CNS

Centralni nervni sistem (CNS) deo je nervnog sistema u ljudskom telu i sastoji se od mozga i kicmene
mzdine. Mozak se nalazi u lobanji, dok se kicmena mozdina nalazi u kicmenoj supljini.

Mozak je smesten je u lobanjskoj duplji i obavijen je mozdanim opnama. Sastoji se iz nekoliko razlicitih
delova, i to velikog ili prednjeg mozga, medjumozga, srednjeg mozga, malog mozga i produzene
mozdine.

U mozgu se nalaze dve vrste celija - nerve i glijalne. Nervne celije, odnosno neuroni, razlikuju se od
ostalih celija u ljudskom telu po tome sto mogu da sprovode nervne impulse do drugih delova tela, kao i
da primaju impulse koji dolaze do mozga. U mozgu se razlikuju tamniji i svetliji delovi - tamniji deo
mozga predstavlja sivu masu koja je uglavnom izgradjena od nervnih celija, dok su svetli delovi bela
masa, koju cine aksonski produzeci nervnih celija. Siva masa nalazi se na povisini mozga, dok se bela
nalazi u njegovoj unutrasnjosti.

Predniji mozak se takodje sastoji iz nekoliko razlicitih delova, i to talamus, metatalamus, epitalamus,
subtalamus, hip otalamus i treca mozdana komora. U hipotalamusu nalazi se endokrina zlezda hipofiza
koja kontrolise telesne procese poput rasta, krvnog pritiska, funkcije polnih organa, metabolizma,
trudnoóu, porodjaj, lucenje mleka i rad drugih endorkinih zlezda.

Osim mozdane kore, mozdanih komora, mirisnog mozga i bazalne ganglije, u velikom mozgu se takode
nalaze i delovi limbickog sistema. Limbicki sistem obavija se oko mozdanog stabla i nalazi se ispod kore
mozga. Najvazniji delovi ovog sistema su bademasto telo i hipokampus.

Kicmena mozdina

Kicmena mozdina deo je centralnog nervnog sistema koji se nalazi u kicmenom kanalu. Kicmeni kanal je
nastao spajanjem niza kicmenih prsljenova. Kicmena mozdina organ je cilindricnog oblika u cijoj se
sredini nalazi centralni kanal, sa cije obe strane prolaze segmentalno rasporedjeni nervi.

U kicmenoj mozdini raspored sive i bele mase obrnut je u odnosu na veliki mozak. U kicmenoj modini
bela masa se nalazi spolja, dok se siva nalazi unutra. Iz kicmene mordine polazi 31 par kicmenih nerava
koji prenose signale u oba smera. Belu masu kicmene mozdine cine uzlazna i silazna nervna vlakna, zbog
cega je kicmena mozdina centar za mnoge proste reflekse u telu.
Funkcija centralnog nervnog sistema

U centralnom nervnom sistemu pristizu informacije koje dobavlja periferni nervni sistem. Nakon obrade
deo tih informacija se vraca u periferni nervni sistem.

Mozak vrsi obradu i analizira informacije koje dobija iz kicmene mozdine. Zahvaljujuci ovoj funkciji
mozak je jedan od najbitnijih organa u ljudskom telu jer je zaduzen za odriavanje skoro svih telesnih
funkcija, ukjucujuci pokrete, osedanja, mislenje, pamcenje i kontrolisanje i svesnilhi, hesvesnih pokreta
tela. Neki refleksni pokreti vrse se zahvaljujuci kicmenoj mozdini, i ne zahtevaju nikakvu podrsku mozga.

Siva masa od koje je sacinjen spoljasnji deo mozga odgovorna je za kontrolisanje najveceg broja voljnih
pokreta. Pored toga, siva masa kontrolise jezik, cula, um i pamcenje. U zavisnosti od toga koju funkeiju
vrse, razlikuje se nekoliko razli&itih delova korteksa i to motorni korteks, somatosenzorni korteks,
vizuelni korteks i auditivni korteks.

Svaki deo mozga zaduzen je za obavljanje razlicitih funkcija u telu.

Talamus je najveci deo medjumozga, i predstavlja parnu strukturu jajastog oblika koja je zaduzena za
prenosenje senzornih informacija. Hipotalamus se nalazi ispod talamusa i ucestvuje u kontroli funkcije
kardiovaskularnog sistema i regulaciji telesne temperature. Pored toga, hipotalamus je zaduzen i za
kontrolisanje unosa hrane i tecnosti, apetita, i cirkadijalnog ritma. U hipotalamusu se nalazi hipofiza koja
ludi hormone koji omogucavaju normalno funkcionisanje drugih zlezda u telu. Osim toga, hipofiza
kotrolise rast, krvni pritisak, metabolizam i funkciju polnih organa.

Mali mozak deo je mozga koji se nalazi u potiljacnom delu lobanje, i zaduzen je za odrzavanje ravnoteze i
stava tela, kao i preciznog vrsenja volinih pokreta. Mali mozak uspesno precizira i ispravlja zadatke koje
veliki mozak zada skeletnim misicima.

Kicmena mozdina je sprovodnik nadrazaja u pravcu mozga, jer se unjoj nalaze ulazna nervna vlakna.
Pored toga, kicmena mozdina sprovodi impulse koji se salju od mozga, jer se u njoj sadrie i silazna
vlakna. Osim sprovodjenja nervnih impulsa, u kicmenoj mozdini takodje se nalaze centri razlicitih
refleksa, i to centar osnovnih refleksa (savijanje i opruzanje misica udova), misicni tonus, vazomotorni
refleks, refleksi mokrenja i defekacije, kao i seksualni refleksi.