PRAVNI FAKULTET ZA PRIVREDU I PRAVOSUĐE

UNIVERZITET PRIVREDNA AKADEMIJA

SEMINARSKI RAD
Tema:

KVALITET I STANDARD ŽIVOTA

Profesor: Student:
Prof.dr Gordana Bejatović Marina Milošević
Broj indeksa: 20-21
 SADRŽAJ
1. Uvod............................................................................................................................................3
2. Pojam standarda i kvaliteta života...............................................................................................4
2.1.Standard života...........................................................................................................................4
2.2.Kvalitet života............................................................................................................................4
2.3. Životni standard naspram kvaliteta života: Pogrešni pokazatelji.............................................6
3. Merenje standarda i kvaliteta života............................................................................................7
3.1. Indeks kvaliteta života..............................................................................................................7
3.2. Indeks ljudskog razvoja............................................................................................................8
4.Ekonomski I društveni ciljevi razvoja........................................................................................10
5. Najbolje zemlje za život u svetu ...............................................................................................11
6.Zaključak ....................................................................................................................................13
7.Literatura.....................................................................................................................................14

2
 1.UVOD

Životni standard predstavlja materijalno blagostanje prosečne osobe u društvu. On je usko

povezan sa kvalitetom života, koji takođe može istražiti faktore kao što su ekonomska i politička
stabilnost, političke i verske slobode, kvalitet životne sredine, klima, bezbednost itd. Kvalitet
života je subjektivna mera sreće koja je suštinska komponenta mnogih finansijskih odluka.
Faktori koji igraju ulogu u kvalitetu života variraju u zavisnosti od ličnih preferencija.
Finansijske odluke često mogu uključivati kompromis u kojem se smanjuje kvalitet života kako
bi se uštedeo novac ili zaradilo više novca. Nasuprot tome, kvalitet života se može povećati
trošenjem veće količine novca.
Životni standard i kvalitet života koriste neke od istih podataka, ali životni standard predstavlja
više fizički aspekt života, dok kvalitet života predstavlja više nematerijalne aspekte.
Seminarski rad se sastoji iz tri dela. U prvom delu rada objašnjen je pojam standarda i kvaliteta
života, njihove osobenosti, načini kako se oni mere... Zatim su definisani ekonomski i društveni
ciljevi razvoja. I na kraju, navedene su neke od najboljih zemalja za život, prema istraživanjima
iz 2021. godine, a uzimajući u obzir površinu zemlje, broj stanovnika, GDP per capita,
ekonomsku politiku, istoriju i članstvo u međunarodnim organizacijama.

3
 2. POJAM STANDARDA I KVALITETA ŽIVOTA

2.1. Životni satndard

Životni standard obuhvata uslove života i rada čoveka: zaposlenost i socijalnu strukturu
stanovništva, ishranu, odeću, snadbevanje trajnim potrošnim dobrima, obrazovanje, zdravstvene
uslove, socijalnu sigurnost, uslove stanovanja i snadbevenost komunalnom infrastrukturom,
saobraćajne uslove, kulturne uslove koji uključuju razonodu, odmor i šire, klasičan kulturni
život.1 Životni standard se fokusira na osnovne materijalne faktore kao što su prihod, bruto
doma i proizvod (BDP), očekivani životni vek i ekonomske prilike. Termin se posebno
primenjuje na meru potrošnje dobara i usluga od strane pojedinca ili grupe, koja se ponekad
naziva „nivo života“ (ono što jeste) za razliku od „standardnog“ (onog što se želi). I jedno i
drugo uključuje privatno kupljene artikle, kao i predmete koji dovode do pove anog ose aja
blagostanja, ali nisu pod direktnom kontrolom pojedinca, kao što su javno pružene usluge i
kvalitet životne sredine.
Monetarne mere životnog standarda obično izostavljaju važne aspekte života (npr. ishranu,
očekivani životni vek) koji se ne mogu kupiti ili prodati. Druge poteško e prate upotrebu
monetarnih indikatora. Na primer, stavke koje su merljive u monetarnom smislu mogu biti
procenjene po iskrivljenim cenama. Međunarodna poređenja koja koriste zvanične kurseve mogu
da dovedu u zabludu, posebno kada vlada manipuliše deviznim tržištem. Poređenja tokom
vremena treba da budu prilagođena varijacijama u nivoima cena, ali to nije uvek jednostavna
stvar, posebno imaju i u vidu razlike u stopama inflacije između zemalja. Ako se relativne cene
različitih dobara i usluga značajno razlikuju između dve zemlje, posebno je teško napraviti fer
poređenje životnog standarda kada se zasniva na nivoima potrošnje.

