnih celija.Jedne od njih su
MONOSINAPTICKE VEZE-na pr.veza izmedju jedne senzitivne i jedne motorne nervne celije kod
refleksa povlacenja pa se on zove monosinapticki refleks.Mnogo cesce su POLISINAPTICKE VEZE u
kojima su izmedju senzitivne i motorne nervne celije umetnuti interneuroni.
******Interneuroni ne sprovode sam refleks vec koordinisu motornu aktivnost tj.stabilizuju refleksni
odgovor.
RECIPROCNA INHIBICIJA:
Tela senzitivnih neurona osetljivih na bol se nalaze u gangliji van kicmene mozdine.te nervne celije
su unipolarne.tj.sa njih polazi vlakno koje se grana na 2 ogranka.Jedan ogranak ide prema kozi gde
njegov zavrsetak ima ulogu receptora a drugi ide prema kicmenoj mozdini i aktivira interneuron koji
takodje ima dva ogranka.Jedan od njih aktivira motornu nervnu celiju koja ide ka fleksoru i on se
kontrahuje.Drugi ogranak ide ka mozgu sto izaziva voljnu kontrolu refleksne reakcije.Inhibitorni
interneuron moze imati jos jedan posebni ogranak koji gradi inhibitornu sinapsu sa motoneuronom koji
inervise suprotnu antagonosticku grupu misica-ekstenzori.Kontrakcije ekstenzora izazivaju
opruzanje ekstremiteta.
Ako se istovremeno aktiviraju fleksori a ekstenzori relaksiraju izvrsice se koordinacija tj.refleks ce se
odigrati glatko i bez trzaja.Taj tip veza se zovu reciprocna inhibicija.
DIVERGENCIJA I KONVERGENCIJA:
Divergencija je tip veze u kojoj se informacija sa jedne presinapticke nervne celije prenosi na mnogo
postsinaptickih ciljnih celija.Na pr.u refleksu povlacenja informacija sa jedne presinapticke senzitivne
celije se prenosi na nekoliko stotina postsinaptickih motornih a sa njih na nekoliko stotina misicnih
celija.Zbog velikog broja sinapsi,prilikom prenosenja impulsa signal se pojavcava.Ta ista nervna celija
komunicira i sa interneuronom koji je dalje sprovodi u CNS.To omogucava da se pokreti koordinisu.
*****Divergencija i pojacavanje se dogadjaju u kicmenoj mozdini i svim delovima CNS-a.
Konvergencija je tip veze u kojoj jedan motoneuron prima informacije sa vise presinaptickih
celija.Tako jedan motoneuron moze primate informacije iz razlicitih receptora kao i iz CNS-a.Te
iformacije se sabiraju a od rezultata zavisi da li ce se pokret izvrsiti ili inhibirati.
 LANANE VEZE:kod divergencije i konvergencije se nervni impulse se sire
prostorno.Nekada,reakcije mogu trajati duze nego sto traje stimulacija na receptor.To je vremenska
amplifikacija i omogucavaju je lanane veze izmedju nervnih celija.Naime,nekad se nervnih celija
uspostave kruzne ekscitatorne veze u kojima AP teoretski moze kruziti beskonacno dugo.U njima
aktivnost nervnih celija oscilira a traje sve dok iz nekog razloga neka nervna celija ne prestane da
stvara nervne impulse.Neki misled a oscilatorne veze mogu biti osnova za memoriju ali kratkotrajnu.
Povratna inhibicija je kada signal iz aktivne nervne celije istovremeno aktivira ciljnu celiju ali i
inhibitorni neuron koji moze da ogranici aktivnost aktivnog neurona.Povratna inhibicija je lancana veza
u kojoj jedan aktivni neuron gradi sinapsu sa ciljnom celijom(misicem) a drugim ogrankom sa
inhibitornim neuronom koji ogranicava aktivnost tog neurona.Takvi oblici ponasanja su veoma slozeni.

EVOLUCIJA NERVNOG SISTEMA

Kod slozenijih organizama receptori posreduju izmedju spoljasnje sredine i nervnog

