PLEXUS CERVICALIS

- Vratni živčani splet iliti plexus cervicalis je somatski splet kog grade prednje grane od C1 do C6.
- Ove prednje grane su medjusobno spojene anastomotičnim zamkama i na pretkičmenoj muskulaturi
daju motorne, senzitivne i jednu mešovitu granu.
- Sve senzitivne grane probijaju površinski list vratne fascije na mestu koje odgovara sredini zadnje
ivice m. sternocleidomastoideusa i naziva se punctum nervosum coli.

Bočne grane:

1) RR. MUSCULARES – inervišu m. sternocleidomastoideus, m. prevertebralis i mm. scaleni

2) ANSA CERVICALIS – je motorni nerv koji nastaje iz dva korena:

a) radix superior ansae cervicalis – anastomoza izmedju C1 i C2
b) radix inferior ansae cervicalis – anastomoza izmedju C2 i C3
- Ova dva korena se spoje i nagrade omču oko v. jugularis internae.
- Gornji koren inerviše m. thzrohyoideus, a oba korena zajedno inervišu preostala tri pothioidna mišića

3) N. OCCIPITALIS MINOR – senzitivan, inerviše kožu potiljka

4) N. AURICULARIS MAGNUS – senzitivan, inerviše kožu zadnje strane auriculae

5) N. TRANSVERSUS COLLI – senzitivan, inerviše kožu vrata

6) NN. SUPRACLAVICULARES – senzitivni, koža fossae supraclavicularis major

7) N. PHRENICUS – mešovit, prima vlakna iz C3,C4 i C5, ulazi u toraks

 Pars cervicalis trunci sympathici

-Vratni deo simparikusa sastoji se od 3 gangliona, koji su medjusobno povezani ansama.

- Ansa izmedju gangliona cervicale superiusa i gangliona cervicale mediusa onuhvata a. subclaviu i
naziva se ANSA SUBCLAVIA.
- Ansa izmedju gangliona cervicale mediusa i gangliona cervicale inferiora naziva se ANSA
THYROIDEA.

Ganglion cervicale superius

- Ganglion cervicale superius smešten je u duplikaturi prevertebralnog lista fasciae cervicalis u

spatium retrostyloideum, u nivou C2.
- Sadrži ganglijske simpatičke nervne ćelije koje dobijaju preganglijska nervna vlakna iz nuc.
intermediolateralisa, bočnih rogova sive mase medullae spinalis, u nivou C8-Th1.
- Grane su mu:

1) N. CAROTICUS INTERNUS – grade postganglijska simpatička vlakna koja oko a. carotis internae
grade plexus caroticus internus koji prati a. carotis internu i inerviše njen mišićni sloj kao i mišićni
sloj svih njenih grana. Ovaj splet daje i sledeće grane:

1) nn. caroticotympanici – odvajaju se u canalisu caroticusu i prolaze kroz canaliculi

carotycotimpanici, odakle dospevaju u cavitas tympani i
grade plexus tympanicus od kog se odvaja n. petrosus minor.

2) n. petrosus profundus – nastaje po ulasku a. carotis internae u fossu cranii mediu,

gde zajedno sa n. petrosusom majorom, probija foramen
lacerum (tj. hrskavicu koja ga zatvara), dolazi na donju
stranu lobanje spaja se sa n. petrosusom majorom i gradi
n. canalis pterygoidei.

3) radix sympathica ganglii ciliaris – donose simpatička vlakna za cilijarni ganglion

inerviššu m. dilatator pupillae i mm. tarsales.

2) NN. CAROTICI EXTERNI – sadrže simpatička postganglijska vlakna koja grade splet oko a. carotis
externae i inervišu njen mišićni sloj kao i mišićni sloj svih njenih grana.

3) N. CARDIACUS CERVICALIS SUPERIOR – simpatički nerv koji dolazi do plexusa cardiacusa i donosi
mu postganglijska simpatička vlakna.

4) NN. LARYNGOPHARINGEI – simpatičke postganglijske grane koje donose simpatička vlakna

plexusu pharyngeusu.
 Ganglion cervicale medius

- Nalazi se ispred poprečnog nastavka C6.

- Preganglijska simpatička vlakna dolaze iz nuc. intermediolateralisa cornu laterale sive mase MS u
nivou C8-Th1.

1) PLEXUS CAROTICUS COMMUNIS – prati i inerviše istoimenu arteriju

2) GRANE ZA ŠTITNU ŽLEZDU – jednim delom odlaze u štitnu žlezdu a jednim delom prate a.
thyroideu inferior gradeći plexus thyroideus inferior.