2.2. Kvalitet života

Kvalitet života označava skup odnosa koji vezuje individuu, društvo u kome ona živi i prirodnu
sredinu, tako da svako od ovih elemenata ima svojevrstan karakter i potrebe.2 Kvalitet života je
subjektivniji i neopipljiviji pojam od životnog standarda.
Faktori koji se mogu koristiti za merenje kvaliteta života uključuju slede e: 3

1Cvetanović S., Đorđević M., Carić M. - “Ekonomija”, Fakultet za ekonomiju i inžinjerski

menadžment, Novi Sad, 2008, str. 124
2Cvetanović S., Đorđević M., Carić M. - “Ekonomija”, Fakultet za ekonomiju i inžinjerski
menadžment, Novi Sad, 2008, str 124.
3 United Nations. "Universal Declaration of Human Rights," Str. 1-72.

4
ć
ć
ć
ć
ć
ć
 Sloboda od ropstva i mučenja
Jednaka zakonska zaštita
Sloboda od diskriminacije
Sloboda kretanja
Sloboda boravka u matičnoj zemlji
Pravo na brak i porodicu
Pravo na jednak tretman bez obzira na pol, rasu, jezik, veru, politička uverenja, nacionalnost,
socioekonomski status i drugo
Pravo na privatnost
Sloboda misli
Sloboda veroispovesti
Slobodan izbor zaposlenja
Jednaka plata za jednak rad
Pravo na glasanje
Pravo na odmor i razonodu
Pravo na obrazovanje
Pravo na ljudsko dostojanstvo...
Akademsko interesovanje za kvalitet života poraslo je nakon Drugog svetskog rata, kada je došlo
do pove anja svesti i priznavanja društvenih nejednakosti. Ovo je dalo podsticaj za istraživanje
društvenih indikatora, a potom i za istraživanje subjektivnog blagostanja i kvaliteta života.
Pacijentov pogled na sopstveno zdravlje dugo je igrao određenu ulogu u medicinskim
konsultacijama; međutim, u pogledu literature o zdravstvenoj zaštiti, istraživači nisu počeli da
prikupljaju i sistematski izveštavaju takve podatke sve do 1960-ih.

Ako smatrate da vam u nekim oblastima nedostaje kvalitet života, razmatranje načina na koji
definišete dobar kvalitet života je odličan prvi korak ka poboljšanju. Iako se svačija ideja o
visokokvalitetnom životu razlikuje, postoje neki univerzalni markeri. Ovi markeri mogu
uključivati pristup dobroj zdravstvenoj zaštiti, ljubavne odnose, smislen rad ili volonterizam,
izdvajanje vremena za hobije u kojima uživate, dobar odmor, zdravu hranu i sposobnost da se
izvode prijatni oblici vežbanja, sve to pomaže da se poboljša kvalitet života.

Pored toga, studije su otkrile da praktikovanje zahvalnosti, meditacija i lečenje bilo kakvih
poreme aja mentalnog zdravlja mogu poboljšati kvalitet vašeg života. Stručnjaci preporučuju
adekvatan san (najmanje sedam sati po no i) za poboljšanje kvaliteta života i bolju kontrolu
raspoloženja i nivoa energije.4

4 https://www.investopedia.com/terms/q/quality-of-life.asp

5
ć
ć
ć
 Izvor: https://keydifferences.com/difference-between-standard-of-living-and-quality-of-life.html

2.3. Životni standard naspram kvaliteta života: Pogrešni pokazatelji

Životni standard je donekle pogrešan pokazatelj. Dok su Sjedinjene Države visoko rangirane u
mnogim oblastima kao nacija, životni standard je veoma nizak za neke segmente stanovništva.
Na primer, neke od siromašnih, urbanih oblasti u zemlji bore se sa nedostatkom kvalitetnih
prilika za zapošljavanje, kratkim životnim vekom i ve om stopom bolesti i bolesti.
Slično tome, kvalitet života može varirati među ljudima, što ga čini i pogrešnim pokazateljem.
Postoje različiti segmenti američke populacije koji mogu imati niži kvalitet života u poređenju sa
ostalima. Oni mogu doživeti diskriminaciju u društvu i na radnom mestu ili nemaju pristup čistoj
vodi za pi e, odgovaraju oj zdravstvenoj zaštiti ili obrazovanju.