sistema.Kod primitivnih organizama jedna celija ima ulogu i receptora i provodnika i efektora.
Kod jednocelijskih organizama cela membrana ili njen deo reaguju na izmenjene uslove sredine.Na
pr.kod parameciuma se u opasnosti otvaraju kanali za Ca +ili K+ i zavisno od vrte otvorenog kanala
aktiviraju treplje u jednom ili drugom pravcu.
Najprimitivnije visecelijske zivotinje SUNDJERI nemaju nervni system ali neke njihove celije imaju
sposobnost primanja drazi i grcenja.Najprimitivniji nervni system,prvi koji se pojavio u evoluciji je
mrezast ili difuzni-kod dupljara.
Kod pljosnatih crva i zglavkara se javlja ganglijski ili vrpcast nervni system.Kod njih se javljaju
ganglije grupe neurona i to u svakom segmentu.Prvi put se javljaju glavene ganglije-mozak.
Kod kicmenjaka se javlja najslozeniji cevast nervni system.Neuroni stvaraju nervnu cev koja se rano
u embrionalnom razvicu siri u prednjem delu na 3 mozdana mehura.
*****Od prvog mehura tokom razvica nastaju prednji mozak i medjumozak.
*****Od dugog mehura nastaje srednji mozak.
*****Od treceg mehura nastaju mozdano stablo i mali mozak
*****Od ostatka nervne cevi nastaje kicmena mozdina.
Tokom razvica nervna cev se menja.Supljina u kicmenoj mozdini se suzava nastaje centralni kanal
koji u predelu velikog otvora prelazi u IV mozdanu komoru.
*****Pod IV m.komore cini mozdano stablo a krov mali mozak.
*****IV i III mozdana komora se povezuju preko uskog Silvijevog kanala .
*****III mozdana komora je smestena u medjumozgu.
*****III mozdana komora je u vezi i sa preostale dve komore u prednjem mozgu.
*****Sve komore i centralni kanal su ispunjene mozdanom tecnoscu koja stiti mozak od potresa,naglih
promene krvnog pritiska i promene hemijskog sastava krvi.
Mozak i nerv se prvi put spominju u papirusima starih Egipcana.Hipokrat navodi mozak kao srediste
intelekta i opisuje epilepsiju kao mozdane smetnje.
Stari grcki filozofi - Sokrat i Aristotel su pisali o mozgu,umu,svesti mada je Aristotel smatrao da je
srce centar intelekta.Cuveni anticki lekar Galen je 177.god.drzao studentima predavanja o mozgu a
Leonardo da Vinci je 1504.napravio model mozdanih komora od voska.
***Ganglije su skupovi tela neurana i kod kicmenjaka se srecu i u PNS-u.
***Jedra su ganglije u CNS-u,skupovi tela neurona.
 FUNKCIJE KICMENE MOZDINE-MEDULLA SPINALIS

****Kicmena mozdina je evolutivno najstariji deo CNS-a.Nalazi se u kicmenom kanalu a najduza je

kod riba jer zalazi i u repni i ima ulogu u kretanju.
****Kod kicmenjaka se zavrsava u nivou prvog krstacnog prsljena(krsnog)
U centru je centralni kanal ispunjen mozdanom tecnoscu(likvorom).Oko kanala je siva masa u obliku
leptira sa rasirenim krilima .
*******Sivu masu cine:Tela neurona,kraci nastavci-dendriti i duzi nemijelizovani nastavci.
Na krilima se vide prednji zadnji rogovi.Oko sive mase je bela masa od mijelizovanih vlakana-
aksona.Segmentirana je (u vezi sa kicmenim prsljenovima).Svaki segment ima svoj par nerava.
********Kod coveka postoji 31 par mozdinskih(spinalnih)nerava a kod zabe 10 pari.
********Mozdinski nervi su mesoviti jer sadrze i motorna i senzitivna nervna vlakna.
*******Senzitivna vlakna prenose informacije od receptora na periferiji do tela neurona koja su
zadnjim rogovima sive mase.
*****Senzitivni deo sadrzi i gangliju-skup tela neurona koje pruzaju nastavke prema periferiji ka
receptoru i prema telima neurona koja su u zadnjim rogovima
******Tela motornih neurona su prednjim rogovima sive mase i pruzaju se do efektora sto dovodi do
grcenja,opruzanja ili lucenja hormona.
*****Belu masu cini veliki broj mijelizovanih nervnih vlakana grupisanih u uzlazne puteve-vode ka
visim delovima mozga i silazne puteve-vode iz visih delova mozga ka periferiji.
*****Uzlazni put je na pr.onaj koji prenosi informacije iz koznih receptora za bol do talamusa.
*********Najvazniji silazni put je PIRAMIDALNI PUT.
*******Piramidalni put prenosi informacije iz kore prednjeg mozga do kicmene mozdine i daje
komandu za grcenje skeletnih misica-omogucava voljne,fine i naucene pokrete.
*****Na prednjoj strani produzene mozdine se piramidalni putevi ukrstaju sto znaci da svaka
polovina mozga kontrolise suprotnu stranu tela.
******U razlicitim nivoima kicmene mozdine se nalaze nervni centri-grupe tela neurona koji
regulisu aktivnost misica koji pokrecu glavu,vrat,trup i ekstremitete.
******U nivou vratnih prsljenova je centar koji regulise pokrete dijafragme sto znaci i pokrete
disanja.
****Kicmena mozdina regulise i aktivnost unutrasnjih organa jer sa nje polazi vecina vlakana ANS-a.
****Kicmena mozdina je centar refleksnih reakcija.
Pojam refleks prvi je upotrebio Dekart u 17.veku kao reakciju uslovljenu prirodom stimulusa.
Refleksne reakcije nisu iskljucivo vezane za kicmenu mozdinu jer se centri za mnoge refleksne reakcije
nalaze u visim delovima CNS-a-i to za slozenije reakcije.Za manje slozene refleksne reakcije odgovorni
su nizi delovi CNS-a,kicmena mozdina.
*********U kicmenoj mozdini su refleksni centri za:refleks povlaacenja,refleks grcenja trbusnih misica
pri golicanju,refleks savijanja noznih prstiju pri ceskanju tabana,tetivni refleks koji se izaziva udarcem
perkusionog cekica na tetivu misica.
*******Osnovna uloga kicmene mozdine je ostvarivanje refleksnih reakcija i pokreta i sprovodjenje
informacija ka mozgu i iz mozga.
*****Kicmena mozdina objedinjuje aktivnost tkiva i organa u jedinstvenu celinu-organizam.
*****Spinalni sok je stanje arefleksije-gubitka svih refleksnih reakcija do koje dolazi ako se prekine
veza izmedju mozga i bilo kog dela kicmene mozdine.Gube se refleksi ispod mesta prekida.
*****Kod coveka,nekoliko nedelja posle prekida veze se refleksi vracaju ali ostaje trajna nemogucnost
voljnih pokreta-paraliza,kao i trajno gubljenje kozne osetljivosti.
 AUTONOMNI NERVNI SISTEM

