UNIVERZITET U NIŠU

MEDICINSKI FAKULTET

​SEMINARSKI RAD IZ PSIHIJATRIJE

​VOLJA
Doc. Dr Suzana Tošić-Golubović

​Gabrijela Jaćimović 13209

 VOLJA​ ​je sposobnost čoveka da mobiliše i upotrebi svoju
psihičku energiju u realizaciji nekog svesno postavljenog cilja,ali i
sposobnost da se koče,odlažu ili odbacuju neprihvaćene
želje,naročito afektivne i nagonske prirode, koje su socijalno i
moralno neprihvatljivi.​Volja je funkcija karakteristična samo za
čoveka-homo sapiensa i istorijski-evoluciono gledano nastala je kao
osobina svesti.

Pod uticajem vitalnih i socijalnih nagona javlja se potreba da se nešto

odredjeno uradi,to je ​želja-pobuda​.Nakon borbe osnovnih i viših
socijalnih motiva i analize razloga „za i protiv“i ako je realizacija
želje u sladu sa ličnim interesima i pravilima ponašanja spoljašnjeg
sveta stvara se ​namera-donošenje odluke,​zatim se pravi plan akcije
i ulaže se energija da se taj plan realizuje,a kada se taj plan realizuje
govori se o ​volji.​Ovo su tri faze kroz koje se sprovode voljni procesi.
Npr: u glavi imamo cilj da položimo neki ispit to je želja, kada
donesemo odluku da treba polagati ispit to je namera, a kad krenemo
da učimo to je voljna radnja.

Postoje ​voljne​ i ​nevoljne​ radnje.Nevoljne radnje se odvijaju nezavisno

od volje i tu spadaju:
● Refleksne radnje-urodjene, refleks sisanja, refleks zenica na
svetlost ...
● Naučene automatske radnje- nauče se i stalno se ponavljaju i
postaju automatske,obavljaju se bez učešća svesti npr. hodanje,
vožnja bicikla...Ove radnje čovek započne svesno i voljno,a zatim
ih može obavljati automatski, bez učešća pažnje,a započeti drugu
radnju svesno i voljno (hoda i vodi konverzaciju mobilnim
telefonom).
● Emocionalne radnje-nevoljni pokreti mimike lica kao odraz
emocija
● Nagonske radnje-bekstvo od naglo nastale opasnosti.
Poremećaji volje i voljnih radnji
HIPO I ABULIJA
Manifestuje se energetskim gubitkom i smanjenjem ili potpunim
gašenjem voljne delatnosti.Pacijent je inertan,ne može da mobiliše
sebe da započne ili istraje u nekoj ativnosti.Javlja se kod nekih
neurotskih poremćaja kao što je neurastenija, kod psihopata(astenični
ili bezvoljni psihopata),kod zavisnika od alkohola i droga,dok se kod
shizofrenih i depresivnih javlja poseban
poremećaj-​apragmatizam​-odsustvo energije i volje za obavljanjem
svakodnevnih aktivnosti(lična i higijena mesta gde žive i druge
praktične radnje).Kao prolazna pojava javlja se i u opštoj populaciji kod
psihofizičkog zamora i iscrpljenosti, pospanosti,somatskih bolesti, pod
uplivom nekih emocija.

SUGESTIBILNOST
Predstavlja nekritično prihvatanje tudjih stavova,posebno od osoba za
koje postoji emocionalna vezanost.Javlja se kod dece (vezani za
roditelje,učitelje,junake iz filmova),emocionalno nezrelih
osoba,dementnih i histričnih osoba.Najteži oblik je ​automatska
poslušnosti-docilnost​,koja se sreće kod hebefreno-katatone forme
shizofrenije,gde pacijent sve naloge prihvata i izvršava bez razmišljanja
automatski.Docilnost se svrstava i u katatone fenomene.

KOLEBLJIVOST VOLJE(AMBIVALENCIJA I
AMBITENDENCIJA
Radi se o podvojenosti voljne usmerenosti,tako da u isto vreme postoje
različiti, a najčešće suprotni motivi,pri čemu osoba ne može da donese
odluku i da je realizuje.Javlja se kod shizofrenih pacijenata, kod
anksioznih poremećaja, kod psihopata, kod bolesti zavisnosti.
 KATATONI POREMEĆAJI
Predstavljaju psihomotorne fenomene koji nastaju slabljenjem
voljne aktivnosti.Ovaj sindrom se sreće kod shizofrenije i to naročito
kod katatone i hebefrene forme,pojedini simptomi ovog sindroma se
sreću kod simptomatske katatonije,histeričnog i depresivnog
stupora.Ovde spadaju:

● Stupor-​Radi se o potpunom gašenju voljne aktivnosti.Javlja

se smanjena reaktivnost na okolinu i smanjenje spontanih
pokreta i aktivnosti.Pacijent stoji nepomično ili leži (prisutna
je ukočenost mišića ako je katatoni stupor), liči na
okamenjenu figuru, gleda u prazno,ne govori (mutizam),ne
reaguje na spoljne draži,ne uzima tećnost,hranu,a pri tom su
svest, opažanje i pamćenje su očuvani.U takvom položaju
može da bude danima.Stupor se može javiti kod
epilepsije,organskog psihosindroma,kao i kod depresivnih
pacijanata, ali tada je ukočenost mišića odsutna,kao i kod
disocijativnog poremećaja,kada naglo nastane,najčešće
nakon neke psihičke traume i pod dejstvom jakog afekta.
Posebna forma je ispitni stupor koji nastaje pod dejstvom
jakih afekata (najčešće je to strah) i manifestuje se naglim
usporenjem ili kočenjem misaonog procesa

● Eho fenomeni:

Eholalija-​ bez kontrole volje ponavljanje tudjih reči.