6
ć
ć
ć
 3. MERENJE STANDARDA I KVALITETA ŽIVOTA
Društveni proizvod izražava efekte privrednog rasta, te njime nije moguće precizno meriti
standard i kvalitet života i ne može da reprezentuje stvarni privredni potencijal jedne zemlje.
Bilo je potrebno odrediti pokazatelje blagostanja, kvaliteta života, minimum i maksimum
zadovoljenja neke potrebe i slične standarde koji bi važili za sve sisteme i za sva vremena.
3.1. Indeks kvaliteta života
Krajem 70-tih godina 20. veka javlja se “Indeks kvaliteta života” (PQLI -physical quality of life
index). On izostavlja niz važnih socijalnih, kulturnih i političkih dimenzija kvaliteta života, a
fokusira se uglavnom na merenje osnovnih potreba čoveka koje se svode na što duže trajanje
života čoveka, što bolje zdravlje i što veće šanse za uključivanje u aktivan život. Vrednost ovog
indeksa izražava se na skali od 1 do 100 u okviru koje se, kasnije, rangiraju zemlje. Prednost
ovog indeksa je što polazi od fizičkih, a ne vrednosnih veličina i što zahteva skromne statističke
informacije.5

U tabeli vidimo da kod nekih zemalja sa sličnim GNP- om po stanovniku razlike su drastične
kada je u pitanju indeks kvaliteta života. Npr. Saudijska Arabija i Šri Lanka ili Kina i Indija.
B. Horvat je u jednom od svojih istraživanja uvideo da stanovništvo u centralno- planskim
privredama živi duže, dobijaju više obrazovanja i bolju zdravstvenu zaštitu nego što je to bio
slučaj sa kapitalističkim zemljama na sličnom nivou razvijenosti.

5Joksimović Lj., Bajec J. -“Savremeni privredni sistemi”, Ekonomski fakultet Univerziteta u

Beogradu, Beograd, 2010, str. 488.

7
3.2. Indeks ljudskog razvoja

Human development index (HDI) ili indeks ljudskog razvoja je najpoznatiji pokušaj u merenju
zadovoljenja ljudskih potreba. On se temelji na :
-procentu smrtnosti stanovništva
-smrtnosti novorođenčadi
-dužini trajanja ljudskog života.
Godine 1988. merenjem ovim pokazateljom ustanovljeno je da je 18 zemalja imalo bolji prosečni
kvalitet života od SAD iako su mnoge od njih imale manji GNP po glavi stanovnika u odnosu na
SAD. To implicira na to da HDI nije pokazatelj aspolutnog nivoa ljudskog razvoja već da on
omogućava rangiranje zemalja u zavisnosti od toga kako one dostižu određeni nivo razvijenosti.6

Zemlje sa najvećim indeksom ljudskog razvoja

Izvor: UNDP, 2015.

Od zemalja bivše Jugoslavije, u prvoj grupi zemalja sa veoma visokim nivoom ljudskog razvoja
nalaze se Slovenija na 25. mestu (0,880), Hrvatska na 47. mestu (0,818) i Crna Gora na 49.
mestu (0,802). U grupi zemalja sa visokim nivoom ljudskog razvoja nalaze se ostale zemlje bivše

6Cvetanović S., Đorđević M., Carić M. - “Ekonomija”, Fakultet za ekonomiju i inžinjerski

menadžment, Novi Sad, 2008, str. 124

8
Jugoslavije i to: Srbija na 66. mestu (0,771), Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija na 81.
mestu (0,747) i Bosna i Hercegovina na 85. mestu (0,733).7
Prema podacima iz 1992. godine, Jugoslavija se nalazila na 87. mestu od 174 zemlje sa HDI od
0,725 i tada je ostvarila bolji rezultat za osam mesta od rangiranja prema veličini društvenog
proizvoda po stanovniku.8

7 Dašić B.-“Indeks ljudskog razvoja kao pokazatelj dostignutog razvoja Srbije”, Peć, str.123.
8Joksimović Lj., Bajec J. -“Savremeni privredni sistemi”, Ekonomski fakultet Univerziteta u
Beogradu, Beograd, 2010, str. 492.