Je deo PNS-a koji deluje samostalno,autonomno.Nije pod kontrolom nase volje.Kontrolise

rad glatkih misica unutrasnjih organa,zlezda i srcanog misica.Cak i kad spavamo regulise rad srca,krvni
pritisak,disanje,telesnu temperature,rad creva
Unutrasnji organi imaju dvojnu inervaciju.Inervisu ih simpatikus i parasimpatikus koji rade
antagonisticki(reciprocno).To znaci da kad je jedan aktivan,drugi smanjuje aktivnost i obrnuto.
******Simpaticki nervni system je aktivan kad smo uzbudjeni,uplaseni,oprezni,fizicki aktivni.
******Parasimpatikus je aktivan kad smo mirni,kad spavamo,posle obroka
******ANS brzo ostvaruje svoje funkcije.Za 3 sekunde moze da poveca broj otkucaja srca sa 70 na
150.Za 10 sek.moze da poveca krvni pritisak dva puta,za nekoliko sekundi moze da pojaca
znojenje.Sve to registruje poligraf-detektor lazi.
Oba sistema se sastoje od ganglija,preganglijskih i postganglijskih neurona.
*****Ganglije cine tela postsinaptickih neurona.
*****Razlike izmedju simpatikusa i parasimpatikusa su polozaj tela neurona i ganglija.
*****Tela sinaptickih preganglijskih neurona su u kicmenoj mozdini.Zavrsecima ostvaruju sinapsu sa
telima postganglijskih neuraona koja su u ganglijama simpatickog stabla.
*****Simpaticke ganglije su uz samu kicmenu mozdinu,paralelno s njom.
*****Vlakna preganglijskih vlakana su kratka a posganglijskih duga jer treba da stignu do svih organa.
*****Tela parasimpatickih preganglijskih vlakana su uglavnom u produzenoj mozdini,deo jedra X
glavenog nerva-vagusa i veoma su duga.Ganglije su mu u samim organima.Postganglijska vlakna su
mu jako kratka.
Na krajevima postganglijskih vlakana simpatikusa se luci noradrenalin.Kad se veze za receptore u
srcu-ubrzava njegov rad,kad se veze za receptore u zidovima krvnih sudova suzava ih sto povecava
krvni pritisak,siri disajne organe,siri zenice.Suprotno tome,noradrenalin maksimalno usporava rad
sistema za varenje,praznjenje besike,rad polnog sistema..To se dogadja kada smo pod stresom ili kada
smo fizicki aktivni a tada je misicima potrebno vise kiseonika I vise glukoze a nastaje vise CO 2,pa
ubrzano disemo,srce ubrzava rad da bi krv dopremila glukozu,krv se usmerava ka perifernim delovima
tela,sire se zenice(u strahu su velike oci) a varenje se skoro obustavlja jer je u tom trenutku taj process
energetski skup i spor.
Deo preganglijskih vlakana simpatikusa koji polazi iz kicmene mozdine se zavrsava u srzi
nadbubrezne zlezde koja brzo oslobadja adrenalin a on ima skoro isto dejstvo kao i noradrenalin.Za
srz nadbubrezne zlezde se kaze da je promenjena simpaticka ganglija koja je izgubila postganglijske
nastavke.
Krajevi parasimpatickih vlakana oslobadjaju acetilholin koji kad se veze za receptore usporava rad
srca i disanje,snizava krvni pritisak,podstice varenje,rad polnih organakad smo mirni.

