Anti Stres Holistički Prirucnik

BIBLIOTEKA POSEBNA IZDAWA
KWIGA BR. 236
WEB-SITE
www.narodnaknjiga.co.yu
E-MAIL
redakcija@narodnaknjiga.co.yu
alfankkl@verat.net
Dr Dragoslav Nikoli}
BOLESTI ZAVISNOSTI
Glavni i odgovorni urednik

Mili~ko Mijovi}
Urednik
Mileta A}imovi} Ivkov
Dizajn korica
Natalija Petrovi}
[tampa
FineGraf, Beograd
Dr Dragoslav Nikoli}
BOLESTI ZAVISNOSTI
pu{ewe, alkoholizam i narkomanija
II izdawe
dopuweno i osavremeweno
Kwiga za svaku porodicu
NARODNA KWIGA
ALFA
2007.
Copyright © 2007 by dr Dragoslav Nikoli}
Copyright © za SRB NARODNA KNJIGA-ALFA, 2007.
ISBN 978-86-331-3147-6
Ova publikacija u celini ili u delovima ne sme se umnoàvati,

pre{tampavati ili prenositi u bilo kojoj formi ili bilo kojim
sredstvom bez dozvole autora ili izdava~a niti moè biti na bilo
koji drugi na~in ili bilo kojim drugim sredstvom distribuirana
ili umnoàvana bez odobrewa izdava~a.
Sva prava za objavqivawe ove kwige zadràvaju autor i izdava~
po odredbama Zakona o autorskim pravima.
PREDGOVOR
Iako se u posledwe vreme vi{e pi{e o zdravqu pa i o socijalno-

medicinskim problemima Bolesti zavisnosti (BZ) (pu{ewe, alko-
holizam, narkomanija), ipak se moè re}i da je zapostavqeno
zdravstveno vaspitawe (obrazovawe) koje bi omogu}ilo da dete od
malih nogu prihvati dru{tveno pozitivne, zdrave, korisne obrasce
pona{awa i tako putem samoza{tite obezbedi svaku li~nu i poro-
di~nu sre}u. Kasnije sticana znawa nisu dovoqna da se ostvari
èqeno, zdravo pona{awe. êsta je pojava da qudi znaju opasnosti
nekih postupaka, nekog pona{awa a rade kao da toga znawa i nemaju.
Va`no je ista}i — „Pu{ewe, alkoholizam, narkomanija“ — Bolesti
zavisnosti — su hroni~ne, recidiviraju}e bolesti mozga.
Ova publikacija jedinstveno i celovito pisana stru~no-pop-
ularno, obuhvata savremena medicinska znawa o nastanku, toku i
ishodu pu{ewa, alkoholizma i narkomanija, osnovne principe
rane dijagnostike i le~ewa i mogu}u prevenciju ovih bolesti.
Nastala je iz logi~ne profesionalne i qudske potrebe: da se
animira masa gra|ana; da se skupa i kontinuirano odupremo
nadiru}em zlu koje razara zdravqe i budu}nost naroda i kona~no
da se pokrene pozitivna energija svakog gra|anina za ostvari-
vawe romanti~arskog zanosa i ideje „Zdravqe svima, qudi bez
bolesti zavisnosti“. Potreba za ovakvim kwigama, uvek je
prisutna sa ciqem da informi{e ~itaoca, korisnika i elimi-
ni{e neobave{tenost pojedinca, u prvom redu omladine, i
odgovornih struktura za zdravqe naroda koja generi{u pot-
cewivawe, neshvatawe ovog velikog dru{tvenog problema,
wegove teìne i ozbiqnosti koja preti, ako se ne{to vi{e ne
6• Dr Dragoslav Nikoli}
preduzme, da uni{ti na{u omladinu. Mi smo po neprikrivenoj

prirodi bili i ostali „{ampioni poroka“ — na{ narod
previ{e pu{i, mnogo pije, previ{e uzima lekove (table-
tomanija), omladina se i sve ~e{}e drogira.
U dana{we vreme pri~e politi~ara, obe}awa, neprimereno
i wihovo nekulturno skup{tinsko pona{awe, nastavqa
haoti~nu, samosvojnu S/M epohu u kojoj je „brzometni“ profe-
sor, ministar i direktor zdravstvene ustanove „ugravirao“
svoju sliku, u ugao otpusne liste bolesnika koji odlaze sa
bolni~kog le~ewa. To u svetu nema, na{ je to izum, a to
gra|ane vodi u psihijatrijske fijoke. #Qudi moji, da li je to
mogu}e?“ Na{e politi~ke stranke nemaju u svojim pro-
gramima PRIMARNU PREVENCIJU BZ, ve}, po srpskom
obi~aju, zdu{no odobravaju pu{ewe, pijewe na bolestan na~in,
~ak i drogirawe. U SAD, vode}e stranke — pemokratska i
republikanska, i ne samo one, imaju u svojim programima
posebno istaknutu borbu protiv BZ. Stalna dru{tvena nesig-
urnost, siroma{tvo, mito, korupcija i kriminal, i u organi-
ma vlasti, generi{e kod naroda hroni~ni stres koji uru{ava
kvalitet ìvota i mentalno zdravqe stanovni{tva. Sve je
ve}i broj telesnih oboqewa a mnogi poku{avaju, na pogre{an
na~in, da kontroli{u stres upotrebom cigareta, alkohola ili
pak konzumirawem pilula za smirewe i raspoloèwe... tako se
masovno ulazi u „vode“ bolesti zavisnosti. Na udaru stresa su
svi a najugroèniji su politi~ari, lekari (hirurzi, psihija-
tri, onkolozi), novinari, carinici, sudije... „Smrtna raja“.
O svojim problemima razgovarajte sa najbliìma, prijate-
qima, rodbinom, kom{ijama i bi}e vam lak{e. Ako vam se
u~ini da ne moète da iza|ete na kraj sa problemima
potraìte stru~nu pomo}!
Stres je jedan od pet vode}ih riziko faktora, pored
pu{ewa, alkoholizma, nezdrave hrane i fizi~ke aktivnosti
koji ugroàvaju telesno i du{evno zdravqe savremenog ~oveka.
Simptomi stresa su:
• Ubrzan rad srca
Bolesti zavisnosti — Predgovor •7
• Poreme}aj sna
• Razdra`qivost
• Nervoza
• Iscrpqenost
• Mawak koncentracije
• Glavoboqa
Simptom stresa svako moè sam sanirati na dole navedene
na~ine, ili pak uz pomo} prijateqa ili stru~waka:
1. Jednostavno opu{tawe (udahnuti duboko, opustiti rame-
na i duboko izdahnuti — ponoviti vi{e puta).
2. Pravilno planirajte obaveze (odredite prioritet, i ne
morate sve obaviti u isto vreme).
3. Spoznajte va{a ograni~ewa (setite se da niste jedina
osoba sa problemima i da postoje stvari na koje ne
moète uticati).
4. Razvijajte zdrav stil ìvota (smawite koli~inu popi-
jene kafe, alkohola, redovno spavajte, hranite se zdravo i
svakodnevno ve`bajte).
5. Razvijajte sopstvena interesovawa i hobije (slu{awe
muzike, ~itawe, pecawe, rad u ba{ti...).
Prepu{tawe samo zdravstvu, epidemije BZ od posebnog
dru{tvenog interesa, ga{ewe je poàra, pruàwe pomo}i
pojedincu a pomo} je potrebna celom dru{tvu. Malogra|anski
otpori u na{oj kulturi za nepu{ewe i prekomerno pijewe
bi}e savladani odgovaraju}im vaspitawem dece i mladih gen-
eracija koje dolaze, a odraslim zavisnicima, bolesnicima
potrebno je odgovaraju}e le~ewe — „{to pre“ — to boqe, jer i
oni postaju izvor zaraze mlade generacije.
Kwiga je namewena porodici, omladini, studentima, rad-
nicima, slu`benicima... a sadràj kwige moè postati
priru~nik za potrebe zdravstvenih, prosvetnih i socijalnih
radnika, psihologa, pravnika, novinara i vaspita~a koji u
stalnom kontaktu sa mladima obezbe|uju znawa, pozitivne
8• Dr Dragoslav Nikoli}
stavove, verovawa i zdravo pona{awe {to, sve skupa, neu-