9
 4.EKONOMSKI I DRUŠTVENI CILJEVI RAZVOJA

Standard i kvalitet života su izraz ukupnog stepena razvijenosti jedne zemlje, a takođe i rezultat
delovanja mehanizama i instrumenata ekonomske i razvojne politike, iako se često ovaj
kriterijum izostavlja. Privredni sistem koji je uspešniji u ostvarivanju provrednog rasta i razvoja
mora biti uspešniji i u porastu životnog i društvenog standarda, tj. Kvaliteta života ukupnog
stanovništva. Međutim, porast društvenog proizvoda ne mora nužno da znači porast drugih
važnih ekonomskih situacija kao što su veća jednakost u raspodeli dohotka, da što veći broj
stanovnika učestvuje u zadovoljavanju materijalnih, kulturnih i drugih potreba, jednake šanse
mladih u školovanju itd. Ukoliko bismo se oslonili na društveni proizvod kao pokazatelj
razvijenosti, onda bi porastom blagostanja mogao označiti i takav rast društvenog proizvoda po
stanovniku koji dovodi do još većeg učešća bogatijih slojeva stanovništva u povećanom
društvenom proizvodu, što je u direktnoj suprotnosti sa kriterijumom o većoj jednakosti u
raspodeli kao izrazu poboljšanog kvaliteta života.9

U analizi razvoja i vrednovanja razvojnih rezultata treba razlikovati posredne i neposredne

ciljeve. Neposredni ciljevi su suštinski ciljevi jer se odnose na oblast potrošnje. Posredni ciljevi
su čisto ekonomski ciljevi i vezani su za porast materijalne prozivodnje. Veći nivo razvijenosti
kod zemalja u razvoju podrazumeva da je u datoj sredini:
a) došlo do smanjenja u siromaštvu( svakom stanovniku je obezbeđen nivo potrošnje vezan za
minimum životnog standarda)
b) Došlo je do smanjenja nezaposlenosti
c) Da je bar nešto učinjeno u cilju smanjenja nejednakosti, raspodeli ostvarenog materijalnog
bogatstva, jer nejednakosti u dohotku stvaraju nejednakosti i u drugim oblastima života.
Ako je došlo do porasta materijalnog bogatstva, a nisu učinjene pozitivne promene u vezi sa
egzistencijalnim pitanjima čoveka, onda se ne može reći da je društvo došlo do višeg stepena
razvijenosti(reč je o defektnom razvoju).10 Osnovni cilj razvoja je razvoj usmeren ka
zadovoljenju potreba, počevši od egzistencijalnih potreba siromašnih, pa sve do onih koji se
odnose na svestrani razvoj ljudske ličnosti i stvaranje uslova koji podstiču kreativnost čoveka,
njegovu ulogu u društvenom životu i osposobljenost da sam odlučuje o svojoj sudbini.

9Joksimović Lj., Bajec J. -“Savremeni privredni sistemi”, Ekonomski fakultet Univerziteta u

Beogradu, Beograd, 2010, str. 486.
10Joksimović Lj., Bajec J. -“Savremeni privredni sistemi”, Ekonomski fakultet Univerziteta u
Beogradu, Beograd, 2010, str. 487.

10
 Može se reći da je između dva privredna sistema uspešniji onaj koji sa približno istim
ekonomskim rezultatima i razvojnim potencijalima obezbeđuje viši i ravnomernije raspoređeni
nivo zadovoljenja neposrednih materijalnih i društvenih potreba stanovništva.

5.NAJBOLJE ZEMLJE ZA ŽIVOT U SVETU (prema kvalitetu života)

Zemlje sa najboljim kvalitetom života

Prema godišnjem izveštaju US News i World Report, prvih šest zemalja u 2021. čiji stanovnici
uživaju najbolji kvalitet života širom sveta su Kanada, Danska, Švedska , Australija, Švajcarska i
Norveška. Razlozi za ovu titulu su bezbrojni od ekonomske stabilnosti, snažnog javnog
obrazovnog sistema, jednakosti prihoda, politika i zakona prilagođenih porodici, političke
stabilnosti i pristupačnog i dobro organizovanog javnog zdravstvenog sistema.
Sjedinjene Američke Države su se rangirale mnogo niže od ovih šest zemalja i rangirale su se na
20. mesto po kvalitetu života.

