Svakodnevne životne aktivnosti kod starijih

osoba

Beograd, maj 2023

Uvod

Starenje je prirodni proces gde organizam kroz njegov život prolazi polako kroz
progresivne i fiziološke promene i koja se žavršava smrću. Što je neko stariji to su sve
drastičnije promene. Prosečna starost ljudi se drastično produžila u poređenju sa drugim
istorijskim periodima. Visoka medicinska nega, kvalitetni uslovi života i savremena
tehnologija dali su veliki doprinos produžetku ljudskog života. U ovom seminarskom radu
ću se osvrniti na svakodnevne životne akvitnosti kod starijih osoba, ali pre nego što budem
govorio o njihovim svakodnevnim akvinostima, želeo bih da objasnim ko su starije osobe.
Stara osoba je svaka osoba od 65 godina do 84+ godina, i ima tri grupe starijih osoba i one
se dele po hronološkom periodu.

• „mladi“ seniori – od 65 do 74 godine

• „stariji“ stari – od 75 do 84 godine
• „veoma stari“ ljudi – preko 84 godine
(Mišigoj-Duraković i sar, prema Paska, str. 3-4, (2015))

Zato što je životni vek drastičnije duži nego ikada u istoriji, starije osobe imaju mnogo više
vremena za svakodnevne životne akvinosti i slobodno vreme. U ovom radu ću se takođe
osvrnitu na: svakodnevne aktinovsti, slobodno vreme i depresija kod starijih osoba.

1.Svakodnevne aktivnosti

Svakodnevne akvtinosti se mogu podeliti u 2 kategorije: Aktivnosti svakodnevnog života

(ASŽ) , instrumentalne aktivnosti svakodnenog životav (IASŽ).

1.1 Aktivnosti svakodnenog života uključuju aktivnosti koje su potrebne za upravljanem

svojih osnovnih fizičkih potreba kao što su: toalet, prenošenje, kretanje, oblačenje, lična
higijena i jelo (Edemekong, Bomgaars, Sukumaran, i Levy, str. 4, (2019)). Po mom
mišljenju ove aktivnosti mogu postati izazovne za starije osobe koje imaju smanjenu
fukcionalnu sposobnost, zato što su ovo aktivnosti o samobrigi i ako neko ima smanjenje
funkcionalne sposobnosti, ne može da brine o sebi toliko lako. Međutim postoje pomagala
koja bi mogla da ove aktivnosti učine lakšim kao na primer: štapovi za hodanje, rukohvat u
tuš kabini i druge.

1.1:Aktivnost svakodnevnog života sposonost za jelom.

1.2 Instrumentalne aktivnosti svakodnenog života su mnogo više komplekse aktivnosti

koje dozvoljavaju nekome da zivi samostalno u društvu. Ovo bi bile na primer: kupovine,
pripreme hrane, upravljanja novcem, korišćenja telefona i održavanja kuće (Edemekong,
Bomgaars, Sukumaran, i Levy, str.4-5. (2019)). Takođe mislim da ove aktivnosti kao i
prethodne mogu da budu izazovne za starije osobe koje imaju smanjenu fukcionalnu
sposobnosti. Isto kao i za prošle aktivnosti postoje pomagala koja bi mogla da učine ove
akvivnosti mnogo lakšim kao na primer: kolica za kupovinu, pametne telefone s velikim
ekranom i lakše za korišćenje ili dostavu hrane i drugih namirnica.
 1.2:instrumentalne aktivnosti svakodnenog života-kupovina.

2.Slobodno vreme

Starije osobe u proseku raspolažu dužim slobodnim vremenom nego osobe mlađe od 65
godina, što je sasvim očekivano, imajući u vidu da je većina napustila tržište rada. Smatram
da to što stariji ljudi imaju najviše slobodnog vremena, u tom slobodnom vremenu mogu da
rade na sebi da poboljšaju svoj fizički i psihički život, ili da rade neke stvari u kojima
uživaju. "Nalazi Instituta za sociološka istraživanja iz ankete o strategijama domaćinstava,
sprovedene 2007. godine, pokazuju da 83% starijih osoba provodi slobodno vreme u
omiljenim aktivnostima, dok je 17% bilo sprečeno da u slobodno vreme radi ono što želi.
Razlozi za to su najčešće nedostatak vremena zbog brige o porodici (48%), nedovoljnost
finansijskih sredstava (17%) i nedostatak vremena zbog ekonomskih aktivnosti (14%).
Omiljene aktivnosti prikazane su u narednoj tabeli za starije žene i muškarce i može da se
primeti da uz neke zajedničke omiljene aktivnosti, poput gledanja TV programa, šetnje,
odmaranja i druženja, postoje i rodno specifične aktivnosti. Žene, tako, kao omiljene
aktivnosti – češće nego muškarci – navode aktivnosti vezane za ulepšavanje doma, ručni
rad, pripremu kulinarskih specijaliteta, dok muškarci – češće nego žene – navode čitanje
novina, odlazak u kafanu, na pecanje i utakmice"( Babović, i sar, str.54-55, (2018))
 2.Izbor slobodnih aktivnosti za osobe preko 65 godina, prema polu u Srbiji u %

Ali baš zato što je starenje takvo i što imaju toliko vremena oni su skloni depresiji.