trali{e wihovu kobnu radoznalost, wihov mogu}i „put bez
povratka“ a pre nego {to bi se ìvotno ukorenile „otrovne
strelice“ za~aranog kruga bolesti zavisnosti (slika 1). Ako
se na svim nivoima ìvota i rada ne shvati pogubno delovawe
duvana, droga i prekomerne upotrebe alkoholnih pi}a
ima}emo nesagledive posledice u porodici (alkoholi~ara,
narkomana, pu{a~a), zdravstvenoj slu`bi i dru{tvu u celini.
Prevencija (spre~avawe nastanka, pojave i {irewa)
bolesti zavisnosti je kompleksna aktivnost — najde-
lotvornija i najjeftinija mera za{tite narodnog zdravqa a
samo organizovana, kontinuirana i sveobuhvatna donosi
neprocewivu korist narodu, pogotovu ako tada svako shvati da
odricawe od pu{ewa, prekomerne upotrebe alkohola i
zloupotrebe droga nije kazna ve} ogroman doprinos li~noj i
porodi~noj sre}i. Mnogo je danas rizi~nih faktora koji pod-
sti~u mlade da krivim putem krenu u budu}nost, ìvot. Ti
faktori visokog rizika su: problemi u porodici i oni van
porodice — u {koli, me|u drugarima, poznanicima. Savremeni
model prevencije, treba svaki gra|anin da podrì u organi-
zaciji op{tinskog koordinacionog odbora (OKO), kojima
}e, tako|e, ova publikacija biti priru~nik u svakodnevnom
interventnom radu.
Koriste}i svoja znawa, prakti~no iskustvo, socijalno-psi-
hijatrijsku delatnost u Saveznom zavodu za za{titu i
unapre|ewe zdravqa, ~lanstvo me|u ekspertima za mentalno
zdravqe Svetske zdravstvene organizacije i bogatu literaturu,
poku{ao sam da obi~nim, razumqivim jezikom priredim ovu
publikaciju. Ako ona doprinese ve}em znawu, na~inu za{tite i
o~uvawu zdravqa naroda, onda sam postigao èqeni ciq. I
~itaocima, shodno J. Henault-ove sentence, preporu~ujem „Oni
koji ne znaju neka u~e, a koji znaju neka nalaze zadovoqstvo u
tome {to se podse}aju“. I „bogato“ ponu|ena literatura je u
funkciji oboga}ivawa znawa stru~waka, vaspita~a... u oblasti
BZ i kona~no u spre~avawu pojava i {irewa BZ u na{oj zemqi,
Bolesti zavisnosti — Predgovor •9
koje prete da desetkuju na{u omladinu, na{u budu}nost.
Izvesna ponavqawa nekih ~iwenica, stavova i predloga mera
za suzbijawe Bolesti zavisnosti mogu biti i korisna u skladu
sa poznatom sentencom starih Latina — Repetitio est mater - stu
diorum(ponavqawe je majka u~ewa).
Mnogima dugujem zahvalnost, zdravstvenim i nezdravstven-
im stru~wacima, za rasprave, savete, umovawa o bolestima
zavisnosti a posebno biv{im i sada{wim ~lanovima
Jugoslovenskog Saveza protiv alkoholizma, nikotinizma i
narkomanija, ~iji sam aktuelni predsednik. Naro~itu i speci-
fi~nu zahvalnost upu}ujem mojoj supruzi dr Zlatiji Nikoli},
ro|ena Todi}, neuropsihijatru Zavoda za bolesti zavisnosti u
Beogradu, koja je bila moja inspiracija, savetnik, kriti~ar i
doma}i recenzent.
prof. dr sci Dragoslav Nikoli}

UVOD
U dana{wem dinami~nom, dehumanizovanom i uùrbanom

svetu, svetu tehni~ko-tehnolo{ke ekspanzije, zdravqe naroda
je sve vi{e ugroèno, ugroène su sve komponente zdravqa —
fizi~ko, psihi~ko i socijalno blagostawe. Zdravqe nije sve
ali za osobu naru{enog zdravqa sve je drugo veliko ni{ta.
Nekada su harale zarazne bolesti ali na kraju 20. veka nesig-
urnog, poniènog, siroma{nog i razo~aranog ~oveka, wegovu
porodicu, zdravstvenu slu`bu i dru{tvene zajednice u celini,
sve vi{e „ubijaju“ hroni~ne, nezarazne, masovne bolesti pan-
demijskog karaktera: rak, infarkt srca, {log i dr. Ove „mod-
erne bolesti“ imaju pet zajedni~kih riziko faktora:
pu{ewe, neadekvatna ishrana, alkohol, stres i slaba fizi~ka
aktivnost, koji u „loto hipotezi“ generi{u gorwa oboqewa
koja }e, kako futurolozi zbore, biti najve}i, prvi uzro~nici
smrtnosti u 21. veku.
Dominantno mesto me|u gorwim bolestima zauzima i
posebna grupa bolesti tzv. Bolesti zavisnosti (BZ)
(pu{ewe, alkoholizam, narkomanija). BZ-i zlokobno kruè
svetom i osvajaju ga, a svojom ekspanzijom su obeleìle drugu
polovinu ovoga veka, posebno narkomanija, prisutne su u svim
zemqama sveta, u svim slojevima dru{tva, u svim uzrastima i
kod oba pola i {ire se sve vi{e me|u mladima. Deca i mladi
su stalno u riziku da radoznalo ili po nagovoru... probaju
neko „opojno sredstvo“ a ova proba postaje Damoklov ma~,
opasnost koja uvek preti da se „ugnezdi“ i razara mladost, telo
i du{u. Mladi rano, na kraju ovog milenijuma, doìve opojno
12 • Dr Dragoslav Nikoli}
dejstvo duvana, alkohola, droga, stvore naviku i na|u se brzo u

