EKOLOGIJA

Definicija i predmet ekologije

• Ekologija je naučna disciplina koja
proučava odnose živih bića prema živoj i
neživoj prirodi
• Termin ekologija je prvi put upotrebio
nemački biolog Ernest Hekel 1866. godine
• Naziv potiče od dve grčke reči : oikos što
znači stanište i logos što znači nauka.
Podela ekologije
• Ekologija se deli na :

- analitičku (autoekologiju), odnosno

ekologiju individualnih organizama i

- sintetičku, odnosno ekologiju složenih

bioloških sistema
Podela ekologije
• Sintetička ekologija se dalje može podeliti
na :
- demekologiju (ekologija populacije),
koja proučava populacije raznih
organizama
- biocenologiju, koja proučava životne
zajednice i
- ekosistemologiju, koja proučava
zakonitosti u ekosistemima
Podela ekologije
• Biocenologija, kao grana ekologije se dalje
može podeliti na :

- fitocenologiju, koja proučava zajednice

biljnih vrsta i
- zoocenologiju, koja proučava zajednice
životinjskih organizama
Životna sredina
• Životna sredina predstavlja skup
odgovarajućih elemenata spoljašnje
sredine (fizičke, hemijske ili biološke
prirode) u odgovarajućem prostornom
okviru koji neprekidno deluju na organizme
i za koje su vezani svojim životnim
potrebama
Ekološki faktori

• Ekološki faktori su elementi neophodni

organizmu ili imaju negativne uticaje na
organizam
Dejstvo ekoloških faktora na
organizam
• Ekološki faktori mogu delovati
neposredno (direktno) i posredno
(indirektno) na neki živi organizam. Ako
neki ekološki faktor vrši promene koje se
direktno posmatraju, radi se o direktnom
dejstvu, a ako vrši neke promene koje su
uzrok pojavljivanja direktno posmatranih
pojava radi se o indirektnim ekološkom
faktorima.
Dejstvo ekoloških faktora na
organizam
• Granice izvan kojih više nije moguć
opstanak organizma zovu se donja
(minimum) i gornja (maksimum) granica
izdržljivosti.
• Najpovoljnije dejstvo ekološkog faktora na
životnu aktivnost organizma zove se
ekološki optimum, a najnepovoljnije
ekološki pesimum.
Ekološka valenca
• Ekološka valenca predstavlja raspon
kolebanja dejstva jednog ekološkog
faktora u kome je moguć opstanak neke
organske vrste.
• Organizmi sa uzanom ekološkom
valencom se zovu stenovalentni
organizmi, a organizmi sa širokom
ekološkom valencom se zovu eurivalentni
organizmi.
Klasifikacija ekoloških faktora

• Osnovne kategorje ekoloških faktora čine

abiotički faktori i biotički faktori, dok se
antropogeni faktori svrstavaju u posebnu
grupu biotičkih faktora
Abiotički ekološki faktori
• Ovu grupu faktora čine :
- klimatski faktori (temperatura,
padavine, osunčanost, ...)
- edafski faktori (fizičko-hemijske osobine
zemljišta )
- orografski faktori (nadmorska visina,
nagib terena, i ostale osobine reljefa)
- geo-fizički faktori (gravitacija, magnetno
polje Zemlje, brzina Zemljine rotacije, ...
Biotički ekološki faktori

• Biotički faktori obuhvataju kompleks

međusobnih dejstava svih organizama na
nekom prostoru. Mogu biti faktori uticaja
biljaka na životinje, faktori uticaja biljaka
na biljke, faktori uticaja životinja na biljke,
faktori uticaja životinja na životinje, itd.
Antropogeni faktori

• Antropogeni faktori obuhvataju celokupno

delovanje čoveka na prirodu. Mogu imati
pozitivno i negativno dejstvo.
Životna forma
• Životna forma predstavlja skup
morfoloških i fizioloških prilagođenosti
jedne vrste, usaglašenih odgovarajućim
uslovima životne sredine.
• Često se u okviru iste sistematske grupe
organizama mogu sresti različite životne
forme.
Ekološka niša

• Ekološka niša predstavlja mesto i ulogu

neke vrste u ekosistemu u kome živi, kao i
njen položaj u spektru ekoloških faktora.
• Drugim rečima, ekološka niša predstavlja
’’adresu’’ nekog organizma.
Biotop i životno stanište

