I.

prez - Biološka psihologija

- Def.: grana psihologije koja istražuje organske osnove psihičkih procesa i ponašanja
- Predmet: odnosi između građe i funkcije pojedinih delova nervnog i endokrinog sistema i
doživljavanja i ponašanja
- Istraživanja:  ispitanici - ljudi/druge vrste
*ljudi -prate upustva, izveštavaju o subj. doživljaju, mozak se razlikuje od drugih
druge - mozak i ponašanje jednostavniji, komparativni pristup, manje etike
 metoda - eksp./neeksp.
 tip - temeljna/primenjena
- Ona je deo šireg područja koje zovemo NEURONAUKAMA - discipline koje se bave proučavanje
NS od anatomije do ponašanja (neuroanatomija, neurofiziologija, neurohemija, neurologija,
neuroendokrinologija, psihofarmakologija..)
-INTEGRATIVNA JE DISCIPLINA, koristi znanja iz drugih neuronaučnih disciplina i primenjuje ih

- Poslednjih decenija značajna otkrovenja:

 identifikacija ključnih gena odgovornih za neurodegenerativne bolesti
  molekularna osnova plastičnosti mozga (kako učimo i kako nastaje pamćenje)
 novi lekovi omogućavaju nove načine lečenja npr. deprež
 neurooslikavanje (magnetna rezonanca, PET skeniranje..)
 matične ćelije čijom deobom nastaju novi neuroni, lek protiv apoptoze tj. ćelijske
smrti
- Grane biološke psihologije:
1) Fiziološka psihologija
- proučava mehanizme ponašanja u kontrolisanim eksp. uslovima
- direktna manipulacija NSom (npr. uklananjanje delova, presecanje puteva)
- mahom nad životinjama
2) Psihofarmakologija
- NS se manipuliše hemijskim supstancama i posmatra se njihov uticaj
- mahom nad životinjama ALI i nad ljudima (npr. provera delotovrnosti novog leka)
3) Neuropsihologija
- proučava posledice moždanih oštećenja kod ljudi (klinička neuropsihologija)
- prilikom pregleda cilj ustanoviti što tačniju dijagnozu i uticaj oštećenja na ponašanje
4) Psihofiziologija
- proučava vezu između fiziološke aktivnosti i psiholoških procesa neinvazivnim
tehnikama (EEG, merenje pokreta očiju..)
- pravi se korelaciju između podataka i psiholoških procesa koji se dešavaju za vreme
snimanja
5) Kognitivne neuronauke
*najnovija grana biološke psihologije
- koristi neinvazivne tehnike oslikavanja moždane aktivnosti (MR, PET, SPECT), utvrđuje
koji su delovi mozga momentalno aktivni
- bavi se najvišim moždanim procesima, kognicijom
6) Komparativna psihologija
- poređenje ponašanja različitih vrsta -> zaključci o genetici, evoluciji, prilagođavanju
ponašanja
* primena više pristupa prilikom rešavanja jednog problema veoma je korisna, nedostatak
jednog pristupa može se nadoknaditi drugim

II. prez - Motorni sistem

- usklađuje, podešava i prenosi mišićima obrasce za izvođenje pokreta
- Osnovni principi motorne kontrole:
a) hijerarhijska organizacija
- od asocijativnog korteksa do mišića
* paralelne strukture - info prelaze sa jednog nivoa na drugi na različite načine

b) doprinos senzornog ulaza u vođenju motornog izlaza

c) učenje menja prirodu i mesto motorne kontrole
- motorno učenje
- svesna kontrola - automatski
- Nervni centri/sistemi za pokret, međusobno povezani:
a) donji motoneuroni (α)
- šalju aksone direktno do skeletnih mišića:
 ventralni rogovi sive mase kičmene moždine
  motorna jedra kranijalnih nerava moždanog stabla
do mišića putem perifernih spinalnih nerava ili motornih grana kranijalnih nerava,
zajednički završni put - sve komande za pokret, voljne i refleksne
+lokalna neuronska kola - primaju projekcije descedentnih puteva određuju vremenski i
prostorni obrazac aktivacije α-motoneurona i koordinišu grupe mišića
b) gornji motoneuroni
- descedentni putevi iz moždanog stablaosnovni navigacioni pokreti, kontrola
položaja, tonus mišića, uspravan položaj, orijentaciju očiju, glave i tela u skladu sa
senzornim info. i cerebralnog korteksazapočinjanje voljnih pokreta i izvođenje
složenih sekvenci pokreta
grade sinapse sa donjim motoneuronima i lokalnim neuronskim kolima i moduliraju
njihovu aktivnost
c) cerebellum → ne grade direktnu vezu sa donjim motoneuronima,
d) bazalne ganglije → kontrolišu pokret regulišući aktivnost gornjih moton.
cerebellum - detektuje razlike između nameravanog i izvedenog pokreta, korekcija
bazalne ganglije - suprimiraju neželjene pokrete i pripremaju gornje motoneuronske
krugove za započinjanje pokreta
1) Kontrola motorne funkcije od strane korteksa i moždanog stabla
- svi voljni pokreti koji počinju u korteksu ostvaruju se kortikalnom aktivacijom obrazaca
uskladištenih u nižim moždanim područjima (moždano stablo, kičmena moždina, cerebellum,
bazalne ganglije)
- za nekoliko tipova pokreta (naročito pokreti prstiju i šake) korteks ima direktan put do
prednjih motoneurona kičmene moždine
- Motorne zone u korteksu:
a) motorne asocijativne zone
 somatosenzorna asocijativna zona/zadnji parijetalni korteks (B 5,7)
- prima vizuelne, auditivne i somatosenzorne info koje mahom odlaze u
motorne zone korteksa -> planiranje pokreta svest o položaju tela i o
njegovoj relaciji sa drugim objektima u prostoru
 prefrontalni korteks
- radna memorija! -> - formira plan za izvođenje pokreta uloga u zadacima
sa odloženim pokretom, u radnoj memoriji se procenjuju posledice
predstojeće radnje, a potom se formira plan akcije 
- odluka o započinjanju voljnog pokreta
b) sekundardne motorne zone planiranje i koordinacija pokreta
 premotorna kora (B 6)
- planiranje pokreta i izvođenje složenih pokreta koji su povezani sa
procesuiranim senzornim info.
 premotorni region (B 6a)
- selekcija motornog plana na osnovu spoljnih stimulusa ulaz -
somatosenzorna asocijativna z. i cerebellum, izlaz - moždano stablo i
kortikospinalni put
*najaktivnija tokom pripreme za pokret
 suplementarni motorni region (B 6b)
- planiranje složenih pokreta ulaz - prefrontalni korteks, cerebellum,
bazalne ganglije; izlaz - moždano stablo, kortikospinalni put, cerebellum,
bazalne ganglije
 *aktivan tokom izvođenja bilateralnih koordinisanih pokreta (zakopčavajne
dugmeta, klavir..)
c) primarni motorni korteks / girus precentralis (B 4)
- somatotopska organizacija - topografska mapa mišića tela (motorni homunculus)
ćelije su organizovane u 6 vertikalnih slojeva koji predstavljaju funkcionalnu
jedinicu koja inerviše grupu sinergističkih mišića, Betzove su u 5. sloju
- mesto započinjanja voljnih pokreta - Betzove/piramidalne ćelije
↓ ↓ ↓
aksonima grade kortikospinalni put, direktno
upravljaju α-neuronima
* somatotopna mapa primarne motorne i somatosenzorne kore, Penfild 1950ih godina
putem rada sa epileptičarima, nadraživao koru svesnih bolesnika

- Poremećaji:
 slabost(pareza) ili oduzetost (paralysis)
- oštećenje primarnog motornog korteksa
 apraksija
- oštećenje sekundarnih motornih oblasti (najčešće leve strane)
- poremećaj voljne motorike, nemogućnost strukturiranja pokreta u predmetne
radnje (pacijent zna šta treba da uradi, ali nije u stanju da organizuje pokrete za to)
 kontralateralno zanemarivanje
- lezije desne strane
- nemogućnost odgovora na stimuluse na kontralateralnoj strani lezije

- Descedentni (silazni) motorni putevi:

a) Lateralni putevi
- voljni pokreti
- silaze kroz lateralne kolumne KM
- inervišu distalnu muskulaturu ekstremiteta
  kortikospinalni put
- najznačajniji eferentni put iz motornog korteksa
*najvažnija uloga - kontrola mišića prstiju šake
1) lateralni - u donjem delu produžene moždine najveći deo vlakana
kortikospinalnog puta prelazi na suprotnu stranu i silazi kao
lateralni kortikospinalni put kičmene moždine (desna polovina
mozga - motorika leve strane tela i obratno) -> distalni mišići udova

2) ventralni - mali deo vlakana ne prelazi na drugu stranu, ipsilateralno

ide niz kičmenu moždinu prednjim kortikospinalnim putem
-> aksijalna i proksimalna muskulatura udova

 rubrospinalni put
- alternativni put za prenos kortikalnih signala do KM preko crvenog
jedra/nucleus rubera
- funkcioniše u uskoj vezi sa kortikospinalni traktom i cerebellumom
-> distalni mišići gornjih udova i kontralateralni mišići lica

b) Medijalni putevi
- kontrola položaja tela i održavanje uspravnog položaja
- silaze kroz medijalne kolumne KM
- inervišu aksijalnu i proksimalnu muskulaturu ekstremiteta
* rigidnost antigravitacionih mišića - presecanjem moždanog stabla
ispod srednjeg nivoa mezencefalona
 vestibularni put
 retikulospinalni put
 - Motorna jedra:
a) retikularna jedra ponsa
- razdražuju antigravitacione mišiće (mišići kičmenog stuba i ekstenzorni mišići
ekstremiteta)
b) retikularna jedra produžene moždine
- inhibišu antigravitacione mišiće
*suprotstavljaju se ekscitacijskim jedrima ponsa tkd pod normalnim uslovima mišići nisu
napeti
c) vestibularna jedra
- funkcionišu u zajednici sa retikularnim jedrima ponsa
- selektivno kontrolišu ekscitacijske signale do antigravitacionih mišića kako bi se održala
ravnoteža u odgovoru na signale iz vestibularnog aparata
2) Bazalne ganglije
skup od 5 pari jedara: nc. caudatus, putamen, substantia nigra, nc. subthalamicus, globus
pallidus integralni deo kortikospinalnog sistema; ulaz - iz korteksa, ekscitacijski, koristi NT
glutamat; izlaz - iz globusa pallidusa i substantia nigre, inhibicijski
- Funkcije:
 modulatorna uloga - u uskoj su vezi sa cerebralnim korteksom prilikom kontrole
pokreta (skoro sve signale primaju iz i vraćaju u korteks)
↓ ↓ ↓
koordinacija delova pokreta - vremenska usklađenost sukcesivnih pokreta i intezitet
pokreta u kontekstu postavljenog cilja
 automatsko, podsvesno izvođenje naučenih pokreta, kompleksnih obrazaca
(putamensko kolo)
 kognitivna kontrola motorne aktivnosti, inteziteta pokreta (motorna aktivnost kao
posledica misaonog procesa) *važna uloga nucleus caudatusa (kaudatno kolo) učešće
u planiranju pokreta koje je neophodno povezati paralelno i u nizu da bi se ostvario cilj
- Oštećenja:
a) atetoza
 -lezija globus pallidusa -> spontani uvijajući pokreti šake, lica, vrata
b) hemibalizam
- lezija subtalamusa -> iznenadni, mlatarajući pokreti ekstremiteta
c) Hantingtonova bolest/horea
- lezije putamena -> nagli, brzi pokreti ruku, lica i drugih delova tela
- gubitak neurona koji sekretuju GABA u kaudatnom i putamenskom kolu -> nasledna
bolest neželjenih pokreta
d) Parkinsonova bolest
- lezije supstanciae nigre -> usporeni pokreti, otežano održavanje ravnteže, tremor

3) Cerebellum
- Funkcije:  održavanje tonusa mišića, ravnoteže, uspravnog položaja
 nadovezivanje motornih radnji
 prostorna i vremenska integracija pokreta
 kontrola brzih motornih aktivnosti (kucanje, klavir, trčanje, govor)
- Oštećenje: potpuna nekoordiniranost određenih motornih aktivnosti
- Delovi:
a) vestibulocerebellum
- ulaz: iz vestibularnih jedara u moždanom stablu
- uloga: kontrola ravnoteže i postularnih pokreta
- oštećenje: nemogućnost održavanja ravnoteže i stajanja (naročito za vreme izvođenja
brzih pokreta kod kojih dolazi do promene pravca)
b) spinocerebellum
- ulaz: iz motornog korteksa i nucleus rubera (nameravan plan pokreta), kao i sa periferije
(rezultati izvođenja pokreta koji je u toku)
- izlaz: preko relejnih jedara talamusa i nucleus rubera do motornog korteksa (korektivni
izlazni signali)
- uloga: obezbeđuje glatkost i koordinisanost pokreta agonista i antagonista u distalnim
delovima ekstremiteta
 - sprečavanje suvišnih pokreta, postizanje preciznosti
- oštećenje: tremor i otežan hod
c) cerebrocerebellum
- ulaz: iz premotornog i somatosenzornog (primarnog i asocijativnog) korteksa
- uloga: planiranje, nadovezivanje i vremensko usklađivanje nadvezujućih pokreta
- oštećenje: cerebralna ataksija - poremećena koordinacija kompleksnih voljnih pokreta
šake, prstiju, stopala i aparata za govor

