Procena zdravstenog stanja stanovniststa

Sta je zadatak porcene zdravstvenog stanja stanovnistva?

Sta bi drzave trebalo da mere da bi dobile korisne informacije o tome koliko svojim
programima I aktivnostima doprinose poboljsanju zdravlja kaao vaznoj dimenziji
kvalitetea zivote njihovih gradjana?

-Pristupi u proceni zdravstvenog stanja stanovnistva:

1. koriscenje podataka o morrtalitety za ocenu rizika umiranja u populaciji

2.koriscenje podataka o mortalitetu za zakljucivanje o morbididitetu stanovnistva

3.koriscenje podataka o morbiditetu za merenje incidencije I prevalencije

specificnih oboljenja

4. koriscenje podataka o koriscenju zdravstvene sluzbe I lecenju kao meri

ucestalosti oboljenja u populaciji

5. koriscenje socijalnih indikatora kao mogucih mera zdravstvenog stanja

Koriscenje sintetickih pokazatelja zdravstvenog stanja

-sta je zdravsteno stanje? Zdravstveno stanje je opis I ili merenje zdravlja

pojedinca, grupe ili celokupne populacije prema prihvacenim standardima uz
pomoc zdravstvenih indikatora. Ili to je stanje osove ili stanovnistva prozenjenjo u
odnosu na opsti Mb, Mb od odredjenih bolesti invalidnosti, mere Mt, pokazatelja
funkcionalnog statusa I kvaliteta zivota.
-ciljevi procene zdr, stanja stanovnistva:

1. unapredjenje zdr. Stanja staanovnistva

2. indentifikovanje prioritetnih zdr. Problema

3. pracenje promena zdr.stanja tokom vremena

4.uocavanje I analiza razlika izmedju razlicitih teorija ili populacionih grupa

6.prepisivanje zdr. Politike, strategija u zdr. Zastiti I zdr. Tehnologija i

7.unapredjenje menadzmenta u zdravstvu

Instrumenti za merenje zdr, stanja – indikatori su varijable koje pomazu da se

izmere promene direktno ili indirektno (SZO)

Indikatori – osobine: dostupan,, kvalitetean, univerzalan, lak I razumljiv za

izracunavanje, prihvatljiv, potpuno obuhvata populaciju ili grupu na koji se odnosi.

Indikatori - - : podela: kvalitativni I kvantitavni

Proporcije su pokazatelji strukture ili ucescaoznacavaju odnos dela prema celini %

I ‰ % deo/ceo x 100, ‰ deo/ceo x 1000

Indeksi izrazavaju promeni jedne velicine u odnosu na neku drugu uzetu kao
baznu. Oni su pokazatelji dinamike neke pojave. Uglavnom se koriste u ekonomiji
za prestavlljanje dinamike promene cena na malo, dohodak.

-izvori podatak za merenje zdr. Stanja:

1. registri vitalnih dogadjaja u populaciji

2. popisi stanovnistva I stanova

3.rutinska zdr. Statistika

4. epidemioloski nadoz
5.istrazivanja zdr. Stanja u populaciji ili na osnovu uzorka

6.registri bolesi HMNO

7. drugi izvori podataka ekonomski razvoj socijalna zastita obrazovanje

Klasivikacija kao pokazatelj zdr.stanje

1. Pokazatelji zdr. Politike koju zemlja vodi

2. 2. Socijalno ekonomski pokazatelji povezani sa zdravljam
3. 3. Pokazetlji obezbedjenosti stanovnistva zdr.zastitom
4. Uzi pokazatelji zdr. Stanja stanovnistva
-pokazatelji zdr. Politike koju zemlja vodi:
1. politicka saglasnost o distizanju zdravlja za sve
2. raspodela srestava u zdravstvu %BND koji se izdvaja za zdr. Zastitu % za
obrazocanje stanovanja vodosnavdevanja izdvananje za pzz
3. obezbedjenost stanovnistva bolnicik posteljama lekarima
Ucesce zajednice- stemen njenje ukljucenosti u donosenje odlika o zdravlju
zz i mogucnosti xa ljudi iskazu zadovlje svoje zdr upotrebe stepen
kominkacije izmedju razlicitih aktera u drustvenoj zajednici u vezi zdravlja

Socijalno ekonomski pokazatelji povezani sa zzdravljem:

Pokazatelji porasta stanovnistva stopa prirodnog prirastaja I stopa
unutrasnja migracije broj doseljenih I oseljenih sa migracionom saldom na
1000 stanovnika odredjenje teritorije za jednu kalnedarsku godinu.
2. nacioponalnih dihidak po glavi stanovvnika
3. prosecni prihodi po radnom aktivnom stanovniku I raspodela prohoda po
geog. Podrucijima
4. stopa nezaposlenosti a posebno stopa nezaposlenosti znea
6. pokazatelji pismenosti
7.uslovi stanovanja

Dostupnost adekvatne ishrane

Obezbedjenost stanovnistva zdr. Zastitiom

1. Obuhvat stanovnistva prema nivioma zastite

2. 2obezvedjenost stanovnistva 33 dostupnost 33 pristupacnost 33
koriscenje 33 kvalitet 33

-pokazatelji zdr, stanja stanovnistva

1. pokazatelji pozitivnog zdravlja

% novorodjancadi sa malom TM na rodjenu od ukupnog broja

novorodjene dece
% dece sa nizom tm od ukupnog broja izmerene dece odredjenog
uzrasta
% dece sa nizom tv od ukupnog broja izmerenje dece odredjenog
uzrasta
%dece sa nizom tm u odnosu na tv za odrenjedi uzrast
% dece sa anjim obimom leve nadlaktice od ukupnog broja izmerene
dece odredjenog uzrasta

POKAZATELJI NEGATIVNOG ZDRAVLJA

Stopa mt odojcadi
Stopa mt dece do 5 godina zivota
%umrle dece od 1. Do narvsene 4. Godine zivota u u kupnom brfroju
umrlih
Stopa maternalnog mortaliteta
Ocekivano trajanje zivota

DRUGI POKAZATELJI ZDRAVSTVENOG STANJA

Stopa mt specificne u odnosu na uzroke smrti

Stopa incidencija
Stopa prevalencije
Struktura mb
Prevalenmcija nespostobnosti
-napomne
Procena zdr,stanja stanovnistva je slozen proces
Bitnije je kako se osova oseca nego kako doktori misle da bi ona
trebalo da se oseca na bazi klinickis merenja.
Sve vise se uzima u obzir kvalitete zivota povezan sa zdravljem.
Zdravlje se prihvata u smislu funk. Sposobnosti.
MENADZMENT U ZDRAVSTVU

Menadzment je proces stvaranja I odrzavanja sredine u kojoj ljudi

radeci u grupama mogu da ispiune zadate ciljeve

Osnovne komponente menadzmenta su

Planiranje
Organizovanje
Kardovanje
Vodjenje
Kontrola
Dobar menadzer ima vestina koje obezbedjuju ravnotezu ovih
medjusobno povezanih komponenti

Planiranje u menadzmentu
Je donosenje odluka o tome koje aktivnosti ce se ostvartiti I kako,
Planiranje podrazumeva sposobnost da se primene prava .
Planiranje pordazumeva sposobnost da se jasno istaknu ciljevi da se
medju njima utvrdi redosled prioritetea kao I sposobnost da se
primene prava sredstva maksimiziraju ciljevi

Organizovanje u menadzmentu
Podrazumeva inteakcinju svih resursa ustanova na nacin koje
najefikasnije vodi dostizanju ciljeva
Ukljucuje organizaciju resursa odredjivanje zadataka ili grupi
prenosenje odgovornosti na pojedince deljenje vizije

Kadrovska politika u menadzmentu

Ima tehicke I socijalne aspekte
Tehniciki aspekti se odosse na analizu posla planiranj ljuddskih
resursa pronalazenje za radna mesta njihovo testiranje selekciju na
procenu kvaliteta rada zaposlenih nagrade I kazne,
Socijalni aspekti se odnose na usavrsavanje I profesionalni razvvoj
unaprejdnja savetovanja radnu disciplinu.