FUNKCIJE MOZDANOG STABLA

****Cine ga:produzena mozdina,mozdani-VAROLIJEV most i srednji mozak.

U dnu lobanje u predelu velikog otvora kicmena mozdina pocinje da se siri i prelazi u produzenu
mozdinu.Na tom mestu centralni kanal prelazi u IV mozdanu komoru.
****Pod IV mozdane komore cini mozdano stablo a krov mali mozak.
****Produzena mozdina je veza izmedju kicmene mozdine i Varolijevog mosta.Po gradji je slicna
kicmenoj mozdini ali zbog ukrstanja vlakana bele mase siva masa gubi oblik leptira i izdeljena je na
mnogo ostrvaca u kojima su jedra grupe tala neurona XII,XI,X i IX glavenog nerva.
****Glavene nerve cine vlakna cija su tela grupisana u jedra a ona su u visim delovima CNS-a.
****Produzena mozdina je cvor zivota jer su tu automatski centri za disanje,rad srca i
promer(precnik) krvnih sudova tj.za regulaciju krvnog pritiska.Ti centri su u evolutivno najstarijem
delu mozdanog stable koji se zove mrezasta(retikularna)struktura.
****Mrezastu strukturu cini slozena mreza neurona a proteze se kroz mozdano stablo i medjumozak .
****Centar za udisaj spontano salje nervne impulse 2 sekunde na neurone kicmene mozdine a oni
inervisu spoljasnje medjurebarne misice i dijafragmu(vazni su za udisaj).
****Dijafragma je popreko postavljen misic koji odvaja grudnu i trbusnu duplju.
****Tokom naredne 3 sekunde ovaj centar ne salje impulse pa se disanje prekida ,misici se opustaju-
izdisaj.Ovaj ciklus se ponavlja u mirovanju 12 puta u minuti(2+3 je5,60:5 je 12)
**** Centri za rad srca spontano salju impulse putem X glavenog nerva-vagusa do srca oko 75 puta u
minuti.Ako se vagus presence,broj otkucaja se poveca na oko 150/min.
****Centar za promer krvnih sudova ima dva dela:deo koji suzava krvne sudove i povecava pritisak
krvi i deo koji siri krvne sudove i smanjuje krvni pritisak.
****Svi automatski centri primaju informacije sa periferije i u zavisnosti od potreba organizma menjaju
brzinu disajnih pokreta,otkucaja crca i visinu krvnog pritiska.
****Pored ovih zivotno vaznih centara u produzenoj mozdini se nalaze i centri za
gutanje,povracanje,lucenje pljuvacke kao i odbrambeni centri za refleks kasljanja i kijanja.
****VAROLIJEV MOST(mozdani most)povezuje produzenu mozdinu i srednji mozak.Tu su jedra
VIII,VII,VI i V glavenog nerva.Vazno je VIII jedro koje regulise ravnotezu i polozaj glave i tela.Ova
tela primaju informacije iz receptora srednjeg uha za odrzavanje ravnoteze.
*******Mozdani most:uskladjuje mimiku lica,prima bolne stimuluse iz koze lica,uha i zuba a tu su i
centri za zvakanje,sisanje i odbrambeni centri za suzenje i treptanje.
*****U mozdanom mostu je i vazan centar koji prekida spontano slanje impulsa iz centra za udisaj na 3
sekunde i tako regulise frekvenciju disanja.
SREDNJI MOZAK:Pretrpeo je najmanje promena tokom razvica.
*****Najrazvijeniji srednji mozak imaju kosljoribe-kod njih je on primarni vidni centar i lici na
gradju kore prednjeg mozga visih kicmenjaka.
*****Srednji mozak je dobro razvijen kod vodozemaca,gmizavaca i ptica.Prima vidne,zvucne i
motorne signale.
*****Srednji mozak je kod sisara slabo razvijenosim kod delfina i slepih miseva koji preko njega
primaju i emituju ultrazvuke i tako se orijentisu.
Na preseku srednjeg mozga se vidi da su siva i bela masa izmesane i da je u sredini SILVIJEV
KANAL koji spaja III i IV mozdanu komoru.
****Iznad Silvijevog kanala,na krovu srednjeg mozga su donje-slusne i gornje-vidne kvrzice.Slusne
kvrzice su deo slusnog puta a vidne primaju informacije iz mreznjace oka i iz vidnih zona kore prednjeg
mozga i podesavaju polozaj oka i glave u odnosu na vidne i slusne signale i signale iz koze.
****U centru srednjeg mozga su i jedra IV i III glavenog nerva koji kontrolisu automatske i svesne
pokrete ociju i refleksno sirenje i suzavanje zenica.
****Na bocnim stranama srednjeg mozga su i mozdane drske kroz koje prolaze putevi koji povezuju
prednji mozak i ostatak mozdanog stabla.
****U mrezastoj strukturi srednjeg mozga su i CRVENO JEDRO I CRNA SUPSTANCA-odrzavaju
normalni tonus skeletnih misica,normalno drzanje tela i glave u prostoru i ustajanje.
Ako zivotinji presecemo vezu izmedju mosta i srednjeg mozga ona ne moze da ustane i ne moze da
odrzi normalni polozaj glave i tela.Ekstremiteti su joj ukoceni,glava zabacena unazad a rep podignut.To
znaci da crveno jedro i crna supstanca salju kocece impulse na neurone produzene mozdine.Kada
se presence veza izmedju srednjeg mozga i produzene mozdine,neuroni produzene mozdine se
oslobadjaju kocnica i neprekidno salju impulse na neurone kicmene mozdine pa su misici za
nor,alan polozaj tela stalno ukoceni kao i misici ekstremiteta.
*******Parkinsonova bolest nastaje zbog ostecenja crne supstance srednjeg mozga i to onih celija koje
luce neurotransmiter-dopamin.Lucenje dopamina se smanji i do 80%.Nema kocecih impulsa pa se
javljaju karakteristicno podrhtavanje ruku i ukocenost misica.Leci se davanjem supstance od koje
nastaje dopamin.

