Органска основа

психичког живота
Нервни систем
Основни задаци часа – на крају овог часа бићете
способни да:

 Препознате задужења амигдала, хипокампуса, хипоталамуса и таламуса

 На примеру препознате шта је задужење леве а шта десне мождане
хемисфере
Повезаност телесног и психичког
 Свака психичка појава (процес) има своји физиолошки корелат (кад год
реагујемо неким осећањем, предузимамо неку акцију, о нечему
размишљамо – дешавају се промене у телу, органима и на нивоу мозга)
 Кад год се нешто дешава са нашим телом (болест, повреда,
недостатак/вишак хормона и сл.) то се одражава на наш психички живот
(расположење, мишљење, памћење итд.)
 Органску основу психичког живота представља цео наш организам, али
посебно су значајни чулни систем, нервни систем и ендокрини систем
Чулни систем - чула
 Чула региструју промене које се дешавају у спољном свету или у
унутрашњости организма, захваљујући рецепторима (пријемницима
дражи) и информације о овим променама путем сензорних нервних
влакана шаљу до одређених делова мозга на обраду и тумачење

 Због чега би било исправно рећи да ми не видимо очима него мозгом?

 Нервни систем

Периферни Централни

Аутнономни Соматски
(Симапатички, Кичмена Мозак
Парасимпатички) мождина

Средњи Предњи
Задњи мозак мозак мозак

Велики мозак
(теленцефалон)
Међумозак
(диенцефалон)
Лимбички систем
Перфирени нервни систем
 Чине нервна влакна – сензорна (полазе од чула и преносе нервне импулсе
од рецептора у чулима до одређених делова мозга) и моторна (преносе
команде од мозга до костију, мишића и зглобова)
 Дели се на соматски (онај који је под утицајем наше воље – нпр.сваки
покрет који намерно извдемо) и аутномни (функционише и без наше воље
– дисање, рад срца, систем за варење, ширење/скупљање зеница итд.)
 Аутномни (вегетативни) нервни ситем има две врсте активности:
симпатичка (подиже ниво енергије у организму и убрзава рад појединих
органа) и парасимпатичку (успорава рад појединих органа)
 Кичмена мождина има сличну улогу као и перфирени нервни систем –
пренос нервних имуплса до мозга и од мозга
Међумозак - диенцефалон
 Структуре: таламус, хипоталамус
 Лимбички систем: амигдале, ретикуларна формација, хипокампус

Велики мозак - теленцефалон

 Мождана кора – кортекс (центри за учење, памћње, мишљење...)
 Најразвијенији део је фронтални (предњи) кортекс – доношење одлука,
контрола понашања
 Дели се на лефу и десну хемисферу – другачије функције/задужења
Хипоталамус – нагони
Таламус

 Таламус – раскрсница сензорних путева – сва

чула све информације шаљу у таламус који
препознаје са ког чула је пристигла и у
нормалним околностима шаље даље, на
одређене делове кортекса на фину, прецизну
обраду у центрима који су за то задужени
 Тако се нпр. информације које долазе са чула
вида обрађују у потиљачном делу, информације
од чула слуха у слепоочном режњу итд.
Лимбички систем – ретикуларна
формација
Лимбички систем – амигдале
 Жлезде бадемастог облика
 Центар емоционалног памћења
 Узбуњивачи и емоционални стражари
 Задужене за реаговање када ситуација
тражи брзи реакцију (бес, страх)
Лимбички систем - хипокампус
 Представља место где се информације кодирају како би се из
краткотрајне пребациле у дуготрајну меморију (кортекс)
 Догађаји овде добијају контекст – нешто се десило тамо-и-некад и тако
кодирано се складишти у кортекс
 Код Алцхајмера и епилепсије – постоје оштећења хипокампуса
 Услед повреда особа може да избуги способност стварања нових
успомена – ствари које су се некада десило се већ налазе у кортексу
па их се особа сећа, али не може нпр. да се сети шта је радила у току
дана па исте ствари ради изнова и изнова (филм Мементо)
 Код ПТСП-а сећања на трауматичан догађај „ заглављена“ су у
амигдалама, немају контекст (време и место кад се нешто десило) па
особа кад чује нпр.неки звук који је сличан трауматском искуству има
утисак да се траума поново дешава овде-и-сад и преплављена је
интезивним осећањима
Лева – десна мождана хемисфера
 Иако изгледају слично лева и десна хемисфера се функционално
разликују – имају различите задатке и функционишу на различите начине
(као две личности које на различит начин доживљавају свет)
 Прва потврда да постоје разлике између ових хемисфера долази од
лекара по имену Пол Брока – који је открио да код пацијената који имају
оштећења леве хемсфере долази до губитка способности говора
 Ценар за говор по њему је назван Брокин центар
 Осим тога, лева мождана хемисфера покреће десну страну тела и обрнуто
 Лева и десна „подличност“
 У видео клупи које ћете гледати, познати неуро-научник нас упозанаје са
нашим подличностима Левом и Десном
 Она говори из необичне перспективе – из перспективе особе која је
посматрала свој мозак током можданог удара
 На основу „паљења“ и „гашења“ леве хемисфере стичемо увид шта тачно
раде и како се понашају Лева и Десна подличност
Две мождане хемисфере – две
подличности

https://
www.ted.com/talks/jill_bolte_taylor_my_stroke_of_insig
ht?subtitle=sr
Основни задаци часа – на крају овог часа бићете
способни да:

 Препознате задужења амигдала, хипокампуса, хипоталамуса и таламуса

 На примеру препознате шта је задужење леве а шта десне мождане
хемисфере
 Повежи део мозга са функцијом коју
обавља:

1. Амигдала 1. Регулише телесну

температуру
2. Хипокампус 2. Усмерава информације са
3. Таламус чула ка кортексу
3. Кодира сећања
4. Хипоталамус 4. Омогућава брзу реакцију у
5. Ретикуларна опасним ситуацијама
формација 5. Омогућава будност и пажњу
 Лева и десна хемисфера – повежи мождану
хемисферу са начином функционисања и задацима које обавља

Лева или десна?

1. Живи овде-и-сад
2. Размишља логично
3. Барата речима
4. Задужена је за сањарење и креативност
5. Помаже да се орјентишемо у простору
6. Планира
7. Барата бројевима
8. Даје приоритет начину (тону) којим је речено наспрам оног шта је речено
Хвала на пажњи!