3) N. CARDIACUS CERVICALIS MEDIUS – donosi simpatička postganglijska vlakna plexusu cardiacusu

Ganglion cervicale inferior

- Nalazi se ispred poprečnog nastavka C7, a često je spojen sa prvim grudnim simpatičkim ganglionom
i tada se zove ganglion stellatum.
- Preganglijska simpatička vlakna za ovaj ganglion dolaze iz nuc. inetrmediolateralisa cornu laterale MS
u nivou C8-Th1.

1) PLEXUS SUBLAVIUS – postganglijski simpatički nerv, inerviše a. subclaviu i sve njene grane

2) PLEXUS VERTEBRALIS - postganglijski simpatički nerv, inerviše a. vertebralis i sve njene grane

3) N. CARDIACUS CERVICALIS INFERIOR – odlazi u plexus cardiacus i donosi mu simpatička

postganglijska vlakna.
 RETIKULARNA FORMACIJA

- Retikularna formacija predstavlja mrežastu strukturu izgradjenu od sive i bele mase koja se nalazi u
dorzalnom delu tegmentuma moždanog stabla i pruža se od kićmene moždine do diencephalona.
- Kaudalno se nastavlja laminom VII, a rostralno dopire do nucc. interlaminares thalami.
- Sastoji se od sitnih jedara razbacanih po beloj masi tegmentuma i zato nosi naziv mrežasta formacija.

- Histološki možemo je podeliti na tri dela: medijalnu, intermedijalnu i lateralnu zonu.

- Medijalna i intermedijalna su magnocelularne (krupnoćelijske), dok je lateralna zona parvocelularna
(sitnoćelijska).
- Pored podele u histološkoj gradji, možemo da je podelimo i topografski na retikularnu formaciju
medullae oblongatae, retikularnu formaciju ponsa i retikularnu formaciju mesencephalona.

- Dovodna vlakna dolaze iz:

1) jedara kranijalnih nerava – tractus bulboreticularis

2) kičmene moždine – tractus spinoreticularis
3) malog mozga – tractus bulboreticularis
4) diencephalona

- Odvodna vlakna odlaze u:

1) kičmenu moždinu – tractus bulboreticulospinalis i tractus pontoreticulospinalis

2) mali mozak – tractus reticulocerebellaris
3) diencephalon
4) bazalna jedra
5) koru telencephalona

- Retikularna formacija reguliše nivo svesti i budnosti, a u njoj su smešteni i neki vitalni centri (centar
za disanje, za rad srca, gutanje). Takodje, ima uticaj na rad skeletnih mišića, autonomni i endokrini
sistem.

- U retikularnoj formaciji nalazi se ASCEDENTI RETIKULARNI AKTIVIRAJUĆI SISTEM (ARAS), koji

ima ulogu u održavanju sna, budnosti i svesti.

- Duž središnje linije truncusa cerebri jedra retikularne formacije grupisana su u nucc. raphes, koja
sadrže veliku količinu serotonina i imaju ulogu u percepciji bola.

- Retikularna formacija preko alfa i gama neurona utiče na aktivnost skeletnih mišića.

- Retikularna formacija medullae oblongatae, koja se nalazi izmedju nuc. ambiguusa i nucc. solitarii
zajedno sa ovim jedrima gradi KARDIO-RESPIRATORNI CENTAR. Rostralni deo ovog autonomnog
centra kontroliše udisaj, a kaudalni deo izdisaj.
 Nuc. ruber

- Crveno jedro (nucleus ruber) je najveće jedro retikularne formacije smešteno u tegmentumu
srednjeg mozga, ventralno od Silvijevog akvedukta, dorzalno od substantia nigrae.
- Ima cilindričan oblik, dve trećine su mu smeštene u mesencephalonu, a jedna trećina u subthalamusu
- Zauzima intermedialnu i lateralnu zonu retikularne formacije
- Crvena boja potiče od oksida gvoždja
- Kroz njega prolaze vlakna n. oculomotoriusa
- Funkcionalno pripada ekstrapiramidalnom motornom sistemu

- Ventrokaudalni deo ovog jedra je filogenetski stariji i naziva se PALEORUBRUM (pars

magnocelularis), sadrži krupne neurone a iz njega polazi tractus rubrospinalis.

- Dorzokranijalni deo je filogenetski mladji i naziva se NEORUBRUM (parvocelularni), sadrži sitne

neurone.
- U ovaj deo ulaze vlakna gyrusa precentralisa velikog mozga preko tractusa corticorubralisa.

FUNKCIJA: Ima ulogu u održavanju mišićnog tonusa, položaja tela u miru i tokom kretanja.

Relejna jedra moždanog stabla

- Relejna jedra primaju signal iz jednog centra i preusmeravaju ga u drugi centar.