FUNKCIJE MALOG MOZGA

Nalazi se na krovu IV mozdane komore.

******Najrazvijeniji je kod elektricnih riba ptica letacica i sisara trkaca sto znaci da mu je uloga
motorna.
****Kod sisara i coveka se sastoji iz dve hemisfere koje povezuje izduzeni deo-centralni
crv(vermis).Siva i bela masa su obrnuto rasporedjene u odnosu na nize delove CNS-a-siva masa je
spolja i cini koru a bela unutra.U beloj masi su jedra sive mase.Kora je izbrazdana u vidu listica i cine je
tela neurona .
*****Belu masu cine:nervna vlakna celija iz sive mase koja napustaju mali mozak i vlakna koja ulaze u
njega iz drugih delova mozga.
*****Mali mozak je podeljen u zavisnosti od evolutivne starosti i funkcija na:najstariji deo,stari deo i
najmladji deo.
*****Najstariji deo se prvi put srece kod kod riba a imaju ga i sisari-odrzava ravnotezu tela.
*****Stari deo se prvi put srece kod reptila(gmizavaca) i odrzava tonus misica,automatske pokrete i
stav tela sisara.
*****Najmladji deo je i najveci,kontrolise i koordinise pokrete tela i ekstremiteta,narocito kod brzih
pokreta.
*****Mali mozak koordinise i ispravlja voljne pokrete misica a komande je dao prednji mozak.
Prednji mozak salje komandu za voljni pokret preko piramidalnog puta a istovremeno je salje do
zubatog jedra malog mozga .Takodje,mali mozak prima i podatke sa periferije o polozaju
tela,ekstremiteta,zglobova,istegnutosti misica i te informacije uskladjuje sa prednjim mozgom,sredjuje
ih,obradjuje i salje nazad na periferiju.
*****Covek sa ostecenim malim mozgom ne moze da drzi ravnotezu,ne hoda pravilno,ne moze da
proceni udaljenost koju noge treba da predju,pokreti su neprecizni,neuskladjeni i sa greskama u
brzini,snazi i pravcu kretanja.

