FIZIOLOGIJA

Prof. Dr Milica Marinkovi

MEDICINSKA FIZIOLOGIJA
Tomislav M. Jovanovi

Defektoloki fakultet, Beograd 2004

 Literatura
1. T.M. Jovanovi. Medicinska fiziologija.
Defektoloki fakultet, 2004; Beograd
2. A.C. Guyton & J.E. Hall. Medical
physiology, tenth edition. W.B. Saunder
company 2000; Phyladelphia, Pensilvania,
USA. Prevod: Savremena administracija 2003;
Beograd
3. I. Anelkovi, A. Stajkovac, A. Ili. Anatomija
i fiziologija (za prvi razred medicinske kole).
Zavod za udbenike i nastavna sredstva. 2000;
Beograd
 Spremanje ispita

PROGRAM PRIPREMANJA ISPITA IZ

FOZIOLOGIJE

(skriptarnica)
 ( ):

I .
.
II .
.
III .
.
IV

V
VI ,

VII
VIII .
IX .
X
XI -
XII ,
XIII
XIV
XV
 (
100, 10)

30-50
- 20
- 10

- 20
50
 Ivo Andri. Znakovi pored puta:

SVI SE POLOENI ISPITI

PO DRUGI PUT POLAU,

I TO PO MNOGO TEIM MERILIMA.
 KOD PRVOG POLAGANJA
MOE I
SREA DA POMOGNE,
MOGU LJUDI
KROZ PRSTE DA POGLEDAJU,
 ALI KOD DRUGOG (Polaganja)
- NIEG OD SVEGA TOGA.

IGRA SLUAJA STANE,

A SVI LJUDI SE PRETVORE

U HLADNE, BEZOBZIRNE SUDIJE

ILI NEUMOLJIVE SVEDOKE..

 ZA TAJ DRUGI,
ODLUUJUI
I
STVARNI ISPIT
TREBALO BI ZAPRAVO DA SE
SPREMAJU"

Sa ovom preporukom pripremati PRVI ispit

 PHYSIOLOGIA1

Nauka o prirodnim zbivanjima,

procesima u organizmima
(biljke, votinje ovek)

1 Prvobitno znaenje, nauka o prirodi-fizika

MEDICINSKA FIZIOLOGIJA

NAUKA O FUNKCIONISANJU
LJUDSKOG ORGANIZMA
 LJUDSKI ORGANIZAM

JE
SKUP MEDJUSOBNO POVEZANIH

ORGANSKIH SISTEMA
 OSNOV FIZIOLOKIH FUNKCIJA

Ljudsko telo je precizno strukturiran*

sadraj HEMIJSKIH REAKCIJA. (!)

* Structura (lat.) : nain graenja, sastav

ustrojstvo, raspored
 OSNOV FUNKCIJA

(Bio)hemijske reakcije

Izgradnje i razgradnje organskih materija

Uee neorganskih materija
(voda, elektroliti)
Glavna karakteristika funkcije
ljudskog organizma
HOMEOSTAZA
 HOMEOSTAZA

Postojanje i odravanje relativno KONSTANTNE

sredine u organizmu

odravanje zapremine, temperature i hemijskog

sastava ekstracelularne tenosti za svaku eliju
 Unutranja sredina
(sredina unutar organizma)

Sredina (okolina) u kojoj ive i funkcioniu

elije ljudskog organizma:
Ekstracelularna tenost

Homeostaza: odravanje zapremine, temperature i

hemijskog sastava ekstracelularne tenosti za
svaku eliju
MEHANIZMI odravanja homeostaze:

NEGATIVNA povratna
sprega
Poveanje izaziva
smanjenje
POZITIVNA
povratna sprega
Poveanje
izaziva
poveanje
UVOD U ORGANIZACIJU TELA I
OPTI FIZIOLOKI PRINCIPI
Organizacija
 Organizacija
V. LJUDSKI ORGANIZAM
je
skup medjusobno povezanih
organskih sistema

Organizam je svaka iva zasebna jedinica

(jednoelijska ili vieelijska)
 Organizacija
IV. SISTEM ORGANA
grupa organa koja vri
ZAJEDNIKU FUNKCIJU ili SET* funkcija.

