Универзитет у Источном Сарајеву

Филозофски факултет Пале – социјални рад

Предмет: Социјални рад са старима
Професор: Наталија Перишић
Студент: Јована Парлић
Датум: 25.11.2020.

Активно старење

Један од првих корака у правцу заштите права старих на нивоу Европске уније,
начињен је усвајањем „Повеље Европске заједнице о основним социјалним правима
радника“ у децембру 1989. године . У њој је прописано право старих на заштиту, које се
односи на остваривање њихових социјалних права. Повељом је прокламовано право
старих на пристојан животни стандард након одласка у пензију. Њом је прокламовано и
право старих, који нису остварили право на пензијске накнаде, на одговарајућу
здравствену и социјалну заштиту, у складу са њиховим потребама, упоредо са
приступом ресурсима који су довољни за живот . Повеља је уета у „Споразум о
социјалној политици“, у форми Анекса Уговора из Мастрихта, који је ступио на снагу у
новембру 1993. године. На тај начин, 11 од тадашњих 12 држава чланица, обавезало се
на поштовање права старих. Уговором из Амстердама прописана је и забрана
дискриминације, између осталог, по основу година живота.

Годину 1999. Уједињене нације прогласиле су Годином старих, што је представљало

један од најснажнијих подстицаја за Унију да започне са креирањем агенде
међугенерацијске солидарности, заједно са другим, комплементарним агендама, попут
агенде активног старења.

Конкретно се наводи и да промовисање активног старења означава стварање бољих

прилика за старије жене и старије мушкарце на тржишту рада, борбу против
сиромаштва и социјалног искључивања, нарочито жена, подстицање волонтирања и
активног учешћа у породичном животу и друштву, те обезбеђивање здравог старења у
достојанству.

1
Индекс активног старења, конципиран током „Године“, представља показатељ
неискоришћеног потенцијала старих. Вриједност индекса креће се од 0 до 100, при
чему, што је удаљеност од 0 већа, резултат је бољи. Процена експерата је да циљ за
државе чланице ЕУ треба да буде вредност од 57,5.

Међу 28 држава чланица ЕУ, збирни индекс активног старења највиши је у Шведској, а
најнижи у Грчкој. У сврху илустровања, вриједност индекса активног старења креће се
у распону од тек 27,6 (колико износи у Грчкој) до 44,9 (колико износи у Шведској), док
је просек ЕУ28 33,931. Циљна вредност од 57,5 указује на то, колико су и најбоље
рангиране државе далеко од тога да омогућују старима да остваре своје потенцијале у
друштвима.

Сматрам да се, свакако, треба скренути пажња и оспорити негативне стереотипе,

предрасуде и заблуде о старијим особама и старењу. Најчешћи од њих су: они су
бескорисни и терет друштву, не могу да усвоје ново знање и стекну нове вештине,
болесни су и беспомоћни, заборавни су и сенилни. Још неке од предрасуда према
старијма су да их карактеришу: шкртост, свадљивост, ружноћа, тврдоглавост… Оне
могу да доведу и до нетрпељивости према старијим особама, до њихове
маргинализације и дискриминације, а то онда може да има негативне утицаје на њихово
здравље и благостање.

Међутим, чињенице о старијима су потпуно другачије.

Старији људи нису бескорисни и нису терет друштву. Пензију прима 81% лица
старијих од 65 година. Некада је њихова пензија једини редовни приход у породици у
којој понекад живе и три генерације. Тек свака четврта особа са 65 и више година има
потребу за неким видом подршке за самостално функционисање у оквиру стана, куће,
локалне заједнице. Већина њих ради до дубоке старости, издржавајући и себе, а у
понеким ситуацијама и друге, било кроз плаћени или неплаћени рад. Колико вреди то
што баке и деке чувају унуке, спремају ручкове својој деци, док су они на послу, ван
куће? Колико је старијих жена које брину о болесним члановима породице? Колико
њих се волонтерски ангажује на помоћи другим, немоћним старијима, али и млађим
члановима заједнице, када је то потребно?

2
Тачно је да старији људи више не памте брзо, као што су то могли у својим 20-им, али
они јесу способни да уче и унапређују своја знања и своје вјештине. Године старости
нису пресудне за способност учења и усвајања новог знања, већ мотивација, стил
учења, практична примена наученог, менталне способности појединца и доступност
нових знања. На способност памћења може утицати болест, стрес, забринутост, а то је
својствено за било који узраст, тј. старосну доб. Нису старији људи баш толико
заборавни и сенилни. Тек свака десета особа старија од 65 година пати од неког облика
психичке измјењености. Деменција је заступљена код 6-10% старијих од 65, а чешће се
јавља код оних са 80 и више година.

Што се тиче шкртости, тврдоглавости, свадљивости,… оне могу бити својствене

појединцима из било које узрасне групе.

Чињеница је да често и сами старији доприносе стварању негативних ставова о себи,

јер се и сами повлаче из активности, односно социјалног живота, изолују, губе
самопоуздање… Отуда је важно подстицање старијих људи на активност и у
поодмаклим годинама. Активно старење може доприњети бољем здрављу, а самим тим
и квалитетнијем животу, срећи и већем задовољству. Оно подразумјева борбу против
социјалног искључивања, активно учешће у друштву и оно подстиче здраво старење.
Само кроз рад и своју сталну активност, човјек може да испуњава основни и крајњи
смисао свог живота. Умјерене вјежбе, које старији редовно упражњавају, могу помоћи
да се одложе неке хроничне болести, смањи ризик од падова и прелома, побољша
расположење и смањи депресија, повећа ментална активност и повећа ниво очекивања
од живота.