4) Kičmena moždina
- Funkcije:  prenosi signale i omogućavaju svrsishodne mišićne pokrete
 siva masa je integrativno područje za spinalne reflekse
 propriospinalna vlakna (više od pola vlakana KM)koja se pružaju od segmenta do
segmenta KMa obezbeđuju puteve za multisegentne reflekse
* motorni sistem upotrebljava princip lateralne/rekurentne inhibicije - Renšove
inhibicijske ćelije
- Smeštena je u kičmenom kanalu (od cervikalnog do lumbalnog segmenta kičmenog stuba)

- bela masa - aksoni grupisani u 6 kolumni

- siva masa - tela moto,inter i senzornih neurona
- izgled varira dužinom moždine,
postoji 10 slojeva/lamina
*Bel-Mažendijev zakon - zadnji rogovi nose
senzornu funkciju, a prednji motornu

- Spinalni nervi

- 31 par spinalnih nerava iz KMe (8

cervikalnih, 12 torakalnih, 5 lumbalnih,
5 sakralnih, 1 kokcigealni)
- nastaju spajanjem ventralnog
(motornog) i dorzalnog (senzornog)
korena
- Motoneuroni u prednjim rogovima:
a) alfa motoneuroni (vlakna tipa Aα)
- debela mijelinska vlakna
- inervišu skeletne mišiće (ekstrafuzalna vlakna) -> - brzi, fini, vešti pokreti
- aksoni izlaze kroz ventralne korenove i stvaraju neuromišićnu
spojnicu/motornu ploču
- motorna jedinica - α motoneuron i sva mišićna vlakna koja on inerviše
- veličina zavisi od funkcije mišića
- motoneuroni koji inervišu isti mišić grupisani u kolumne
b) gama motoneuroni (vlakna tipa Aγ)
- tanja mijelinska vlakna
- inervišu specijalne mišićne senzorne receptore tj. mišićna vretena (intrafuzalna
vlakna) -> održavaju osetljivost mišićnog vretena za vreme kontrakcije tako što
prilagođavaju dužinu intrafuzalnih vlakana
- niži prag okidanja
- tonički aktivni
- Interneuroni
- nalaze se u svim područjima sive mase (dorzalni, ventralni rogovi i intermedijarni delovi)
- većina senzornih signala se prenosi putem njih
- brojne male razdražljive ćelije, spontana aktivnost, okidaju potencijalne velikom brzinom
*Renšove ćelije - interneuorni prednjeg roga KM
- rekurentna inhibicija alfa motoneurona -> ravnomerna ekscitacija
motornih jedinica mišića
- Vrste mišića:
a) distalni
- mišići šaka, stopala i prstiju
- najbolje inervisani - 1 α motoneuron inerviše 3-4 mišićna vlakna
- izvođenje finih pokreta
 b) proksimalni
- mišići ekstremiteta
- osrednje inervisani
- odgovorni za lokomociju (kretanje)
c) aksijalni
- mišići trupa
- slabo inervisani - 1 α motoneuron inerviše oko 1000 mišićnih vlakana
- odgovorni za održavanje položaja

- medijalni delovi - motoneuroni za aksijalne mišiće

- lateralni delovi - motoneuroni za proksimalne i
distalne mišiće

- Receptori odgovorni za izazivanje spinalnih refleksa

a) mišićna vretena
- raspoređena svuda u mišiću
- detektuju dužinu i brzinu istezanja mišića
- senzorni receptori u mišiću, središnji deo najosetljiviji na istezanje (8-10
intrafuzalnih vlakana)
- aferentna senzorna vlakna prenose info iz vretena do alfamotoenurona
- eferentna motorna vlakna pomoću gama motoneurona
b) goldžijev tetivni organ
- lokalizovani na spoju mišića i tetive
- detektuju napetost koju mišić razvija (nizak prag)
- aktivacija pasivnim istezanjem i aktivnom mišićnom kontrakcijom
 - vlakna tipa lb prenose signale do inhibicijskih interneurona a zatim na alfa
motoneurone (ushodnim putevima signali idu do viših delova NSa)
- Refleks - nevoljni stereotipni odgovor efektora na draženje receptora
- najprimitivniji poznati oblik ponašanja
- Refleksni luk: receptor -> aferentni neuron -> centralna sinapsa i/ili interneuron ->
(osnovna jedinica refleksne eferentni neuron -> efektor ↓ ↓
aktivnosti)
monosinaptički r. polisinaptički r.
Podela refleksa: a) prema lokalizaciji receptora: i.proprioceptivni
ii. eksteroceptivni
iii. vegetativni
b) prema broju sinapsni: i.monosinaptički
ii. polisinaptički
c) prema mestu integracije: i.spinalni
ii.bulbarni
iii.mezencefalični
iv.kortikalni
d) prema vrsti nastanka: i.bezuslovni/urođeni
ii.uslovni/stečeni
a) refleks na istezanje/miotatički
- monosinaptički refleks
- stimulus: istezanje mišića
(receptor: mišićno vreteno)
- odgovor: njegova kontrakcija
- primarna vlakna iz vretena se
prekopčavaju direktno na
motoneuron u prednjim rogovima
-> refleksna trenutna kontrakcija
- prigušivačka funckija - sprečava
oscilacije telesnih pokreta
 b) obrnuti refleks na istezanje/goldžijev tetivni refleks

- polisinaptički refleks
- stimulus: napetost (receptor: goldžijev
aparat)
- odgovor: opuštanje
- protektivna uloga-> sprečava da se skupi
napetost koja može da
ošteti mišić
-održava napetost konst.
-štiti od kidanja
mišića/tetive

* miotatički i inverzni miotatički refleks su osnonve komponente većine pokreta tela i nastaju
koordinacijom povezanih grupa mišića (agonista i antagonista)

c) refleks fleksora/nocioceptivni ili refleks uklanjanja

- polisinaptički
- stimulus: bol (receptor: nocioceptori u koži)
- odgovor: uklanjanje dela tela
- senzorni signal ide prvo do interneurona, pa se formiraju neuronski krugovi:
 divergentni krugovi -da se refleks proširi na mišiće neophodne za uklanjanje
 krugovi recipročne inhibicije - prouzroukuju prolongirano naknadno okidanje,
čak i kada stimulus prođe, inhibišu antagnonističke mišiće
d) ukršteni refleks ekstenzora
- polisinaptički
-refleks fleksora u jednom ekstremitetu --0.2-0.5s--> suprotni ekstremitet se
ekstenduje
 - ostvaruje se reverberacijskim polisinaptičkim krugom u kome impulsi iz senzornih
nerava prelaze na suprotnu stranu i razdražuju ekstenzorne mišiće
- kontrakcija ekstenzora + relaksacija fleksora suprotnog ekstremiteta
- obezbeđuje se oslonac pri podizanju povređene noge, održavanje uspravnog
položaja
-Kranijalni nervi

- 12 pari kranijalnih nerava iz

mozga

- Spinalni šok
- Presecanje kičmene moždine u gornjem delu vrata dovodi do gašenja svih spinalnih funkcija
uključujući i reflekse
 arefleksija - neposredno nakon transekcije
- odsustvo motornih, senzitivnih i visceralnih refleksa
 hiperrefleksija - niži prag okidanja
- razlog nastanka spinalnog šoka je to što normalna aktivnost spinalnih neurona zavisi od
kontinuiranog toničkog razdraženja iz viših centara, posebno onih koji pristižu kroz
retikulospinalne, vetibulospinalne i kortikospinalne puteve
III. Autonomni nervni sistem - ima značajnu ulogu u homeostazi (balans između SY i PSY)
- kontroliše rad:  glatkih mišića  srčanog mišića
 svih unutrašnjih organa  žlezda
*visceralni NS - kontroliše unutrašnje organe
- najvećim delom nije pod uticajem voljne kontrole
- podela na: simpatikus - odgovor organizma u stresnim situac.
 parasimpatikus - autonomne funckije u normalnim
- Anatomska organizacija ANSa i bazalnim uslovima
- svi autonomni putevi imaju povezana dva neurona u seriji
- mnogi SY i PSY putevi su tonusno aktivni - kontinuirano prenose impulse ka centrima i
efektorima

 preganglijski - telo neurona u mozgu ili u kičmenoj moždini, prenosi info iz CNSa
 autonomna ganglija - integracioni centar, sinapsa između pre i post neurona
 postganglijski - telo neurona u autonomnoj gangliji na periferiji, prenosi info do ciljanog tkiva
EFEKAT ZAVISI OD ANATOMSKE ORGANIZACIJE I PROJEKCIJE,
NEUROTRANSMITERA I NEUROMODULATORA I RECEPTORA U TKIVU
* divergencija - 1 preganglijski na veći broj postganglijskih (1 signal na više ciljanih tkiva)
* visceralni refleksi!
- Vrste inervacije:
 dvojno antagonistički
- većina organa (srce, digestivni trakt..)
*kod organa sa dvojnom inervacijom
- jedna grana ANS ekscitaciona, druga inhibiciona
obično jedan deo ANSa dominira
 dvojno sinergistički
 - procesi koji se nadovezuju (erekcija i ejakulacija, pljuvačne žlezde)
 samo SY ili PSY
- SY: znojne i lojne žlezde, srž nadbubrega, glatki mišići većine krvnih sudova..
- PSY: akomodacija oka, sekrecija serozne parotidne pljuvačke
- Podela:

a) Simpatički nervni sistem

- tela preG neurona su u bočnim rogovima sive mase torakalnog i lumbalnog dela KMe(T1-L2)
- aksoni preG neurona izlaze kroz prednje
rogove zajedno sa alfa i gama
motoneuronima -> paraverterbalne
ganglije
-> prevertrebalne ganglije
-> srž nadbubrežne ž.
- simpatičko stablo/lanac -
paravertebralne SY ganglije duž
torakalnih i lumbalnih segmenata KMe
- bele komunikatne grane - preganglijska
vlakna koja dolaze do paravertebralnih
SY ganglija
- sive komunikatne grane -postganglijska vlakna koja se iz paravertebralnih ganglija vraćaju u
spinalni nerv
*oko 8% spinalnog nerva su
autonomna vlakna

stresor -> hipotalamus aktivira SY ->

ubrzan rad srca, pritisak skače, brz
disanje -> srž nadbubrega luči
adrenalin i noradrenalin -> raste
protok krvi u skeletnim mišićima ->
inhibirana sekrecija u digestivnom
traktu

- masivno simpatičko pražnjenje - podrazumeva masovnu stimulaciju simpatikusa

- deo složenog neuroendokrinog odgovora poznat kao
adaptacija na stresore, odgovor tela na krizne situacije
- posredovan hipotalamusom, on šalje inicijalne signale
* aktivacija jednog SY puta ne znači aktivaciju svih SY puteva
- simpatikus i koru nadbubrežne ž. aktivira svaka promena
unutrašnje i spoljašnje sredine (fizičke promene, emocije,
povećana fizička aktivnost)
b) Parasimpatički nervni sistem
- tela preG neurona su u bočnim delovima sive mase sakralnog dela KMe (S2-S4), dok drugi deo
preG aksona napušta mozak zajedno sa kranijalnim nervima

- parasimpatičke ganglije su na ili blizu ciljnih organa

- parasimpatička inervacija ide ka glavi, vratu i
unutrašnjim organima:
 sakralni deo: glatki mišići (druga polovina debelog
creva, mokraćna bešika, uretra, reproduktivni
organi)
 kranijalni deo
- III (n. oculomotorius): suženje zenica
- VII (n. facialis): pljuvačne i suzna žlezda
- IX (n. glosofariengus): parotidna žlezda
- X (n. vagus): srčani mišić, glatki m bronhija, jetra,
žučna kesa žlezde, glatki m želuca, sekrecija,
pankreas, tanko crevo, prva polovina debelog creva

rčani mišić, glatki m

bronhija, jetra, žučna

- Neurotransmiteri ANSa (acetilholin i noradrenalin):

- postG vlakna se granaju i svaka grana ima brojna proširenja - varikoze - a na njima se nalaze
vezikule sa neurotransmiterima
- dve vrste transmisije:  holinergička: - sva preG vlakna (holinergički nikotinski receptori)
 - sva postG parasimpatička vlakna (holinergički
muskarinski)
- simpatička postG vlakna koja inervišu znojne žlezde, krve
sudove kože, neke skeletne mišiće i mišiće podizače dlaka
 noradrenergička: - simpatička postG vlakna (adrenergički receptori)
- receptori:  holinergički: - nikotinski - vezuju nikotin
- u skeletnim mišićima, ANSu i CNSu
- kanali jednovalentnih kationa kroz koje mogu da prolaze
Na i K
- muskarinski - vezuju muskarin
- u CNSu i parasimpatičkom delu ANSa
- povezani sa G proteinima i sistemom sekundarnih
glasnika
 adrenergički: - alfa (1 i 2) - beta (1,2 i 3) * svi su povezani sa G proteinima,
ali koriste različite puteve
sekundarnih glasnika

↓
alfa i beta receptori

- Adrenalin i noradrenalin razlike:

 deluje podjednako na alfa i beta receptore  deluje više na alfa receptore
 deluje na srce kroz beta receptore
 slabo sužava krve sudove u mišićima  sužava krve sudove
 u manjoj meri povećava krvni pritisak  povećava krvni pritisak
 5-10 puta jače metaboličko dejstvo
 lučenje u srži nadbubrega  lučenje na krajevima postG SPY vlakana
 - Autonomni nervni i somatski nervni sistem
 glatki i srčani mišići, žlezde  skeletni mišići
 ganglija  bez ganglije
 dva neurona  jedan neuron od CNSa do skeletnog
mišića
 bočni rogovi KM  prednji rogovi KM
 NT: acetilholin kateholamini  NT: acetilholin
 mala brzina propagacije  velika brzina propagacije
 bez uticaja volje  voljna kontrola
 preG mijelizovana B,  mijelizovana A vlakna
postG nemijelizovana C

