EKOLOGIJA

Predmetni nastavnik
dr Anica Milevi

1.

OSNOVNI POJMOVI I PRINCIPI

EKOLOGIJE
(definicije, znaaj, zadaci);
Pojam ekologije;
Zatita ivotne sredine i pojam ekolokih faktora;
Klasifikacija ekolokih faktora
(abiotiki klimatski, orografski, edafski; biotiki;
antropogeni faktori);
Ekoloka valenca; Biotop, ivotno stanite;
ivotna zajednica - biocenoza, ekosistem.
Kruenje materije i proticanje energije.
Biosfera jedinstveni ekoloki sistem zemlje.

Ekologija je relativno mlada nauka koja se bavi prouavanjem

odnosa ivih bia prema neivoj i ivoj prirodi. Ekologija oikos
stanite (dom, kua) i logos nauka, uenje. Prvi ga je upotrebio
nemaki biolog Ernst Hekel u delu Opta morfologija
organizama(1866. godina). Definicija ekologija izuava uzajamne
odnose ivih bia, kao i odnose ivih bia i okolne neive sredine.
Osnivaem ekologije, kao bioloke discipline, smatra se arls
Darvin, tvorac nauke o organskoj evoluciji. U monografiji
Poreklo vrsta, 1859. godine, arls Darvin objanjava pojmove
adaptacije i prirodnog odabira, kao i pojam borbe za opstanak.
Prema tome predmet prouavanja ekologije je ivotna sredina
organizama, onda je ekologija nauka o oblicima borbe za
opstanak u najirem smislu.

Ekologija je i nauka o gazdovanju ili ekonomiji ive prirode,

jer je ona i nauka o odravanju ivog sveta u celini.
Na ovim prostorima utemeljiva ekologije je Sinia Stankovi,
1933. u svojoj znaajnoj knjizi Okvir ivota (izdatoj samo
sedam godina posle prve knjige tampane u svetu pod nazivom
Ekologija) pie: ovek nije samo lan svoje ue drutvene
zajednice, nego u isto vreme i lan jedne daleko ire zajednice,
koju ini ceo ivi svet oko njega. Odrediti odnos oveka prema
ostaloj ivoj prirodi koja je jedna nerazdeljiva celina i koju ovek
sve intenzivnije iskoriava jedan je od zadataka ekologije, i to
zadatak od nedoglednog praktinog znaaja.

-analitika ekologija kod koje je postupak ispitivanja

analitiki, a odnosi se na ekologiju individualnih organizama
ekologiju vrste (ovo je zapravo autoekologija ili idioekologija);
-sintetsku (ekologija sinteze) i ona obuhvata ekoloka
istraivanja tri osnovna stepena organizacije ivoga sveta.
Ekologija se moe podeliti i na oblast opte ili teorijske, i
razliite oblasti primenjene ekologije. Ekologije oveka
prouava sloeni splet meuodnosa oveka i njegove okolne
ivotne sredine. Poslednjih godina uvode se i pojmovi
inenjerska ekologija, tehnika ekologija, privredna
ekologija itd.

Znaaj ekologije danas je da prouava zakonitosti

koje se odvijaju u odnosima u prirodi, odnosno koji su
nastali
u
istorijskom
razvoju
svake
vrste.
Ukoliko poznajemo istoriju tih odnosa lako e se uoiti
svako naruavanje (poremeaj prirodne ravnotee),
kao i otkrivanje uzroka naruavanja ravnotee, te se
mogu preduzeti mere da se ti uzroci otklone.
Otklanjanjem uzroka, zatitie se prirodni odnosi u
ekosistemima i ovekova aktivnost usmeriti u pravcu
zatite spoljanje sredine.

Poslednjih godina u ovu multidisciplinarnu naunu oblast

uvode se i pojmovi inenjerska ekologija, tehnika
ekologija, privredna ekologija itd. Sa aspekta struke i
onih kojima je i namenjen ovaj material, pod inenjerskom
ekologijom se podrazumeva sistem inenjersko tehnikih
mera i delovanja koje treba preduzeti sa ciljem ouvanja
kvaliteta sredine u uslovima stalno rastueg zadovoljavanja
potreba veanstva za sirovinama i energijom. U sklopu
ovoga se razlikuju dve grupe zadataka: ekoloki zadaci i
grupa inenjerskih zadataka pri emu se prvi mogu reavati
uz pomo drugih.

Zadaci e se moi sprovesti ukoliko budemo

ovladai osnovima ekologije i budemo imali ekoloko
miljenje odnosno bude razvijena ekoloka svest.

IVOTNA

SREDINA

EKOLOKI

FAKTORI

ivotna sredina ili okvir ivota obuhvata sve ono to

okruuje organizam i neposreno ili posredno deluje na
njegovo stanje, rast, duinu ivota i tako dalje.
Pod ivotnom sredinom organizama (pa i oveka)
podrazumeva se skup raznovrsnih ekolokih faktora ili
odgovarajuih elemenata spoljanje sredine (fizike,
hemijske, bioloke prirode pa i antropogene) u
odgovarajuem
prostornom
okviru
koji
neprekidno
deluje na organizme i za koji su vezani svojim ivotnim
potrebama.
Kompleks elemenata ili faktora ivotne sredine
neophodnih organizmu ine uslove opstanka ili ivotne
uslove sredine.