1.Kanada zauzima oko dve petine severnoameričkog kontinenta, što je čini drugom po veličini
zemljom na svetu posle Rusije. Zemlja je slabo naseljena, a ve ina njenih stanovnika živi u
krugu od 125 milja od granice sa Sjedinjenim Državama. Ekspanzivna kanadska divljina na
severu igra veliku ulogu u kanadskom identitetu, kao i reputacija zemlje da prima imigrante.
Kanada je visokotehnološko industrijsko društvo sa visokim životnim standardom. Trgovinski
sporazumi iz 1980-ih i 1990-ih dramatično su podstakli trgovinu sa SAD, a sada su dve zemlje
najve i trgovinski partner jedna drugoj. Dok je uslužni sektor najve i ekonomski pokretač
Kanade, zemlja je značajan izvoznik energije, hrane i minerala. Kanada je na tre em mestu u
svetu po dokazanim rezervama nafte i četvrti je najve i proizvođač nafte u svetu.
Kanada je članica Ujedinjenih Nacija, preko kojih je učestvovala u mnogim mirovnim misijama.
Takođe je članica NATO-a i Zajednice nacija. GDP po glavi stanovnika iznosi 56 661 $.

2. Kraljevina Danska je nastala u 10. veku i obuhvata dve severnoatlantske ostrvske države,
Farska ostrva i Grenland. Zajedno sa Švedskom i Norveškom, formira Skandinaviju, kulturnu
regiju u severnoj Evropi. Kroz progresivno oporezivanje, Danska koristi univerzalni sistem
zdravstvene zaštite u kojem građani dobijaju uglavnom besplatnu medicinsku negu. Visoko
obrazovanje je takođe besplatno. Danska ima nekoliko vode ih industrija uključuju i preradu
hrane, turizam i proizvodnju gvožđa, čelika i mašina. Njegov glavni izvoz su prerađena hrana,
poljoprivredne i industrijske mašine, farmaceutski proizvodi i nameštaj.
Ekonomija Danske zasniva se na modelu fleksigurnosti, koji kombinuje fleksibilno tržište rada
sa politikom za nezaposlene. Ovaj model fleksigurnosti omogu ava preduze ima da se uspostave

11
ć
ć
ć
ć
ć
ć
ć
ć
ć
 jeftino i brzo, pošto vlada oskudan nadzor nad pitanjima kao što su prekidi ili radno vreme. GDP
po glavi stanovnika iznosi $59,897.

3.Uprkos svojim militarističkim korenima, Švedska je vekovima ostala neutralna u vremenima

rata. Umesto toga, posve enost ljudskim pravima, javnoj službi i održivosti pomogli su da
postane cenjeni lider u međunarodnim poslovima.
Švedska radi po modelu sličnom modelu drugih nordijskih zemalja: izrazito kapitalistički sa
velikim procentom potrošnje koji ide ka javnim službama. Nekada daleko iznad globalnog
proseka, poreske stope su se smanjile, a napredna infrastruktura i transportna mreža pomažu u
jednakoj raspodeli bogatstva. Zdravstvena zaštita, kao i fakultetsko obrazovanje, su besplatni, a
njeni ljudi se mogu pohvaliti jednim od najdužih životnih vekova na svetu. Skoro sve švedsko
sme e se reciklira. Šveđani su jedni od najvelikodušnijih ljudi na svetu, doniraju i oko 1 odsto
bruto nacionalnog proizvoda za programe humanitarne pomo i svake godine. Međutim, privreda
Švedske zavisna od izvoza je čvrsto integrisana sa Evropskom unijom. GDP po glavi stanovnika
iznosi $55,338.

4.Kraljevina Norveška je najzapadnija država na Skandinavskom poluostrvu, koja se sastoji

uglavnom od planinskog terena. Skoro svo stanovništvo živi na jugu, oko glavnog grada Osla.
Visoko obrazovanje je uglavnom besplatno. Dugo izolovana zemlja na periferiji Evrope,
Norveška je zadržala mnoge od svojih pripovedanja i folklornih običaja. Zemlja je razvila bogatu
književnu tradiciju nakon odvajanja od Danske u 19. veku, a sada je među svetskim liderima u
izdavanju knjiga po glavi stanovnika. Norveška je zemlja sa visokim prihodima sa živahnim
privatnim sektorom i značajnom sigurnosnom mrežom. Otkri e nafte i gasa kod obale 1960-ih
dalo je zemlji ekonomski podsticaj i danas je Norveška jedan od vode ih svetskih izvoznika
nafte. Kao i mnoge zemlje u Evropi, Norveška se bori oko toga kako da integriše izbeglice i
etničke manjine. Ostali izazovi uključuju kako sačuvati snažnu mrežu socijalne sigurnosti u
zemlji sa sve starijom populacijom i kako nastaviti da budemo ekonomski konkurentni kako
globalne cene nafte padaju. GDP po glavi stanovnika iznosi $68,345.

