PROGRAMIRANJE

ZDRAVSTVENO-VASPITNOG
RADA
Sa programom i programskom orjentacijom u zdravstvenom
vaspitanju počelo se onog momenta kada se uvidelo da akcija
kao kratkoročna aktivnost nije više održiva.To zahteva
neophodne uslove za programiranje, kao što su izrada
metodologije rada, obezbeđenje kadrova, finansijska sredstva i
što je najvažnije, aktivan doprinos svih društvenih činilaca.

Zdravstveno vaspitanje se programira na nivou zdravstvene

delatnosti u okviru srednjoročnih i dugoročnih planova
razvoja,gde su nosioci zadataka zdravstvene organizacije i
zdravstveni radnici.
Elementi programiranja ukupnog zdravstveno-vaspitnog rada na
nivou opstine,sa uporednim delom programa za sprecavanje i
suzbojanje sirenja side,koji je u Republici usvojen 1987. godine
su sledeci:

I faza-prijemna faza,u kojoj se vrsi,pre svega odredjivanje osnovnih

elemenata za sagledavanje komoletne problematike,znacajne za
posmatranu zajednicu,demografski pokazatelji:stope radjanja,opste
smrtnosti i smrtnosti odojcadi,zdravstveni pokazatelji:opste i specificne
stope obolevanja,podaci o razvijenosti zdravstvene sluzbe i pokazatelji
o higijenskim uslovima zivota i ekonomskoj strukturi
stanovnistva:ispitivanje elemenata zdravstvene kulture odredjenih
grupacija(navike,ponasanja i stavovi u odnosu na zdravlje).Snimanje
polazne osnove u programu sprecavanja i suzbijanja side,odnosilo se
na:broj obolelih i broj umrlih od side,broj lica seropozitivnih na HIV, i
ispitivanje obavestenosti stanovnistva o uzrocniku oboljenja,nacinu
prenosenja i merama zastite.
II faza-analiza osnove koja predstavlja analiticku obradu
dobijenih podataka.
Obrada dobijenih podataka ukazuje da je u Republici Srbiji do
oktobra 1987. godine obolelo 8,a umrlo 6 lica,a procenat
seropozitivnih iznosi 0,4%(od 86000 kontrolisane krvi pozitivno
je 360).Medjutim u okviru toga procenta narkomani koji drogu
uzimaju intravenskim putem u 44% slucajeva su pozitivni na
HIV,osobe koje se bave prostitucijom u 15,6%,homoseksualci u
10%.Ovih nekoliko podataka omogucilo je da se navedena
rizicna grupacija izdvoji kao prioritetna i da se odrede cilj i
sadrzaji zdravstveno-vaspitnog rada.
III faza-izrada i usvajanje programa,sto cini logican nastavak,vec
zapocetih aktivnosti .Sada je znacajno da se utvrde sadrzaji rada
i zdravstveno vaspitna sredstva koja ce se primenjivati,odrede
kadrovi koji ce se angazovati ,odaberu kriterijumi na osnovu kojih
ce se pratiti uspeh.Takodje je znacajno da zdravstveni radnici i
predstavnici drustvene zajednice usvoje program kao deo
zajednicke aktivnosti.
Što se izbora i metoda rada i očigledanih zdravsveno-vaspitnih
sredstava tiče, treba koristiti one koji obezbeđuju veću
zainteresovanost i pažnji i razlikuju se u bliskoj atmosferi i pod
neposrednim uticajem grupne dinamike i odluke.
Kriterijumi na osnovu kojih se vrši procena uspeha, takođe su
lako prepoznatljivi:promena ponašanja, veća odgovornost,
prihvatanje mera samozaštite u odnosu na ličnu higijenu, higijenu
polnog života, izbegavanje polnih kontakata sa više različitih
partnera, obavezno korišćenje prezervativa i sl.
IV faza-sprovođenje programa je pravi momenat da se više
puta isticana potreba da zdravstveno vaspitanje postane
sastavni deo rada zdravstvenog i prosvetnog radnika,
posmatra i sa aspekta isticanja poželjnih kvaliteta za ovu
vrstu delatnosti. Otuda i sledeća pitanja budućim
zdravstvenim i prosvetnim radnicima-Umete li da radite sa
ljudima? Volite li ljude? Profesor Tarner kaže:''Dobar
zdravsveni vaspitač voli ljude.'' On je uravnotežen, staložen i
ljubazan, čime pridobija naklonost ljudi, ima smisla za
objektivnost i prosuđivanje, racionalan je i umeren; poseduje
organizacione sposobnosti; ume da sluša i oslobađa
sagovornika straha, napetosti i nesigurnisti; može da se
'spusti' na nivo ljudi sa kojima radi; popularno prenosi
medicinska znanja; poseduje pokretačku snagu.
V faza-evaluacija, označava procenu vrednosti programa u ili
pojedinačnih specifičnih ciljeva, čija je realizacija planirana.
Na taj način se ostvaruje pravo, objektivno ocenjivanje.
Evaluacija može da se odnosi i na proveru određenih metoda,
doprinos kadrova, a od posebnog značaja je da se sagledaju
promene koje se dešavaju u ljudima.