• Biotop je prostorno ograničena jedinica

koja se odlikuje specifičnim kompleksom
abiotičkih faktora
• Životno stanište je, takođe, ograničen
prostor, ali podrazumeva kompleks
abiotičkih i biotičkih faktora.
Klasifikacija životnih oblasti

• Životne oblasti na Zemlji se dele na :

- životne oblasti mora
- životne oblasti kopnenih voda i
- životne oblasti kopna
Populacija i njene snovne odlike
• Populacija predstavlja skup jedinki iste
vrste koji se međusobno razmnožavaju i
naseljavaju neki ekološki ili topografski
ograničen prostor.
- Gustina populacije je, u stvari,
prosečan broj jedinki iste vrste po jedinici
prostora.
- Prostorni raspored podrazumeva
raspored jedinki jedne populacije u
životnom staništu u datom trenutku
Populacija i njene osnovne odlike
- Natalitet je broj živorođenih članova
jedne populacije u nekom vremenskom
periodu
- Mortalitet predstavlja broj uginulih
članova jedne populacije u nekom
vremenskom periodu
- Prirodni priraštaj predstavlja razliku
natalitet i mortaliteta
Populacija i njene osnovne odlike
- Uzrasna struktura populacije
predstavlja proporcionalni udeo pojedinih
starosnih stupnjeva koji ulaze u sastav
jedne populacije.
- Polana struktura populacije
podrazumeva proporcionalnu zastupljenost
članova muškog i ženskog pola u populaciji.
Životna zajeddnica - biocenoza
• Životne zajednice su organizovane grupe
životnja, biljka i mikroorganizama koji žive
zajedno u istim uslovima životne sredine.
• Osnovni elementi biocenoze su :
- strukturnust zajednice u pogledu
ekoloških niša
- sastav vrsta
- prostorna struktura i
- ekološka struktura
Klasifikacija životnih zajednica

• Najčešća klasifikacija biocenoze je na :

- fitocenozu (zajednica biljaka)
- zoocenozu (zajednica životinja) i
- mikrocenozu (zajednica
mikroorganizama)
Odnosi isharane

• Organizmi koji vrše fotosintezu i mogu

sami da izrađuju organsku materiju iz
neorganskih jedinjenja zovu se autotrofni
organizmi, dok organizmi koji uzimaju
gotovu hranu se zovu heterotrofni
organizmi.
Tipovi ishrane

• Prema tipu ishrane svi heterotrofni

organizmi mogu da se podele na :
- biljojede
- mesojede i
- razlagače
Lanci ishrane

• Postije tri onovna tipa lanaca ishrane :

- lanac grabljivica
- lanac parazita
- lanac saprofita
Ekosistem
Ekosistem je ekološki sistem na takvom
nivou organizacije koji predstavlja
kompleksno strukturno-funkcionalano
jedinstvo žive i nežive prirode.
Jedno od osnovnih svojstva svakog
ekosistema predstavlja proces neprekidne
razmene materije i energije između
biotopa i biocenoze.
Ekološka sukcesija

• Ekološka sukcesija predstavlja proces

postupnih smenjivanja ekosistema tokom
vremena.
Grupisanje ekosistema

• Biom je komplks sastavljen od većeg

broja ekosistema u okviru jedne klimatske
oblasti, okarakterisan prisustvom nekog
postojananog tipa ekosistema i
određenom životnom formom.
Biosfera

• Biosfera je globalni ekološki sistem koji

predstavlja vrhunsko jedinstvo žive i
nežive prirode na Zemlji i obuhvata čitav
prostor naseljen živim svetom.
Biogeohemijski ciklusi

• Biogeohemijski ciklusi su procesi

kruženja hemijskih elemenata koji ulaze u
sastav protoplazme, odnosno žive
materije.
• Najznačajniji ciklusi su ciklusi kruženja
vode, ugljenika, azota, sumpora i fosfora.
Životne oblasti
• Biomi se mogu grupisati u tri osnovne
oblasti života na Zemlji :
- oblast mora i okeana
- oblast kopnenih voda i
- suvozemnu oblast
Suvozemna oblast života
• Osnovni tipovi suvozemnih oblasti su
raspoređeni prema klimatskim zonama i to
su :
- oblast tropskih šuma
- oblast listopadnih umerenih šuma
- oblast tajgi
- oblast tundri
- oblast stepa
- oblast pustinja i
- oblast zimzelenih šuma i šikara
HVALA NA PAŽNJI !