проучава однос између животињски врста и њихове органске и неорганске природе Чарлс Дарвин (Charles Darwin) • Оснивач учења о органској еволуцији. • Борба за опстанак покрива читав сплет међусобних односа између живих бића и према неживој природи – екологија је наука о манифестацијама борбе за опстанак Различите дефиниције екологије • жива бића • средина • међусобни односи живих бића у средини • однос живих бића и средине Екологија је наука која проучава однос живих бића према њиховој средини, њихов међусобни однос у средини и утицај средине на жива бића. Фазе у развоју екологије: 1. Проучавање животне средине појединих врста, заједнице врста – синекологија. 2. Проучавање екосистема. 3. Међуутицаје екосистема. 4. Проучавање биосфере. • 5. Истраживање човековог положаја у биосфери (Хмана екологија иСоцијална екологија). ПРЕДМЕТ И МЕТОД СОЦИЈАЛНЕ ЕКОЛОГИЈЕ • Предмет социјалне екологијеје ноосфера, тј. процеси формирања и функционсања ноосфере.
• Ноосфера је ново еволуционо стање биосфере.
Представља јединство, мећуутицај природе и друштва. Свесна људска делатност је одлучујући фактор у настанку ноосфере. Соломина: предмет социјалне екологије проучавање глобалних проблема општег људског развоја, као што су:
• проблем енергетских ресурса,
• заштита животне околине, • проблем ликвидирања масовне глади и опасних болести и • освајање богатства океана. Социјалну екологију можемо одредити као посебну социологију, која за предмет свог проучавања има
• специфичне везе између човека и његове
животне средине, • истраживање утицаја животне средине као укупности природних и друштвених чинилаца на човека, • и утицај човека на његову животну средину са становишта њеног очувања као оквира човековог живота, као природно-друштвеног бића. односно предмет истраживања је:
• сазнавање основних законитости међудејства у
систему „друштво-природа” • критичко промишљање индустријског друштва, индустријски неразвијених и неурбанизованих друштава, али и модерних, индустријских развијених и урбанизованих друштава • друштвених односа у урбаним срединама који делују на човека преко утицаја на породичне, суседске и локалне односе. Социјална екологија истражује и: • еколошке факторе квалитета живота; • повезаност између елемената човекове природне и друштвене животне средине, као и повезаност између заштите једне и друге; • да ли образовни систем, примерен појединим његовим нивоима (и садржајима), пружа потребна знања о еколошким проблемима која су потребна и за развој еколошке свести. ОДНОС СОЦИЈАЛНЕ ЕКОЛОГИЈЕ ПРЕМА ДРУГИМ НАУКАМА 1. ОПШТА ЕКОЛОГИЈА И СОЦИЈАЛНА ЕКОЛОГИЈА • социјална екологија и глобална екологија • социјална екологија и хумана екологија СОЦИЈАЛНА ЕКОЛОГИЈА И ПОСЕБНЕ СОЦИОЛОГИЈЕ • Социологија заштите на раду • Социологија града • Социологија села • Социологија локалних заједница СОЦИЈАЛНА ЕКОЛОГИЈА И ЕКОНОМСКЕ НАУКЕ
• Еколошки проблеми постају у све већој мери
предмет интересовања и проучавања економских наука. • Развој производних снага није довео само до пораста материјалног и културног богатства друштва, већ и до све интензивнијег загађивања човекове средине, тачније до нарушавања еколошке равнотеже. Шта је метод? Три основна елемента метода: 1. предходна знања о предмету проучавања 2. поступак сазнавања 3. средства помоћу којих се предмет сазнаје У изграђивању свог метода социјална екологија треба да полази од: 1. еколошког погледа на свет 2. теорија о заштити животне средине 3. закона које је утврдила Еколошки поглед на свет • Системско схватање света • Еколошка криза-криза људског битисања у савременом свету • Профитерски индустријализам – узрок еколошке кризе • Решавање еколошке кризе-претпоставка хуманистичког развоја • Глобализација еколошких проблема и универзализација одговорности за њихово решавање. Теорије о заштити човекове животне средине • Теорија бентамиста • Теорија малтузијанства • Теорија “тихо пролеће” • Теорија цене економског раста • Теорија границе раста • Теорија преображаја међубародног поретка • Теорија постојаног стања ... Критички да их промишља са становишта научне заснованости ЗАКОНИ СОЦИЈАЛНЕ ЕКОЛОГИЈЕ
• Социјална екологија као наука треба да утврђује
научне законе
Односно
• треба да формулише основне законитости
међудејства елемената у систему „друштво- природа“. Бари Комонер: 1.Све је повезано са свим - принцип опште детерминисаности - загађење човекове средине настаје као последица нарушавања односа у еколошком систему; 2. Ништа не може нестати без трага - људски род живи у свету чији је простор затворен и зато све што се ствара узимањем од природе на одређен начин се понова враћа, даје, природи; 3. Природа боље зна - постоји повезаност наших сазнања о природи и нашег утицаја на њу;
4. Ништа се не добија бесплатно
- глобални еколошки системи представљају недељиву
целину и све што човек извуче из њих мора бити надокнађено. Пет закона социјалне екологије Н. Ф. Рејмерса:
1. правило социјално-еколошке равнотеже,
2. принцип културног управљања развојем, 3. закон (правило) социјално-еколошке замене, 4. закон историјске (социјално-еколошке) непоновљивости и 5. закон Вернадског по коме биосфера неизбежно прелази у ноосферу. 10 закона социјалне екологије: 1. Човек је природно-друштвено биће, живи у природи, у којој сви облици органског и неорганског света чине неодвојиву заједницу. 2. Човекова животна средина састоји се од природних и друштвених елемената 3. Природни ресурси су ограничени, а развој социо- техничких система као резултат човековог стваралаштва је неограничен. 4. Еколошки проблеми настају због неусаглашености биосфрере, техносфере и социосфере. 5. Неопходна је акција друштва за очување и заштиту природне средине. 6. Постоји повезаност између стања човековог екосистема, концепта и циљева друштвеног развоја и квалитета живота људи. 7. Еколошки проблеми имају глобално обележје и зато човеково присвајање природе мора да буде усаглашено са еколошким могућностима. 8. За остваривање овог циља потребно је развијање еколошке свести. 9. Постоји повезаност између човекове животне и радне средине. 10. Постоји повезаност између концепта заштите животне средине у појединим друштвима и њихових система вредности и културно-духовног развоја.