Osnovni problemi kadrovske politke su :

Problem definisasanja uloge nobozaposlenih
Problme provere radne spostobnosti kandidata upoznavanje sa
radnim zadacima
Procena uspesnosti zavrsenog posla
Koje kriterijume koristit
Nedostatak planiranja kadrova
Neadekvatno pracenje I osoblja
Nedovoljna edukacija u unapredjivanje osoblja

Vodjenje u menadzmentu
Je proces uticaja na zaposlene tako sto se oni maksimalno zalazu da
radeci dostignu ciljeve grupe.
Alati:motivacija I komunikacija
Ctilovi prevodjnja
Autokratski
Demokratski
Stil sve moze
Izbor stila rukovodjenja zavisi od vaznosti rezultata
Priroda posla
Karaktrasanje zaposlenih
Licne osobine rukovodica
Nijedan stil rukovodjenja nije podesan u svim situacijama mada se
danas forme demokratskog stula smatraju podsenim I dugorocno
efikasnihjim od autoritantivnih stilova!!!!
Primeri liderastva
Nekompetatna osoba za posao ali vredna I zainteresovna treba je
voditi: jasno reci sta treba da radi gde I kako I rad nadgledati
Veoma kompotetna osoba za posao al I nema motivaciju potporni stil
podsita je slisanj predloge ukljuciti u resavanje problema I donosenje
odluka.
Nekompetetna osoba I nije vredna instruktorski stil potpora I
usmeravanja
Beoma kompetetne I vrlo preade osobe delegiranje

Vazne osobe za efikasnog lidera: visok standard licnog postenje

cvrstina sposobnost identifikovanja kljucinhj problema smirenost
vitalnost ubedljivost odlucnost….

Nepozeljne osobine za lidera: sujeta arogancija nepostovanje

somstvenih pravila nedostatak sirine nedoslednost rigidnost
nekumunikativnost

Kontrola u menadzmentu
Je merenje I korigovanje efikasnosti ustanove da bi se osiguralo
ispunjenje ciljeva
Podrazumeva postavljanje standarda merenje efikasnosti I
uporedjivanje rezsultata sa standardima korigovanje nepravilnosti I
pravovremeno informisanje

Kontrola:
Funkicionisanja sluzbe
Troskova
Discipline zaposlenih
Informisanja

Sustina kontrole je korekcija od planiranih aktivnosti a ne

posmatranje razlicitih rutinskih izvestaja. Smatra se da je dobar
informacioni sistem najmocnije sredstvo kontrole.

ZDRAVSTVENE TEHNOLOGIJE

Tehnologija je sistema priprema naucnog ili drugog organizovanog

znaja u resavanju prakticnog zadatka

Cilj uvodjenja zdravstvneih tehnoloigija je povecanje produktinvnosit I

unapredjenje nivoa I kvaliteta zdravstvenih usluga
Adekvatnom procenom zdravstene tehnologije treba da se pruze
dokazi o njenoj prednosti nad onom tehnologijom koja vec postoji
 Posebno treba izvrsiti procenu sa aspekta troskova uvodjenja I
koricenja tehnologija u odnosu na njen doprinost cost-benefit analizu
Zdravsvena tehnologija podrazumeva ne samo aparate I opremu vex I
znanje organizaciju……

Faktori koji uticu na uvodjenje novih zdr. Tehnologija:

Nova naucna otkrica
Zahtevi klinicara
Pritisak korisnika
Reklamiranje proizvodjaca opreme
Uticaj politicara

Posledica primene novih zdr. Tehnologija

Na zdr. Stanje stanovnistva
Na obrazovanje
Na organizaciju zdr. Zastite

Karakteristike tehnologija
Efikasnost
Efektivnost
Bezbednost
Cena
Pouzdanost, izvodljivost
Prihvatljivost, adaptabilnost
Kompleksnost jednostavnost

Ciljevi procene tehnologuija su da se

Spreci sirenje opasnih tehnologija

Izbace zastarele ili razlicite tehnologije
Pospesi razvoj novih efikasnihij tehnologija
Utvrde najbolje tehnologije u smislu odnosa cene I efekata tj izaberu
ekoniomicnije

Zdravstvene tehnoloigije

Vaspitanje za zdravlje
Primerna zdr. Zastita
Planiranje razvoja zdr. Tehnologija
Definisanje zdr upotreba
Najefikasnije koriscenje nohih zdr tehnologija
Socijalne kulturne eticke komponente
Pricena ocekivanje I koristi I troskova

Propusti

Neupotreba
Nije u funkciji
Neobucenost kadrova za rukovanje
Nedostatak rezevnih delova
Nedovoljno klinicko iskoustvo
Neprilagodjenst izvorima energije klimatskim uslovima transportu

Satisfakcija korsinika

Uvod nekad
U proslosti ispitavanje javnog mnjenja o zdr. Zastiti je primano sa
skepticizmom smatrrano je da je planiranje I obezbedjivanje zdravstene
zastite stvar eksperata kao potvrda za takav pristup isticano je da veci deo
javnosti ne moze da razume problme

