1. Šta je ekologija?

Ekologija je biološka disciplina koja proučava odnose između živih bića i spoljašnje sredine, ali i odnose živih bića
međusobno. To je nauka koja se bavi proučavanjem prirode.

2. Šta je predmet proučavanja ekologije?

Predmet proučavanja ekologije su oblici borbe za opstanak, zatim proučava životnu sredinu, pilagođavanje živih bića
na uslove sredine, interakciju živih bića sa spoljašnjom sredinom ali i interakciju između sebe.

3. Od kojih reči potiče reč ekologija, ko je prvi uveo naziv, a ko se smatra osnivačem ekologije?
Ekologija potiče od grčkih reči oikos što znači kuća, dom, stanište i logos što znači nauka. Naziv je prvi uveo Ernest
Hekel 1866, a osnivačem ekologije smatra se Čarls Darvin koji je u svom delu „Poreklo vrsta“ opisao pojam borbe za
opstanak koji obuhvata splet uzajamnih odnosa između živih bića kao i između živih bića i okolne nežive sredine.

4. Koje su zajedničke osobine svih živih bića?

- sva živa bića se rađaju, razmnožavaju i umiru (reprodukcija)
- energiju neophodnu za svoje životne aktivnosti dobijaju iz hrane koju na razne načine razgrađuju u svojim
telima (metabolizam)
- imaju sposobnost da reaguju na nadražaje iz sredine koja ih okružuje (senzibilitet)
- imaju sposobnost da se na različite načine kreću u prostoru (pokretljivost).
- sva živa bića su građena na isti način (osnovna gradivna jedinica je ćelija, zatim tkiva, oni grade organe a
zatim oni grade sistem organa i zatim oni ceo organizam)

5. Šta označava hijerarhijska (stupnjevita) organizacija živih sistema?

Priroda je organizovana stupnjevito to jest hijerarhijski, zato žive sisteme možemo izučavati na različitim nivoima
organizacije i složenosti. Biomolekuli grade organele, a skup organela gradi ćeliju, skup ćelija gradi tkiva, više tkiva
različitih grade organe, to je viši nivo, a skup više organa koji imaju istu funkciju grade sistem organa a oni zajedno
grade organizam to jest jedinku kao najviši nivo organizacije živih bića.
Jedinke ne žive izolovane, već u grupama to jest populacijama, a one na nekim staništima (zajednicama), a skup više
životnih zajednica čine ekosisteme a više ekosistema čine biome, a više bioma čine jednu biosferu.

6. Na kojim nivoima se mogu izučavati živi sistemi?

Na svim hijerarhijskim nivoima organizacije i složenosti živih bića.

7. Podela ekologije prema predmetu istraživanja?

U zavisnosti od objekta i problema kojima se bavi ona se razvrstava na veoma veliki broj posebnih naučnih disciplina
osnovne su:
- ekologija biljaka
- ekologija životinja
- ekologija mikroorganizama
- ekologija gljiva
- ekologija čoveka

8. Podela ekologije u odnosu na prirodu životne sredine.

- ekologija kopnene sredine
- ekologija morske sredine
- ekologija slatkovodne sredine
- kosmička ekologija

9. Podela ekologije u odnosu na nivo organizacije.

- ekologija zajednica i ekosistema
- populaciona ekologija
- ekologija vrsta
 10. U čemu se ogleda značaj ekologije kao biološke discipline?
Predstavlja jednu od najznačajnijih prirodnih nauka.
Čovek je svojim negativnim delovanjem zagadio i narušio prostor u kojem se odvija život na našoj planeti, a ona ima
svoje granice i mogućnosti, i veliki broj naučnika stalno upozorava da je opstanak planete doveden u pitanje zbog
nepravilnog iskorištavanja prirodnih resursa i narušavanja prirodne ravnoteže.
Za sve ljudske aktivnosti neophodno je da postoji „ekološki“ način razmišljanja i delovanja. Poznavanjem ekologije
možemo prirodu koristiti za svoje potrebe, a da istovremeno bitno ne narušimo sklad prirodnih, ekoloških odnosa u
njoj.

11. Koji su najbitniji motivi izučavanja zaštite životne sredine?

Zaštita životne sredine je disciplina koja nastaje kao reakcija na iskorišćavanje Zemlje, jedine planete pogodne za
život čoveka, do krajnjih granica njenih mogućnosti.
Većina čovekovih aktivnosti utiče na životnu sredinu i to, najčešće na negativan način.
Životna sredina nam obezbeđuje vazduh koji udišemo, vodu koju pijemo, hranu koju jedemo i zemlju na kojoj živimo
Životnu okolinu koristimo kao prirodni resurs energije, drveta i minerala
Narušavanje životne sredine dovodi do ekološke krize.
Motivi su da bi očuvali lepotu prirode, biljke i životinje, zdravlje ljudi, plodnost zemljišta itd.