*Set- izvestan broj stvari koje su zajedno jer su

sline ili komplementarne (jedna drugu
dopunjuju)
Usta, creva (dopunjuju)
ORGANSKI SISTEMI
POKROVNI
SKELETNI SISTEM
 MIINI

glatki

skeletni srani
 NERVNI CNS (mozak i k.modina)

PERIFERNI VEGETATIVNI
 ENDOKRINI
hipofiza
paratireoidne
tireoidea
timus

Nadbubrena
Kora
(korteks)
Sr (medula)
pankreas

Testisi /
ovariumi
KARDIOVASKULARNI
Mali
Veliki pluni
sistemski
 LIMFNI

limfotok Limfni vorovi

 RESPIRATORNI
Gornji disajni

Donji disajni putevi

(Traheobromhijalno
stablo)*
*istim ravanjem prate
ga krvni sudovi
DIGESTIVNI
URINARNI I REPRODUKTIVNI
 III. ORGAN

Grupa tkiva koja obavlja specifinu funkciju

primer:
eludac (vezivno, miino,epitelno,nervno tkivo)
 II TKIVO

Grupa elija iste gradje i funkcije zajedno

sa ekstracelularnom tenou

epitelijalno,vezivno, miino, nervno

 I. IVI NIVO
ELIJA

Najmanja iva
strukturna i
funkcionalna
jedinica (najmanji
organizam)
0. NEIVI NIVO

HEMIJSKI ELEMENTI
HEMIJSKE VEZE
MOLEKULI
(vie od 20)
HEMIJSKI ELEMENTI
Najprostiji nivo organizacije ljudskog tela
Ugljenik (C)
vodonik(H)
kiseonik(O) ine 99% TT
azot (N)
fosfor (P)
kalcijum (Ca)
sumpor (S)
 ZATO OVI ELEMENTI?

BELANEVINE : C, H, O, N, / S, P
MASTI : C, H, O, / P
UGLJENIHIDRATI : C, H, O,
NUKLEINSKE KISELINE : C, H, O, N, P
Ca (Kosti, kogulacija, m.kontrakcije, luenje
neurotransmitera)
 HEMIJSKI ELEMENTI
Oligoelementi-mikroelementi

gvodje (Fe) molibden(Mb)

bakar (Cu) silicijum (Si)
nikl (Ni) rubidijum (Rb)
kobalt (Co)
cink (Zn)
jod (J) ine 0.01% organizma
 MOLEKUL

struktura sainjena od vie, najee

razliitih atoma,
koja ima sasvim druge osobine od atoma koji
je ine (H2, O2, = H2O)

Atomi u molekulu su sjedinjeni pomou

HEMIJSKIH VEZA (privlane sile)
 ATOM

najmanja estica koja

ima osobine
elementa
HEMIJSKE VEZE
 ZATO HEMIJSKE VEZE?

Procesi izgradnje = uspostavljanje veza

Procesi razgradnje = kidanje veza
HEMIJSKE VEZE

JONSKE
KOVALENTNE
VODONINE
 JONSKE

nastaju odavanjem elektrona jednog atoma i primanjem tih elektrona

od drugog atoma, to uzrokuje elektropozitivnost prvih a
elektronegativnost drugih, zbog ega se oni medjusobno privlae.
Zastupljene u neorganskim
jedinjenjima

Na+ Cl-
 KOVALENTNE

veze u kojima dvaili vie

atoma imaju zajedniki
par elektrona.
u
Zastuplenene
organskim
jedinjenjima.
 VODONINE

veze, sile koje se javljaju u jedinjenjima u kojima je vodonik kovalentno vezan

sa drugim atomima pa se ponaa kao slabo elektopozitivan,
privlaei slabo elektronegativne delove molekula (belanevine). Odgovorne za
trodimenzionalnu strukturu jedinjenja koja omoguava
ispoljavanje odredjenih funkcionalnih osobina (belanevine i DNK).
 HEMIJSKE REAKCIJE

(FORMIRANJE I RASKIDANJE HEMIJSKIH

VEZA)

IZGRADNJA (SINTEZA)

RAZGRADNJA

jedinjenja
NEORGANSKA JEDINJENJA
NEORGANSKA JEDINJENJA

Voda
Elektroliti
gasovi
 VODA

60-75% ljudskog organizma,

stalno se kree i redistribuira
 VODA

Distribucija (raspored)

1. Intracelularna tenost (ICT)* 65% telesne vode

2. Ekstracelularna tenost (ECT)* 35% telesne

vode
voda krvne plazme, limfe
intersticijalna (izmedju elija)
voda specijalizovanih odeljaka (CST, sinovijalna,
ona vodica)
*rastvor
 VODA

rastvara

Uloga
a. rastvara
b. oblaganje povrina (rastvor)
c. uee u termoregulaciji (rastvor)
 UNUTRNJA SREDINA

