Мождано стабло, међумозак и

мали мозак
Локализација, особине и нервни центри у њима

Текст написан црвеном бојом, не морате учити!

 Мождано стабло

4. Мождан
 Мождано стабло =
продужена мождина +
Варолијев мост +

а комора
средњи мозак;
◦ У предјелу великог
отвора кич. мождина
почиње да се шири, и
њен централни канал
прелази у 4. мождану
комору;
 Кров 4. мождане коморе -
мали мозак;
 Под 4. мождане коморе –
мождано стабло;
Продужена мождина
 “продужетак” кичмене
мождине;
 Наставља се у Варолијев
мост;
 Однос сиве и бијеле масе:
◦ Слично као код кичмене
мождине;
◦ Форма лептира раширених
крила се губи;
◦ Сива маса организована као
појединачна острвца (у којима
су једра главених нерава);

◦ Овдје се укрштају пирамидални

путеви – лијеви дио мозга
“управља ” десним дијелом
тијела, и обрнуто;
 Нервни центри у продуженој
мождини
“чвор живота”:
◦ Аутоматски центри дисања, регулације
рада срца и промјера крвних судова:
1. Центар за удисај:
 Нервни имуплс се са овог центра шаље ка нервним
центрима који регулишу рад дијафрагме и
међуребарних мишића;
 Импулс се шаље 2ѕ, па се прекида 3ѕ (12Х за 60ѕ);
 Удисај – издисај;
2. Центар који регулише рад срца;
3. Центар за промјер (ширину) крвних судова;
2. Центар који регулише рад срца;
 Неурони из овог центра преко главеног нерва вагуса шаљу
импулсе – 60-80(75) откуцаја у минути;
 Пресјецање вагуса доводи до тахикардије (убрзан рад срца)
(150 откуцаја у минути);
 Брадикардија (40 откуцаја);
3. Центар за промјер (ширину) крвних судова;
 Регулација крвног притиска (ТА);
 Двије групе неурона су у овом центру:
 Прва: сужава крвне судове;
 Повећава ТА;
 Друга: шири крвне судове;
 Снижава ТА;

 У продуженој мождини се налазе и центри за гутање и

повраћање, као и центри одбрамбених рефлекса: кихања и
кашљања;
 Мождани (Варолијев) мост
“мост” између
продужене мождине
и средњег мозга;
Нервни центри у Варолијевом мосту
Центри за регулацију равнотеже и положаја
главе и тијела;
◦ До њега стижу импулси из средњег уха (чуло
равнотеже);
◦ Још неке функције регулисане од стране нервних
центара Варолијевог моста:
 Усклађивање мимике лица;
 Примање болних надражаја коже лица, уха, зуба;
 Жвакање и сисање (код одојчади);
 Одбрамбени рефлекси: сузења и трептања;

 Центар који прекида слање импулса из центра за удисај

(прод. мождина) – фреквенција дисања;
Средњи мозак
 Код кошљориба –
примарни видни
центар!
 Код водоземаца,
гмизаваца и птица –
прима видне, звучне
и моторне сигнале;
 Слабо развијен код
сисара;
◦ (изузетак су делфини
и слијепи мишеви);
 Нервни центри у средњем мозгу
Однос сиве и бијеле
масе: измјешана; Д
И Н
У средњем мозгу је В Е
У Ш Н
Силвијев канал (веза С
Л
Е
3. и 4. м. коморе); Силвијев
канал
На крову Силвијевог
канала налазе се
слушне (доње) и
видне (горње)
Мождане дршке
квржице;
Слушне квржице:
◦ Дио су слушног пута (добијају импулсе из
слушног апарата);

Видне квржице:
◦ Добијају информације са мрежњаче ока и
видне зоне коре великог мозга;