5.Švajcarska, zvanično nazvana Švajcarska Konfederacija, je mala država u centralnoj Evropi

koja se sastoji od 16.000 kvadratnih milja glečera isklesanih Alpa, jezera i dolina. To je jedna od
najbogatijih zemalja na svetu i vekovima je poznata po svojoj neutralnosti. Građani Švajcarske
su osvojili više Nobelovih nagrada i registrovali više patenata po glavi stanovnika nego ve ina
drugih nacija. Švajcarska je takođe poznata po svom tajnovitom bankarskom sektoru.Švajcarska
ima nisku nezaposlenost, kvalifikovanu radnu snagu i jedan od najve ih bruto doma ih
proizvoda po glavi stanovnika u svetu. Jaku ekonomiju zemlje pokre u niske stope poreza na
dobit preduze a, visoko razvijen uslužni sektor predvođen finansijskim uslugama i
visokotehnološka proizvodna industrija. Kao rezultat toga, Švajcarska, posebno Ženeva, je
popularno sedište međunarodnih organizacija, kao što su Međunarodni komitet Crvenog krsta i
Ujedinjene nacije, iako se Švajcarska pridružila tek 2002. godine. Zemlja je takođe članica
MMF, STO i Svetske banke. GDP po glavi stanovnika iznosi $73,144.11

11 https://www.usnews.com/news/best-countries/rankings/quality-of-life

12
ć
ć
ć
ć
ć
ć
ć
ć
ć
ć
ć
 6. ZAKLJUČAK

Smatram da su standard i kvalitet života važne stavke u životu svakog pojedinca. Ne možemo da
biramo gde ćemo da se rodimo, ali možemo da biramo, kada odrastemo, gde ćemo da živimo.
Svakako smatram da mlađe generacije, pogotovu, treba da razimšljaju o tome gde će njihova
deca i u kojim uslovima odrastati, školovati se i živeti u budućnosti.
U Srbiji je u poslednjih nekoliko godina neto mesečna zarada manja od iznosa za potrošačku
korpu na mesečnom nivou. Takođe, smatram da je u Srbiji kulturni život potpuno zanemaren, da
obrazovanje nije loše, ali možemo navesti niz zemalja sa mnogo boljim obrazovnim sistemom.
Efikasnost zdarvstvenog sistema nije baš najbolja. Potencijali i resursi zemlje su nedovoljno
iskorišćeni. Ne vodi se računa o ekološkim problemima. Strane kompanije zagađuju naš životni
prostor otvarajući fabrike sa štetnim posledicama, koje ne žele da otvore u Zapadnoj Evropi na
primer, da ne bi zagađivali okolinu, ali za nas je to u redu, dopušta se. Bojim se da nikada ni
nećemo imati bolju vodu, čistiji vazduh i ekološko prihvatljivo okruženje, već sve pomenuto
može biti samo gore sa vremenom.
Za osobu koja želi da uspe, da se samoaktualizuje, da ostvari svoje najveće potencijale, mislim
da treba da bira život u državi sa boljim kvalitetom života i višim životnim standardom, jer je u
takvim uslovime najbolje ostvariti pomenute stvari u potpunosti.

13
 7. LITERATURA

1. Cvetanović S., Đorđević M., Carić M. - “Ekonomija”, Fakultet za ekonomiju i inžinjerski

menadžment, Novi Sad, 2008.
2. Investopedia, dostupno na : https://www.investopedia.com/articles/financial-theory/08/
standard-of-living-quality-of-life.asp#citation-2 ( posećeno 18.3.2022.)
3. Dašić B.-“Indeks ljudskog razvoja kao pokazatelj dostignutog razvoja Srbije”,Visoka
ekonomska škola strukturnih studija, Peć, dostupno na: https://jabooka.org.rs/wp-content/
uploads/2017/01/9.Boban-S.-Dašić-konačno.pdf

4. Joksimović Lj., Bajec J. -“Savremeni privredni sistemi”, Ekonomski fakultet Univerziteta u

Beogradu, Beograd, 2010.

5. US News,članak o kvalitetu života, dostupno na: https://www.usnews.com/news/best-

countries/rankings/quality-of-life, posećeno 27.3.2022.
6. UN- “Universal Declaration of human rights” , dostupno na :https://www.un.org/en/udhrbook/
pdf/udhr_booklet_en_web.pdf, posećeno 20.3.2022.

14