- Kontrola visceralnih refleksa

visceralni refleksi - autonomni refleksi potaknuti signalima iz visceralnih organa sa svrhom
povratne regulacije njihove aktivnosti, iste komponente kao somatski refleksni luk
a) jednostavni refleski receptor-aferentni neuorn-integracioni centar-eferentni neuron-efektor
- integracija na nivou kičmene moždine
- npr. kontrakcija pune mokraćne bešike
b) složeniji refleski
- integracija na nivou produžene moždine
- npr. regulacija rada srca, krvnog pritiska, respiracije, gutanja, kašljanja, kijanja, riganja
c) kompleksni autonomni mehanizmi/mehanizmi homeostaze
- integracija na nivou hipotalamusa
- regulacija tt, gladi, žeđi, apetita, bioloških ritmova tela
- porast krvnog pritiska -> baroreceptori stimulisani -> senzorni impulsi visceralnim senzornim
vlaknima -> integracija u produženoj moždini -> eferentni put(n. vagus)-> PSY aktivacija->
usporen rad srca
- Hipotalamus - kontrolni centar ANSa
- CNS kontrola visceralnih funckija povezana je sa centrima u hipotalamusu i moždanom stablu
- najvažniji centar za kontrolu i integraciju pojedinih autoimunih refleksa (njegovom
stimulacijom može se izazvati skoro svaka autoimuna reakcija) *veza sa kičmenom moždinom,
moždanim stablom, limbičkim sistemom i cerebrumom
- hipotalamus + limbička polja = visceralni mozak (kontrolišu rad organa putem hormona i SY i
PSY)
- glavna ganglija ANSa - u njemu su lokalizovani viši SY i PSY centri do kojih dolaze info. sa
visceralnih i somatskih receptora, a iz kojih polaze eferentna SY i PSY
vlakna
- usklađuje ponašanje u cilju zadovljenja svih potreba
- paraventrikularn jedro (PVN) - najviše projekcija ka SY i PSY regionima produžene moždine i
 bočnim neuronima kičmene moždine
- kontroliše:  aktivnost srca  endokrinu aktivnost
 krvni pritisak  emocionalne faze
 telesnu temp.  biološke potrebe
 bilans vode  rekacije na strah i fight or flight

- Enterički nervni sistem - ENS * treći deo ANSa / drugi mozak ,,crevni mozak”

- kompleksni nezavisni nervni sistemi, nervni pleksusi u zidovima: - jednjaka - želuca

- tankog cr. - debelog cr.
- sposobni da registruju i integrišu info., više neurona nego u KM
- kontroliše motilitet, sekreciju i protok
- većina neurotransmitera koji se nalaze u mozgu nalaze se i u njemu
- sličnosti sa CNSom:  neurotransmiteri i neuromodulatori - oslobađa više od 30 NTa i NMa
 potporne ćelije - sličnije astroglijama nego Švanovim ćelijama
 difuziona barijera - grade je kapilari ograničene propustljivosti, slična je
krvno-moždanoj
 integracioni centar - ima svoj sopstveni integracioni centar sličan centru u
mozgu ili u KM * refleksi GITa mogu da deluju samo
posredstvom ENSa

IV. Neurofiziološke osnove emocija

- Specijalizovan način ponašanja, oblikovan prirodnom selekcijom, kojim se vrši podešavanje
fizioloških, psiholoških i bihejvioralnih parametara organizma tako da se uveća sposobnost
adaptivnog odgovora na pretnje i mogućnosti u različitim situacijama
- oblik adaptivnog ponašanja koji smo nasledili od predaka-> funkcija: preživljavanje i reprodukc.
- sastavni deo socijalnih interakcija, potpomažu ih
- pripremaju nas na akciju i oblikuju buduće ponašanje potkrepljenjem
- komponente: a) subjektivna - lični doživljaj emocije
b) izražajna - karakteristična motorna ponašanja (gestikulacija, glas, stav..)
c) fiziološka - aktivnost CNSa + ANSa -> promene u neuroendorkrinoj i visceralnoj
aktivnosti
*,,Izražavanje emocija kod životinja i ljudi”, Darvin - ključni događaj u proučavanju bioloških
osnova emocija
- Fiziološki korelati emocija
- u najširem smislu - ceo ANS - uloga:  vegetativna ekspresija
- SY i PSY centri u limbičkom sistemu (regulacija znojenja,
krvnog pritiska, ritma srca, protoka krvi kroz kožu, dubine
disanja, sekrecije creva i želuca, podizanje/spuštanje
dlaka..)
 motorna ekspresija
- u užem smislu:
a) limbički sistem
- filogenetski najstariji deo korteksa - > reguliše emocije (*emotivna memorija),
motivaciju, afektivne i instinktivne oblike ponašanja (polni nagon, materalni instinkt,
ponašanje pri uzimanju hrane, žeđ, apetit..)
- grupa jedara ispod korteksa
- ,,emocionalni mozak” - strukture na unutrašnjoj ivici cerebruma i podu diencefalona u
obliku prstena
- glavne strukture: hipotalamus hipokampus
amigaloidna j. orbifrontalni k.
cingulatni girus
- o njegovom značaju za doživljaj i ekspresiju emocija prvi je ukazao James Papez 30ih
godina, a to je upotpunio McLean 60ih godina - Papez-McLeanova teorija
- Broca - prvi upotrebio izraz limbički (limbus = prsten)
- uočio na površini cerebruma kortikalnu oblast drugačije građe od ostatka
korteksa - limbički režanj
- Papez - pokazao da emocije nemaju jedan određen centar u mozgu, već da su u
funckiji neuronskog kruga koji uključuje nekoliko povezanih struktura -
Papezov krug
 - krug kasnije proširen strukturama koje imaju važnu ulogu u emocijama:
 amigdaloidna jedra  orbifrontalni korteks

b) Amigaloidna jedra
- velika grupa jedara u temporalnom režnju
- uloge:  emocije povezane sa agresivnim, digestivnim, seksualnim i materalnim
ponašanjem
 emotivni odgovori, posebno na strah + kontrola straha
 emocionalna memorija (info o emotivnim događajima povezanim sa strahom:
suzbijanje i manifestacija straha)
 sticanje uvida u ponašanje na podsvesnom nivou
 prepoznavanje emocionalnog sadržaja
* Kluver i Bucy prvi otkrili ulogu amigdala u emocijama, rezus majmuni sa odstranjenim
temporalnim režnjevima i promene u ponašanju
↓ ↓ ↓
- Kluver-Bucy sindrom - gubitak straha
- emocionalna tupost
- manje izražajne vokalizacije i izrazi lica
- hiperseksualno ponašanje (homo i hetero odnosi)
- oralno istraživanje okoline
- vidna agnozija - nemogućnost prepoznavanja prethodno
poznatih predmeta
* Urbah-Vajtova bolest - bilateralna lezija amigdala uz očuvan temporalni korteks i
hipokampalnu formaciju
- nemogućnost prepoznavanja ekspresije straha
- strah i uloga amigdala:

a) talamus-amigdale - grub utisak o situaciji,

centralno jedro
b) talamus-korteks-amigdale - uključene
kortikalne obrade
* amigdale imaju ulogu u uslovljavanju
straha (loše iskustvo sa stimulusom dovodi
do emocionalne reakcije koja se manifestuje
u doživljaju straha i fiziološkoj reakciji), a
posebno centralno jedro, integracioni
centar fiziološke i ponašajne komponente!

- grupe jedara:  centralno jedro

- struktura kroz koju info izlazi iz amigdala i odlazi u:
a) hipotalamus i moždano stablo - izražavanje različitih komponenti
emocinonalnih reakcija
b) orbifrontalno područje i cingulatni girus - svesna percepcija
emocija
 bazolateralna grupa
- info iz senzornih kortikalnih područja i talamusa prenosi u centralno
jedro
 laterobazomedijalna i kortikomedijalna grupa
- info iz različitih receptora
- veze amigdala:  aferentne
- inputi dolaze iz:
a) hipotalamusa ili moždanog stabla - info iz bihevioralnih i
autonomnih sistema
 b) kortikalnih i talamičkih struktura - info iz senzornih područja
(*cerebralni korteks glavni izvor senzornih info.) i struktura koje
imaju ulogu u memoriji
 eferentne
- idu do: a) kortikalnih struktura
b) hipotalamičkih struktura
c) delova moždanog stabla
c) Prefrontalni režanj
- slučaj Fineasa Geidža sredinom devetnaestog veka ukazao na ulogu frontalnih režnjeva
u socijalnom i emocionalnom ponašanju
- uloge:  obrada i ocenjivanje emocija
 doživljaj emocije i emocionalni odgovor
 samoprocena i samoregulacija emocija (modulator emocinalnih reakcija,
posebno generisanih u amigdali)
 donošenje odluka vezanih za emocije (mesto interakcije afektivne i kognitivne
obrade)
- povezan brojnim vezama sa subkortikalnim limbičkim strukturama, pre svega
amigdalom - paralimbički korteks
d) Cinguitalni girus
- dvosmerno komunicira sa ostalim delovima limbičkog sistema i sa frontalnim režnjem
 prednji cingulatni girus: - regulacija emocionalnih reakcija (tuga)
- procena upečatljivosti u emocionalnim i motivacinim info.
*lezija - apatija i emocionalna nestabilnost
 zadnji cingulatni girus: - verbalno pamćenje
- prostorna orijentacija
- oštećenje -> akinetički mutizam - sem pokreta očnih jabučica nema spontanih pokreta
(bolesnik prestaje da se kreće i da govori)
e) Insula / ,,alarmni centar mozga”
- u centru cerebralne hemisfere
 - veze sa brojnim moždanim strukturama
- povezan sa osećanjem gađenja i straha, emocionalnim odlučivanjem

- Gde su emocije u mozgu?:  amigaloidna jedra  orbifrontalni korteks

 cingulatni girus  insula
- Centri za nagradu u mozgu- pozitivni efekti (stimulacijom): zadovoljstvo, mirnoća, blagost..
- tegmentuma srednjeg mozga, zadnjeg i lateralnog dela
hipotalamusa, preoptičkog područja, septuma, hipokampusa,
cinguitalnog girusa..
- Centri za kaznu u mozgu- negativni efekti (stimulacijom): neugodnost, strah, strepnja..
- centralne sive mase srednjeg mozga, amigdaloidnih jedra,
hipokampusa, talamusa, lateralnog i medijalnog hipotalamusa
- Ontogenetski razvoj emocija
- osnovne emocije: radost, tuga, strah, ljutnja, gađenje, iznenađenje
- do 3. god. deca nauče da ispoljavaju sve bazične emocije:
(ne)zadovoljstvo ljutnja i bes strah
0-------------3.m--------------4 i 6.m-----------6.m------------7 i 8.m-------------između 18 i 24.m------------
radost, tuga, iznenađenje sram, empatija, zavist
uzbuđenje, gađenje *između 2 i 3. god. - samosvesna procena emocija
- individualne razlike u ispoljavanju emocija javljaju se rano i održavaju se tokom života
(*kulturološki uticaji)
V. Kontrola homeostatskih mehanizama organizma

- hipotalamus kao ventralni deo međumozga (ali ima

nejasna ograničenja, nastavlja se na susedne
strukture)
- manje od 1% moždane mase, a ima vitalne funckije
1) najznačajniji organ u homeostatskoj kontroli
unutrašnje sredine!
- ,,hipo“ = ispod -veliki broj neuronskih krugova
- sastoji se od velikog broja manjih neuronskih jedara
* pripada cirkumventrikularnim organima - izvan krvno-moždane barijere, važno za njegovu
homeostatsku ulogu
2) anatomski povezan sa limbičkim strukturama - glavni izlazni put limbičkog sistema!
- FUNKCIONALNA I ANATOMSKA VEZA IZMEĐU CNSa I ENDOKRINOG SISTEMA
3)centralno mesto u aktivnosti ANSa -> koordinacioni centar, integriše ulazne signale u
organizovane autoimune odgovore
- funkcije:  glavni visceralni kontrolni centar
- termoregulacija, regulacija gladi i žeđi, seksualnog ponašanja i reprodukcije,
budnosti i spavanja (usklađuje ponašanje u cilju zadovoljenja svih tih potreba)
- kontrola kardiovaskularnog i respiratornog sistema, gastrointestalnog trakta
- endogeni moždani sat - biološki ritmovi
- upravlja ekspresijom emocija (fizička komponenta emocija)
- kontrola endokrinog sistema putem hipofize
 sa drugim strukturama mozga uključen u formiranje memorije
- kontrolu ostvaruje preko: a) ANSa
b) somatskog nervnog sistema
c) hipofize -> endokrine žlezde
- Protok info
a) prima iz unutrašnje sredine:
 iz ekstracelularne tečnosti (konc. elektrolita i osmolarnost)
 iz receptora za temp.
 sa receptora za bol preko talamusa
 iz limbičkog korteksa
 iz neokorteksa putem neurotransmitera
 iz prednjeg i zadnjeg režnja hipofize
 aksoni iz retine koji se završavaju u suprahijazmatičnom jedru
 iz retikuloaktivacijskog sistema (RAS), za budnost i spavanje
b) šalje:
  eminencija medijana (parvocelularni neuroni) - deluju na funckije adenohipofize
 zadnji režanj hipofize (magnocelularni neuroni) - deluju na neuroendokrine odgovore
- neurohipofiza
 SY i PSY preG vlakna utiču na autonmne funkcije
 projekcije ka amigdalama, talamusu, cerebralnom korteksu i moždanom stablu utiču
na ponašanje

integriše ulazne signale u organizovane autoimune odgovore

- Kontrola endokrinog sistema

a) sekrecija hormona koji kontrolišu adenohipofizu
- parvocelularni neurosekretorni sistem (mali ,,regulišući” hormoni)
b) produkcija neurohormona
- magnocelularni neurosekretorni sistem (veliki neuroni) - oksitocin i vazopresin
c) kontrola sekrecije srži nadbubrežne žlezde
- Homeostatski kontrolni centri
a) termoregulacija
 poikilotermni organizmi - nemaju stalnu tt(zmije, žabe, ribe..), ona zavisi od temp.
okoline
 homeotermni organizmi - uprkos fluktuacija spoljašnje temp. održavaju tt unutar
 vrlo uskih granica
- fiziološke varijacije vrednosti tt:
i. cirkadijalne varijacije u toku 24h