KLASIFIKACIJA I ZNAAJ EKOLOKIH FAKTORA

Celokupni razvoj jedinki svake vrste odvija se u vrlo
sloenom spletu spoljanjih uslova koji ine njegovu
spoljanju sredinu, ivu i neivu. Kompleks svih uticaja koji
deluju na organizam na mestu na kome ivi ine ivotnu
sredinu, a uticaji koji potiu iz sredine su ekoloki faktori
ili spoljanji faktori. Oni su vrlo promenljivi i organizmi na
promene reaguju ekolokim prilagoenostima koja su specifina
za svaku vrstu odnosno jedinku.

Ekoloki faktori mogu se podeliti na razliite naine i prema

razliitim kriterijumima. U celini osnovne kategorije
ekolokih faktora su abiotiki i biotiki faktori, dok su u
novije vreme od biotikih, kao posebna grupa po znaaju,
izdvajaju i antropogeni faktori.

EKOLOSKI FAKTORI KLASIFIKACIJA

(ivotni uslovi spoljanji faktori - uticaji)

ABIOTIKI FAKTORI

KLIMATSKI
FAKTORI
-Svetlost
-Toplota
-Voda
-Vlanost
-Padavine
-Vazduh
-Vetar

EDAFSKI
FAKTORI
(hemiski)
obuhvataju
fiziko-hemijska
svojstva i
bioloke osobine
zemljita

OROGRAFSKI
FAKTORI
(osobine reljefa)
obuhvataju
nadmorsku visinu,
nagib terena i
Dr. karakteristike
reljefa od znaaja
na
rasprostranjenost
pojedinih vrsta

BIOTIKI
FAKTORI

BIOTIKI
FAKTORI sredine
obuhvataju
meusobne odnose
razliitih vrsta, i
odnose jedinki u
okviru vrste poseban
je uticaj oveka na ivi
svet i ivotnu sredinu.
Svi organizmi utiu na
neivu sreedinu i
menjaju je.

ANTROPOGENI
FAKTORI

HIDRO
EDAFSKI
Antropos-ovek
Period
antropogena u
kenozojskoj eri
(period razvoja
ivog sveta na
zemlji i pojave
oveka)

Edaphos zemljite.

Grupe
ekolokih faktora
koji se odnose
na fizike,
hemijske i
bioloke osobine
vode, zemljita i
odgovarajuih
organizama.

Fotosinteza

OROGRAFSKI

FAKTORI

Orografski faktori obuhvataju nadmorsku visinu, nagib terena,

ekspoziciju i druge karakteristike reljefa, to ima veliki ekoloki
znaaj na rasprostranjenost pojedinih vrsta.

Tropske kine ume

Tropske ume

ume umerenog pojasa

Tropske ume
Savane

etinari

Panjaci
Pustinje

Tundre

Toplo

Vlano
Temperatura

Padavine
Hladno Suvo

Orografski faktori obuhvataju nadmorsku visinu, nagib terena,

ekspoziciju i druge karakteristike reljefa, to ima veliki ekoloki
znaaj na rasprostranjenost pojedinih vrsta.

ANTROPOGENI

FAKTORI

Antropogeni faktori obuhvataju celokupno delovanje oveka na

ivu prirodu. ovek je ve svojom pojavom znatno uticao na
okolnu
sredinu.
Oslobaaju
se
ogromne
koliine
ugljendioksida iz godine u godinu raste potreba oveanstva za
hranom, za energentima i td.

EKOLOKA

VALENCA

Granica kolebanja jednog ekolokog faktora i mogunost

opstanka organske vrste u tim granicama oznaava se kao
ekoloka valenca. Ona je kod jednog organizma razliita za
razliite faktore, a razliita je i za jedan factor kod razliitih vrsta
organizama. Organizmi s uskom ekolokom valencom su
steno valentni, a za organizme sa irokom valencom kae se da
su euri valentni.

Skup ekolokih faktora (ivotnih uslova) bez kojih

organizam ne moe da opstane predstavlja uslov
opstanka ili uslov ivota svakog organizma. Razliiti
organizmi na razliite naine reaguju na dejstvo jednog
istog faktora. Za svaku vrstu organizma karakteristini
su posebni uslovi. Razlikuje se donja (minimum) i gornja
(maksimum) granica izdrljivosti. Najpovoljnije dejstvo ekolokog
faktora oznaava se kao optimum, a najnepovoljnije kao pesimum.
Za svaki organizam, odnosno vrstu, postoji odreeni optimum
dejstva faktora spoljanje sredine.