Uvod sada
Medjutim u danasnje vreme komunkacione revolucije posebno televizije
logicno je da su ese podigli nivo informistanosti I svesti o spornim pitanjima
zdravstvene zastite ispitivanje javnog mnjenja ne moze da ukljuvi ispitivajn
shjvatanja kvaliteta zdr. Zastite ocekivanja javnosti kakvo bi trebalo da bude
zdrabstvno prednosti drzavnog I privatnog sekotea zdravstva dostupnost
medicinske opreme visoke tehnologije
Emancipovan korissnik

Vaznost pacijetnovog misljenja I njegovog vidjenja tretmana I nege u zdr

ustanovama je danas prepoznata u svim razvijenim sistemima zdr zastite
Zadovoljstvo pacijenata pruzenom zdr zastitom je osnovna dimenzija u
evaluciji kvalitete zdravstene zastite

Definicije
Zadovoljstvo je slozeni odnjost izmedju pacijentovih oprazenih potreba
njegovih ocekivanja od zdr, sluzbe I iskustva sa dobijenim uslugama
Zadovoljstvo se deffinise kao I razlika izmedju pacijentovih ocekivanja I
njegovih iskustava.

Satisfakcija se mera tri grupe ispitanika

Gradjana ond. Javnosti

Korisnika
Pacjenata odn. Korisnika

Razlozi za procenjivanje zadovoljstva korisnika

Davaoci usluga u zdravstvu uglavnom zele da zadovlolje ocekivanja

pacijenata pa ja tako zadovoljstvo pacijenata u sistemu je posledica
pruzene zdr. Zastite

Misljenje korisinka
Zahtevi za boljim regulativom szz,pzz
Bitna je veza lekar pacijent
Traze siri pristup

Korisnici podela u 3 grupe

Pasivni zrtve okolnosti koje su van njihove kontrole retko traze informacije
Zainteresovani komentarisu informacije koje dovijaju od lekata uvek rade
kako im kaze doktor
 Sve zdravlja I aktivni preuzimaju odgovornost za svoje zdravlje zahtevni su
za doktore menjaju doktore ako su nezadovoljni

Preporukle za poboljsanje zadovoljstva korsisnika

Upoznavanje koristinka sa onim sta treba da ocekuju

Ukljucivanjke korisnika u resavanju problema
Davanje potrebih infomacija
Ne iznenadjivati ih!
Saznati ssta je vazno pacijetnu
Objasniti pacijetu
Iznaci nacin da se prikupe zalbe I pitanja pacijentat I odgovotiyi na njih
Obladatai vestinom odgovaranja I zalbe korisnika

Osnovni princicii organizacije zdravstvene sluzbe

Zdravstvena sluzba ima zadatka pruzanje zdr usluga

Nivoi org. zdravstvene zastite zastite

Podlea je izvrsana na osnovu belicine populacije koju pojedini nivo

obezbedjuje

1 samozastita
Neprofesionala laicki nivo
Ostvaruje se u porodici
Populaciona grupa obuhvacena tim nioom 1-10 ljudi

2 primarna zdr. Zastita

Primarni profesionali nivo zastite ukljucuje
Lekara + medicinska sestra babica patronazna sestra socijanli radink
fizioterapeut
Admistrativna jediniica
Populaciona grupa

Pored pruzanje med. Zastite tim primarne zastite ostvaruje niz aktivnosti za
ocuvanja I unaprejdnja zdravlja lkear primarne zastite je cuvar kapije za
prolazak pacijenta na vise nivoe zastite
 2 sekundarna zddr. Zastita

Nivo zastite koje se obezbeedjuje kroz specijalisticku sluzbu specijalisti:

hirurzi internisti ginekolizi psihijatri… administrativna jedinica je okrug a
populaciona grupa 100000-500000 stanovnika.

Tercijalna zdr. Zastita

Ovo je visoko specijalizovani nivo zasite I dostupan je samo u posebnim
institucijama
Zahteaba supspecijalizovanj kadrove ostvaruje se na klinikama
admistrativna jedinica je region a populacija 500000-5000000 na ovaj nivo
zastite upucuje se sa primarnog I sekundarnog nivoa!