- u toku dana tt se menja u rasponu

od +- 0.5-0.7

ii. uzrast - deca i starije osobe slabije regulišu tt

iii. pol -mesečni hormonski ciklusi kod žena + oscilacije tt kao prvi znaci
perimenopauze
iv. fizička aktivnost
v. hrana
vi. emocionalno stanje - povećana aktivnost SY i porast tonusa mišića
vii. hormonski status - tiroidni hormoni, adrenalin

- termoreceptori:  centralni - preoptičko područje, registruju temp. krvi

 periferni - u koži, registruju spoljašnju temp.
- mehanizmi u regulaciji tt:
 termogeneza - za stvaranje toplote (centar u zadnjem hipotalamusu)
 termoliza - za odavanje toplote (centar u preoptičkom području)
* ravnotežu između ova dva mehanizma obezbeđuje termoregulacioni centar u
hipotalamusu, u preoptičkom području - hipotalamusni termostat
- termoregulaciono ponašanje može biti refleksno ili voljno
- baždarna tačka - održavanje putem autonomnog, somatskog i endokrinog sistema
- termosenzitivni modifikovani neuroni - aktivira ih promena temp (2-4oC), sadrže
specijalizovane termosenzitivne jonske kanale (Na i K pumpe)
- mehanizmi za sprečavanje hipotermije(termogeneza):
 a) periferna vazokonstrikcija
- sužavanje perifernih krvnih sudova -> smanjeno odavanje toplote na
periferiji + smanjeno hlađenje krvi usled dodira sa okolinom -> pad
površinske i periferne, konstantnost unutrašnje
b) povećanje metabolizma
- hormoni (adrenalin)
- pojačana aktivnost SY + smeđe masno tkivo
- dinamičko dejstvo hrane
c) ritmička kontrakcija mišića
d) ježenje/piloerekcija
e) promena ponašanja (oblačejne, uključivanje grejanja..)
- mehanizmi za sprečavanje hipertermije(termoliza):
a) periferna vazodilatacija
- širenje perifernih krvnih sudova
- veći prenos toplote prema ekstremitetima
b) znojenje
- simpatička stimulacija znojnih žlezda
- povećano isparavanje tečnosti
c) promena ponašanja (prestanak aktivnosti)
 - najvažnije strukture koje obezbeđuju termoregulaciju:
 ANS  endokrini sistem
somatski sistem  limbičke komponente
- Kako nastaje groznica?
- hipotalamus se podesi na novu temperaturnu tačku (višu od 37oC) dejstvom
pirogena
bakterijski toksini stimulišu oslobađanje pirogena -> deluju na preoptičke neurone
koji podešavaju termostat na +37 oC -> termoreceptori obaveštavaju centar da je tt
niža od novopodešene -> aktiviraju se mehanizmi za povećavanje tt -> antitela se
sekretuju usled povećane tt -> temp. štiti telo od mirkoba
b) regulacija unosa hrane
 centralna regulacija
- hipotalamus, moždano stablo, neurohormoni
 periferna regulacija
- GIT hormoni (grelin), hormoni masnog tkiva(leptin), hormoni pankreasa(insulin)
 - centri u hipotalamusu:
a) centar za sitost - ventromedijalni deo (*lezija -> hiperfagija i razvoj
gojaznosti)
- sitost - zadovoljenje osećaja gladi (stimulisana
ventromedijalna hipotalamusna jedra)
b) centar za glad - lateralni deo (*lezija -> afagija)
- glad- jaka želja za uzimanjem hrane uz nemir, ritmičke
kontrakcije želuca (stimulisana lateralna hipotalamusna jedra)
* apetit - želja za određenom vrstom hrane (centar u ventromedijalnom delu
hipotalamusa i amigdaloidnim jedrima)
* u regulaciji unosa hrane uključena su i paraventrikularna,dorzomedijalna i
arkuatna područja (jedra)
- regulacija gladi, sitosti i apetita
- komunikacija se obavlja između GITa i CNSa
- u njima integracija info sa periferije (iz GITa,
- važni centri u regulaciji:  hipotalamus
masnog tkiva i pankreasa prenosi n. vagus) i
 moždano stablo signala iz viših centara
↓↓↓
- glavno mesto regulacije  arkuatno jedro hipotalamusa
- smešteno izvan krvno-moždane barijere -> lako dostupno
cirkulirajućim hormonima
- sastoji se od dve grupe neurona:
*NPY - glavni aktivacijski put za a) oreksigeni - apetit stimulirajući (neuropeptid Y/NPY i
započinjanje unosa hrane je lučenje
agouti-povezani peptid/AgRP) *grelin
ovog neuropeptida iz arkuatnih u
paraventrikularna jedra b) anoreksigeni - apetit inhibirajući (pro-
opiomelanokortin/POMC i kokain i amfetamin
regulirajući transkript/CART) *leptin,holecistokinin,
insulin
 paraventrikularno jedro/PVN - integracija signala sa
arkuatnog i tireoidne i hipotalamo-hipofizne osnove
  n. vagus - signali sitosti do moždanog stabla nakon
uzimanja hrane
n. tractus solitarius + PVN - povezanost moždanog stabla
sa hipotalamusom
suprahijazmatično jedro (SCN) - lezije -> noćna hiperfagija i
gojaznost
amigdalna jedra - nesvesna kontrola ponašanja tokom
uzimanja hrane(mljackanje, oblizivanje, žvakanje, pljuvačka)
- stimulacijom limbičkog korteksa nastaju
pokreti žvakanja, gutanja i drugo oralno
ponašanje
prefrontalni korteks - kontrola ponašanja u toku
uzimanja hrane
- leptin - hormon sitosti (leptos = mrshav)
- proizvode ga ćelije masnog tkiva i oslobađaju u cirkulaciju
- deluje na receptore hipotalamusa -> smanjenje uzimanja hrane koje je
dugotrajno (za razliku d brzog delovanja holecistokinina)
- porast -> signal da je organizam sit -> suprimiranje apetita
- leptin deluje na neurone arkuatnog jedra (specifičan receptor za
leptin -ObR receptor) -> luče se POMC i CART
- neuroni arkuatnog jedra projektuju se na PVN i na lateralni
hipotalamus (inhibiranje ponašanja vezanog za unos hrane)
- pad -> signal da je organizam gladan -> stimulacija apetita
- pad leptina u cirkulaciji detektuje druga grupa neurona arkuatnog
jedra -> luče se NPY i AgRP
- neuroni akruatnog jedra inhibiraju neurone PVNa i aktiviraju
neurone lateralnog hipotalamusa (stimulisanje ponašanja vezanog za
unos hrane)
- dugoročan modulator apetita -> anoreksigeno dejstvo:
 inhibira transkripciju NPYa i AgRPa
stimulacija transkripcije POMCa
* lečenje gojaznosti leptinom neefikasno jer postoji smanjena osetljivost na
biološku ulogu leptina + odsustvo anoreksigenog dejstva leptina nakon
njegove spoljašnje aplikacije
- grelin - hormon gladi
- proizvode ga endokrine ćelije želuca, posebno pri osećaju gladi (raste par sati
pre obroka, a pada nakon)
- delovanje antagonistički leptinu (NPY i AgPR naspram POMC i CART)
- kratkoročan modulator apetita -> utiče na svakodnevni osećaj gladi pre
obroka
-kratkoročni signali sitosti:
a) istezanje želuca
- mehanoreceptori ->n.vagus->n. tractus solitarius->ANS->smanjen unos hrane
b) holecistokinin (CCK)
- luči se u duodenumu
- oslobađa se tokom razgradnje hrane, naročito bogate mastima i deluje na
prestanak uzimanja hrane
- povećava oslobođenje insulina
↓
c) insulin
- smanjuje nivo šećera u krvi
- stimuliše pretvaranje glikoze u glikogen
- stimuliše preuzimanje glukoze u ćelijama

- teorije i dodatni faktori:

 glikostatska teorija - gliko-receptori u hipotalamusu odgovaraju na
hipoglikemiju (nizak nivo šećera u krvi)
  lipostatska teorija - centri u hipotalamusu dobijaju podatke o količini masnog
tkiva u organizmu
 aminostatska teorija - pojava osećaja gladi pri padu koncentracije slobodnih
aminokiselina
 termostatska teorija - pad spoljašnje temperature pojačava, a njen porast
smanjuje osećaj gladi
 teorija pozitivnih uticaja - očekivani ugodan osećaj se vezuje za hranjenje
 hormonska regulacija - GIT hormoni, insulin..
 spoljašnji faktori - izgled hrane i senzorni aspekt
- poremećaji: gojaznost
anorexia nervosa
- psihijatrijski poremećaj nepoznate etiologije (kombinacija kulturno-
društvenih, psiholoških i bioloških faktora)
- iracionalan strah od gojaznosti, čak iako je pacijent normalno
uhranjen
- fobičan odgovor na hranu, poremećaj ponašanja, raspoloženja i
spavanja, hiperaktivnost, slabost, bolovi u mišićima, hormonski i
metabolički poremećaji
bulimija nervosa
- stanje sa naizmeničnim gladovanjem i periodima preteranog
uzimanja hrane često uz namerno izazivanje riganja

c) regulacija osmolarnosti i volumena ekstracelularne tečnosti

- oko 60% telesne mase odraslog čoveka čini voda
- na molekularnom nivou, voda čini 90% zapremine svih molekula
- ima fundamentalni značaj za održavanje strukture i funkcije svih ćelija
- unos vode: - 60% tečnosti -izlučivanje: - 60% urin
- 30% hrana - 28% isparavanje koža/pluća
-10% metabolička voda - 8% znojenje
 - 4% izmet
- unos tečnosti zavisi od: • osmolarnosti plazme
• zapremine ect tečnosti
• psiholoških i drugih faktora

- osmoza - kretanje vode niz koncentracioni gradijent (voda se kreće dok se ne izjednače
koncentracije osmotski aktivnih čestica)
↓ ↓ ↓
- osmolarnost - broj mola rastvorene supstance u litri rastvora
- toničnost - stepen uticaja rastvora na tonus/volumen ćelije potopljenje u njemu

- zalihe vode u telu opadnu, dve reakcije: a) ćelijska dehidratacija-smanjenje volumena

i. zaustavljanje smanjenja telesnih zaliha vode intracelularne tečnosti
ii. povećanje žeđi b) hipovelemija-smanjenje volumena krvi
- osmoreceptori - detektuju promene osmolarnosti ECT (otkrivaju ćelijsku dehidrataciju)
- smešteni u području organum vasculosum lamine terminalis (nema krvno-
moždane barijere)
- stvaranje vazopresina(ADH-antidiuretski hormon) u supraoptičkim i
paraventrikularnim neuronima hipotalamusa (hiperosmolarnost - stimulacija
lučenja
hipoosmolarnost - inhibicija
lučenja)
-uloge ADH: povećava propustiljivost sabirnih i distalnih tubula, deluje na
koncentrovanje urina dok se plazma razblažuje
* neuroni lateralnog preoptičkog područja upravljaju oblicima ponašanja koji su
uključeni u traganje za vodom i pijenje
- lučenje ADH povećano:  kada je povišen osmotski pritisak/osmolarnost
u hipovelemiji i hipotenziji
kada se uključe baroreceptori (u zidovima krvnih
sudova, otkrivaju hipovelemiju!)
u stanjima besa, stresa
kod pojačanog vežbanja, znojenja