Svojstvo, odnosno sposobnost prilagoavanja vrste na

odreeni opseg (dijapazon) dejstva faktora sredine naziva se
ekoloka valenca, odnosno ekoloka plastinost ili
tolerancija vrste; iri opseg kolebanja dejstva ekolokog
faktora,
utoliko
je
ira
njena
ekoloka
valenca.
Organizmi sa uzanom ekolokom valencom su stenovalentni (od
grkog stenos uzan), a organizmi sa irokom ekolokom
valencom su eurivalentni (od grkog exros irok).

EKOLOKA

NIA

Mesto koje jedna organska vrsta zauzima i uloga koju

ima u spletu odnosa, naroito ishrane u ivotnoj
zajednici, oznaava se kao ekoloka nia, a koja
podrazumeva
iskoriavanje
odreenih
ivotnih
mogunosti.
Razliite
vrste
imaju
i
razliite
mogunosti. One koje su ograniene na odreen izvor
hrane i ogranien prostor imaju usku ekoloku niu i
njihovo
preivljavanje
moe
biti
u
odreenim
uslovima dovedeno u pitanje.

Ekoloka nia podrazumeva ne samo fiziki prostor u

kome ivi organizam (tip ivotnog stania jezero,
reka, pustinja) ve i njegovu funkcionalnu ulogu u
ivotnoj zajednici (vrstu hrane), kao i poloaj koji
zauzima u spektru ekolokih faktora, u odnosu na
temperaturu, vlanost, hemizam sredine, kao i u odnosu
na ostale faktore opstanka.

BIOTOP,

IVOTNO

STANITE

Prostorno
ograniena
jedinica
koja
se
odlikuje
specifinim kompleksom abiotikih faktora naziva se
biotop (od grkih rei bios-ivot i topos-mesto). Prema
tome, biotop se moe definisati kao mesto ili prostorni
okvir koji zauzima jedna ivotna zajednica, odnosno
abiotika
komponenta
ekosistema.
Mesto gde jedna vrsta obino ivi zovemo ivotno
stanite podrazumevajui pod tim pojmom kompleks
abiotikih i biotikih faktora sredine.

IVOTNE

ZAJEDNICE,

BIOCENOZE

Jedinke
jedne
vrste
ne
ive
izolovano,
ve
u
populacijama, a same populacije na istom stanitu ive
u
zajednicama.
Populacije
organskih
vrsta,
u
prirodnim uslovima, ne ive izolovano ve zajedno, u
okviru viih organizacionih celina ili makrosistema koji
se nazivaju ivotne zajednice ili biocenoze (od grkih
rei bios-ivot i koinos-zajedniki). ivotne zajednice
su organizovane grupe populacija biljaka, ivotinja i
mikroorganizama, koje ive zajedno u istim uslovima
ivotne
sredine.
Prostor
koji
naseljava
ivotna
zajednica naziva se ivotno stanite ili biotop. Oni
ine
ekoloku
celinu.
ivotna
zajednica
predstavlja
biotiku, a stanite abiotiku komponentu tog skupa.

EKOSISTEM
Ekosistem
je
ekoloki
sistem
na
takvom
nivou
organizacije koji predstavlja kompleksno strukturno
funkcionalno jedinstvo neive i ive prirode, odnosno
biotopa i biocenoze.

BIOSFERA
Biosfera je globalni ekoloki sistem koji predstavlja
vrhunsko jedinstvo ive i neive prirode na Zemlji i
obuhvata itav prostor naseljen ivim svetom. Bosfera
odnosno ivotni prostor na Zemlji, obuhvata donje
slojeve atmosfere, hidrosferu i gornje delove litosfere
zemljinu koru. Sve komponente biosfere meusobno su
vezane biogeohemijskim ciklusima razmene materije i
energije.
Osnovna
strukturna
jedinica
biosfere
je
ekosistem

jedinstvo
odgovarajueg
biotopa
i
biocenoze.

BIOSFERA
Energija
Sunce

Atmosfera
VAZDUH

IVOT

Litosfera
ZEMLJITE
BIOSFERA
Zemlja
MINERALI

Hidrosfera
VODA

Osnovni procesi koji se u biosferi odvijaju imaju po pravilu

ciklini karakter i nazivaju se biogeohemijski ciklusi. ovek na
njih danas snano utie, menja ih, tako da postaje odluujui factor
dalje evolucije i opstanka ivota u biosferi. Dejstvo oveka na
prirodne procese predstavlja poseban biotiki factor,
antropogeni faktor.

EKOSISTEM
Ekosistem
je
ekoloki
sistem
na
takvom
nivou
organizacije koji predstavlja kompleksno strukturno
funkcionalno jedinstvo neive i ive prirode, odnosno
biotopa i biocenoze.

Reflektovano
zraenje

Sunevo
zraenje

Dugotalasno
zraenje

Refleksija
zbog
zagadjenja

Absorbuje
atmosfera

Emisija
oblaka

Termali
Refleksija
sa
povrine

Absorbcija
vode

Isparenja

Zraenje

Proputanje
atmosfere

Gasovi staklene
bate

Refleksija

Absorbcija
tla

Efekat staklene bate, usled zagadjenja viih slojeva atmosfere