„mi{olovci“ zvanoj BZ. „Navika je najvi{a vlast ~oveka“ (F.
Bekon), a {panska narodna poslovica kaè: „Navici u razvoju
treba prebiti noge“, ako je nezdrava, nekorisna za razvoj zdrave,
zrele li~nosti. Tako, prose~an stanovnik Nema~ke zapali svoju
prvu cigaretu u 9. godini, prvi put proba alkohol u 12, a u 14.
godini prvi put upotrebi ha{i{ ili ekstazi (Institut „Maks
Plank“ u Minhenu, Bild). Ali BZ nisu specifi~ne samo za na{
vek jer je poznato da su gotovo svi narodi, u istoriji qudskog
roda, u raznim i odre|enim prilikama, upotrebqavali alko-
holna pi}a i razne droge. Istorijski spisi, kulturni tragovi i
arhajsko slikarstvo to i potvr|uju.
ôvek je oduvek, u svom istorijskom razvoju, raspet izme|u
neslobode i sudbine s jedne strane i te`we ka slobodi na dru-
goj strani, teìo uìvawu i suzbijawu patwi. I danas svaki
~ovek planete teì da ìvi boqe i sre}nije. Ove wegove
te`we bile su i jesu ~esto u sukobu sa realno{}u, sa prirodom
i wegovim okruèwem. Razvoj ~oveka, sada{wi i budu}i, tre-
balo bi da je u wegovim rukama, a razvoj dru{tva i porast
materijalnih dobara trebalo bi da olak{a ìvot i da isti
bude lak{i, lep{i, sre}niji, ali, {ta se de{ava? Sve {to je
{tetno po ~ovekov ìvot, ~ovek je sam stvorio. Priroda mu je
nudila i daqe nudi zdrav ìvot, bez smogova, alkohola, droga,
napetosti, bez otrova. A ~ovek se i daqe trudi da se na svakom
mestu, u svakom trenutku uni{tava, i to ose}aju}i olak{awe,
zbog svoje na{timovane psihi~ke stabilnosti, kada mu se beli
zamotuqak sa isu{enim li{}em duvana na|e izme|u prstiju.
Op{ta utakmica na svim poqima qudske delatnosti,
koja je zavladala svuda u svetu, dana{wi sveukupni progres i
realni dru{tveni odnosi donose narodima sveta brojne
neèqene posledice: dru{tvene i moralne krize, sukobe, ratne
strahote, migraciju, nezaposlenost, brojne psihosocijalne
probleme a sve rezultira u skoro potpuno otu|ewe homosapien-
sa od prirode, pa i od sebe, i sve vi{e ova otu|enost usmerava
razumnog ~oveka u tragi~ni poloàj. Otu|ewe ozbiqno
Bolesti zavisnosti — Uvod • 13
ugroàva ~ovekovo integralno, biopsihosocijalno zdravqe,
radnu sposobnost, komunikacije, relacije...
Otu|ena li~nost dana{wice je mentalno traumatizovana,
stalno u strahu, zabrinuta, nesigurna i neurotizovana pa u
svakodnevno „preprogramiranom“ ìvotnom ritmu, u pre-
napregnutoj ìvotnoj utakmici ima sna`nu potrebu za umiru-
ju}im sredstvima. Tako nastaje masovna potro{wa psihoak-
tivnih supstanci (PAS), kolokvijalno re~eno „droga“,
legalnih i ilegalnih (duvan, alkohol, droga) i tako su {iroka
vrata i {iroki put otvoreni za BZ-i. Svaka „droga“ uneta u
organizam mewa stawe svesti, a neke i raspoloèwe,
mi{qewe, pona{awe — neke otklawaju telesni bol, druge
smawuju anksioznost (neodre|ena pla{wa), a ve}ina izaziva
euforiju (veselo, bezrazlo`no raspoloèwe), odnosno
generi{e uìvawe a {to je osnov za svakojake zloupotrebe
„droga“. Up otreba „droga“, regulisana transmiterima mozga
(dopamin, endorfin), zamka je za navodni lak i kratak put, put
bez napora, da se doìvi zadovoqstvo i otklone fizi~ke
i/ili psihi~ke patwe. Uzimawe ovih supstanci postepeno ali
sigurno stvara zavisnost, ropski odnos prema „drogi“ i
bolesnika sa telesnim, psihi~kim, socijalnim, moralnim i
profesionalnim o{te}ewima, odnosno bolesnika zavisnika
(pu{a~, alkoholi~ar, narkoman) kome su o{te}ene sve tri
dimenzije zdravqa — fizi~ko, psihi~ko i socijalno.
Bolesti zavisnosti su bolesti kod kojih postoji psihi~ka
i/ili fizi~ka zavisnost nastala kao posledica i ~este i
ponovne upotrebe bilo koje PAS. BZ su po{ast (zlo velikih
razmera) savremenog sveta, odnosno, hroni~ne, masovne,
samouni{tavaju}e bolesti, vid hroni~nog samoubistva, sa
visokim letalitetom nazvane jo{ i bolesti pona{awa, jer
ove uvek prate, u „visokom stepenu“, mentalni poreme}aji i
poreme}aji pona{awa. One su deo socijalne patologije sa
neminovnim zdravstvenim posledicama, te se stoga i
prepu{taju, uglavnom, zdravstvenoj slu`bi za le~ewe posled-
ica. Zdravstvena slu`ba prihvata one koji to èle, i le~i sa
mawe ili vi{e uspeha.

Savremeni autori istraùju}i sociolo{ke aspekte
zloupotrebe PAS-i, a kod nas dr D. Radulovi}, kaù:
„Milionima qudi {irom planete, bez obzira na wihovo
materijalno bogatstvo, dru{tveni poloàj, politi~ka opred-
eqewa, rasnu, nacionalnu ili versku pripadnost, droge danas
sa~iwavaju nezaobilazni deo svakodnevnih aktivnosti. One su
okosnica raznovrsnih malih li~nih rituala, ali i sredi{te
brojnih socijalnih situacija. Po~ev od:
• jutarwe {oqe kafe ili ~aja koje olak{avaju bu|ewe,
• cigarete, cigare ili lule duvana koje pu{a~ima pruàju
neophodnu pomo} u prikupqawu misli i poja~avawu koncen-
tracije pri radu,
• ~a{ice èstokog pi}a koja za ciq ima „da otvori apetit“
pred obrok,
• fla{e piva ili konzerve hladnog piva da bi se lak{e pod-
nela vru}ina,
• buteqke vina ili „xointa trave“ da bi razgovor sa pri-
jateqima poprimio veseliji ton,
• „snifa koke“ koji trenutno otklawa umor i pruà ose}aj
pove}ane energije,
• „crte horsa“ koja bi trebalo da dovede do rastere}ewa ili
ublaàvawa napetosti,
• „ekstazija“ uz ~iju pomo} je olak{ano dugotrajno, poletno
i iscrpquju}e igrawe uz zaglu{uju}i „tehno sound“,
• „LSD“-a koji razara granice svesti i podsvesti, ~ime
otvara mogu}nost prodora u alternative, „vi{e“ nivoe
svesti,
• analgetika koji ublaàvaju bolove,
• aspirina kojima se pribegava u situacijama lak{ih
telesnih slabosti,
• sedativa koji pomaù uspavqivawe...
Gotovo da je nemogu}e prona}i svakodnevnu situaciju u
kojoj neka droga (PAS) nije uspela da se u potpunosti odoma}i
i ukoreni.
Razvojni put BZ-i

Razvojni put BZ-i se uvek isto kru`no ponavqa u toku
ìvqewa, pojedina~nog i narodnog, po~iwe u toku mladala~ke
omnipotencije (svemo}i), dostiè klimaks (vrhunac) u sred-
wim godinama ìvota a onda nezadrìvo generi{e neslobodu
prema PAS-i, bolest i kona~no prevremenu „samoubila~ku“
smrt. Bolesti zavisnosti (pu{ewe, alkoholizam, narko-
manija) imaju svoje specifi~nosti u etiopatogenezi (uzrok i
na~in nastajawa), pojavnim oblicima, klini~koj slici i
le~ewu — ali ipak, imaju i neke zajedni~ke karakteristike u
nastajawu, toku i posledicama:
— neposredni uzro~nici bolesti (nikotin, alkohol, droga)
generi{u uìvawa, naviku i zavisnost-robovawe PAS-i,
droga/drogi,
— dru{tveno su uslovqene, nastale pod dejstvom okoline,
— masovne su i prisutne u svim zemqama sveta,
— imaju istu patogenezu (nastanak bolesti), nikotin, alkohol
i droga mewaju nivo dopamina u mozgu (neurotransmiter
koji kontroli{e raspoloèwa i zadovoqstva),
— imaju brojne {tetne posledice po zdravqe, materijalno i
moralno stawe pojedinca, porodice i dru{tva,
— le~ewe zavisnika je vrlo sloèno, dugotrajno, i veoma
skupo (izuzev odvikavawa od pu{ewa) i uglavnom neizvesno,
— prevencija je osnov za suzbijawe BZ-i, a to je mogu}e samo
uz puno angaòvawe svakog pojedinca, porodice i dru{tva
u celini.
Mnoge teorije obja{wavaju nastanak BZ-i (biolo{ke,
psiholo{ke i socijalne — teorije u~ewa, sistemske teorije...)
ali u nastanku ovih bolesti, va`no je podsetiti se, zna~ajni su
i brojni faktori od interesa multinacionalnih kompanija
preko dràvnih interesa do narkobiznisa, ali se i ovi sami
mewaju sa razvojem dru{tva. Uvek su prisutna, uglavnom, tri
uzro~na faktora posebno zna~ajna za nastanak, tok i ishod
bolesti, ali i za prevenciju ovih bolesti:

1. Li~nost (dete, adolescent, odrasli),
2. Psihoaktivna supstanca (nikotin, alkohol, droga),
3. Sredina (porodica, grupa, zajednica...).
S PAS
Slika 1. „Trofaktorska“ geneza BZ
1. Li~nost — ~esto aberantna, sigurno u trofaktorskim

me|uodnosima ima odlu~uju}u ulogu za nastanak, tok i ishod
svake BZ. Ovo dokazuju i ~iwenice da ìvimo u „istim“
uslovima, da mnogi probaju neku PAS-u a samo mali broj
postaje wen rob, zavisnik — bolesnik sa psihi~kim, telesnim
i/ili socijalnim smetwama, komplikacijama. Obi~no stradaju
„mladi u riziku“ i „mladi pod rizikom“. Tinejxeri traè sebe
— probaju i krenu lako putem droga uni{tavaju}i razvoj svoje
li~nosti, sve je kod wih „nenormalno“ — izgled, pona{awe,
odnos prema sebi i drugima... Faktor ~ovek je presudan za
genezu svake BZ odnosno presudni su wegova informisanost,
znawe i wegov stav prema PAS-ima. Svaka osoba, u svom raz-
voju, pod uticajem socio-kulturne matrice (kalupa), tradicije,
obrazovawa i porodi~nog vaspitawa, usvaja odre|ene norme,
vrednosti, obrasce mi{qewa i delawa, odnosno u interakciji
sa socijalnom sredinom uskla|uje svoje èqe i socijalna
ograni~ewa i stvara svoj autenti~an ìvot, „kuje svoju sre}u“.
U nastanku BZ li~nost je alfa i omega. Struktura li~nosti je
poreme}ena naslednom i/ili ste~enom dispozicijom. @ive
mladi u istim uslovima — neki ne pu{e, ne piju, ne upotre-
bqavaju drogu, drugi sve obratno. Zajedni~ke karakteristike u
zavisni~koj strukturi li~nosti su:
• ose}awe mawe vrednosti,
• ose}awe dosade, brzo i lako reagovawe na izazove,
• zavisnost od drugih.
2. Droga (nikotin, alkohol, droga) — sa svojim specifi~nim
farmakodinamskim svojstvima, osnovni je uslov za nastanak BZ,
a deluje preko limbi~kog sistema (stariji deo mozga — centar za
emocije, za rad vegetativnog nervnog sistema — srca, krvotoka,
varewa...), odnosno pomo}u dopamina u dopaminskom poqu i reg-
uli{e ose}awa, raspoloèwa, èqe, misli i motivaciju. Ako
ne bi bilo alkohola, duvana, droge, BZ bi bile iskorewene a
{to je neostvaren san, utopija mnogih entuzijasta, boraca pro-
tiv BZ. Ipak, dràvna kontrola proizvodwe, prometa i
potro{we legalnih (duvan, alkohol) i ilegalnih droga,
ograni~ava endemo-epidemijske razmere BZ. Kaznena politika
za oblast BZ je kod nas veoma blaga. Nije uskla|ena sa svetom,
koji ~ini sve da omladinu odvoji od pu{ewa, alkoholizma,
narkomanije i zaustavi epidemiju ove po{asti sveta. Velika
Britanija, zakonski (2004) poo{trava kazne za pu{a~e — ako
pu{a~ baci opu{ak na ulicu, kazna je na licu mesta 50 funti
(72 evra); maloletna osoba ako konzumira alkohol ka`wava se
80 funti (115 evra), kao i osoba koja kupuje alkoholno pi}e za
maloletnika ili sluì maloletnika alkoholom.
3. Sredina — wena kultura (obrazovawe, stavovi, obi~aji,
navike, tradicija, legislativa...) prema pijewu AP-a, pu{ewu
duvana, uzimawu droga su, tako|e, bitni za nastajawe, {irewe i
suzbijawe BZ, u svim sredinama i dràvama, jer „dru{tvo“,
po~ev od porodice, vr{waka, {kole, susedstva... modelira
~oveka, wegovo pona{awe pa i odnos prema ovim socipato-
lo{kim pojavama. Iako su duvan, alkohol i droge prisutne u
svim civilizacijama i dru{tvima, wihova dostupnost se reg-
uli{e na razne na~ine, a posledwe dve tri decenije naj~e{}e

zakonskim propisima. U zemqama i vremenu kada se de{avaju
dru{tvena previrawa, kada dru{tvo gubi kontrolu nad samim
sobom, u wemu BZ (pu{ewe, alkoholizam a posebno narkomani-
ja) postaju epidemija. I u takvim periodima dru{tvene
haoti~nosti, jake li~nosti odolevaju isku{ewima. U~inimo
sve da mladi ne probaju drogu a tako|e cigarete i alkohol, koje
su prete~a drogama svake vrste. (Gate way ).
Ova tri faktora u susretu, uzajamno usagla{eni, ~ine
zatvoreni krug „circulus vitiosus“ svake BZ, te ako nema jednog
faktora nema zavisnosti, odnosno prekidawe toga lanca je
Conditio sine qua non (uslov bez koga se ne moè) za prevenciju
bolesti. Ipak, u ovom trofaktorskom „za~aranom“ krugu,
zdrava, uravnoteèna li~nost je siguran branik od BZ a
nesigurna, anksiozna li~nost sa neusagla{enim èqama i
mogu}nostima poseè lako za nekom PAS-om. I tako po~iwe
~etvorofazni razvoj svake BZ: priprema, probawe, navika
(habitacija), zavisnost (adikcija) — bolest i tuga.
Li~nost — presudna za razvoj Bolesti zavisanosti

Li~nost je ~ovek, jedinstvena individualnost, od mnogih
razli~ita ili sa mnogim sli~na, ali nikad identi~na, i
neponovqiva. Ona je temeqni stub od koga zavisi da li }e neko
biti pu{a~, alkoholi~ar ili gemi{t, pome{ano. Zdrava, zrela
li~nost — samodisciplinovana, odgovorna teì istini, odlaè
zadovoqstva i odbija ponu|enu cigaretu, alkohol i drogu.
#[ta ~oveka ~ini kompetentnom li~no{}u“? Sposobnost
da voli druge, da kontroli{e unutra{wu napetost, podnosi
neprijatnosti, da ima zrelu savest, umerenu agresivnost i
razvija svoju nezavisnost. Zrelost je kao oboèwe, nema mu
kraja, a pozvan ili nepozvan, bog je prisutan. Svako ima potre-
bu da raste iznutra emotivno, du{evno i intelektualno. Pojam
oboèwa je isto {to i individuacija.“
Qubav koja se ra|a u mladosti i samo u tom vremenu istin-
ski biti{e — ~ini nas sre}nim. Kada we nema, ostaje samo
duboka praznina, neizreciva tuga i ose}awe nemo}i.
Neke crte li~nosti kao {to su nedostatak samopouzdawa,
emocionalna labilnost, socijalna nezrelost i odre|ena
sloènija psihi~ka stawa poput depresije, neuroti~nosti i
psihopatije, predstavqaju pogodno tle za razvoj BZ. Smatra se
da je ìvotni stil roditeqa (hladan emotivni odnos, zapos-
tavqawe dece) najzna~ajniji faktor u odre|ivawu da li }e se
jedno lice odlu~iti da pu{i, pije, konzumira drogu.
Otu|eni ~ovek dana{wice je nesiguran, zabrinut,
anksiozan do neuroti~nosti... pa u prenapregnutoj ìvotnoj
utakmici ima veliku potrebu za #pilulama“, koje }e mu biti
#hemijska {taka“ da:
— smawi napetost,
— popravi raspoloèwe,
— smawi brige i ìvotne te{ko}e, bar za trenutak,
— oseti neko zadovoqstvo...
Period odrastawa je bremenit raznim dilemama i nedoumi-
cama, pa neki neodgovorno krenu u ìvot pogre{nim putem, u
ìvot sa duvanom, alkoholom, drogom. Mladi, ~ija li~nost je u
formirawu, naj~e{}e postaju `rtve PAS-i. Tome posebno
doprinose wihova neformirana li~nost koju karakteri{u:
— prebrzo odrastawe,
— radoznalost,
— slabo strukturisano slobodno vreme,
— siroma{ni kulturno-zabavni ìvot,
— nezdrave no}ne zabave u kafi}ima, na rejv ùrkama,
disko klubovima...
— #gluvarewe“,
— zamena no}i za dan,
— enormna ponuda PAS-i, legalnih i ilegalnih.
Mentalno zdravqe dece je sve vi{e ugroèno, fizi~ki
razvoj tako|e. U ku}i, obdani{tu, {koli, deca su ~esto
ugroèna razli~itim stavovima i zahtevima koji naru{avaju
mentalni i emocionalni sklop wihove li~nosti.