- Mogu biti motorna, senzitivna i mešovita.
- Delimo ih i po topografiji na: RN medullae oblongatae, RN ponsa i RN mesencephalona.
 Relejna jedra medullae oblongatae

1) NUCC. OLIVARES INFERIORES – smeštena su ispod olive produžene moždine, a predstavljaju

kompleks koji pripada ekstrapiramidalnom motornom sistemu, a koji se sastoji od jednog velikog i dva
manja jedra.
- Veće jedro okružuju mijelinizovana dovodna vlakna koja mu grade omotač (amiculum olivare).
- Pored velikog nalaze se još i dva manja jedra – unutrašnje i zadnje.
- Do ovog jedarnog kompleksa dolaze tr. tegmentalis centralis i tractus spinoolivaris, a od njega polazi
tractus olivocerebellaris koji odlazi u mali mozak u čijoj kori se i završava.
- Ovo jedro ima ulogu u vršenju preciznih pokreta.

2) NUC. ARCUATUS – nalazi se u bazalnom delu PM, a u blizini srednje linije, često se nastavlja jdrima
ponsa (nucc. pontis).
- Do ovog jedra dolaze vlakna fibrae corticospinales, a od njega polaze dve grupe vlakana:
a) fibrae arcuatae externae anteriores – izlaze kroz fissuru medianu anterior prelaze
preko olive i pedunculusa cerebellarisa inferiora i odlaze u cerebellum
b) striae medullares ventriculi quarti – izlaze iz sulcusa medianusa posteriora, prelaze
preko pedunculusa cerebellaris superiora i završavaju u malom mozgu

3) NUC. GRACILIS / GOLLOVO JEDRO

4) NUC. CUNEATUS / BURDACHOVO JEDRO

- Pomenuta dva jedra predstavljaju dva senzitivna jedra lemniscusa medialisa, nalaze se ispod
istoimenih tuberculuma, na doralnoj strani PM.
- Sadrže tela neurona 2 senzitivnog puta koji prenose fini epikritični senzibilitet trupa i udova (Gollovo
jedro prima nadržaje ispod T6, a Burdachovo iznad T6).
- Do ovih jedara dolaze centralni produžeci pseudounipolarnih ćelija gangliona spinale preko
fasciculusa cuneatusa i gracilisa, a od njih polaze fibrae arcuate internae koje prelaze na drugu stranu
gradeći decussatio lemnisci medialis i odlaze u kontralateralni lemniscus medialis.

5) NUC. CUNEATUS ACCESSORIUS – predstavlja relejno senzitivno jedro kuneocerebelarnog puta

(fibrae cuneocerebellares), koje prenosi nesvesni proprioceptivni senzibilitet gornje polovine trupa i
udova.
- Sadrži tela neurona koji primaju impulse od centralnih produžetaka pseudounipolarnih ćelija
gangliona spinale, a svoje aksone šalju u ipsilateralnu stranu malog mozga preko pedunculusa cerebelli
inferiora.
 Relejna jedra ponsa:

1) NUCC. PONTIS / RELEJNA MOTORNA JEDRA – predstavljaju relejna motorna jedra

ekstrapiramidalnog sistema koja su smeštena u ventralnom delu ponsa, izmedju vlakana fibrae
corticospinales.
- Do ovih jedara dolaze vlakna iz fibrae frontopontinae i fibrae parietooccipitotemporopontinae, a od
njih polaze aksoni koji se ukrštaju i grade tractus pontocerebellaris, koji kroz pedunculus cerebelli
medius odlszi u mali mozak.
- Ova jedra imaju ulogu u vršenju preciznih pokreta.

2) RELEJNA AKUSTIČKA JEDRA – spadaju:

- NUCC. CORPORIS TRAPEZOIDEI

- NUC. OLIVARIS SUPERIOR (ima ulogu u lokalizaciji zvuka u prostoru)
- NUCC. LEMNISCI LATERALIS
 Relejna jedra mesencephalona

1) STRATA GRISEA COLLICULI SUPERIORIS – predstavljaju relejno optičko jedro zaduženo za

refleksne pokrete očnih jabučica i za reflekse zenice na svetlost.
- Nalaze se na dorzalnoj strani mesencephalona u colliculusu superioru.
- Histološki sastoji se iz tri sloja sive mase:
1) površinski sloj – predstavlja refleksni centar u koji dolaze vlakna iz tractusa opticusa i cortexa
cerebri.
2) srednji sloj – dolaze vlakna iz tractusa spinotectalisa i colliculi inferiores.
3) duboki sloj – iz ovog sloja polaze tractus tectospinalis, tractus tectobulbaris (dolazi do motornih
jedara kranijalaca) i fibrae tectoreticulares.

- Desna i leva gornja kvržica su medjusobno povezane commisurom colliculi superior, a preko
brachiuma colliculi superioris, siva masa colliculusa superiora je povezana sa corpusom
geniculatumom laterale.

