Ко су оснивачи екологије?

Ернест Хекел (Ernst Haeckel)

“Природна историја стварања” (1866)

• Екологија назив за поддисциплину екологије која

проучава однос између животињски врста и
њихове органске и неорганске природе
 Чарлс Дарвин (Charles Darwin)
• Оснивач учења о органској еволуцији.
• Борба за опстанак покрива читав сплет
међусобних односа између живих бића и према
неживој природи – екологија је наука о
манифестацијама борбе за опстанак
 Различите дефиниције екологије
• жива бића
• средина
• међусобни односи живих бића у средини
• однос живих бића и средине
Екологија је наука која проучава однос живих
бића према њиховој средини, њихов
међусобни однос у средини и утицај
средине на жива бића.
 Фазе у развоју екологије:
1. Проучавање животне средине појединих врста,
заједнице врста – синекологија.
2. Проучавање екосистема.
3. Међуутицаје екосистема.
4. Проучавање биосфере.
• 5. Истраживање човековог положаја у биосфери
(Хмана екологија иСоцијална екологија).
 ПРЕДМЕТ И МЕТОД
СОЦИЈАЛНЕ ЕКОЛОГИЈЕ
• Предмет социјалне екологијеје ноосфера, тј.
процеси формирања и функционсања ноосфере.

• Ноосфера је ново еволуционо стање биосфере.

Представља јединство, мећуутицај природе и
друштва. Свесна људска делатност је одлучујући
фактор у настанку ноосфере.
Соломина: предмет социјалне екологије
проучавање глобалних проблема општег људског
развоја, као што су:

• проблем енергетских ресурса,

• заштита животне околине,
• проблем ликвидирања масовне глади и опасних
болести и
• освајање богатства океана.
 Социјалну екологију можемо одредити као
посебну социологију, која за предмет свог
проучавања има

• специфичне везе између човека и његове

животне средине,
• истраживање утицаја животне средине као
укупности природних и друштвених чинилаца на
човека,
• и утицај човека на његову животну средину са
становишта њеног очувања као оквира човековог
живота, као природно-друштвеног бића.
 односно предмет истраживања је:

• сазнавање основних законитости међудејства у

систему „друштво-природа”
• критичко промишљање индустријског друштва,
индустријски неразвијених и неурбанизованих
друштава, али и модерних, индустријских развијених
и урбанизованих друштава
• друштвених односа у урбаним срединама који делују
на човека преко утицаја на породичне, суседске и
локалне односе.
 Социјална екологија истражује и:
• еколошке факторе квалитета живота;
• повезаност између елемената човекове
природне и друштвене животне средине, као и
повезаност између заштите једне и друге;
• да ли образовни систем, примерен појединим
његовим нивоима (и садржајима), пружа
потребна знања о еколошким проблемима која
су потребна и за развој еколошке свести.
 ОДНОС СОЦИЈАЛНЕ ЕКОЛОГИЈЕ ПРЕМА
ДРУГИМ НАУКАМА
1. ОПШТА ЕКОЛОГИЈА И СОЦИЈАЛНА ЕКОЛОГИЈА
• социјална екологија и глобална екологија
• социјална екологија и хумана екологија
 СОЦИЈАЛНА ЕКОЛОГИЈА И ПОСЕБНЕ
СОЦИОЛОГИЈЕ
• Социологија заштите на раду
• Социологија града
• Социологија села
• Социологија локалних заједница
 СОЦИЈАЛНА ЕКОЛОГИЈА И ЕКОНОМСКЕ НАУКЕ

• Еколошки проблеми постају у све већој мери

предмет интересовања и проучавања економских
наука.
• Развој производних снага није довео само до
пораста материјалног и културног богатства
друштва, већ и до све интензивнијег загађивања
човекове средине, тачније до нарушавања
еколошке равнотеже.
 Шта је метод?
Три основна елемента метода:
1. предходна знања о предмету проучавања
2. поступак сазнавања
3. средства помоћу којих се предмет сазнаје
У изграђивању свог метода социјална
екологија треба да полази од:
1. еколошког погледа на свет
2. теорија о заштити животне средине
3. закона које је утврдила
 Еколошки поглед на свет
• Системско схватање света
• Еколошка криза-криза људског битисања у
савременом свету
• Профитерски индустријализам – узрок еколошке
кризе
• Решавање еколошке кризе-претпоставка
хуманистичког развоја
• Глобализација еколошких проблема и
универзализација одговорности за њихово
решавање.
Теорије о заштити човекове животне средине
• Теорија бентамиста
• Теорија малтузијанства
• Теорија “тихо пролеће”
• Теорија цене економског раста
• Теорија границе раста
• Теорија преображаја међубародног поретка
• Теорија постојаног стања ...
Критички да их промишља са становишта
научне заснованости
 ЗАКОНИ СОЦИЈАЛНЕ ЕКОЛОГИЈЕ

• Социјална екологија као наука треба да утврђује

научне законе

Односно

• треба да формулише основне законитости

међудејства елемената у систему „друштво-
природа“.
 Бари Комонер:
1.Све је повезано са свим
- принцип опште детерминисаности - загађење
човекове средине настаје као последица
нарушавања односа у еколошком систему;
2. Ништа не може нестати без трага
- људски род живи у свету чији је простор затворен
и зато све што се ствара узимањем од природе
на одређен начин се понова враћа, даје,
природи;
3. Природа боље зна
- постоји повезаност наших сазнања о природи и
нашег утицаја на њу;

4. Ништа се не добија бесплатно

- глобални еколошки системи представљају недељиву

целину и све што човек извуче из њих мора бити
надокнађено.
Пет закона социјалне екологије Н. Ф. Рејмерса:

1. правило социјално-еколошке равнотеже,

2. принцип културног управљања развојем,
3. закон (правило) социјално-еколошке замене,
4. закон историјске (социјално-еколошке)
непоновљивости и
5. закон Вернадског по коме биосфера неизбежно
прелази у ноосферу.
 10 закона социјалне екологије:
1. Човек је природно-друштвено биће, живи у природи, у
којој сви облици органског и неорганског света чине
неодвојиву заједницу.
2. Човекова животна средина састоји се од природних и
друштвених елемената
3. Природни ресурси су ограничени, а развој социо-
техничких система као резултат човековог стваралаштва
је неограничен.
4. Еколошки проблеми настају због неусаглашености
биосфрере, техносфере и социосфере.
5. Неопходна је акција друштва за очување и заштиту
природне средине.
6. Постоји повезаност између стања човековог
екосистема, концепта и циљева друштвеног развоја и
квалитета живота људи.
7. Еколошки проблеми имају глобално обележје и зато
човеково присвајање природе мора да буде
усаглашено са еколошким могућностима.
8. За остваривање овог циља потребно је развијање
еколошке свести.
9. Постоји повезаност између човекове животне и радне
средине.
10. Постоји повезаност између концепта заштите
животне средине у појединим друштвима и њихових
система вредности и културно-духовног развоја.