Deca i mladi uvek èle i teè za onim {to je zabraweno.
#Zabraweno vo}e je uvek najsla|e“. Ako izostanu prave
vaspitne mere, eto BZ, koje uvek imaju predvidivu, ponovimo,
faznu progresiju:
— priprema,
— probawe,
— navika,
— zavisnost — BZ.
Mlade buntovne, uzavrele osobe, u stalnom sukobu sa sobom
i okolinom, su i prve `rtve PAS-i, ~iju upotrebu profitni
interesi podsti~u, legalno i ilegalno. I tehnobirokratija,
ta tamna sila, generi{e kod mladih u razvoju nevericu u svoje
stvarala~ke sposobnosti, sumwu, zbuwenost a ~esta i
anarhonihilisti~ka zakqu~ivawa {to sve prate unutra{we
napetosti i nezadovoqstva i tako se, kona~no, temeqi idealan
teren za zloupotrebu PAS-i. Inicijalna faza pu{ewa, pije-
wa alkohola, pa i uzimawa droga je usvojeni model
pona{awa — roditeqa, nastavnika, vr{waka, reklama, TV
poruka... oboàvanog idola.
Roditeqi nisu, uglavnom, edukovani o BZ i tragici koja
moè da im se #useli u ku}u“, wihovom detetu. Sasvim mali
broj roditeqa veruje da je obuka o pu{ewu, alkoholizmu i
narkomaniji va`nija od, recimo, voza~kog ispita. Direktori
{kola, vaspita~i, pedagozi, psiholozi profesori kao da su
svesniji opasnosti od BZ. nego roditeqi. #Zariv{i glavu u
pesak“, mnogi roditeqi su bezbedno pro{li period
odrastawa, sazrevawa svog deteta u zdravog ~oveka, ali ovaj
#metod“ je u dana{we vreme nepouzdan i poguban. Uglavnom,
oni koji nisu hteli da znaju za zlo i BZ, zlo je rano do{lo
ku}i. A to zlo je tako veliko i stra{no da se ~ini da ga jedi-
no „zasluùju“ duvanska industrija i trgovci drogom, koji se
ina~e ne drogiraju.
Ra{irenost bolesti zavisnosti

U svetu, procewuje se, ima oko: 1.200.000.000 pu{a~a (svaka
tre}a odrasla osoba, u svetu, pu{i), 600—800 miliona alko-
holi~ara i oko 300—400 miliona narkomana, sa podacima o
stravi~nim posledicama pu{ewa, alkoholisawa i drogirawa.
Moè se re}i, nezavisno od broj~anih podataka: pu{ewe je
najubita~nija BZ; alkoholizam najtragi~nija BZ i narko-
manija najàlosnija i medijski najatraktivnija BZ.
Australijska studija je dokazala: od ukupnog broja umrlih od
BZ — 81% su pu{a~i, 13% su alkoholi~ari i 6% su narkomani.
Pu{ewe je, kao {to se vidi, {est puta ~e{}i uzrok smrti nego
alkoholizam a 13 puta ~e{}i uzrok smrti nego narkomanija.
Svetska zdravstvena organizacija javqa — zloupotreba duvana,
alkohola, droga Ameriku ko{ta godi{we — 300 milijardi
dolara i da su tre}ina svih hospitalizacija (le~ewe u bolni-
ci), ~etvrtina svih smrtnih slu~ajeva i ve}ina zlo~ina direk-
tne posledice „igre“, zloupotrebe duvana, alkohola i droga.
U na{oj zemqi BZ se sve vi{e {ire, na{i gra|ani su
skloni trenutnim zadovoqstvima koja ugroàvaju zdravqe
(alkohol, duvan). Epidemiolo{ki podaci upozoravaju: u 1997.
godini u na{oj zemqi je potro{eno vi{e od {est milijardi
dinara za pi}e i duvan a {to je vi{e od para potro{enih za
higijenu i zdravqe (5.210.094.000) i gotovo dva puta vi{e nego
za obrazovawe i kulturu (3.005.492.000). A, koliko tek sredsta-
va odvajaju narkomani za drogu? Medicinske, psihosocijalne,
ekonomske i dru{tvene posledice pu{ewa, alkoholizma i
narkomanije su sve ve}e i ove postaju i problem od nacional-
nog zna~aja. Novo „svetsko trojstvo“ vlada svetom — vlast,
novac i presti`, a „zli gosti“ su uvek tu: mito, korupcija i
mafija{tvo. A kod nas?
Bolesti zavisnosti kod nas po~iwu sve ranije (u os-
novnoj {koli) i to prvo se pu{e cigarete, potom se pije pivo,
vino, èstoka pi}a, a ova „igra“ se, ne retko, zavr{i drogom —
narkomanijom. Ciqana istraìvawa u raznim sredinama na{e

zemqe ukazuju da je omladina uglavnom upoznata sa opasnosti-
ma od bolesti zavisnosti, ali naàlost, stvara suprotne
navike. Prva iskustva sa PAS na{a omladina rano sti~e:
• 9—11 godina — duvan, alkohol, inhalansi, benzodiazepini,
marihuana;
marihuana, ekstazi,
marihuana, ekstazi, LSD, heroin, kokain.
Nesumwivo, {irewe BZ prate i brojne sociopatolo{ke
pojave, kao {to su: kra|e, razbojni{tva, krvni delikti, sao-
bra}ajne nesre}e, ubistva i samoubistva. Pojavni oblici ovih
bolesti kod nas nisu uzimawe akohola, droga ili nikotina
pojedina~no, ve} se naj~e{}e radi o kori{}ewu ili uìvawu
vi{e {tetnih agenasa (kafa-pu{ewe; alkohol-pu{ewe-kafa;
tablete-pu{ewe; droge-alkohol-pu{ewe) tako da se s pravom
moè govoriti o sve prisutnijoj pojavi politoksikomanije.
U ciqu razumevawa BZ — nastanka, toka i posledica, a nadasve
razumevawe stru~waka i laika, treba da se koristi jedinstve-
na terminologija i wihova zna~ewa, pisana u poglavqu
„Definicija narkomanija“.
Prema najnovijim istraìvawima, portret na{eg u~enika
sredwe {kole je alarmantan: pu{i paklu cigareta dnevno, voli
da popije pivo ili vino i naj~e{}e sedi u kafi}u ili ispred
televizijskog ekrana. U dnevniku ima slabe ocene, u nov~aniku
ve}i xeparac, a dolazi iz razorene porodice ili porodice u kojoj
su {tetne, r|ave navike uobi~ajena stvar. Pu{ewe, alkohol i
nedovoqna fizi~ka aktivnost veoma su rasprostrawene nez-
drave navike me|u {kolskom decom i omladinom, rano se sti~u i
brzo usa|uju. Nezdrave navike su prisutne ve} kod dece uzrasta od
10—14 godina, a kod starijih preko 15 godina pribliàvaju se, po
u~estalosti, odraslom stanovni{tvu.
Futuristi~ki gledano — nepovoqniji porodi~ni i
dru{tveni uslovi za razvoj mladih; ve}i negativni uticaji
sredine; ve}i podsticaji za potro{wu AP-a i duvana; ~e{}e i
obimnije pijewe i pu{ewe; ve}a ponuda droga; ve}e seksualne
slobode, u nas i u svetu, opredequju mnoge mlade, sa brojnim
problemima i izazovima, za pona{awe rizi~no za zdravqe,
odnosno sve ovo „garantuje“ lo{u budu}nost, lo{ prosperitet
mladima u HH veku: porast broja pu{a~a, porast broja mladih
alkoholi~ara, porast broja narkomana, porast delinkvencije,
porast side... Ove crne slutwe, enormno oboqevawe i rano
umirawe, mogu se sigurno, ~ak do tri ~etvrtine, preven-
tivno suzbijati vaspitno-obrazovnim merama, zdruèno
ekosistemski, organizovano, i kontinuirano aktivno delo-
vawe porodice, {kole, masmedija i zdravstva i posebno svakog
gra|anina. Porodica, ~iji se odnosi temeqe na qubavi,
poverewu i brizi, najboqa je osnova za{tite dece i omladine
od svih sociopatolo{kih pojava, pa i BZ. Moderna {kola, sa
osmi{qenim savremenim nau~no-kulturnim programskim
sadràjima, vaspitava i stvara obrazovane li~nosti, osobe
koje zrelo misle, koje se pona{aju zdravo, neguju i ~uvaju
zdravqe. Sredstva masovnih komunikacija, posebno revijal-
na {tampa i televizija, treba da su i u funkciji za{tite i
unapre|ewa zdravqa naroda, ~emu zdravstvo i drugi sektori
dru{tva i dru{tvo u celini treba da pruè punu podr{ku.
Uspeh tada ne}e izostati, zdravqe naroda }e biti na vi{em
nivou, mi to moramo ~initi i moèmo... U protivnom...
Mladi, cigarete, alkohol i droga