EKSTRACELULARNA TENOST (RASTVOR)

JE UNUTRANJA SREDINA
U KOJOJ ELIJE OBAVLJAJU SVOJE
FUNKCIJE
GASOVI

O2 i CO2
 elijsko disanje hrana
KISEONIK
(21% vazduha)

Spoljanja elija
sredina

(Viak CO2= acidoza)

 ELEKTROLITI (JONI)

manjak (katjoni) ili viak elektrona (anjoni) u

poslednjoj putanji

Na+,K+
Cl-,PO4-

H+ , OH-
 Koncentracija jona vodonika
(pH 0-14)
Kiseline poveavaju koncentraciju jona
vodonika, pH = 0-7 (H+ -------)

Baze smanjuju koncentraciju jona vodonika,

pH = 7-14 (---------OH- )
 Koncentracija jona vodonika

Intracelularno pH = 6.8
U krvi 7.35 - 7.45,
kompatibilno sa ivotom 7.2 - 7.9

pH odravaju plua, bubrezi i puferski sistemi

 PUFERSKI SISTEMI

Hemijsko jedinjenje ili par jedinjenja (kiselina i

njena so), koji reaguju sa vikom H ili OH
jona
Belaevine

NH2-C...............................C-COOH

NH2-C...............................C-COOH
Sa vikom OH jona

Sa vikom H jona
 Bikarbonati
Viak OH jona

H CO H HCO3
NaOH
H O NaHCO
2 3 2 3

NaHCO Na HCO3
HCl
NaCl H CO
3 2 3

Viak H jona
ORGANSKA JEDINJENJA

Ugljeni hidrati (eeri)

Proteini (belanevine)

Lipidi (masti)

Nukleinske kiseline
ORGANSKA JEDINJENJA
 UGLJENI HIDRATI
(C,H,O)

Monosaharidi :

pentoze (C5H10O4), riboza, dezoksiriboza, gradja
DNK i RNK

heksoze (C6H12O6), glikoza, fruktoza, galaktoza,
Energetske potrebe organizma
Disaharidi:
sukroza, laktoza maltoza, dva monosaharida
vezana kovalentnim vezama
 UGLJENI HIDRATI

Oligosaharidi

3-20 monosaharida.

Na spoljanjoj strani elijske membrane,

odredjuju antigeninost ( napr. krvnih
grupa A, B, AB)
 UGLJENI HIDRATI
Polisaharidi
Hiljade molekula glukoze vezane na razluiite
naine, razliitih osobina.

Glikogen i skrob razgranati molekuli

celuloza - prav molekul biljnog porekla, za

oveka nesvarljiv.
 LIPIDI
(C, O, H, P)

Razliiti tipovi jedinjenja

koja se
rastvaraju u organskim rastvaraima
(etar, hloroform, benzin, aceton..)
 LIPIDI
Proste, prave, masti
su estri glicerola i masnih kiselina

zasiene masne kiseline: palmitinska stearinska

(tene-vrste na sobnoj t0) CnH2nCOOH
nezasiene: palmitoleinska, linoleinska,
arahidonska. Imaju jednu, dve ili vie dvogubih
veza-dvostrukih kovalentnih veza izmedju
ugljenikovih atoma (nezasiene), manjak
vodonika
 LIPIDI
Voskovi
Lipoidi
pored glicerola i masnih kiselina sadre druge
sastojke npr. azotnu bazu- holin (acetilholin)

Sterini (holesterol) - alkoholi

une kiseline (derivati holinske kiseline)

vane za varenje i resorpciju masti
i vitamina A, D, E, K
 PROTEINI
(C, O, H, N / S, P)

makromolekuli koloidnih osobina u rastvoru

sastoje se od aminokiselina
+
NH2-R-C-H-COOH -

vezanih peptidnom vezom NH2-COOH

 PROTEINI

Enzimi
polipeptidi
proste ili sloene belanevine koje
imaju ulogu katalizatora
teorija aktivnog mesta (deo strukture koji reaguje
sa supstratom)
enzimsupstrat kompleks
NUKLEINSKE KISELINE

DNK
RNK

NUKLEOTIDI
 DNK

Desoksiribonukleinska kiselina

Fosfatna grupa
desoksiriboza
adenin-timin nukleotid
guanin-citozin
 RNK

ribonukleinska kiselina

fosfatna grupa
riboza
nukleotid
adenin-uracil
guanin-citozin
 ATP

adenozintrifosfat

specijalizovani nukleotid: adenin-riboza-

(PO4)3

razgradnja ATP-a energija za elijske

procese