3.Depresija kod starijih osoba

Depresija se ubraja u poremećaje raspoloženja i ona obuhvata kombinacije raznih psihičkih,

psihomotornih i somatskih simptoma koji se prezentuju u različitom intezitetu(Karlović,
str.162, (2017)) Možemo zaključiti da gubitak i stres su glavni faktori koji predisponiraju
depresiju kod starijih ljudi, jer smo spomenilu da je starenje promena, fiziološka i
progresivna, a najveća promena je u telesnom stanju . "Pod gubitkom i stresom možemo
staviti: fizička onesposobljenost kao posledica narušenog zdravstvenog stanja, potom bolni
sindrom, senzorni deficit i kognitivno osiromašenje; socijalni gubici poput smrti supružnika
ili partnera, odbačenost od porodice, napuštenost, potom gubitak radne uloge i radnog
značaja; smanjenje prihoda takođe ima udela, nezadovoljavajući finansijske uslove, kao i
povećanje medicinskih troškova, prilagođavanje na smrt, održavanje samopoštovanja,
procena prošlih životnih uspeha i neuspeha" (Šilje, Sindik, str 33, (2013)). Uzroci depresije
kod starijih osoba pojavljuju se jer normalan proces starenja čini pojedinca slabim,
mentalno i fizički. Osećaj slabosti i strah od smrti ili umiranja jedan je od glavnih uzroka
depresije starijih. Depresija se može i pojaviti uz medicinska stanja koja su karakteristična
za starost poput: parkinsonove bolesti, moždani udar, rak, dijabetes, alchajmerova bolest i
razne druge (Šilje, Sindik, str 35, (2013)).

3.Depresija kod starijih osoba

Kako se simptoni navedenih bolesti generalno preklapaju sa simptomima depresije,

depresija često ostane neprepoznata kod starijih osoba baš zbog dugim zdravstvenih
problema. Starije osobe ljudskog društva postaju sve brojnije i brojnije jer je prosečno
trajanje života poraslo drastično kao sto smo naveli, zbog čega briga za starije osobe treba
postati jedna od osnovnih zadataka. Ako starije osobe krenu da gledaju na život pozitivnije,
i mi kao zajednica pomažemo život će postati mnogo drugaciji.
 Zaključak

Starost je nešto što će se desiti svima nama. Iznad sam naveo da starost dovodi do raznih
promena. Promene su sastavni deo života, neke mogu biti dobre neke mogu biti loše, starost
je samo jedna od tih promena u životu, i ona nužno ne mora biti loša. Dolazi sa svojim
prednostima i manama. Videli smo iznad da stariji ljudi obično pate od depresije u nihovim
skodnevnim životima, ali smo takođe videli da imaju najviše slobodnog vremena da rade
ono zašta nisi imali vremena da rade tokom života. Starost može da dovede do opadanja
motoričkih funkcija i mentalnog zdravlja, gubitak neke samostalnosti i brige o samom sebi,
koju smo imali ceo život. Međutim, mislim da je svaka velika promena teška i zastrašujuća,
jer nas vadi iz naše zone komfora, i tera nas da se menjamo na bolje ili na gore. Starost je
samo jedna od tih velikih promena i ne treba da je se plašimo.
 Literatura

Edemekong, P. F., Bomgaars, D., Sukumaran, S., & Levy, S. B. (2019). Activities of Daily
Living. StatPearls Retrieved from https://digitalcollections.dordt.edu/faculty_work/1222

Karlović, D. (2017). Depresija: klinička obilježja i dijagnoza. Medicus, 26 (2 Psihijatrija

danas), 161-165. Preuzeto s https://hrcak.srce.hr/189041

Marija Babović i saradnici; Socijalna uključenost starih osoba (65+) u Srbiji, Crveni krst
Srbije, Beograd, 2018

Paska, A.(2015) Elementi škole rukometa primjenjivi u gerontokineziološkim

programima. Diplomski rad. Zagrebu:Repository of Faculty of Kinesiology, University of
Zagreb

Sindik, J. (2013). Uzroci i faktori rizika depresije kod starih osoba. Hrvatski Casopis Za
Javno Zdravstvo.