Ehopraksija-​ bez kontrole volje ponavljanje tudjih pokreta.

Ehomimija-​ bez kontrole volje ponavljanje tudje mimike.

● Katalepsija ili ukočenost- ​Povišen tonus,rigidnost ukočenost
mišića koja ne dovodi do zamora.Javlja se u teškim histeričnim
stanjima,kod psihoorganskog sindroma i kod shizofrenije.Npr.
pacijent može satima da bude u krevetu u polusedećem položaju
držeći glavu na nevidljivom ​„psihičkom jastuku“.​ U kataleptične
fenomene spada i ​voštana savitljivost-Flexibilitas cerea- ​Pacijent
može da pomera ekstremitete kao da su od voska i da ih postavlja i
duže vreme zadržava u različitim, neuobičajenim i gotovo ne
priordnim položajima.
● Katapleksija ​je​ s​uprotni fenomen,pri čemu se javlja povremena
slabost i gubitak mišićnog tonusa,obično uslovljeno nekim
emocionalnim stanjima (pacijent se iznenada se ruši na zemlju uz
pojavu mlitavosti mišića).

● Negativizam-​Pasivni negativizam je opiranje da se izvrši neki

nalog,a aktivni je kada bolesnik vrši suprotnnu radnju od
zahtevane(teranje inata)

● Stereotipije-​Uvek se na isti način izvode odredjeni

pokreti,zauzima isti stav i držanje tela,a isto se besmisleno
ponavlja.Sreće se kod shizofrenih pacijenata.Stereotipija misli i
govora se naziv ​verbigeracija​.

● Manirizam-​Poseban način mimike,gestova,govora,držanja i

pokreta koji su upadljivi,izveštačeni,neuobičajeni,ne odgovaraju
situaciji,ali su karakteristični za tu osobu (u narodu ga zovu
prenemaganje, glumatanje, afektacija). Sreće se kod
histeričnih,kod nekih homoseksualaca,transvestita.

● Bizarnost-​Ponašanje je izrazito čudno i upadljivije od manirizma,

te i najveći laici primećuju kao ponašanje duševno obolele
osobe(npr.kada prilikom pozdrava pruži nogu umesto šake)
 IMPULSIVNE RADNJE-POREMEĆAJI KONTROLE
IMPULSA
Radnje se izvode bez ikakve voljne kontrole ​i uključivanja procesa mišljenja i
rasudjivanja.Impuls koji se javi ne može da se zakoči,već odmah mora da se
zadovolji,bez razmišljanja o posledicama.Psihički uravnotežene osobe treba da
kontrolišu svoje agresivne,seksualne, neprijateljske porive, strasti, strah, krivicu u
situacijama kada bi njihovo ispoljavanje bilo znak poremećene adaptacije.Kada se
javi impuls za nekom radnjom iz kruga impulzivnih ili drugih radnji koje zadobijaju
karakteristike impulzivnosti, javlja se porast unutrašnje napetosti, a po realizaciji
navedene radnje dolazi do olakšanja.

Brutalna samoubistva ili ubistva kod shizofrenih pacijenata, epileptičara

ili psihopata mogu imati impulzivne karakteristike (naglo se i brzo
izvode, bez učešća volje i mišljenja, nakon čega se javlja relaksacija).

U ove radnje spadaju:

● Kleptomanija-​impuls za kradjom

● Piromanija-​impuls za izazivanje požara

● Poriomanija-​impuls za bezciljnim lutanjem

● Dipsomanija-​impuls za povremenim i fazičnim preteranim unosom

ogromnih količina alkohola

● Patološko kockanje-​impuls za raznim vidovima kocke

● Kompulzivno uzimanje hrane-​impuls za povremenim prekomernim

unosom hrane bez doživljavanja sitosti (najčešće u situacijama povišene
napetosti)

● Kompulzivna kupovina-​impuls za preteranom kupovinom, često i van

svojih materijalnih mogućnosti, stvari koje mogu biti i nepotrebne.​
KOMPULZIJE-PRISILNE RADNJE

Pokazuju sličnost sa impulzivnim radnjama, neki autori ih tu i

svrstavaju, ali postoji razlika u tome što su kompulzivne radnje
značajno pod uticajem poremećaja u mišljenju-prisilnih misli, tj. one
su realizacija prisilnih misli.Radi se o besmislenim postupcima kao
što su brojanje, proveravanje, pranje,koji se osobi nameću protiv
njegove volje,ali koji kao takvi moraju biti izvršeni kako bi došlo do
privremenog smanjenja anksioznosti i do olakšanja.Ubrzo dolazi do
ponovnog porasta anksioznosti što rezultira ponavljanjem
kompulzivnih radnji, ponekad i u nedogled,što potpuno parališe
funkcionisanje pacijenta.U manjem obimu fenomen može postojati i
kod normalnih, dok se kao psihopatološki fenomen sreće kod
opsesivno-kompulzivne neuroze, kod shizofrenije, organskih
poremećaja.Nepsihotični pacijenti sa opsesijama i kompulzijama
delom mogu da se odupru socijalno i moralno nedozvoljenim
radnjama, dok kod shizofrenih pacijenata to nije slučaj.

AUTOMATSKA POSLUŠNOST
Ovaj poremećaj se vidja kod shizofrenih bolesnika,a karakteriše ga
potpuno (apsolutna) poslušnost u izvršavanju tudjih naloga.