#Spasavajmo decu i omladinu“ dok nije kasno. Wihov
telesni razvoj ne prati du{evna, socijalna i emotivna snaga
da se odupru raznim nezdravim ponudama, koje onemogu}avaju
mnoge mlade da naprave pravi izbor za zdravi i uspe{an
ìvotni put. Znamo da je mladost najlep{e ali i najburnije
doba ~ovekovog ìvota, i upravo zato se nekada tako sna`no,
kao u mladosti ne oku{a sloboda ~ovekova. Pa i zato poziva-
mo na{e mlade da svoju slobodu ne `rtvuju #ubila~kim
autoritetima“ kakvi su duvan, alkohol i droga, kao i raspusni

ìvot kojim se ugroàva zdrava priprema za svetiwu braka.
@ivot nije zabava, ve} ve~na borba za dobro, a protiv zla i
izopa~enosti koje vidimo u sebi, drugima i u zajednici kojoj
pripadamo. Ne zaboravimo zlo je kratkog veka i samo uspe{no
i blistavo na kratko. Nau~imo mlade da na zlu, lukavstvu, pre-
vari... ne treba da zasnivaju ni{ta a pogotovu ne ìvot.
Alkohol, cigareta i droge su kurentna roba me|u mladima
pa ih mafija{ka druìna uveliko nudi mladima — radi zarade.
U svakoj na{oj sredini mladi mnogo piju, pu{e. uzimaju drogu.
Koliko je to pokazuje ciqano istraìvawe pedijatara na
Medicinskom fakultetu i Instituta za zdravstvenu
za{titu, Novi Sad (2004). Pove}ana zloupotreba PAS-i i
wihova pogubna dejstva na dana{wu omladinu je sve ve}a.
Pi}a, droge i cigarete su sve ~e{}e me|u tinejxerima koje
prate opasna, rizi~na pona{awa.
Na reprezentativnom uzorku od 789 u~enika osnovnih i
sredwih {kola, adolescenata uzrasta od 10 do 19 godina,
istraìvawe pokazuje:
— Alkohol pije 25% ispitanika. Po~iwu da piju sa 11 godina,
72% mladi}a i 50% devojaka nastavqa po punoletstvu da
pije alkoholna pi}a,
— Cigaretu po~iwu da pu{e ve} sa 12 godina, i to ~e{}e
devojke od mladi}a da bi u 18. godini svaki tre}i mladi}
nastavio da pu{i, a devojke, ne{to vi{e, 37 odsto.
— Droga se eksperimentalno proba u uzrastu od 13 godina, a u 16
godina drogu je probalo ~ak 40 odsto omladine, ispitanika.
Na{a omladina je dezorganizovana, kre}e u bespu}e. U
pro{loj deceniji omladina je bila na marginama dru{tva a
izostala je vaspitna uloga siroma{ne i nesigurne porodice.
[kole tako|e nisu bile dovoqno aktivne u procesu
vaspitawa, a pored toga zdravstveno vaspitawe, kao pred-
met nije bilo zastupqeno u {kolama, ali i danas u
demokratskoj dràvi! Na{a nova generacija mladih sve vi{e
inklinira pabkulturi — sve vi{e teì trenutnim zadovo-
qstvima, pije, pu{i, drogira se... promiskuitetu teì...
pona{a se nezdravo odnosno po principu kako to na{ narod
kaè #use, nase i podase“.
UNICEFOVA STUDIJA i istraìvawa studentske
poliklinike Beograd, omladine i studenata, pokazuju
tragi~nu sliku na{e omladine. Svaka vrsta patologije se
umnoàva kod omladine, u posledwoj deceniji pro{log veka, u
S/M epohi:
— raste broj samoubistava,
— udvostru~io se broj ubistava,
— seksualna aktivnost po~iwe rano, 15—16 godina a
upra`wava se bez kondoma, za{tite u 20,43% aktivnosti,
— pijewe alkohola zapo~iwu sa 13 godina,
— pije ~ak 70% omladine,
— polovina ispitanih studenata se nekoliko puta opijala u
toku godine, pa u pijanom stawu vode qubav bez za{tite,
— najomiqenije pi}e mladih je pivo,
— 0,9% testiranih studenata su HIV+,
— marihuana je #ulazna droga u pakao“, a zatim ekstazi (sa 15
godina),
— heroin i kokain se konzumira ve} sa 16 godina,
— ènski pol ranije poseè za drogom,
— prostitucija uzima maha a ove dolaze iz razorenih porod-
ica i porodica gde je nasiqe prisutno, dileri su u {kol-
skim dvori{tima.
Simptomati~no da sva ova istraìvawa ne pomiwu
pu{ewe — a to je naj~e{}a i najubita~nija BZ, koju SZO isti~e
u svom programu „Zdravqe u XXI veku“ u prvoj re~enici.
Pu{ewe je i #prva stepenica“ u razvoju alkoholizma i narko-
manije. Duvanska industrija i na{a nova demokratska vlast
#trguju sa zdravqem naroda“. Do kada da ubijamo pu{a~e radi
profita i puwewa dràvnog buxeta?
Tinejxeri su ugroèni
Tinejxersko doba nije lako odìveti. Na putu od detiw-