VI. Hormoni
- Oblici međućelijske komunikacije: a) endokrina b) neuroendokrina c) sinaptička
- Podela žlezda:
egzogene endokrine
- žlezde sa spoljašnjim lučenjem -žlezde sa unutrašnjim lučenjem
- imaju izvodne kanaliće -nemaju izvodne kanale, izlučuju hormone u
cirkulaciju
- Hormoni (grk. όρμή = pokrenuti, probuditi)
- organski hemijski glasnici, koje proizvode i izlučuju endokrine žlezde u krv, a putem krvi se
raznose do ciljnih tkiva (tkiva moraju da imaju specifične receptore za izvesni hormon)
- regulišu, integrišu i kontrolišu niz fizioloških funkcija
- Receptori - vezna mesta na ciljnim ćelijama koja se aktiviraju samo kada se specifičan hormon
veže za njih: a) transmembranski - u ć. membrani (peptidi, kateholamini,
neliposolubilni hormoni)
b) intracelularni - unutar ć., u citoplazmi i jedru (steroidni, tireoidni)
- Mehanizmi delovanja: a) steroidni i tireoidni - prolaze membranu, vezuju se za intracelularne r.
- efekti sporiji ali dugotrajniji (menjaju ekspresiju
gena!)
b) svi ostali - hormon se vezuje za specifičan receptor na membrani,
dolazi do aktivacije intracelularnih sekundarnih glasnika,
(de)aktivacija jednog ili više procesa u ćeliji
- Lokalni hormoni: a) autokrina sekrecija - receptor na istoj ćeliji koja izlučuje hormon
 b) parakrina sekrecija - receptor na ćelijama koje su u neposrednoj blizini
ćelije koja izlučuje hormon
- Endokrine žlezde:
- glavne: i. hipofiza (adenohipofiza i neurohipofiza)
ii. tiroidna/štitna žlezda
iii. paratiroidne žlezde
iv. nadbubrežne žlezde
v. endokrini pankreas
vi. polne žlezde (testisi i ovarijumi) - pored endokrine imaju i gametogenetsku funkciju!
* placenta/posteljica - privremeni endokrini organ kod žena
* endokrine ćelije u sastavu organa (srce, GIT, jetra, bubreg)
- kontrola lučenja: a) fiziološki odgovor izazvan nekim hormonon koči dalje lučenje istog putem
negativno-povratne sprege
b) nervna kontrola uticajem ANSa - srž nadbubrega
c) neuroendokrina osovina
- jedinstveno funkcionisanje 2 sistema (ili 3 - neuro-imuno-endokrino
jedinstvo)
- zajednička funkcija hipotalamusa i hipofize - osovina nervne i endokrine
kontrole u telu
- hipotalamus je mesto neprekidne interakcije između nervnog i endokrinog
sistema
- centar neuroendokrinog i autonomnog nervnog sistema:
 parvocelularni neurosekretorni sistem (mala ć. tela kratkih aksona)
- +/- hormoni koji putem portnog sistema (dve kapilarne mreže) utiču
na lučenje hormona adenohipofize
- Peptidi hipotalamusa:
a) somatotropin-oslobađajući h. (GHRH)- kratki aksoni do eminencije
b) somatotropin-inhibišući h. (GHIH) medijane, tu se luče oslobađajući ili
ili somatostatin inhibirajući hormoni u portni sistem
c) tireotropin-oslobađajući h. (TRH)
d) kortikotropin-oslobađajući h. (CRH)
e) gonadotropin-oslobađajući h. (GnRH)
f) prolaktin-oslobađajući h. (PRH)
g) prolaktin-inhibišući h. (PIH)
 - lučenje neuroendokrinih
hormona hipotalamusa je ritmično
- SCN, epifiza i melatonin!

 magnocelularni neurosekretorni sistem (velika ć. tela dugačkih aksona)

- oskitocin i vazopresin iz supraoptičkog (SON) i paraventrikularnog
(PVN ) jedra hipotalamusa do neurohipofize putem hipotalamo-
hipofiznog trakta:
i. vazopresin (ADH) - osmoreceptori registruju povećanje
- aksoni direktno do neurohipofize
osmolarnosti, ekscitacija SONa i PVNa, vazopresin do
neurohipofize, ciljno tkivo su bubrezi
ii. oksitocin - kontrakcija materice i lučenje mleka

 kontrola sekrecije srži nadbubrežne žlezde

- Hipofiza
- smeštena u udubljenoj klinastoj kosti (tursko sedlo)
- povezana sa hipotalamusom preko infundibuluma
-neurohipofiza - nervno tkivo
- ne stvara hormone, samo skladišti i oslobađa hipotalamičke hormone kao
odgovor na nervne impulse
- adenohipofiza - endokrino tkivo
- uticaj regulišućih
hormona talamusa
- stvara veliki broj hormona (*tropni hormoni - utiču na lučenje hormona drugih
žlezda):
 somatotropin/hormon rasta (STH ili GH)
 tireotropin/tireostimulirajući hormon (TSH)
 kortikotropin/adrenokortikotropni hormon (ACTH)
 folikostimulirajući hormon (FSH) →
gonadotropini
 luteinizirajući hormon (LH) →
 prolaktin (PRL) - funckija u vezi sa laktacijom
* oni ne izazivaju direktno fiziološke odgovore, već to čine hormoni
perifernih žlezda
- negativno-povratni mehanizam koji inhibiše lučenje oslobađajućih
hormona iz hipotalamusa i tropnih hormona iz adenohipofize (adrenalna
stres osovina HPA, tiroidna, reproduktivna)

a) hormon rasta - nije pravi tropni hormon

- cirkadijalni ritam, lučenje najintezivnije u dubokom sporotalasnom spavanju
- utiče na jetru, mišićno i
masno tkivo

- IGF-I - faktor rasta sličan

insulinu

- poremećaji:  akromegalija - povećano lučenje kod odraslih

 gigantizam - povećano lučenje kod dece
 patuljast rast/dwarfizam - smanjeno lučenje kod dece

b)kortikotropin (ACTH) - luče ga kortikotropne ćelije adenohipofize (najviše ujutru, najmanje

kasno popodne)
- pod kontrolom hipotalamusa (CRH)
- dominantno stimuliše lučenje kortizola, ali i lučenje adrenalnog
androgena
↓ ↓ ↓
hipotalamo-hipofizno-adrenalna stres osovina HPA - CRH, ACTH i kortizol

-niz direktnih uticaja i

povratnih odgovora između
hipotalamusa, hipofize i
nadbubrežne ž.
- reguliše reakciju na stres

- nadbubrežna žlezda- sintetiše 30 steroidnih hormona (kortikosteroidi) iz holesterola:

kortizol (hormon stresa)
- funkcije:
- regulacija metabolizma proteina, ugljenih i masti
- antiinflamacijski efekti
- CNS - uloga u kognitivnim procesima (pamćenje)
- uloga u patogenezi poremećaja raspoloženja
- KVS - povećava uticaj kateholamina na vazokonstrikciju
- cirkadijalni ritam - najviše oko 6, najmanje oko 00:00
- stres -reakcija organizma na stresor koji može biti
fizičke/psihičke prirode, pozitivan/negativan
faze: i.alram - procena stresora kao pretnje, lučenje
(nor)adrenalina i kortizola
ii. adaptacija - uključuje se PSY da vrati ravnotežu
iii.iscrpljenje - ako stresor dugo traje, troše se resursi i podložniji
smo bolesti i smrti
-lučenje kortizola 25x veće:
povećava konc. glukoze u krvi
pojačava efekte (nor)adrenalina na KVS(jača srčana
kontrakcija i veća vazokonstrikcija)
inhibicija reproduktivnih funckija
suprimira imuni odgovor
smanjenje zaštitinih mehanizama sluznice želuca
utiče na procese učenja i memoriju, raspoloženje
 mineralkortikoidi
- regulišu promet minerala (elektrolita - Na i K)
-bubreg- povećava reapsorpciju Na i sekreciju K
-znojne i pljuvačne ž.- očuvanje soli putem aklimatizacije (fiziološki
mehanizam prilagođavanja na visoku temp)
-debelo crevo-povećava reapsorpiciju Na, manji gubitak stolicom
glukokortikoidi
 - kao odgovor na stres, povredu ili infekciju
- sportisti ih često uzimaju, time olakšavaju bol i zapaljenje, ali
maskiraju povredu i suprimiraju imunitet
- adrenalna medula bubrega(srž) - luči adrenalin i noradrenalin

c)gonadotropini - nezavisno lučenje FSHa i LHa, upakovani u različite vezikule, iako ih luče iste
ćelije
- regulišu funkcije polnih žlezda -> stimulišu sekreciju testosterona, estrogena i
progesterona
- pod kontrolom hipotalamusa (GnRH-gonadotropni oslobađajući hormon)

d)tireotropin - luče ga tireotropne ćelije adenohipofize

- stimuliše sintezu tireoidnih hormona štitaste žlezde
- trofički uticaj na tireocite i može izazvati
hipertrofiju(uvećanje) i hiperleziju(umnožavanje) broja folikula
tiroidne žlezde
- dupla kontrola - pod kontrolom hipotalamusa ali i periferije
(trijodtironin)
↓ ↓ ↓
hipotalamo-hipofizno-tireoidna osovina (stres je inhibiše)

- štitasta žlezda - jedna od najvećih žlezda u organizmu (10-25g)

- hormoni koje luči:

- nastaju jodiranjem aminokiseline tirozin  tiroksin T4 - prohormon i rezervoar za aktivni tiroidni

u štitastoj ž. kao odgovor na TSH hormon

- imaju period latencije, a zatim imaju
dugo dejstvo (do 2 nedelje)
  trijodtironin T3 - 4x potentniji, veće biološko dejstvo, u
perifernim tkivima dejodiranje tiroksina
 kalcitonin - održavanje konc. kalcijuma u krvi

- dejstva hormona:
a) stimulišu metabolizam masti i ćelijski metabolizam, rast
b) jetra - regulacija metabolizma triglicerida i holesterola,
ćelijski rast
c) KVS - ubrzavaju srčani rad, povećavaju udarni volumen, a
smanjuju sistemski vaskularni otpor
d) CNS - neophodni za sinaptogenezu, razvoj aksonskih
završetaka i neuralni integraciju
e) povećavaju pažnju, učenje, pamćenje, nephodni u
ostvarivanju emocionalnog tonusa ličnosti...
- poremećaji:
 hipotireoidizam
-poremećaj štitaste, a ne hipofize ili hipotalamusa
-hormoni se nedovoljno ili uopšte ne luče:
 zamor smanjem libido
 netolerancija na hladno zatvor
 tanki nokti depresija
 suva koža snižen bazalni metabolizam
 usporen rad srca(bradikardija) smanjem apetit
 usporen tok misli(bradipsihija) povećanje t. mase
 usporn govor(bradilalija) hipersomnija

 hipertireoidizam
 - kao rezultat povećane aktivnosti hipotalamo-hipofizno-
tireoidne osovine
-povećano lučenje hormona:
ubrzan rad srca hroničan zamor
pojačan apetit fini tremor ruku (povećana
smanjenje t. mase aktivnosti sinapsi u KM koje
kontrolišu tonus mišića)
 kretenizam
- usled hipofunkcije štitaste ž. u fetalnom periodu
 miksedem
- natečenost usled taloženja glikoproteinskog kompleksa
i potkožne tečnosti
- egzoftalmus oči izbočene zbog nakupljanja
glikoproteina retroorbitalno
- nesanica, noćne more, emocionalna nestabilnost (često
praćeno psihoneurotskim poremećajima - paranoja,
ankcioznost, neurotičnost)

- endokrini pankreas - čine ga 2 vrste tkiva:  acinusi - egzokrina uloga, digestivni sokovi
 langerhansova ostrva
- endokrina uloga (metabolizam lipida, glikoze i
proteina):
a) alfa ćelije - glukagon
- signali za lučenje: sniženi nivo glikoze u krvi
aminokiseline
-funkcije: povećava konc. glikoze u krvi *suprotno dejstvo od inuslina
razlaže glikogen u jetri
podstiče glikogenolizu u jetri

b) beta ćelije - insulin

- signali za lučenje: povišena glikoza u krvi
GIT hormoni - anticipatorno lučenje
aminokiseline
hormon rasta - dijabetes čest kod akromegalije i
gigantizma
kortizol - dijabetes čest kod prekomerenog lučenja
glikokortikoida
- funkcije: neophodan za rast, podstiče sintezu proteina
snižava nivo glikoze u krvi (deponuje je u obliku glikogena u
mišićima i jetri)
inhibiše glikogenolizu
pretvaranje viška glikoze u masti
podstiče iskorištavanje glikoze u većini tkiva, štedeći masti
sinteza i deponovanje proteina

- bolesti: dijabetes tipa 1

- usled oštećenja beta ćelija (autoimuno, virus, genetski)
- oko 14. god., naglo
- dehidratacija, žeđ, pojačano mokrenje
- hronično dolazi do oštećenja krvnih sudova, nervnog tkiva,
bubrega, arterioskleroze
- insulinski šok- usled jakog pada glikoze u krvi nakon davanja
insulina
dijabetes tip 2
- usled neosetljivosti tkiva na insulin
- posle 40. god, postepeno
- isti simptomi + gojaznost
- lećenje putem ishrane, vežbi, lekova koji pojačavaju osetljivost
na insulin
 c) gama ćelije - somatostatin
- funkcije: smanjenje lučenja glukagona i insulina
smanjenje sekrecije i apsorpcije u GITu
smanjenje motiliteta GITa

VII. Pol
a) genetski pol - određen parom polnih hromozoma prilikom začeća
b) gonadni pol - razvoj gonada od 6 do 10 gestacijske nedelje
c) fenotipski/pojavni pol- diferencijacija spoljnih polnih organa između 8 i 12 gestacijske ned.
d) rod - sopostvena percepcija pola (određuje se počev od 3. god. života)
- Genetski pol
- pol je determinisan genima
- genetički materijal kod čoveka organizovan je na 46 hromozoma (23 para)
- svaka ćelija sadrži isti set hromozoma, a samim tim i gena (kariotip - skup svih hromozoma u
ćeliji)

- parovi hromozoma(homologi hromozomi) -

hromozomi istog oblika i veličine koji nose gene
za iste osobine, jedan potiče od oca a jedan od
majke
- izuzetak je 23. par - polni hromozomi (XX ženski
genotip, XY muški genotip)

- muški pol određen prisustvom Y hromozoma i SRY gena (Sex determining Region of Y
chromosome - kodira sintezu testis determinišućeg faktora/TDF) -> SRY i TDF iniciraju
indiferentne gonade u testis
* osobe sa Y hromozomom kojima nedostaje SRY razvijaju ženski fenotip (ugrađivanje SRY
gena u DNK miša sa XX genotipom dovodi do muškog fenotipa)
- ženski pol određen XX genotipom i AHC genom (stimuliše difenrencijaciju ovarijuma)
- Gonadni pol

