Pažnja

Činioci koji izazivaju i određuju pažnju:

 postoji prirodna, urođena tendencija da izvesne draži ili izvesna svojstva draži privlače našu
pažnju (veličina, promena veličine, jačina, promena jačine, prestanak draži, pokret itd.)

 pažnju mogu izazvati i usmeravati i izvesni unutrašnji činioci, kao što su motivi, interesovanja i
očekivanja

 psihička aktivnost može biti usmerena i namerno, hotimično

Odlike pažnje:

1. Povećana budnost (pažnja predstavlja stanje povećane budnosti)

2. Usmerenost i selektivnost (u svakom trenutku na receptore naših čula deluje ogroman broj
draži. Većina njih, bez učešća svesti, protiče kroz nervni sistem obezbeđujući tonus moždane
kore, dok samo manji broj informacija zapažamo, u skladu sa vlastitim interesom)

3. Prilagođavanje (čitav organizam se prilagođava za što bolji prijem informacije)

4. Jasnija svest o opaženoj informaciji(postojanje jasnije svesti o sadržajima ka kojima je pažnja

usmerena)

Podela pažnje (na osnovu podsticaja koji je aktiviraju):

 Aktivna pažnja (direktivna, predstavlja manifestaciju volje)

 Pasivna pažnja (nevoljna, aktivira se informacijom koja se nametne sferi opažanja i izazove

pažnju)

 Sekundarna voljna pažnja je ona pažnja koja nije maksimalno usredsredjena ali se odvija bez
napora zbog motivisanosti (pr. kada hirurg vadi konce).

Pasivna pažnja je filogenetski stariji vid pažnje, koji se odvija automatski a organizuje se na nivou
subkortikalnih struktura (amigdaloidni kompleks, nc. caudatus, limbički alokorteks), dok se voljna pažnja
organizuje kroz sadejstvo subkortikalnih struktura sa neokorteksom. U životinjskom svetu ovaj vid pažnje
je značajan za registrovanje informacija koje su važne za održavanje života jedinke, odn. pokretač je
refleksnog orijentacionog odgovora. Ne aktivira pažnju svaka informacija, već samo ona koja poseduje
određene kvalitete. Npr. izuzetno intenzivna informacija će svakako izazvati pažnju. To će učiniti i draž
manjeg intenziteta, ukoliko je u prostoriji tišina. Prekidajući svetlosni signali (žmigavci) će pre izazvati
pažnju nego kontinuirano svetlo. Pažnju može izazvati i nagli prekid draži. Pasivna pažnja može da pređe
u aktivnu, a ne mora. Npr. kada u vreme nastave vrata od sale otvori bolesnik sa odeljenja, vidi da je
nastava u toku pa zatvori vrata, studenti na par trenutaka prekidaju sa aktivnom pažnjom koju su do
tada usmeravali prema rečima profesora i izazvani lupom vrata usmeravaju pasivnu pažnju na bolesnika.
Čim je bolesnik napustio slušaonicu, studenti prestaju sa pasivnom pažnjom i ponovo se aktivno, voljno,
usmeravaju na nastavu. Nešto kasnije, u slušaonicu ulazi glavni medicinski tehničar i obaveštava
profesora da je jedan pacijent kolabirao. U trenutku ulaska u slušaonicu, studenti pod uticajem
nametnute draži (lupa vrata) manifestuju pasivnu pažnju, ali je odmah pretvaraju u aktivnu, voljnu
pažnju i kreću sa profesorom sa svesnim zadatkom da posmatraju kako se ukazuje pomoć kolabiranom
pacijentu.

Odnos tenaciteta i pasivne pažnje

Pasivna pažnja, kao i vigilnost, nalazi se u obrnutoj srazmeri prema tenacitetu: što je tenacitet
intenzivniji, to je pasivna pažnja slabija, i obratno. Osobe sa hipertrofiranim tenacitetom, zbog slabe
vigilnosti, loše voze u gradskim uslovima. Isti vozači, zbog hipertrofisanog tenaciteta, imaju slabost
pasivne pažnje te ne zapažaju saobraćajne signale koji prema svojoj nameni treba da se nametnu kao
draž i izazovu pasivnu pažnju.

Komponente pažnje:

 Selekcija

 Usmeravanje

 Usredseđivanje

Osobine pažnje:

 Tenacitet (postojanost)

 Vigilnost (preusmeravanje)

 Obim pažnje

 Stalnost pažnje

Obim (opseg pažnje):   Podrazumeva sposobnost zapažanja međusobno nepovezanih pojedinosti u

kratkom vremenskom intervalu, odn. sposobnost da se pažnja istovremeno usmerava na veći broj
informacija. Ispituje se tahistoskopom. Ova sprava projektuje na platno veću grupu predmeta u vrlo
kratkom vremenskom intervalu (npr. stoti deo sekunde). Osoba sa prosečnim opsegom pažnje u stanju
je da izdvoji 5-6 elemenata, deca nešto manje.

Stalnost pažnje se definiše kao efikasnost koncentracije u vremenu. Pažnja nužno fluktuira i sa
proticanjem vremena pada efikasnost koncentracije zbog eksploatacije sinapsi (habituacija). Dugotrajno
zadržavanje pažnje na određenom predmetu izaziva zamor moždanih ćelija (nakon oko 45 minuta).
Nakon toga je potrebna vremenska pauza da se moždane ćelije oporave od zamora.

Dinamička pažnja je viši oblik voljne pažnje – to je sposobnost da se u okviru jedne delatnosti psihička
energija stalno pomera sa jedne informacije na drugu. Potrebni su joj stalno novi impulsi da bi se
održala.
Produžena pažnja odnosi se na proces učenja i zavisi od mnogo drugih činilaca (energije, volje, emocija).

Difuzna pažnja postoji uvek kada pažnja nije usmerena na jedan poseban deo perceptivnog polja.

Telesne manifestacije pažnje:

1. Spoljašnje (telo i oči su usmerene ka objektu posmatranja, poluotvorena usta, nabrano čelo itd.)

2. Unutrašnje (sužavanje zenica, promene u psihogalvanskom refleksu, promene pulsa, usporeno

disanje i varenje, blokada alfa-ritma u EEG-u itd.)

*EEG fenomeni pažnje: Pažnju je moguće elektroencefalografski registrovati, što se manifestuje

isčezavanjem alfa-ritma u okcipitalnim odvodima i pojavom bržeg beta-ritma (dolazi do desinhronizacije
osnovnog EEG-crteža).

Moždane strukture sa ulogom u medijaciji pažnje

Retikularni aktivirajući sistem ima bitnu ulogu u medijaciji pažnje, zbog čega su neke psihijatrijske škole
pažnju uključivale u svest, odnosno senzorijum, što bi bili sinonimi (zajedno čine energijsku grupu
psihičkih funkcija).

Sledeća važna raskrsnica za filtriranje informacija je talamus (aktivira određena područja korteksa), a
određenu ulogu imaju i hipotalamus, hipokampus, girus cinguli, amigdale, prefrontalni korteks i
temporoparijetalni i okcipitalni režanj. Kada postoji složen zadatak vezan za značajno angažovanje
pažnje (sadejstvo stimulusa) uočeno je da je pojačan protok krvi kroz girus cinguli.