2) NUCC. COLLICULI INFERIORIS – predstavljaju relejna akustička jedra smeštena u colliculusu

inferioru, u kojima se završava najveći broj vlakana lemniscusa lateralisa.
- Ova jedra su povezana preko commisurae colliculi inferioris, a preko brachiuma colliculi inferioris sa
corpusom geniculatumom mediale.

3) SUBSTANTIA NIGRA – predstavlja relejno motorno jedro ekstrapiramidalnog motornog sistema,

koje se nalazi sa dvoje 2/3 u mesencephalonu, a 1/3 rostralna je smeštena u subtalamusu.
- Leži izmedju tegmentuma i crusa cerebri mesencephaloma.
- Na njoj razlikujemo dva dela:
1) dorzalni / pars compacta – sadrži melaninin i dopamin
2) ventralni / pars reticulata – sadrži gvoždje i lipofuscin

- Dobija vlakna iz putamena i globusa pallidusa preko ansa lenticularis, a vlakna šalje u unutrašnji deo
globusa pallidusa.
- Ostvaruje komunikacije sa retikularnom formacijom i sa tectumom mesencephali.

4) POMOĆNA OKULOGIRNA JEDRA U SKLOPU FLM :

1) NUC. INTERSTICIALIS CALAJ
2) NUC. COMMISURAE POSTERIOR DARKSCHEWICH

- Predstavjaju relejna jedra koja su uključena u refleksne pokrete očiju preko FLM-a.

5) NUCC. PRETECTALES – predstavljaju nejasno ograničenu grupu jedara koja leže u blizini
commisurae posterior, a rostralno od colliculi superioris, a morfološki pripadaju epitalamusu.
- Spadaju:
1) NUC. TRACTUS OPTICI
2) NUC. PRETECTALIS ANTERIOR
3) NUC. PRETECTALIS POSTERIOR
4) NUC. PRETECTALIS OLIVARIS
- Sva pobrojana jedra su relejna jedra optičkog sistema.
- Uključena su u reakciju zenica na svetlost, kontrolu pokreta očiju i konvergenciju.

- REFLEKS ZENICE NA SVETLOST započinje aferentnimsvetlosnim nadražajima koje prima retina, a

koji preko tractusa opticusa dolaze do nucc. pretectales, a potom vlakna iz nuc. pretectalisa olivarisa
odlaze u nuc. accessorius n. oculomotorii, odakle kreću preganglijska parasimpatička vlakna do
cilijarnog gangliona, od kog kreću postganglijska vlakna koja inervišu m. sphincter pupillae koji izaziva
miosis.
- Preko zadnje spojnice (commissura posterior), iz olivarnoh pretektalnog jedra, vlakna odlaze u
kontralateralni nuc. accessorius n. oculomotorii i to omogućava miosis i suprotnog oka
(KONSENZUALNI REFLEKS).

Bela masa moždanog stabla

1) PROJEKCIONI PUTEVI – To su putevi koji samo prolaze kroz moždano stablo, a mogu biti eferentni
i aferentni. Motorni putevi smešteni su u ventralnom delu moždanog stabla, dok su aferentni dorzalno,
tj. u tegmentumu. Izuzetak je motorni tractus tegmentalis centralis koji je smešten u tegmentumu.

2) KOMISURALNI PUTEVI – Povezuju kontralateralne delove moždanog stabla. To su commissurae

colliculi superiores et inferiores.

3) ASOCIJACIONI PUTEVI – Kratki putevi koji povezuju ipsilateralne delove moždanog stabla, a
karakteristično je što imaju i ascednentna i descedentna vlakna – primer je najvažniji FLM.

Fasciculus Longitudinalis Medialis (FLM)

- FLM predstavlja najveći asocijacioni put moždanog stabla koji se pruža kroz tegmentum od
rostralnog dela srednjeg mozga i vratnih segmenata kičmene moždine kroz koju se pruža funiculusom
anteriorom.
- Ima sledeće delove:

1) VESTIBULARNI DEO – sadrži vlakna koja polaze iz vestibularnih jedara (medialis, lateralis et
inferior), a odlaze u nuc. intersticialis Claj i nuc. commissurae posterior Darkschewich, sa iste i
suprotne strane ukrštajući se u commissuri posterior. Deo vlakana odlazi u motorna jedra 3,4. i 6.
kranijalca.

2) DRUGI DEO – polazi iz nuc. intersticialis Calaj i nuc. commissurae posterior Darkschewich, koji
odlaze u motorna jedra 5,7,10,12. kranijalnog nerva kao i u prednje stubove MS.

3) TREĆI DEO – medjusobno povezuje motorna jedra 6. i 3. kranijalnog nerva, jedra 3. i 7. kranijalca,
kao i jedra 3,5 i 7. kranijalca sa nuc. ambiguusom i nuc. n. hypoglossi.