stva, preko puberteta i #adolescentne bure“ do punoletstva.
Zrelosti ima previ{e burnih i brzih promena — prkosa, suko-
ba, prve qubavi, dokazivawa... #Ludo doba“ je to ali i doba iza-
zova, pa se lako krene na put bez povratka, upotrebu PAS-i
duvana, alkohola i droga.
Pi}e, droga i cigarete prate rizi~na pona{awa tinejx-
era po~ev od neza{ti}enih seksualnih odnosa do nasiqa gde su
oni svedoci, `rtve ili po~inioci. Rizi~no pona{awe tinejx-
era pospe{uju nezdrava porodica (konflikti, alkoholizam,
pu{ewe... uskra}ivana roditeqska qubav...). Isti~e se, tako|e,
„rizi~no pona{awe adolescenata je i uzrok 70% smrtnih
slu~ajeva i trajne onesposobqenosti, a alkohol je glavni kri-
vac za ubistva i samoubistva — vi{e adolescenata umire zbog
alkohola nego zbog svih psihoaktivnih supstanci zajedno“ (D.
Ron~evi}; A. Stojadinovi}).
Mladi, pa i odrasli, nisu uvek u prilici da biraju. Ali
ako treba da se izabere izme|u lepog i ru`nog, humanih odnosa
ili mr`we, zdravog ili lo{eg ìvqewa, ~istog vazduha ili
zaga|enog... nema sumwe da }e uvek odabrati ono {to mu je nor-
malnije, zdravije. I uprkos mogu}nosti da slobodno biraju,
mnogo je pametnih, vrednih, umnih qudi koji pu{e. Mo`da su,
kad im je ponu|eno da biraju, bili jo{ suvi{e mladi da bi sve
te suprotnosti i mogli i hteli da prepoznaju. Bilo je intere-
santno kao #veliki“ dràti cigaretu, pripaliti je svojoj dru-
garici, izgledati vaàn...
A onda nastane poznati mehanizam NAVIKE i ~esto
pitawe — Kako da ostavim pu{ewe? U mladosti mnogi
#potro{e slobodu“ na razne na~ine — {tetne po sebe, svoje
zdravqe, {tetne prema onima koje vole i nadasve {tetne
prema svojoj budu}nosti.
Narkomani, alkoholi~ari, pa i pu{a~i ìve u zabludi
da }e se izle~iti od alkohola, droga. Savremene metode nisu
uvek, efikasne a primewuju se i drasti~ne. Psihijatri iz
Novosibirska (Marina ûhrova i Sergej Speranski) imaju
originalnu metodu za le~ewe alkoholi~ara. To je, #Metoda
batiwawa“. Svaki narkoman i alkoholi~ar dobija 300 udaraca
savitqivom {ibom i to po goloj stra`wici, i tako pove}avaju
hormone zadovoqstva (endorfin), a rezultati uspeha su nepoz-
nati (#Moskou Tajms“ — 04.05).
Upotreba PAS-i je svetski trend, ali na{a omladina
ho}e da je barjaktar. To pokazuju i najnovija istraìvawa kod
nas (2004):
— svaki tre}i {kolarac do desete godine je pu{io,
— 75% tinejxera pije, prvaci smo u negativnim trendovi-
ma,
— 90% tinejxera koji su pili alkohol, probali su i neku
drogu — inhalanse, marihuanu, ekstazi, ha{i{, LSD...
Uzroci samotrovawa na{e omladine, od po~etka, su pre-
vashodno: nezdrava porodica, uticaj vr{waka, radoznalost,
nezdrave osobe za identifikaciju — nastavnici, profesori,
medijske li~nosti... i naravno nezdrava li~nost tinejxera —
nedostatak samopouzdawa, emocionalna labilnost, zatim
stidqivost, psihopatske i neurotske crte li~nosti...
#Spasavajmo na{u decu i omladinu“ ali i ova demokrats-
ka vlast ne misli mnogo o aktuelnom starewu stanovni{tva...
#Bela kuga“ je na delu, kosi, 130.000 narkomana kod nas je goto-
vo izgubqeno, pa i reproduktivno... Alkoholizam nam razara
porodice, pomaè #Belu kugu“... Demokratska vlast mirno
sve posmatra iz skup{tinskih udobnih foteqa i, naravno
restorana. [etaju tu #nevidqivi alkoholi~ari“, neki i naz-
vani #Lampek“, a nisu daleko i narkosi. Alko, narko i nikoti-
no test bi pokazao za{to se ne bore protiv BZ. Za{to trgu-
ju sa zdravqem naroda. Ali, idu dani...
H ME\UNARODNA KLASIFIKACIJA
BOLESTI ZAVISNOSTI
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upotrebu

PAS, odnosno bolesti zavisnosti, prisutne prate}e mentalne
poreme}aje (MP) i poreme}aje pona{awa (PP) klasifikuje
posebno u deset dijagnosti~kih kategorija, a svaka ima jo{
deset mogu}ih klini~kih modaliteta, odnosno ima sto
mogu}ih dijagnoza.
Deseta Me|unarodna klasifikacija bolesti — MKB 10
(1992) obeleàva bolesti zavisnosti sa F10 — F19.
F10 — F19 Mentalni poreme}aji i poreme}aji
pona{awa zbog upotreba PAS-i
F 10. MP i PP zbog upotrebe alkohola
F 11. MP i PP zbog upotrebe opijata
F 12. MP i PP zbog upotrebe kanabinoida
F 13. MP i PP zbog upotrebe sedativa i hipnotika
F 14. MP i PP zbog upotrebe kokaina
F 15. MP i PP zbog upotrebe drugih stimulansa i kofeina
F 16. MP i PP zbog upotrebe halucinogena
F 17. MP i PP zbog upotrebe duvana
F 18. MP i PP zbog upotrebe isparqivih rastvara~a
F 19. MP i PP zbog upotrebe vi{e droga, vi{e PAS-i
(politoksikomanija).
Svaka navedena tromesna {ifra od F10 do F19 (slovo i dva
broja) obeleàva osnovnu bolest zbog upotrebe PAS-i a ako
se doda tre}i i ~etvrti broj, {ifra omogu}ava lako pra}ewe,
prou~avawe specifi~nih klini~kih stawa zbog upotrebe

PAS-e. Svaka osnovna bolest zavisnosti se moè javiti u
deset raznih modaliteta, a to zna~i, odnosno obeleàva se
na slede}i na~in:
F 1.0 Akutna intoksikacija (trovawe)
F 1.1 [tetna upotreba (zloupotreba)
F 1.2 Sindrom zavisnosti
F 1.3 Apstinencijalni sindrom
F 1.4 Apstinencijalni sindrom sa delirijumom
F 1.5 Psihoti~ni poreme}aj
F 1.6 Sindrom amnezije
F 1.7 Rezidualni poreme}aji i psihoti~ni poreme}aji sa
kasnim po~etkom
F 1.8 Drugi MP i PP-a
F 1.9 Nespecifikovani MP i PP-a.
SZO defini{e ~etiri stawa kod upotrebe PAS-i:
1. Akutna intoksikacija — prolazno stawe trovawa koje
prati nenormalno pijewe alkohola ili kori{}ewe neke
druge PAS-e, stawe koje karakteri{u smetwe, kognicije
(saznawa), percepcije (opaàwa), ose}awa, svesti,
pona{awa ili druge psihosocijalne smetwe odnosno
reakcije.
2. Zloupotreba ({tetna upotreba — abuzus) upotreba
PAS-e koja o{te}uje zdravqe — fizi~ko (oboqewa
organa — mozga, jetre, srca...) ili mentalno (demencija,
depresija...).
3. Navika (habituacija) — psihi~ka zavisnost od neke
PAS koja generi{e prijatno raspoloèwe ili pak
spre~ava ili ublaùje neprijatno raspoloèwe. Ne
prati je apstinencijalni sindrom.
4. Zavisnost (adikcija) — skup vi{e fiziolo{kih,
pona{ajnih i saznajnih fenomena, „robovawe“ osobe,
koja upotrebqava neku PAS-u, radi ~ega ova zapostavqa
Bolesti zavisnosti — Me|unarodna klasifikacija • 31
ranije zdrave obrasce pona{awa, a karakteri{e je: jaka
èqa, ùdwa da se uzima droga, alkohol ili duvan,
te{ko}a u kontroli upotrebe i pored {tetnih posle-
dica.
5. Apstinencijalni sindrom — grupa simptoma razli~itog
obima i teìne koji se javqaju posle apsolutnog ili rel-
ativnog prekida uzimawa PAS-e, posle wenog stalnog
(dugotrajnog) kori{}ewa. Po~etak, tok i trajawe apsti-
nencijalnog sindroma su vremenski ograni~eni i direk-
tno su odre|eni vrstom i dozom kori{}ene PAS-e
neposredno pre prekida.
6. Politoksikomanija — zavisnost (adikcija) od vi{e
PAS, legalnih i ilegalnih droga — duvan, alkohol, kafa,
marihuana, heroin...
PU[EWE DUVANA
„Pu{ewe je prvi i najve}i pojedina~ni faktor

bolesti, invalidnosti i prevremene smrtnosti“.
Svetska zdravstvena organizacija

UVOD
Savremena civilizacija je suo~ena sa brojnim zdravstvenim

problemima me|u kojima dominiraju}e mesto po u~estalosti,
radnoj nesposobnosti i smrtnom ishodu imaju hroni~ne, masovne
bolesti: rak, bolesti srca i krvnih sudova, bolesti organa za
disawe, {e}erna bolest, du{evni poreme}aji, saobra}ajne i
druge nesre}e... Navedene masovne bolesti imaju pet zajedni~kih
faktora rizika, a na prvom mestu, za prve tri grupe bolesti, je
pu{ewe duvana. Pu{ewe je po{ast (zlo) savremenog sveta,
najrasprostrawenija BZ „prvi stepenik u razvoju alkoholizma
i narkomanije“. Cena pu{ewa je prevelika, pla}a se bolestima
pu{a~a, wihove dece, kolega na poslu i prevremenim umiraw-
ima. U svetu svake godine, prevremeno, do 25 godina, umre oko pet
miliona pu{a~a, ili skoro 13.000 svakog dana. Svaka popu{ena
cigareta skra}uje ìvot za pet minuta. Pu{ewe je najubita~nija
bolest zavisnosti „planetarni ubica“. Nepu{ewe je sigurna
za{tita od mnogih „modernih bolesti“, {to isti~e i SZO,
„Pu{ewe je najve}i pojedina~ni preventabilni faktor
bolesti, invalidnosti i prevremene smrti“. Pu{a~i u pros-
eku izgube 20—25 godina ìvota, a 50% onih koji pu{e neprekid-
no od adolescentnog doba umiru obi~no od pu{a~kih bolesti.
Opravdano se tvrdi da bi „prestanak pu{ewa doneo svetu ve}u
korist za zdravqe naroda nego {to su donele zajedno: pasteri-
zacija mleka, pro~i{}avawe i hlorisawe vode i sve preven-
tivne vakcinacije“.
Pu{ewe je svetska epidemija. Duvan ubija bez milosti
(ali sa odlagawem) starce, ène, omladinu, koji „dobrovoqno“
umiru zarad omamquju}eg duvanskog dima. I pored toga pu{a~a