- nediferencirane gonade se vremenom diferenciraju

↓ ↓
Wolfov kanal Milerov kanal
(6.-8. gestacijska n.) (9.-10. gestacijska n.)
↓ ↓
testisi kod XY fetusa jajnici kod XX fetusa
↓ ↓
Lajdigove ćelije luče lučenje estrogena ključan
testosteron, ključan faktor faktor za dalji razvoj
za dalji razvoj muškog pola ženskog pola

- Fenotipni pol
- za diferencijaciju genitalnih kanala (8.-12. gestacijska n.) i spoljnih genitalija neophodni
hormoni
↓ ↓
fetalni testis sekretuje: fetalni ovarijum ne sekretuje hormone
testosteron -diferencijacija Wolfovog k. (ženski pol je default pol,
anti-milerov hormon (AMH)- povlačenje Milerovog Milerov k. se razvija sam od sebe!)
* testosteron se konvertuje u dihidrotestosteron(DHT),
bez kog nije moguć razvoj muških spoljnih genitalija,
bez obzira na genetski, gonadni ili fenotipski pol
- Pubertet
- tranzicija iz nereproduktivnog u produktivno stanje
- devojčice oko 10., dečaci oko 12., traje do 15-18 god. (vreme je u najvećoj meri genetski
određeno! *uticaja imaju rasa, geografsko područje, uhranjenost i opšte zdravstveno stanje)
- proces fizičkih promena pod uticajem polnih hormona u toku kojeg dolazi do polnog
sazrevanja i koji traje oko 7 godina
 - pubertetska dešavanja:
 adrenarha - povećana sekrecija adrenalnih androgena (nema promene sekrecije
ACTH ili kortizola)
gonadarha - početak funkcionisanja polnih žlezda tokom puberteta (postepeno
sazrevanje hipotalamičkih neurona + povećanje amplitude i frekvence pulseva GnRH što
dovodi povećanog lučenja FSH i LH)
pubična i pazušna maljavost
uspostavlja se novi odnos ♂ i ♀ hormona, svaki pol ima više svojih
rast je naglo ubrzan, usporava se i prestaje pri kraju
- kod devojčica:
- prvi znak puberteta je skok sekrecije LH tokom noći
- aktivacija hipotalamo-hipofizno-ovarijalne osovine -> razvoj folikula jajnika
- povećana količina gonadotropina dovodi do ovulacije i do nastupanja prvog

♂ menstrualnog ciklusa tj. menarhe

♀
· maljavost: genitalije, pazuh, grudi, trbuh, lice
· povećana mišićna masa · maljavost: genitalije, pazuh
· širenje ramena i grudi · rast polnih organa
· povećano lučenje znojnih i lojnih žlezda · rast grudi
· debljanje i očvršćavanje kože · menstruacija
· izraženost Adamove jabučice · povećano lučenje znojnih i lojnih žlezda
· uvećanje i spuštanje testisa · masne naslage oko butina, bedara,
· spermatogeneza zadnjice
· erekcija, ejakulacija · debljanje i prokrvljavanje kože
- Jajnici na krajevima jajovoda
- funkcije (regulišu ih FSH i LH hipofize):
 u njima se obavlja oogeneza tj. formiranje oocita (jajnih ćelija)
 sinteza polnih hormona: estrogen - žuto telo i kora nadbubrežne, *placenta
- sazrevanje polnih organa, rast dojki, povećano
deponovanje masti u potkožnom tkivu(zadnjica,
butine, bedra), debljanje kože
progesteron - žuto telo(u drugoj polovini ciklusa) i placenta
 - priprema endometrijuma za trudnoću,
proliferacija i većanje avleola u dojkama
peptin inhibin
* sinteza je ciklična, što čini žensku seksualnost cikličnom
*najaktivnije steroid-produkujuće tkivo po gramu mase
- folikul jajnika - reproduktivna jedinica jajnika
- on održava i neguje oocite
- omogućava sazrevanje i oslobađanje(ovulaciju) oocita
- priprema uterus za implantaciju i pruža hormonsku potporu za razvoj fetusa
sve dok se placenta ne preuzme tu ulogu
- folikulogeneza: a) prenatalna - GnRH nezavisna faza, rast i diferencijacija
oocite
b) antralna - GnRH zavisna faza
1. aktivacija primordijalnog folikula
2. folikularni rast
3. ovulacija ili atrezija folikula

 folikularna faza - rast folikula i sazrevanje jajne ćelije, neophodan FSH

- lučenje estrogena iz folikula -> proliferacija ćelija endometrijuma ->
sluzokoža materice se sprema za eventualnu oplodnju
- negativna povratna sprega - povećanje količine estrogena inhibira produkciju
GnRH, FSH i LH
 - Menopauza - smanjenje sekrecije polnih steroida oko
40-50 god.
-usled negativne povratne sprege povećava
se konc. gonadotropina
- pozitivna povratna sprega - nagli porast konc. estrogena iz dominantnog
folikula izaziva povećano lučenje FSH i LH
↓↓
pozitivna povratna s. i plima LH izazivaju ovulaciju
 lutealna faza - LH izaziva luteinizaciju tj. nastajanje žutog tela/corpus luteuma -> smanjeno
lučenje estrogena, a pojačano progesteron -> priprema endometrijuma za
eventualnu trudnoću putem sekretornih promena
- ako ne dođe do trudnoće -> 2 dana pred kraj ciklusa žuto telo se degeneriše, ne
luči hormone ostavlja ožiljak na površini jajnika
-> menstrualna faza - krvarenje usled nedostatka
hormona, stezanja sudova endometrijuma i

menstrualna proliferativna sekretorna odbacivanja površinskog sloja sluzokože

faza  faza  faza

- smanjenje estrogena izaziva:

  smanjena elastičnost kože, drugačiji rapsored potkožnog masnog tkiva
 mlitavost dojki i mišića
 postmenstrualnu osteoporozu - gubitak koštane mase i povećanje resorpcije
kostiju
 povećan rizik od koronarne bolesti
 vazomotorne smetnje (napadi vrućine, noćno znojenje, utrnulost, bolovi u
zglobovima i mišićima, glavobolja)
 promene u raspoloženju i afektivna nestabilnost, depresivno raspoloženje
 nesanica, zamor

- Hipotalamo-hipofizno-gonadna osovina
1. Arkuatno jedro luči GnRH, ciklično oslobađanje u portni sistem (1-3 sata)
2. Adenohipofiza se stimuliše, luče se FSH i LH
3. Gonade koje luče testosteron ili estradiol
* limbički sistem ima receptore za GnRH i koordiniše polno ponašanje
- pozitivna povratna sprega:
- povećan nivo estrogena uzrokuje povećanje lučenja GnRH, FSH i LH
- pad estrogena pred ovulaciju uklanja efekat pozitivne povratne sprege, nastupaju negativne
- corpus luteum luči estrogen i progesteron, to dovodi do inhibicije GnRH, FSH i LH
- corpus luteum luči inhibin koji doprinosi inhibiciji sekrecije FSH

- Biološki ritam reproduktivnih ciklusa

- diferenciranje polnih organa kod fetusa je genetski programirano i nezavisno je od fetalnog
endokrinog sistema
- fetalni hipotalamus u 8. nedelji počinje da luči GnRH, a oko 13. nedelje FSH i LH
- pre rođenja fetalni gonadotropini padaju na niske vrednosti (negativna povratna sprega), a
nakon rođenja konc. gonadotropina naglo raste (prestanak dejstva negativne povratne sprege
koju su određivali placentarni steroidni hormoni) *u 3. mesecu života konc. gonadotropina su na
nivou postmenopauzalnih žena

- Testisi
- u skrotalnim kesicama izvan abdomena (temp. niža 2 stepena od tt)
LH signal za lučenje testosterona, a FSH stimuliše spermatogenezu
- funkcije: a) spermatogeneza - stvaranje spermatozoida (u semenim kanalima)
b) steroidogeneza - stvaranje testosterona (Lajdigove ćelije) kao osnovnog
hormona + androstenediona, dihidrotestosterona i malo
estrogena
- testosteron nastaje konverzijom iz holesterola
- odgovoran je za razvoj sekundarnih polnih karakteristika
- nivo testosteorna u vezi sa nekim emotivnim stanjima (npr.
bes, agresija)
 *estrogen nastaje aromatizacijom testosterona u neendokrinim
ćelijama (mozak, grudi, koža, masno tkivo, jetra)

- Polni hormoni
- svi polni hormoni su STEROIDI slične građe (sintetišu se od HOLESTEROLA)
- zastupljeni u različitom odnosu kod muškaraca i žena
- kod muškaraca nivo testosterona je prilično stabilan, dok kod žena nivoi polnih hormona
fluktuiraju (menstrualni ciklus, trudnoća, menopauza)
- polni hormoni bitni za polnu diferencijaciju organa i mozga!
- Polna diferencijacija mozga
- porast podataka koji opisuju morfološke i funkcionalne polne razlike u mozgu:
 hipotalamus
- razlike u jedrima hipotalamusa: - volumen i broj ćelija u pojedinim jedrima
- metabolička aktivnost tih jedara
- količina NT
 amigdale i limbički sistem
 suprahijazmatično jedro
 supraoptičko jedro
↓ ↓ ↓ ↓ ↓
- ove razlike povezane sa regulacijom:  seksualnog ponašanja
 reprodukcije
 seksualne orijentacije
 rodnog identiteta i poremećajima istog
- aromatizaciona hipoteza - eksp. na životinjama pokazali da je polna diferencijacija mozga
možda pod uticajem androgena i enzima aromataze, koja
konvertuje androgene u estrogene tokom gestikacije
- testosteron u prenatalnom periodu ima ulogu u maskulinizaciji
mozga: 1) testis oslobađa testosteron u krv
2) testosteron ulazi u mozak
 3) u hipotalamičkim neuornima nalazi se enzim

* molekuli estrogena koji potiču iz aromataza, konvertuje testosteron u estrogen

majčinih jajnika se u cirkulaciji vezuju 4) estrogen se vezuje za receptor u citoplazmi i taj
za α-fetoprotein koji ih odvodi do jetre
kompleks se prenosi u jedro
gde se razgrađuju, time sprečavajući
ulaz estrogena u mozak ženskih fetusa 5) kompleks utiče na transkripciju
(testosteron se ne vezuje za α-
gena(pojačano/smanjeno ispoljavanje pojedinih), ova
fetoprotein i slobodno ulazi u mozak
muških fetusa) promenjena genska ekspresija sprečava ispoljavanje
,,ženskog“ ponašanja u adultnom dobu
- estrogen utiče na: stepen, brzinu i broj izrastanja dendrita i
aksona
gustinu sinaptičkih kontakata
preživljavanje neurona
ALI ova hipoteza je od sekundarnog značaja na polnu dif. mozga
↓ ↓ ↓
ključna uloga - direktno delovanje androgena na mozak u kritično
vreme diferencijacije (5 mesec prenatalnog života)
VIII. Biološki ritmovi
- ciklične promene u fiziološkim procesima i ponašanju tokom vremena koje prate pravilne
promene u okruženju (ciklično = koji se ponavlja pravilno):
a) cirkadijalni - ritmovi sa periodom od 24h endogeni sat koji drži aktivnost unutrašnjosti u
harmoniji sa spoljašnjim promenama
b) ultradijalni - ritmovi sa periodima kraćim od 24h (disanje, unošenje hrane, moždani
ritmovi, faze spavanja)
c) infradijalni - ritmovi sa periodima dužim od 24h (fiziološke funkcije prilagođene ritmu
sedmodnevne radne nedelje) *cirkalunarni - poklapaju se sa lunarnim ciklusom
(menstruacija)
d) cirkanualni - ritmovi sa periodima od jedne godine (suicid, polenska kijavica, ulkus.. kod
sisara parenje, debljina i dužina krzna, zimski san)
e) u toku života - pubertet, menopauza
1) Cirkadijalni ritam (Halberg uveo izraz)
- biološke aktivnosti koje se dešavaju u periodu od 24h kod svih živih organizama imaju ritam
specifičan za vrstu

- endogeni ritam jer postoji u konstantnim

uslovima kontinuiranog mraka ili dana
- biološki sat - pokreće cirkadijalni, ima slobodan
ritam od oko 25h
- održava unutrašnju sredinu
organizma usklađenu i harmoničnu
sa spoljašnjim svetom
- svaki dan se iznova sinhronizuje sa
spoljašnjim svetom

- Resetovanje/resinhronizacija sata - dovođenje endogenog ritma u vezu sa spoljnom sredinom

-,,zeitgeber“/davalac ritma - faktor iz sredine koji utiče na
podešavanje endgenog sata:
 svetlo-tama  socio-kulturni faktori  buka
 temp.  vežbe  hrana
* u laboratorijskim uslovima moguće regulacijom svetla-tame
produžiti ili skratiti cirkadijalni ritam
- u slučaju da u okolini nema zeitgebera organizam zadržava takozvani slobodni ritam (cirka
25h) -> imamo endogeni sat koji obično malo kasni ako- svetlost aktivira
se ne odvija SCN preko retinohipotalamičkog
resetovanje
puta - resetovanje sata