 Подешавање положаја главе у односу на видне

и слушне сигнале;
Мождане дршке:
◦ Путеви који повезују предњи мозак (велики и
међумозак) са можданим стаблом;
Мрежаста структура средњег мозга:
◦ Црвено једро и црна супстанција;
 Одржавање нормалног положаја тијела и главе у простору;
 Акт устајања;
 Пресјецање везе Варолијевог моста и средњег мозга – особа не може
да устане и одржава положај;
 Шаљу кочеће импулсе на нервне центре у продуженој
мождини и даље ка кичменој мождини;
 Пресјецање везе средњег мозга и продужене мождине – кочећих
импулса нема и према кичменој мождини се стално шаљу импулси што
доводи до сталног грчења соматских мишића (који одржавају нормалан
положај тијела);
Мали мозак
 На крову 4. мождане
коморе;
 Улога малог мозга је
моторна (електричне рибе,
птице летачице, сисари
који трче....);
 Назив “мали мозак” –
“велики мозак” у малом:
◦ Двије хемисфере повезане
можданим црвом;
◦ Сива маса споља, бијела
унутра;
◦ Сива маса веома избраздана
(попут листића);
Три су дијела малог мозга (називи по
еволутивној старости):
◦ Најстарији – одржавање равнотеже тијела
(рибе);
◦ Стари – регулација тонуса (чврстине)
мишића (рептили);
◦ Најмађи – контрола и координација
покрета тијела и удова;
Функција малог мозга:
◦ Координише, усклађује и исправља
вољне покрете вољних мишића;
 Изврашава нередбу великог мозга;
◦ Сакупља информације о положају тијела,
удова, зглобова, истегнутости мишића....
 Међумозак
Назив “међумозак” – овај дио мозга је
“углављен” између хемисфера великог
мозга;

У међумозгу је 3. мождана комора;

Дијелови међумозга: пинеална

жлијезда (епифиза), хипоталамус и
таламус;
Таламус  На
леђној страни 3.
мождане коморе;

 Чине га групе једара

са различитим
функцијама;

 Релејна станица – у
њему се
прекопчавају нервна
влакна која иду ка
кори великог мозга;
Функције таламуса
Таламус није само релејна станица већ
је способан да дешифрује, тумачи и
прерађује информације из периферије
тијела;

Своју пројекцију на таламусу имају

неки рецептори са унутрашњег уха,
мрежњаче ока и коже;
 Таламус учествује у грубом разликовању
осјећаја:
◦ Бол - груб додир,
◦ Вибрације - звук,
◦ Разликовање свјетлости и таме;
 Важно код оштећења одређених зона великог мозга;

 Сива маса таламуса мијења квалитет осјећаја

прије него додђе до великог мозга;
◦ Оштећење таламуса:
 Благ додир → се осјећа као јак бол;
 Укусна храна → се осјећа као непријатан укус;
Таламус – успутна станица од малог до
великог мозга;
◦ Из тог разлога таламус је важан и за
одржавање равнотеже тијела, тонус
мишића и координацију покрета;

◦ Оштећен таламус – особа “игра”; савијена

шака са исправљеним (укоченим) прстима;
Хипоталамус
 Чини “под и зидове”
3. мождане коморе;

 Садоње стране
полази дршка која га
спаја са хипофизом;

 Најмањи,а
најкомликованији
дио мозга;
Грађен је од великог броја једара која
су мноштвом веза повезана са осталим
дијеловима ЦНС-а, као и са
ендокриним системом;
Функције хипоталамуса
Одржавање хомеостазе;
◦ Сталност унутрашње средине;
Рагулација понашања;
Предњи дио хипоталамуса контролише
све функције које имају везе са стањем
мировања:
◦ Успорен рад срца;
◦ Ширење крвних судова;
◦ Смањење ТА;
◦ Смањен метаболизам....
Активација задњег дијела хипоталамуса
регулише реакције каракт. за стрес:
◦ Убрзава се рад срца и повећава ТА;
◦ Шире се зјенице;
Хипоталамус регулише тјелесну
температуру;
У хипоталамусу је центар за глад и
апетит (оштећење овг центра доводи до
престанка узимања хране);
Центар за узимање течности се налази у
хипоталамусу;

Хипоталамус контролише емотивно и

инстинктивно понашање (бијес, љутња,
страх);

Лимбички систем = хипокампус +

бадемаста једра + кора великог мозга (њен
најстарији дио);
Стимулација бадемастих једара и
хипокампуса (мајмуна) → бијес и
агресивно понашање;

Одстрањење бадемастих једара и

хипокампуса (мајмуна) → питомо
понашање и губитак страха;
◦ Насрћу на змије којих се иначе плаше;
 Лимбички систем и хипоталамус регулишу
сексуално понашање;
◦ Разарање лимбичке коре → хиперсексуалност
(мачка, мајмун, човјек);
◦ Стимулација хипоталамуса мајмуна → повећано
интересовање за супротни пол;
 Хипоталамус регулише и зијевање;
◦ Зијевају и неки рептили;
◦ Људи зијевају прије рођења (кад нам је досадно,
кад нам се спава, кад нам недостаје О2,) → “вапај”
плућима;

◦ КОЛИКО СТЕ ПУТА ЗИЈЕВНУЛИ НА ОВОМ

ЧАСУ? 