SVEST

Svest
 Rezultat najsloženijih integrativnih procesa
 Najviši nivo funkcionalnosti
 Svesnost o sebi i okolini
 Kvantitativni aspekt svesti
 Stanje budnosti
 Kvantitativni stupanj energetizacije (retikularna formacija
moždanog stabla)
 Fiziološka (bazična)

 Kvalitativni aspekt svesti

 Sposobnost orjentacije u odnosu na sebe i
okružujući svet (ličnost, vreme, prostor)
Informacije koje formiraju svest
 Interceptivne informacije
 Odslikavanje telesne sheme
 Obezbedjuju doživljavanje vremenskog
kontinuuma

 Eksteroceptivne informacije
 Podatke o okružujucem svetu
 Analiziraju,
 odredjuju poziciju osobe u odnosu na druge osobe,
u odnosu prostor i vreme
 Dopunjuju se sa biološkim časovnikom
 Uloga svesti
 Integrativna uloga
 Harmoničnom funkcionisanju svih delova
ličnosti
 Nagonsko-emocionalnog
 Saznajnog
 Motornog
 Uloga svesti
 Ključne komponente svestnosti o sebi:
 Realnost i integritet ličnosti (ja sam jedna jedina osoba)
 Kontinuitet ličnosti (ja sam ista ona osoba od ranije i biću ista osoba i
u budućnosti)
 Granice ličnosti (mogu da razlikujem sebe od ostatka sveta koji nije ja)
 Aktivnosti ličnosti (ja koji mislim osećam i delam)

 Dodatne komponente
 Telesna shema (mentalna reprezentacija sopstvenog tela osobe)
 Različite samoprocene
 Uloga svesti
 Omogućava saznanje o odvijanju ostalih
psihičkih funkcija (svestan sam da sam tužan ili srećan, govorim...)

 Sudi o ponašanju sa aspekta logike i

morala
 Obezbedjuje doživljaj sopstvenog identiteta
u istorijskom kontinuitetu (ja sam ista osoba koja sam bio pre)
 Uloga svesti
 Obezbedjuje doživljaj integriteta u odnosu
na spoljni svet (iako što funkcionišem u interakciji sa drugima izmedju
nas postoji jasna granica koja omogućava da niko ne zna
šta mislim i osećam, kao što ni ja ne mogu da znam šta
drugi misle i osećaju)

 Svest upravlja celokupnim ponašanjem

putem volje (odlaže zadovoljenje motiva i odbacuje one koji nisu u skladu
sa socijalnim normama, a zadovoljava one koji su lično i
društveno korisni, koči preterane emocije)
 Pporemećaji svesti
 Podela
 Kvantitativni poremećaj svesti
 Oštećenja budnog stanja
 Kvalitativni poremećaj svesti
 Pomućenja i suženja svesti
 Poremećaji integrativne funkcije svesti
 Oštećenja budnog stanja
 Somnolencija (patološka pospanost)
 Spora reakcija na spoljašne draži
 Opažanje i shvatanje su otežani
 Reakciono vreme produženo
 Sopor
 Reakcija samo na jake bolne draži
 Oštećena prostorno-vremenska orjentacija, očuvana prema sebi i
drugima
 Torpor
 Dremljiv, lako zaspi, sužene percepcije i usporenog mišljenja
 Koma
 Ne reaguje ni na kakve draži, nema mentalne aktivnosti
 Akinetski mutizam (koma vigile)
 Pacijent izgleda budan sa otvorenim očima, ali nema znakova
svesti (duboke lezije moždanog stabla)
 Krize svesti
 Kratkotrajni prekidi kontinuiteta svesti
 Vaskularni ili epileptični fenomeni
 Pomućenje svesti
 Mentalna konfuzija
 Dezorjentacija (najčešće u vremenu i prostoru, zatim
prema drugim ličnostima, a najredje prema sebi)
 Delirijum
 Akutno konfuzno stanje pomućene svesti
 Iznenadni nastanak i kratko trajanje
 Dezorjentacje
 Smanjena pažnja, poremećaj pamćenja, perceptivni i
kognitivni poremećaj (iluzije halucinacije i sumanutosti)
 Motorno ponašanje (nemir,tremor i grčevi)
 Autonomna disfunkcija (tahikardija, groznica,T, TA..)
 Uzroci: sistemski poremećaji, infekcije intrakranijalne traume,
intoksikacije i apstinencijalni sindrom.
 Amentni sindrom (nesposobnost shvatanja celine)
 Bunovna stanja-”diplopija svesti”
 Ostrvca očuvane i ostrvca izmenjene svesti
 Suženje svesti
 Sumračna stanja
 Nastaje naglo, naglo prestaje (prekid kontinuiteta svesti)
 Završava se terminalnim snom
 Potpuna amnezija
 Strah i iluzije, napadi besa, nasilno ponašanje
 Fuge
 Osoba ne zna gde je bila i šta je radila tokom nekg perioda
 Neurološke bolesti (epi napad)
 Psihogene fuge
 Iznenadna putovanja van uobičajenog mesta sa preuzimanjem novog identiteta i
amnezijom za prošlost
 Disocijativna stanja (rascep ponašanja, misli, osećanja)
 Somnambulizam (kretanje u snu)
 Diskordinacija izmedju stanja svesti i motornog sistema
 Deca, epilepsija, histerija
 Hipnoza
 Selektivna pažnja, sugestibilnost, disocijacija
 Hipnotički fenomeni: hipnotičku anesteziju, motorna ponašanja i snagu van
uobičajenih kapaciteta, poremećaj pamćenja(hipermnezija i amnezija)
 Post hipnotička amnezija
 Osoba se neseća dogadjaja tokom hipnoze
Poremećaji integrativne funkcije
 Depersonalizacija
 Izmena u doživljaju i svesnosti sebe
 Gubitak svih osećanja i senzornih doživljaja
 Prožimajuća depersonalizacija
 Neprijatna je, teško se opisuje, kad nije praćena psihotičnim mišljenjem
 Gubi svoj identitet (to više nisam ja)
 Derealizacija
 Promene u svesnosti u spoljašnjem svetu (okolina nestvarna)
 Uporedo sa javlja se depersonalizacijom
 Prolazne epizode depersonalizacije i derealizacije
 Tokom umora, deprivacije spavanja i akutnim stresnim situacijama
 Mnogim neurološkim i psihijatrijski bolestima (kompleksni parcijalni
napadi, shizofrenija, depresivna i anksiozna stanja...)
 Transformacija ličnosti
 Doživljaj sebe kao druge ličnosti ili životinje
 Ponašanje je adekvatno izmenjenom doživljaju sebe