Vrste zdravstvenih ustanova

1 dom zdravlja
Obnavlja osnovu zdr delatnost za teritoriju jedne opstine primenjuje
dispanzerski metod rada to je primena socio medicinskog metoda u praksi

2 apoteka
Zdravstvena ustanova u kojoj se obezbedjuje nabdevanje stanovnistva I
zzdravstenog sistema lekovima I zdravstveno vaspitajne

3 bolnica
Pruza stacionarnu zdravstvenu zastitu I specijalisticko konstultivne usluge. Moze
biti opsta I specijalna. Opsta bolnica- za sve bolesti I kategorije bolesnika opsta
bolnica moze obavljati delatnost ako ima najmanje 20 postelja. Specijalna bolnica
leci neke bolesti (zarazne) I kod nekih kategorija stanovnistva

4 zavod
Obnavlja specijalizovanu zdravstevnu delatnost za neke oblasti medicine Ili neke
kategorije bolesnika. Razvija strucno metodoloske kriterijume za rad moze da
bude stacioniranog tipa kada obavlja naucu delatnost to je institut

5 zavog za javno zdravlje

Obavlja specijalizovanu socijalno medicinsku I higijenisko epdemilostku delatnost
Prati I proucava zdravstveno stanje stavnovnika higjenske uslove zivote I rada
preduzima mere zastite. Ima sluzbe socijalne medicine higijene epidemologije za
dezinfekciju dezinsekciju deratizaciju

5 klinika
Institucija koja obavlja specijalovzanu poliklinicku I bolnicku delatnost iz
odredjenje ograne medicine odnostno stomatologije na dnjoj rade profesori
fakulteta obnavlja obrazovnu naucno istrazivacku oblast

6 Klinicko bolnicki centar

Institucija koja obalja poiliklinicku I bolnicku delatnost iz vise grana medicine I Iz
najmanje jedne oblasti zdravstvene zastite
7 klinicki centar
Obavlja poliklinicku I bolnicku delatnost iz vise grana medicine takodje obavlja I
obrazsovnu I naucno istrazivacku delatnost

Van bolnicka zdr zastita

Vanbolnicke ustanove
Organizovana ambulatno poliklinicka odeljenja koja pruzaju pomoc od urgentih do
hronickih oboljnja

1 hitna sluzba
2polikllinicka
Institucije primarne zdr. Zastite

BOLNICKA ZDRAVSTVENA ZASTITA

Bolnice
Prema vlasnistvu mogu biti
Vlasnik je lokalna zajednica
Drzavne
Karitativne
Privatne

Pokazatelji stanja I funkicnisanja bolnica

1 pokazatelj strukure

1 obezbedjenost
2struktura po nameni
3struktura zaposlenih
4 opremljenost bolnica

1pokazatelji obima rada

2pokazatelji kbaliteta rada
3 pokazatelji troskova rada

KUCNA NEGA I LECENJE

Kucno lecenje obezbedivanje zdr I drugih usluga u kuci obolelim I invalidnim licima
kojima je potreban smestaj u institucjam

Usluge
Zdravstvene
Vezanje za zdravlje

ZDRAVSTVENO ZAKONODAVSTVO

Pravo na zdravlje I zdr zastitu regulisani su ustavom specificna pitanja su ruedjena

posebnim zakonima savremeno zdravstveno zakonodavsto regulise razlicite
kategorije koje se odnoste na 5 elemenata

1 prava pacijenata
Saglasnost na osnovu informisanje
Pravo na pristup med. Dokumentaciji
Privatnost
Zastita podataka pravo zalbe

3 zakonodavna regulativa pojedinih zdr aktivnosti

Zakonodavstvo o sterilizzaciji
O eutanziji
O abortusu
O traspaltaciji
O eksperimentima na ljudimo

4 zakonodavstvno kod posebnih grupa pacijenata

Hendikepiranih
Starih
Majke I deteta
Pored individualnih imaju I socijalna prava
Zdravsteno zakonodavstvo o spoljasnoj sredini
Zakonodavstvno o ishrani
O lekioma
O unapredjenju zdravlja

Davaoci usluga zdr zastite

Zakonodavstvo u vezi sa njima obuhvata
Pristup zdr profesiji
Obrazovanje zdr radnika
Planiranje broja zdr radnika
Dozvole za rad
Rad zdr radnika
Kontrola kvalitetae rada
Odgovornost etika disciplinski sudovi
Struktralni aspekti pravni status zdr radnika

3 ustanove zdr zastite

Otvaranje zdr ustanova
Regulisani zakonom za planiranje broja radnika I vrste planiranj ebroja radnika I
vrste zdr ustanove moraju biti zadovoljeni standardi sigurnosti higijene kvalitete