FUNKCIJE MEDJUMOZGA

Nalazi se izmedju leve i desne hemisfere prednjeg mozga i one ga pokrivaju sa svih strana
osim donje koja je slobodna i lezi u udubljenju baze lobanje.U sredini medjumozga je III mozdana
komora u vidu pukotine.
******Medjumozak cine:pinealna zlezda(epifiza),thalamus i hipotalamus.
TALAMUS je na ledjnoj strani III mozdane komore i cine ga grupe jedara sa raznim ulogama.
Nekada se smatralo da je on prenosna stanica gde se prekopcavaju nervna vlakna na putu ka prednjem
mozgu(usmerava vlakna ka mozgu).Danas znamo da radi i vise od toga:desifruje,tumaci i preradjuje
informacije sa periferije.
*****Svaki pojedinacni receptor iz puza unutrasnjeg uha ili iz mreznjace oka ima svoju projekciju na
talamusu.Talamus grubo razlikuje bol,grub dodir,vibracije,zvuk,svetlost i tamu cak i ako su ostecene
senzitivne zone prednjeg mozga.On te osecaje preradjuje,menja im kvalitet pre nego sto stignu u prednji
mozak.Ako se osteti taj deo talamusa,blag dodir se oseca kao bol,prijatan ukus kao neprijatan..
*****Talamus je i usputna stanica izmedju malog i prednjeg mozga.Utice na tonus misica,koordinaciju
pokreta i odrzavanje ravnoteze.
*****Ako se osteti taj deo talamusa javljaju se nenormalni pokreti koji lice na igru i karakteristicno
savijena saka sa ispruzenim prstima.
HIPOTALAMUS se nalazi na podu i zidovima III mozdane komore.Na donjoj strani je drska koja ga
povezuje endokrinom zlezdom-hipofizom.
*****Hipotalamus je najmanji i najkomplikovaniji deo deo mozga.
U hipotalamusu u sivoj masi je ogroman broj jedara koja su povezana sa drugim delovima CNS-a.Zbog
ogromnog broja veza sa drugim delovima mozga i endokrinim sistemom,regulise veliki broj funkcija.
****Od narocitog je znacaja odrzavanje stalnosti unutrasnje sredine(homeostaze),regulacija
ponasanja i oslobadja hormone koji regulisu aktivnost oba reznja hipofize.
*****Prednji deo hipotalamusa upravlja reakcijama u stanju mirovanja:usporen rad srca,sirenje krvnih
sudova,smanjenje krvnog pritiska,pojacano lucenje enzima za varenje,usporen metabolizam
*****Zadnji deo hipotalamusa ubrzava rad srca,suzava krvne sudove i povecava krvni pritisak kao i sve
reakcije vezane za stress.
*****Hipotalamus regulise i telesnu temperaturu:u prednjem delu je centar koji regulise odavanje
toplote i aktivira se kad je organizam izlozen visokoj temperaturi a u zadnjem delu je centar koji
aktivira niska temperatura spoljasnje sredine i on cuva toplotu.
*****Hipotalamus regulise i potrebe za hranom-tu su centri za sitost i za glad i to u bocnim delovima za
glad a u srednjem za sitost.Ako se razori centar za glad,smanji se ili prestane unosenje hrane a ako se
razori centar za sitost,javlja se nekontrolisano unosenje hrane i gojaznost.
*****Hipotalamus regulise i unosenje tecnosti.U prednjem delu je centar za zedj i za sekreciju
hormona zadnjeg reznja hipofize koji zadrzava vodu u organizmu.Kad dehidriramo,celije se skupe sto
aktivira ova dva centra.
*****Hipotalamus regulise i emotivno i instiktivno ponasanje:bes,ljutnju,strah.Ovu ulogu
ostvaruju:HIPOTALAMUS I LIMBICKI SISTEM.
*********LIMBICKI SISTEM CINE:hipokampus,bademasta jedra i limbicka kora
*********LIMBICKA KORA je najstariji deo kore prednjeg mozga.
*******Ako se kod majmuna stimulisu bademasta jedra i hipokampus javljaju se agresivne reakcije i
bes a ako se te structure uklone-pitomo ponasanje i gubitak straha-nasrcu na zmije kojih se inace plase.
*******LIMBICKI SISTEM I HIPOTALAMUS regulisu i reproduktivno ponasanje.Ako se kod
majmuna i macaka razore limbicka kora i bademasta jedra javlja se hiperseksualnost a to je primeceno
i kod ljudi.Ako se razore prednji delovi hipotalamusa javlja se nedostatak tog interesa.
Hipokampus je deo mozga u vidu potkovice koji zahvata obe hemisphere i veoma je vazan za
regulisanje svih vidova ponasanja pamcenje,tj.prebacivanje iz kratkotrajnog u dugotrajno.

FUNKCIJE PREDNJEG MOZGA

Tokom evolucije je pretrpeo najvece promene,povecala mu se masa i dobio je mnogo novih

uloga.
*****Kod riba i vodozemaca ima mirisnu ulogu.
******Kora prednjeg mozga se prvi put u evoluciji javlja kod gmizavaca.
******Kod coveka i sisara je dobro razvijen i ima uloge u ucenju,misljenju,pamcenju,govoru i kontroli
svih senzornih i motornih funkcija.
******Kod coveka se zove veliki mozak,najveci je deo CNS-a i pokriva ostale delove mozga.Tezina
mu je 1-1,5 kg a povrsina zbog naboranosti oko 2,2 m2.(1/3 je na povrsini mozga a 2/3 unutar
nabora).Cine ga dve hemisphere povezane snopom neurona koje su fizicki iste a imaju potpuno razlicite
uloge:regulisu pokrete misica suprotnih strana tela.
LEVA HEMISFERA REGULISE govor,pamcenje,pisanje,sklapanje recenica,resavanje
problema,analiticko razmisljanje putem razlaganja cinjenica,korak po korak.
******** LEVA HEMISFERA je dominantna kod NAUCNIKA.
*********DESNA HEMISFERA je odgovorna za sintetsko razmisljanje-sagledavanje celine u
jednom koraku.
******DESNA HEMISFERA je dominantna kod umetnika.
Na povrsini prednjeg mozga je siva masa koju cini oko 14 milijardi neurona.Ispod je bela masa koju
cine snopovi mijelinskih neurona koji povezuju dve hemisphere,delove iste hemisphere kao i koru sa
drugim delovima mozga.
*****Najveci deo kore cini filogenetski nova struktura od 6 slojeva tela neurona naslaganih kao novcici
i to je 90% kore.Svaki stubic se aktivira na odredjeni stimulus:svetlost,zvuk,miris ili dodoir.
*****Filogenetski stariji deo cini 10% kore i cine ga limbicka kora i mirisna kora.
*****Nova kora je anatomski podeljena na 4 reznja:ceoni,potiljacni,temeni i slepoocni.
*****CENTRALNA BRAZDA deli koru na prednju i zadnju polovinu.
******BONA BRAZDA deli koru na gornju i donju polovinu.
*****Po ulozi,kora je podeljena na motornu,senzornu i asocijativnu koru.
MOTORNE ZONE:nalaze se u ceonom reznju,ISPRED centralne brazed.Svaki stubic od 6 slojeva
naslaganih tela daje komande za za tacno odredjene misice suprotne strane tela a vlakna su im deo
piramidalnog puta.
*****Kanadski neurohirurg Penfild je utvrdio da se ispred centralne brazde i duz nje nalazi motorna
mapa pokretljivosti celog tela i slikovito prikazao kao Penfildov motorni coveculjak.Tu se vidi da
neuroni koji daju komandu misicima nogu suprotne strane tela nalaze na vrhu centralne brazde a a za
misice glave na dnu.To znaci da je telo na motornoj kori predstavljeno naopako.
*****Vecu povrsinu motorne kore zauzimaju pokretljiviji delovi tela-jezik,usne,palac.
*****Najmanji deo kore zauzimaju misici trupa koji su malo pokretni.
SENZORNE ZONE se nalaze iza centralne brazde u temenom reznju-senzitivni coveculjak.Telo je i
tu naopako postavljeno a velicina zone(projekcije) je srazmerna gustini receptora u odgovarajucim
delovima tela(osetljivosti cula).
*****Najveci deo senzorne zone pripada kozi prstiju.
*****Povreda delova kore senzornih zona dovodi do poremecaja osecaja odgovarajucih delova tela na
suprotnoj strani i to najvise za fini dodir,osecaja za toplo i hladno a najmanje za osecaj bola.
Senzorni putevi prvo stizu u thalamus gde se prekopcavaju i sticu grubi osecaji drazi a onda stizu u
senzorne zone-konacno odrediste gde nastaju fini osecaji.
ASOCIJATIVNE ZONE:postoje u kori sisara i cine najveci deo kore-90%.Tu se tumace nadrazaji,na
pr.zvuk ili slika.
VIDNE ZONE:su u potiljacnom regionu kore.Na nju se projektuje mreznjaca oka-tacka po tacka.Iz
ociju od svakog receptora polazi vlakno.Sva vlakna iz jednog oka izlaze kao ocni nerv.Ocni nervi se
ukrstaju i stizu u thalamus gde se prekopcavaju a zatim stizu do vidne zone.
*****Ako se razori vidna zona nastupa potpuno slepilo
*****Ako se razori asocijativna zona,predmet se vidi ali se ne zna o kom predmetu je rec.
SLUSNA ZONA:je u gornjem slepoocnom reznju kore.Preko srednjeg mozga i talamusa prima
informacije iz slusnih receptora unutrasnjeg uha.
*****Ostecenje slusne zone dovodi do gluvoce.
*****Ostecenje asocijativnih zona dovodi nerazumevanja onoga sto se govori-na razlikuje se
frekvencija zvuka.