- Suprahijazmatično jedro (SCN) - melanopsin - pigment ganglijskih ćelija

mrežnjače koji učestvuje u regulaciji cirkadijalnog
- mesto u hipotalamusu u kom je lokalizovan cirkadijalni časovnik
ritma
- SCN neuroni imaju sposobnost autonomne ritmičnosti --nastavljaju sa ritmičkim oscilovanjem
epifiza - foto-neuro-endokrini pretvarač
čak i kada su izolovani iz životinje - pretvara svetlosne signale u nervne ili
- bilateralna lezija -> gubitak ritmičnog ponašanja humoralne odgovore
- transplantacije kod životinja -> usvaja se ritam davaoca - sekretuje melatonin (hormon mraka) 2-
3h pred kunt
- melatonin povratnom spregom
podešava biološki sat kroz efekte na
svojim receptorima u SCN
- poremećaji cirkadijalnog: a) jet-lag - privremeno kliničko fiziološko stanje praćeno najčešće
nespecifičnim simptomima (umor, dezorijentacija,
dehidratacija, oticanje udova..)
-posledica letenja avionom kroz vremenske zone
- istok -> zeitgeberi se ubrzaju (faza unapred)
- zapad -> zeitgeberi se uspore (faza unazad)
b) smenski rad - zeitgeberi ostaju isti, ali osoba mora prilagoditi svoje
prirodne cikluse poslovnim zahtevima
- bolje pomaći faze unazad (zaspati 4 sata kasnije), a
ne unapred (zaspati 4 sata ranije)

- ciklus budnost-spavanje - jedan od najvažnijih endogenih ritmova

- promena tt, srčane frekvence, brzine disanja, sekrecije hormona,
fiziološke, fizičke i ponašajne aktivnosti
- budno stanje i spavanje se karakterišu sledećim parametrima:
  pokretima očnih jabučica (EOG-elektrookulogram)
 specifičnom moždanom aktivnošću (EEG-elektroencefalogram)
 mišićnim tonusom (EMG-elektromiogram)
- EEG- metoda registracije električne aktivnosti struktura mozga
- zapis bioelektričnih spontanih varijacija potencijala mozga (moždani talasi)
*izgled talasa zavisi od: stepena aktivnosti kortikalnih neurona
stepena budnosti
- sumarna bioelektrična aktivnost - istovremena akt velikog br neurona
- u površnim delovima korteksa nema neuronskih tela, apikalni dendriti piramidnih tela
prolaze kroz slojeve kore paralelno i po 90o i omogućavaju pojavu EEG talasa
koriste se: unipolarne elektrode (1 kortikalna, 1 indiferenta na
bilo kom mestu na telu)
bipolarne elektrode (2 kortikalne)
- pokazuje specifičnosti moždanih talasa u različitim stanjima
(amplituda: 2-200mV; frekvenca: 0.3-30Hz)

a) alfa (A:20-60mV;F:8-13Hz) - opušteno ležanje/sedenje zatvorenih očiju

- otvaranje očiju - alfa blok/desinhronizacija talasa
- pojava β nakon otvaranja očiju (povećana
pažnja)
- registruje se najviše u okcipitalnoj kori,
povezana je sa vidnom korom
b) beta (A:2-20mV; F:14-30Hz) - intezivna mentalna aktivnost
- registruju se u parijetalnom i frontalnom delu lobanje
c) teta (A:20-100mV;F:4-7Hz) - pojavljuju se kada korteks pobuđuje subkortikalne
strukture i limbički korteks
- kod dece u parijetalnom i temporalnom režnju
 - kod odraslih prilikom frustracije, razočarenja, straha
d) delta (A: 20-200mV;F:0.3-5Hz) - u budnom stanju kod dece do 12 god.
- kod odraslih u 3. i 4. stadijumu NREMa, anesteziji,
meditaciji, nekim bolestima mozga
e) gama (F:30-80Hz) - nastaju u talamo-kortikalnoj mreži neurona
* vretena spavanja - znak sinhronizacije EEG talasa na pošetku spavanja, a u kasnijim
stadijumima se nastavljaju u spore delta talase

- Spavanje
- privremeno i reverzibilno nesvesno stanje iz koga osoba može biti probuđena pomoću
senzornih ili drugih stimulusa
- aktivan i dinamičan proces koji se sastoji iz nekoliko faza koje se ciklično ponavljaju
- organizam sisara ima 3 stanja egzistencije: 1) budno stanje
2) NREM faza spavanja - sporotalasno spavanje
3) REM faza spavanja
 NREM/sporotalasno spavanje
-4 stadijuma, ukupno 30-45min. (prvo od 1. do 4. stadijuma, pa obrnuto):
i. stadijum - površno spavanje, lako buđenje spoljnim stimulusima (5-10 min.)
- postepeno nestaju α-talasi uz smanjenje tonusa mišića
ii.stadijum - dublji san
- dominiraju teta-talasi uz poneki β, EEG: javljaju se vretena spavanja
iii. stadijum → duboko okrepljujuće spavanje, (dominiraju
iv.stadijum → posebno okrepljujuće u prvim ciklusima spavanja delta-talasi)
- aktivnost mozga je smanjena -> opada protok krvi kroz mozak, smanjen metabolizam
mozga
- dominacija PSY -> pad krvnog pritiska, usporava se rad srca, disanje, pojačava se
motorna i sekretorna aktivnost digestivnog trakta, hipotermija
- refleksi očuvani (poprečnoprugasti mišići pretežno relaksirani)
*somnambuliza - hodanje u snu
- EEG: progresivno smanjenje freknevce talasa i povećanje voltaže
  REM (rapid-eye-movement) spavanje
- mozak je vrlo aktivan -> moždani talasi visoke frekvence, slični onima prilikom budnog
stanja
- pojačan rad SY -> ubrzanje rada srca, rast krvnog pritiska, disanje plitko, nepravilno
- paradoksalna faza -> brza EEG aktivnost, a atonija na periferiji (atonija skeletne
muskulature i gubitak spinalnih refleksa)
- sanjanje
- EEG: potencijali koji potiču iz neurona vidnih centara prethode REMu, inhibiraju
motorne zone i opada tonus mišića (ponto-genikulo-okcipitalni(PGO)potencijal -
pons->lateralno genikulatno telo-> okcipitalni
korteks)
- arhitektura spavanja
- ciklus spavanja - period od 1-4 stadijuma
NREMa + REM (cirka 90min.)
- tokom noći 4/5 ciklusa
- vremenom se skraćuju NREM, a produžuju
REM faze
- REM latencija - vreme od stadijuma 1 do
prvog REMa (cirka 90min.)
* dijagnostički važna - <60min - afektivni
poremećaj, shizofrenija, poremećaj
hranjenja..
 - polisomnografija:
- simultano snimanje više fizioloških varijabli tokom spavanja
- glavne: EEG, EOG, EMG
- dodatne: EKG intezitet disanja pokreti nogu
pokreti zida grudnog koša i trbuha
- važna u dijagnostici poremećaja spavanja (,,zlatni standard“ u istraživanjima spavanja)

- funckije spavanja:
 modulator endokrinih funckija
 uloga u učenju, pamćenju i konsolidaciji memorije (pogotovo REM)
 imunska kompetencija
- teorije: a) evolucijska
- teorija prilagođenog ponašanja
- spavanje kao adaptivna reakcija -> konzerviranje energije u vreme kada bi njeno
ulaganje bilo neefikasno (funkcija slična hibernaciji)
b) teorija restitucije
- spavanje kao proces oporavka -> obnavljanje i uspostavljanje ravnoteže između
različitih funckija CNS-a + biosinteza proteina
* teorije se ne isključuju međusobno već su komplementarne!
- Fiziološki mehanizmi u osnovi budnosti i spavanja
 budnost
- ascedentni retikulo aktivacijski sistem (ARAS)- filogenetski najstariji deo mozga
-polisinaptička mreža u moždanom
stablu(retikularna mreža ponsa)
- aktivira moždanu koru i održava budnost
ushodne projekcije - diencefalon, pa difuzno
u korteks
nishodne projekcije - kičmena moždina
nespecifičan deo sistema sačinjen od velikog
broja neurona koji se aktiviraju istim
stimulusom
specifični deo sistema se aktivira samo
određenim stimulusom (vizuelni, auditivni,
oflaktivni)
- neurotransmiterski sistemi u regulaciji budnosti: a) noradrenergički (locus coerules)
na granici ponsa i mezencefalona,
povećavaju opšti nivo m. aktivnosti i
generalizovano ekscitiraju mozak
b) serotonergički (nucleus raphe)
donji deo ponsa, inhibitorni uticaj koji na
nivou KM suprimira bol, dok na nivou
diencefalona ima ulogu u spavanju
c) dopaminergički (substantia nigra)
inhibitorna uloga u bazalnim ganglijama
d) holinergički (veliki holinergički neuroni)
 holinergički veliki neuroni šalju
acetilholin ascedentno i descedentno i
imaju ulogu ekscitatornog NTa i izvršioci
su spontanog spavanja
- posteriorni hipotalamus

 spavanje
- preoptička oblast (centar za spavanje, oslobađa GABA!) i anteriorni
hipotalamus (lezije - insomnia)
- serotonergički neuroni u nc. raphe bitni za spavanje (lezije-
insomnia)
- nukleus trakta solitarijusa
- area postrema

- spavanje nije pasivan, veća aktivan proces koji je

prouzrokovan inhibicijom i ekscitacijom iz područja
retikularne formacije i hipotalamusa

- Poremećaji spavanja:
a) insomnia
- nemogućnost padanja u san
- nastaje razaranjem seroteonergičkih neurona u nc. rapheu
- prolazna/akutna/hronična
- sipmtom, a ne bolest!

b) narkolepsija
- nekontrolisano (postepeno ili naglo)padanje u san tokom dana
- ispoljavanje REM pojava u budnom stanju- gubitak tonusa mišića (katoklepsija)
 - mišićna paraliza - hipnogne halucinacije
c) parasomnia
- poremećaj ponašanja REM faze
- disasocijacija karakterističnih faza sna
- gubitak atonije tokom REMa -> mišićna pokretljivost i agresivno ponašanje tokom sna
dovodi do povreda
d) somnabulizam
- hodanje u snu tokom faza sporotalasnog spavanja (3. i 4. stadijum), u prvim ciklusima
spavanja
- najčešće kod dece koja su izložena stresu, može i kod odraslih
e) enureza
- nekontrolisano mokrenje
- najčešće kod dece koja se teško bude, usled rada PSYa
f) noćni strah (pavor nocturnus)
- najčešće kod dece u NREM fazi
g) poremećaji disanja vezani za spavanje
 zapušenost disajnih puteva
 gojaznost
 CNS patologija
*SIDS - suden infant death sindrome - zdravo novorođenče prestaje da diše tokom
kunta i umire
- Uzrasne karakteristike spavanja
- struktura i dužina spavanja kod zrdavih osoba zavisi od uzrasta:
 bebe
-jasan ciklus NREM-REM spavanja uspostavlja se oko 16. nedelje života, ali traje kraće
nego kod odraslih, a vremenom se produžava
- novorođenčad spavaju u više navrata i to do 18 sati dnevno (8/9 sati dnevnog, 8/9 sati
noćnog -> 16. nedelja života 4/5 dnevnog, 9/10 noćnog
- zastupljenost REMa 50%
  deca
- 4-10 god. broj navrata spavanja se smanjuje i ustaljuje
- i dalje spavaju preko dana, ali se to uglavnom prekida kada redovno krenu u školu
- povišen procenat NREMa sa visokim pragom za buđenje
 odrasli
- tokom adolescencije se smanjuje učestalost NREMa (vrv zbog gubitka sinapsi)
 stari
- spavaju u proseku 4-6 sati i to lakšim snom
- sa godinama se smanjuje udeo NREMa (do 60. god može u potpunosti nestati!)
- spavanje isprekidano, povećana latenca uspavljivanja, dremanje tokom dana
IX. Učenje i pamćenje
- Učenje
- relativno trajna promena ponašanja na osnovu prethodnog iskustva
- omogućava vrsti da se održi - sposobnost adaptacije
- prisutno na svim nivoima razvoja nervnog sistema (promenena sinapsama)
- Podela:
1) neasocijativno
 habituacija - progresivan pad reaktivnosti na stimuluse koji su nevažni za opstanak
- kratkorajna ili prolongirana
- mehanizam - smanjenje oslobađanja NT iz presinaptičkog završetka
senzitivnog neurona zbog smanjenja intraćelijskog Ca usled postepene
inaktivacije Ca kanala
senzitizacija - progresivno pojačavanje i produžavanje odgovora na stimuluse koji se
ponavljaju i koji mogu da predstavljaju opasnost
- prolazna ili dugotrajna (sinteza proteina, rast pre i postsinaptičkih neurona
i njihovih veza)
- mehanizam - presinaptička facilitacija -> pražnjenje serotonergičkih
neurona koji završavaju na presinaptičkom završetku što dovodi do većeg
lučenja NT, povećana ekscatibilnost
 *najprostiji oblici učenja, prisutni i kod morskih puževa

2) asocijativno
- uključuje uspostavljanje veze izmeđue nezavisnih draži i odgovora
 klasično uslovljavanje (Pavlovljev eksperiment)
- UD dobija svojstva BD, draž koja ranije nije bila značajna uzrokuje automatski,
karakterističan odgovor koji inače izaziva BD
- zasniva se na povezivanju dve draži
- Hebbovo pravilo:

- ako je slaba sinapsa aktivna u

vremenskom intervalu kad dolazi
do pražnjenja postsinaptičkog
neurona koji izaziva reakciju razviće
 instrumentalno/operantno uslovljavanje
se strukturne i biohemijske
- organizam uči da asocira ponašanje sa posledicama (nagradom ili kaznom)
promene koje će je ojačati
- zakon efekta - ponašanje se menja u zavisnosti od posledica (fleksibilniji tip učenja)
- Pamćenje
- sposobnost da se prethodna iskustva pozovu na svestan ili nesvestan nivo, da se ponovo
oživljajvaju misli u svesti i da se dozovu u sećanje
- fiziološka osnova - promene u senzitivnosti sinaptičke transmisije između neurona, kao
posledica nervne aktivnosti
- neuralne osnove:  princip akcijske mase - difuzno skladištenje u neokorteksu
 princip ekvipotencijalnosti - svi delovi mozga su jednako važni
- mehanizmi skladištenja: kratkotrajni i dugotrajni
↓ ↓ ↓
- podela memorije:
1) senzorna memorija
- velikog kapaciteta, sadrži mahom sve registrovane info.
- traje do 1/2 sekunde
2) kratkotrajna/radna memorija
- ograničenog kapaciteta, 7+-2
-traje do 15/18 sekundi
- radna m. - informacija je dostupna u kratkom periodu dok se odlučuje da li će biti
upamćena ili zaboravljena (ovo obavlja prefrontalni korteks uz pomoć verbalnog i
paralelnog vizuoprostornog sistema)
↓ ↓ ↓
- kratkotrajna m. - odatle preko medijalnog temporalnog i parahipokampalnog režnja
dolazi do hipokampusa, gde se odvija šifrovanje i kodiranje
↓ ↓ ↓
- jako vulnerabilna, ali može da se konsoliduje ponavljanjem -> hemijske, fizičke i
anatomske promene u sinapsama koje su odgovorne za dugotrajni tip pamćenja
- molekularni mehanizam - reverberacija - neuralna aktivnost kruži u zatvorenim
neuronskim krugovima
- presinaptička facilitacija ili inhibicija
- postetanička facilitacija - povećano lučenje Ca u
presinaptičkom neuronu usled tetanizirajućeg stimulusa, što
dovodi do povećanja postsinaptičkog potencijala
3) dugotrajna memorija
 - neograničenog kapaciteta
- traje zauvek
- podrazumeva strukturne promene CNSa -> povećanje broja mesta za oslobađanje
transmiterskih sekretornih vezikula, kao i
povećanje broja transmiterskih vezikula
- skladište našeg celokupnog znanja:

a) deklarativno/eksplicitno pamćenje
- svesno dostupan trag prošlog iskustva i osećaj poznavanja takvih doživljaja
- stičemo i prisećamo ga se svesnim naporom, možemo ga verbalizovati
- koristi kognitivne procese (upoređivanje, ocenjivanje, zaključivanje)
- fiziološka osnova - prefrontalni korteks i parahimpokampalni režanj i
hipokampus
-funkcionalna osnova - izmena snage određene sinaptičke veze (zasniva se na
sintezi proteina i aktivaciji gena) koja se dešava prilikom
prelaza info iz radne u dugotrajnu memoriju
b) nedeklarativno/implicitno/proceduralno pamćenje
- ,,znam kako ću nešto obaviti” - pamćenje procedura i veština
- stiče se metodom pokušaja i pogrešaka, ne zahetva svesnost i kada se jednom
usvoji može se manifestovati kroz izvođenje, teško se verbalizuje
- niz navika koje imaju podsvesna i automatksa obeležja, ne znamo kako ni kada
smo ih stekli
- fiziološke osnove - temporalni režanj, diencefalon, bazalne ganglije, cerebellum,
amigdale, cerebralni korteks
- Hipokampus
- funckije:
  enkodiranje - zapisivanje kratkotrajne memorije i pretvaranje u dugotrajnu
(reverberacija - neuralna aktivnost kruži u zatvorenim neuronskim krugovima)
 finalna stanica za deklarativnu, epizodnu i radnu memoriju
 emocionalni mozak - centri za nagradu/kaznu, što obezbeđuje motivaciju,
raspoloženje..
 uključen u kompleksne procese vremensko-prostornih obrazaca
- lezija -> anterogradna amnezija (nemogućnost prisećanja događaja koji su se desili nakon
povrede)
- Sinaptička plastičnost
- plastičnost je adaptibilnost, fleksibilnost, modifikacija
- dugotrajne promene u sinaptičkoj povezanosti i efikasnosti u neuralnoj aktivnosti usled
učenja
- sinapse se menjaju tokom celog života!
- dva glavna procesa koji menjaju efikasnost sinapsi:
 dugotrajna potencijacija (LTP - long term potentiation)
- 1966. otkriveno da intezivna električna stimulacija entorinalnog korteksa uzrokuje
dugotrajni porast u veličini ekscitatornog postsinaptičkog potencijala
- dugotrajna facilitacija sinaptičkog prenosa do koje dolazi nakon aktivacije sinapse
intezivnim podraživanjem presinaptičkog neurona (sinaptički mehanizam učenja i
pamćenja, dolazi i do sinteze proteina u sinapsi!)
- pre-post koincidencija - istovremena aktivnost pre i post sinaptičkih neurona glavni
faktor u više oblika neuralne plastičnosti
- LTP najviše proučavan na sinapsama na kojima preovladavaju NMDA receptori za
glutamat
 - Ca ulazi u ćeliju kroz NMDA
kanale samo kada je prisutan
glutamat i kada je postsinaptička
membrana depolarizovana tj. kada
nema Mg jona

- efekti dugotrajne potencijacija:

a) više receptora odgovara na NT
b) povećano otpuštanje NT
c) stvaranje novih presinaptičkih završetaka
d) smanjuje se električni otpor
e) sinapsa postaje jača
 dugotrajna depresija (LTD - long term depression)
- Neurogeneza
- tradicionalno mišljenje da se posle rođenja ne stvaraju nove moždane ćelije nije tačno
- procesom neurogeneze novi neuroni iz stem ćelija nastaju čitavog života:
 oflaktorni bulbus  hipokampus (povezano sa učenjem i pamćenjem)
- učenjem se povećava broj sinapsi i dendritskih spina
- gubitak neurona starenjem- 1000 dnevno, 7000 nedeljno, 300 000 mesečno, 3 500 000 god.
- gube se neuroni i glije
- mijelinski omotači nestaju -> sporija transmisija
- smanjenje težine mozga, deblije korteksa, receptora i Nta

- Poremećaji pamćenja:
a) amnezija
 - usled odstranjivanja hipokampusa kod epileptičara
- nemogućnost stvaranja nove dugotrajne memorije + gubitak deklarativne memorije
b) anterogradna amnezija
- nemogućnost prisecćanja na događaje koji su se odigrali posle povrede
c) retrogradna amnezija
- nemogućnost prisećanja na događaje koji su se odigrali pre fizičke povrede
d) ograničena/lakurna amnezija
- obuhvata samo neki izolovani događaj ili grupu događaja koji su obično imalo jako
afektivno značenje
e) kongradna amenzija
- period nesećanja za zbivanja u periodu izmenjenog stanja svesti
f) hipermnezija
- izuzetno pojačana sposobnost reprodukcije događaja koji su se već dogodili i to do
najsitnijih detalja (npr. kod maničnih poremećaja, paranoika, febrilnih stanja..)
g) hipomnezija
- umanjena sposobnost upamćivanja i reprodukcije

X. Lateralizacija hemisfera
- Organizacija mozga
a) Hijerarhijska org. - korteks (filogenetski najmlađi) preuzima funkciju nižih subkortikalnih
centara
b) Lokalizovana org. - određeni centri za govor, ponašanje, motornu akt...
c) Lateralizacija funckija- longitudalna fisura deli mozak na dve hemisfere: leva-kategorična
desna-
reprezentativna
- funkcionalna asimetrija hemisfera- u obavljanju zadataka učestvuju
obe, ali je jedna dominantnija za određene funkcije/različite aspekte iste
funkcije (kod obrade vizuelnih, auditivnih, oflaktivnih, taktilnih,
nocioceptivnih, jezičkih i emocionalnih info.)
-Metode istraživanja funkcionalne specijalizacije hemisfera:
 neuroimidžing
 neurobiohemijska ispitivanja
 ispitivanje ponašanja normalnih osoba
 ispitivanje osoba sa podeljenim mozgom
- info iz desne ruke/vidnog polja ide u levu hemisferu,
gde je lokalizovan govor -> osoba imenuje predmet iz
desne ruke/vidnog polja, kada se traži da imenuje onaj iz
leve
- Nanov test

- Neuroanatomske razlike hemisfera

 neuroni
asimetrija u gustini neurona
veličina ćelija
broj sinaptičkih veza
 anatomija
planum temporale veći u levoj hem. kod 65% ljudi
 hešlova vijuga
frontalni operkulum
asimetrija leve Silvijeve fisure
levi okcipitalni režanj je šireg promera

- Strukture koje učestvuju u govornim i jezičkim funkcijama

- smatra se da ceo korteks učestvuje, ipak se izdvaja nekoliko oblasti mozga koje imaju primarnu
ulogu u govoru i jeziku:  jezičke oblasti kore velikog mozga  mali mozak
 subkortikalne oblasti  kranijalni živci
 govorna muskulatura  Brokina zona!
- Brokina zona - zadnji deo donje frontalne vijuge leve hemisfere mozga (B 44,45)
- stvaranje programa za produkciju jezičkih simbola + izdavanje komandi
primarnom motornom polju (mišići usana, jezika, nepca i grkljana -> artikulacija i
fonacija)
- lezija -> Brokina/motorna afazija - otežana artikulacija, redukcija izraza
- može da čita/sluša, ali ne može na razumljiv
način da verbalizuje misli niti da piše
- svestan stanja i smeta mu
- Vernikeova zona - zadnji deo gornje temporalne vijuge leve hemisfere mozga (B 22)
- razumevanje govora + fonološki aspekti jezika
- putem asocijativnih vlakana povezana sa:
primarnim auditivnim poljem (B 41)
Brokinom zonom (B 44, 45)
angularnom vijugom (B 39)
- lezija -> sindrom senzorne afazije- ne razume ni svoj ni tuđi govor, niti šta
pročita
- govori mnogo, nerazumljivo
- Lučni snop - asocijativni snop vlakana koji povezuje Brokinu i Vernikeovu zonu (u levoj
hemisferi kod 90% desnorukih i 70% levorukih ljudi)
 - prenosi jezičke simbole od receptivne do motorne zone
- lezija -> konduktivna/sprovodna afazija - razumevanje i govorna produkcija
relativno dobro očuvani
- teškoća prilikom ponavljanja
reči/rečenica
- Donji parijetalni režnjić - dve vijuge: angularna + supramarginalna
(lobulus parietalis inferior) -oblast uključena u funkciju govora (moguća uloga u čitanju i pisanju)
- multimodalnost - mogu istovremeno da obrađuju različite vrste
stimulusa
- kasno sazreva kod dece
- Angularna vijuga - deo donjeg parijetalnog režnjića
- uloga u čitanju i pisanju
- lezija -> aleksija(nemogućnost čitanja), agrafija(nemogućnost pisanja) ili
anomija (nemogućnost pronalaženja reči iz sopstvenog leksikona)
- Model funkcije govornog i pisanog jezika u mozgu
a) Vernike-Gešvindov model

b) Mesulamov model
- info se obrađuju prema
nivoima složenosti
- Razvojni poremećaji govorne funkcije
- genetski činioci
- oštećenja mozga (teorija minimalne moždane disfunkcije - minimalna moždana oštećenaj
usporavaju maturaciju mozga) *7% fizički zdrave dece ima psihijatrijske poremećaje, 34%
moždano oštećenje
- temperament i individualne specifičnosti
- činioci sredine: porodica, škola, vršnjaci, kultura i društvo u celini

- ASOCIJATIVNI KORTEKS
- anatomski supstrat najviših moždanih funkcija (analiza, interpretacija, tumačenje, povezivanje)
*prevashodno se odnosi na mišljenje, govor, ponašanje, kogniciju i memoriju
- vrši analizu i međusobno povezuje signale iz primarnih i sekundarnih korikalnih regiona,
subkortikalnih područja, kao i senzorni sa motornim korteksom
- zauzima najveći prostor u lobanji i deli se na:
prefrontalni
- predstavlja kontrolni centar:
 planiranje pokreta - senzorne info. o prostornim koordinatama tela
 viša motorika - precizno izvršavanje, započinjanje i planiranje pokreta
 nemotorno mišljenje iz nemotornih info.
 radna memorija - info. sačuvana u kratkom periodu bitna za prognoziranje
 određuje karakteristike ličnosti - elaboracija misli, pažnja, dubina i apstraktnost,
emotivno bojenje aktivnosti..
  nervni krugovi za formiranje reči - mogu biti izgovorene ili prosleđene u zonu za
vešte pokrete i napisane (tu su motorni centar za govor i Brokina zona)

parijeto-okcipito-temporalni
- povezuje nekoliko modaliteta (somatski, vizuelni i auditivni) u obradi senzornih info.
- područje uključeno u analizu:
 prostornih koordinata - računaju se na osnovu dobijenih vizuelnih (okcipitalna) i
somatskih (parijetalna) info. *lezija - gubljenje svesti o jednoj strani tela
 imenovanje objekata - preko vida i sluha vrši se prijem info. o karakteristikama
osoba i predmeta * lezija - nemogućnost prepoznavanja bliskih lica
 zvučno prepoznavanje i razumevanje reči - tu su Vernikeova zona i angularni girus

limbičku koru
- limbička kora je deo limbičkog sistema koji je povezan sa hipotalamusom i zajedno vrše
regulaciju homeostaze vitalnih funckija:
 regulacija srčanog rada i arterijskog pritiska
 kontrola emocija i afektivnog ponašanja
 regulacija uzimanja hrane i vode, osmolarnosti
 upravljanje instinktivnim i nagonskim oblicima ponašanja
 kontrola cirkadijalnih ritmova