Funkcionisanje zdr ustanova

Kontrola kvaliteta rada
Odgovornost za ucinjenu stetu
Odrzavanje I testiranje tehnike
Rad laboratorije I hitne sluzbe

IV upravljanje sistemom zdr zastite

Svi aspekti zdr zastite regulisani su razlicitim zakonima postoje propisi koji regulisu
organizaciju zdravstvene zastite kao I ulogu korisnika u organizaciji
V finansiranje zdr zastite

Regulisu je
Osnovni I dopunski izvor finansiranja
Kotrola I inspekcija finansija
Metod placanja

ZDRAVSTVENO ZAKONODAVSTVO U NASOJ ZEMLJI

Sadasni zakoni u oblasti zravstva oslanjaju se na ustav R Srbije koji kaze da su

zdravlje I zastita osnovna prava coveka I da je z.z. stvar zajednice

1 zakon o zdr zastiti

Propisano je kako funkiconise zdravstvena zastita I kako se obezvedjuju sredstva za

njeno funkcionisanje
Odredjuje zdravstvena ustanove njihovu organizaciju nacin funkcionisanja mrezu
ustanova ibaveze I odgovornosti zdr radinka prava I obaveze koristnika zastite
sistem finansiranja
Propisuje se potreban stepen I vrsta strucne spreme
Broj zdr radnika
Regulisana je transpaltacija
Vreme I uzrok smrti

Zakon o zdr osigruanju

Odredjuje nacin prikupljanja I raspodele sredstava prava I obazveze origuranika
sistem zdravstvenog osiguranja u celini
Postoji mogucnost osigurana clanova njihovih porodica zdravstrvenom zastitiom
Naknada zarade za vreme sprecenosti za rad
Naknada punih troskova
Naknada pogrebnih troskova

III zakon u socijalnoj zastiti

Regulise sistem socijalne zastite siru I uzu koncepciju obaveze socijalnih radnika
pravno na socijanu zastitu uslobe pod koje se ostvaruje

Zakon o radu I radnim odnostima regulisa

Radne odnose
Prava radnika
Duzinu radnog vremena

V zakoni o radu I porodici

Prava zene
Ravnopravnost polova
Slobodu odluke o radjanju

VI zakon o zastiti na radu

VII zakon o zastiti zivotne sredine

Zdravstvesna zastita majke I deteta u razlicitim dobima

1 pre zaceca

2 prenatalni period

3 porodjaj

4 period odojceta

5 predskolsko doba

6 skolsko doba

7 adolescencija.

Zdravstvena zastita zena I Dece

U ovu populaciju spadaju zene u reproduktivnom periodu(15-49g) I deca, I

to

Odojcad

Deca predskolskog uzrasta do 6. God. Zivota

Deca skolskog uzrasta od 7-18.god. zivota

Cilj zdravstvene zastite zena I dece sustina je sprovodjene mera I aktivnosti da

dete bude zdravo rodjeno, preveniranje nastanaka najvaznijih uzroka
razboljevanja I umiranja dece u detinjstvu.

Cilj rada zdravstvene sluzbe je unapredjenje I ocuvanje zdravlja stanovnistva,

dijagnostika I lecenje bolesnih I rehabilitacija.

Zadatak rada zdravstvene sluzbe je pruzanje zdravstvenih usluga.

Ne postoji ni jedan opste prihvacen ili najbolji nacin organizacije zdravstvene

sluzbe, medjutim, postoji najmanje tri zajednickih sadrzalaca svih nacina

1. velicina populacije koju pojedini nivo obezbedjuje

2. karakteristike oboljenja I stanja kojima se pojedini nivoi bave

3. organizacione karakteristike.

Zdravstvena zastita starih lica

7 osnovnih dimenzija za procenjivanje potreba starih lica

1. aktivnost svakodnevnog zivota-fizicke (staranje o samom sebi) I

instrumentalne aktivnosti (zivot u zajednici i osnovne komponente socijalne
komunikacije

2. fizicko zdravlje-prisustvo ili odsustvo simptoma, koriscenje lekova, vezanost

za postelju

3. mentalno zdravlje-ocuvanost kognitivnih funkcija, kvalitetno emocionalno

funkcionisanje

4. socijalni resursi-broj I kvalitet komunikacija stare osobe sa drugim ljudima

5. ekonomski resursi-raspolozivost sredstava za izdrzavanje

6. okolinski faktori
7. stepen opterecenosti onih koji brinu o starima.