GOVOR

Funkcije mozga su lokalizovane-zavise od tacno odredjenih delova kore.Najvaznije funkcije su

govor,pamcenje i misljenje.Za obavljanje tih funkcija jedna hemisfera je vaznija-dominantna
hemisfera.
*****Procesi vezani za govor,jezik i brzu obradu informacija su vezani za levu hemisferu.
*****Desna hemisfera je vazana za prostornu percepciju i kreativne sposobnosti.
*****BROKINA ZONA je kljucna za artikulaciju govora i nalazi se u ceonom reznju leve hemisfere.
(francuski neurolog Pol Brok je prvi otkrio ulogu ove zone)
*****Ako se osteti Brokina zona javlja se potpuna nesposobnost govora-afazija,ali te osobe razumeju
govor drugih osoba.
*****VERNIKEOVA ZONA (nemacki neurolog Karl Vernike)je u blizini Brokine zone i smatra se da
je odgovorna za pridavanje znacaja recima,Ako se ova zona osteti,osoba relativno dobro izgovara reci
ali je sadrzaj nejasan a razumevanje veoma slabo.U govoru ucestvuju i drugi delovi mozga.
*****Inervacija govornog aparata zavisi od visih delova kicmene mozdine i mozdanog stabla.
*****Govor zavisi i od slusne zone .
Slusni system salje informacije do slusne zone kore prednjeg mozga,one se obradjuju u Vernikeovoj
zoni a da bi se ta rec ponovila mora da stigne u Brokinu zonu.Tu nastaju komande koje se prenose do
motornih zona koje kontrolisu pokrete usana,jezika i grkljana od kojih zavisi izgovaranje reci.

UCENJE I PAMCENJE

*****Ucenje je proces sticanja novih znanja i usvajanja cinjenica.

*****Pamcenje ili memorija je sposobnost da se znanja sacuvaju i kasnije ponovo koriste.
Informacije se skladiste na dva nacina:
1. Kratkotrajna memorija-se zasniva na neposrednom culnom iskustvu,tj.to sto osetimo,cujemo
ili vidimo mozemo odmah da ponovimo.
2. Dugotrajna memorija-ako to iskustvo ponavljamo cesto tokom nekog vremena,moci cemo da
ponovimo posle nekog duzeg vremena.
Ucvrscivanje memorije-KONSOLIDACIJA je prenos informacija iz kratkotrajnog u dugotrajno
pamcenje.Zavisi od broja ponavljanja ali i od emotivnog stanja kao i od povezivanja sa prethodnim
informacijama.
Zaboravljanje je normalna pojava.AMNEZIJA je delimicni ili potpuni gubitak pamcenja ili
sposobnosti da se uci.Do nje dovode povrede nekih delova mozga ili neke bolesti.
Nas mozak pravi razliku izmedju ucenja i pamcenja cinjenica- brojeva,datuma,dogadjaja.. i vestina.
Cinjenice mozemo koristiti svesnim povlacenjem iz dugotrajne memorije Vestine primenjujemo bez
svesnog povlacenja i tesko mozemo da ih zaboravimo-voznja bicikle,plivanje..
U razlicitim oblicima ucenja ucestvuju razliciti delovi mozga,ali neki delovi mozga imaju posebnu
ulogu.Pamcenje cinjenica se zasniva na obradi informacija u asocijativnim zonama ceonog,limbickog i
temeno-potiljacnog reznja gde se povezuju informacije iz razlicitih cula,zatim se prenose u
hipokampus a odatle natrag u asocijativne zone kore velikog mozga.
*****Dugotrajno skladistenje informacija zahteva aktivnost slepoocnog reznja prednjeg mozga.
*****Pamcenje vestina zahteva aktivnost malog mozga i bademastih jedara i specificnih senzornih i
motornih zona koji izvrsavaju te radnje.
*****HABITUACIJA(navikavanje) je oblik ucenja u kome naucimo da ignorisemo stimulus koji
nema znacaja.
*****SENZITIZACIJA je oblik ucenja u kome pojacavamo sve stimuluse,cak i one koji prethodno
nisu imali znacaja.(telefon)
*****KLASICNO USLOVLJAVANJE je opisao ruski naucnik Ivan Pavlov u ogledu sa psima.Vise
puta je sparivao dva stimulusa:pokazivao je hranu koja je izazivala lucenje pljuvacke(bezuslovni refleks)
i zvuk zvona(uslovni stimulus).Nakon nekoliko ponavljanja pas je naucio da zvuk zvona prethodi hrani
pa je poceo da luci pljuvacku i na sam zvuk zvona.
*****INSTRUMENTALNO USLOVLJAVANJE-je tip ucenja u kome jedinka povezuje reakciju sa
pozeljnim stimulusom,na pr.nagradom.Na tome se zasniva dresura pasa.
*****Svi oblici ucenja se zasnivaju na promenama na sinaptickom nivou u specificnim mrezama
neurona.

FUNKCIONALNA STANJA MOZGA

ELEKTROENCEFALOGRAFIJA-EEG je postupak merenja bioelektricne aktivnosti

kore prednjeg mozga uz pomoc elektroda prislonjenih na povrsinu lobanje.To je prvi izveo engleski
fiziolog Ricard Katon 1875. godine kod psa i zeca.
*****Izgled EEG zapisa kod coveka se jasno razlikuje u budnom stanju i u toku sna.
*****Beta talasi su brzi,ucestali i male amplitude koji ukazuju na zivu aktivnost kore mozga
*****Alfa talasi su nesto manje ucestali i ukazuju na budno,mirno stanje.
*****Teta talasi su jos manje ucestalosti i javljaju se tokom sna.
*****Delta talasi jos sporiji i velike amplitude i javljaju se u dubokom snu

SAN I SPAVANJE

*****SAN je prolazno stanje smanjene osetljivosti organizma na stimuluse iz spoljasnje sredine

svojstven samo visim kicmenjacima i verovatno zivotinjama uopste.san je neophodan da bi ziveli kao i
hrana,voda ili vazduh.
San ima dve faze:REM(Rapid Eye Movement-brzi pokreti ocnih jabucica) i NREM faza.
****U REM fazi sanjamo,telo je mirno i opusteno a samo kolutaju ocne jabucice iako su oci
zatvorene.Snovi su realisticne mentalne iluzije .EEG je tokom sna kao u budnom stanju kad smo
mentalno aktivni.Zato se jos zove PARADOKSALNO SPAVANJE..Potrosnja O 2 je veca nego u budnom
stanju kad se resava tezak matematicki problem.REM faze se smenjuju vise puta sa NREM fazama a
ukupno cine 25% spavanja.
NREM faza cini oko 75% sna.Misici su opusteni a telo se pomera trazeci bolji polozaj.Temperatura
tela se smanjuje kao i potrosnja energije.Aktivan je parasimpatikus pa se usporavaju rad
srca,pluca,bubrega a ubrzava varenje.Telo se odmara.EEG talasi su spori i sa velikim promenama
amplitude-SPOROTALASNI SAN.
San i spavanje kontrolise nekoliko centara u prednjem mozgu.
*****Smatra se da budnost i san kontrolisu dva sistema-sistem za budjenje i system za padanje u
san.
*****Sistem za uspavljivanje cini nekoliko grupa celija u nizim delovima mozdanog stable kao i grupe
neurona u talamusu i hipotalamusu.
*****Sistem za budjenje najvecim delom cini ushodni aktivirajuci deo mrezaste structure kao i
neki delovi donjeg hipotalamusa i neke vise structure mozga.