je sve vi{e, mladi stiù, stari boluju, umiru, pla}aju}i danak
„prosta~ko-gospodskom poroku“. Nau~no je dokazano: pu{a~ je
najve}i potro{a~ nov~anih sredstava u zdravstvu; pu{a~ je
trova~ svoje okoline; pasivni pu{a~i su bezvoqno `rtve
pu{ewa; „zdravqe naroda se moè najjeftinije o~uvati i
unaprediti suzbijawem pu{ewa (SZO)“.
Pu{ewe duvana se {iri u zemqama tre}eg sveta, pa i u
Srbiji, i ima posebno mesto me|u toksikomanijama (strast za
uìvawa u PAS-ama) jer ovo ~ini u dru{tvu {iroko prihva}en
model pona{awa. Srbija je po broju pu{a~a na drugom mestu u
Evropi, posle Gr~ke. Interes vlasti da se pu{i prenosi deda
unuku, re~ima „Hajde snago pu{i da bi deda dobio penziju“.
Pu{ewe, pak, stagnira ili opada u nekim razvijenijim zemqa-
ma sveta i aktuelni trendovi, kod ovih rasteruju duvanski dim,
dok globalno svet u razvoju, svet juga, siroma{ni svet, posta-
je sve zadimqeniji, sve vi{e pu{i. Ovima se, sa izvozom prqave
tehnologije, isporu~uju i {tetne navike a moè se slobodno
re}i „[to ju`nije to tu`nije“, odnosno, kako se spu{tate na jug
surovost raste. Tako i pu{ewe, pored ostalog, postaje i poseb-
na ìvotna opasnost u ovim zemqama, gde nisu jo{ re{eni ni
osnovni problemi za{tite zdravqa, ishrane...
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) u programu
Zdravqe za sve (21 ciq za 21. vek) isti~e „pu{ewe je najve}i
problem zdravqa u Evropskom regionu“, traì da sve zemqe
wene ~lanice i wihove relevantne slu`be i pojedinci prihvate
zdrave ìvotne i radne navike, Zdravo pona{awe, a sa~inila je
Program „Pu{ewe ili zdravqe“ i usvojila 10 rezolucija, koje
podràvaju i razra|uju programe protiv pu{ewa. Ovi programi
glorifikuju zdravi na~in ìvqewa, a {to podrazumeva, pre
svega: nepu{ewe, racionalnu ishranu, kontrolu psihi~kog stre-
sa, odgovaraju}u fizi~ku aktivnost, izbegavawe zloupotrebe
alkohola, droga... Ipak, zdravo pona{awe prvo se utemeqi i
nau~i u ku}i, porodici i svi uglavnom, ìvimo onako kako smo u
detiwstvu, u porodi~nom krugu, u ku}i nau~ili i oformili
Bolesti zavisnosti — Pu{ewe • 37
li~ni stav prema ìvotu, teku}im ìvotnim problemima pa i
li~ni stav prema pu{ewu (alkoholu)...
Istorijski osvrt
Istorija pu{ewa je gotovo stara kao i istorija ~oveka,
mnogo starija od istorije duvana. Arheolozi su, u svim delovi-
ma sveta, otkopavali u grobovima lule za pu{ewe. Stari Grci
i Rimqani su pu{ili li{}e lo}ike, kao opojno sredstvo.
Pradomovina duvana je Amerika. Indijski vra~evi su
vekovima koristili dim ove ~udne trave u ritualnim obredi-
ma za tuma~ewe bo`je voqe. Indijanci su duvan smatrali za
svetu biqku i koristili je prilikom rituala kao sredstvo
komunikacije sa svetom duhova. Duvanski dim, koji se dizao
uvis, ka nebu, nosio je duhovima qudske molitve. Dana{wi
rituali jo{ ukqu~uju upotrebu duvana, pu{e}i lulu je i danas
najsvetiji ritual. Lula se i danas mnogo koristi u Severnoj
Americi. Moreplovci {panskog admirala Kristofera
Kolumba su bili zaprepa{}eni (1492) kada su videli
domoroce kako pu{e i ispu{taju dim kroz nos i usta i tada su
se zapitali: „Koji je to |avo u{ao u ove qude“?
Duvan u Evropu (Lisabon) donosi Romano Pane, misionar
Kolumbove grupe (oko 1550), a kalu|er Andre Teve duvan unosi
u Francusku. Uskoro @an Nikot, ambasador Francuske u
Lisabonu, donosi Francuskoj kraqici Katarini Medi~i li{}e
i seme duvana i preporu~uje pu{ewe kao stimulativno sredstvo,
sredstvo za razna isceqewa, le~ewe glavoboqe i stvarawe do-
brog raspoloèwa. Kraqica K. Medi~i postaje fanati~no
odana duvanu, obznawuje wegova „nenadma{na, ~arobna i
lekovita svojstva“ za le~ewe svih bolesti. Tako, duvan pod
kraqevskim patronatom osvaja Evropu i svet — Englesku (1586),
Holandiju, Nema~ku, Skandinaviju (1590), Rusiju (1600)...
Pu{ewe je, kroz istoriju, odobravano i osporavano ali i
drasti~no ka`wavano. Engleski kraq je dekretom proglasio
pu{ewe za „obi~aj odvratan pogledu, neprijatan nosu, opasan

po mozak, razoran za plu}a“; persijski {ah Abas je spaqivao
zalihe duvana i samog trgovca; Papa Urban VIII je iskqu~ivao
pu{a~e iz Katoli~ke crkve; inkvizicija je spaqivala pu{a~e
na loma~i; Sultan Murat IV je nabijao na kolac pu{a~e; Ruski
car Mihajilo je batinao pu{a~e...
„\avolska zabava“ se ipak sve vi{e {iri kao i trgovina
i pored prohibicija, a tome posebno doprinosi Francuski
dràvnik Ri{eqe koji uvodi takse na duvan, stvara dràvni
monopol i otkriva veliki i stalan izvor dràvnih prihoda.
Pu{ewe duvana se rapidno {iri sa po~etkom uvijawa duvana u
papir i sa industrijskom proizvodwom cigareta (1870), a
postaje javna pojava, pomodni hit, osobito po~etkom HH veka.
Poùda za novcem, reklame i pohvale pu{ewa i danas uzroku-
ju masovno pu{ewe.
Pre samo ~etrdesetak godina kada su objavqena prva upo-
zorewa na pu{a~ke bolesti (po~etak Antipu{a~kog pokre-
ta) i mnogi lekari su mislili da se pu{ewe „ne razlikuje od
obi~nog jedewa ~ipsa“. Ova mi{qewa su rezultirala u op{ti
stav dru{tva — nepu{ewe je samo odraz snage voqe. Me|utim,
sada je svakome jasno — pu{ewe je bolest — zavisnost, prisil-
no pona{awe gde nikotin „upravqa“ preko CNS-a stvaraju}i
prijatnosti i zadovoqstva. Ako nikotina nema u organizmu
izostaju sve prijatnosti i sva zadovoqstva.
Mudre misli, dole navedene, odraàvaju sve tragi~nosti
trgovine sa zdravqem naroda: „Trgovina duvanom je pu{a~ima
tugovina“ (Vuk Karaxi}), a R. Kenedi kaè: „Industrija ciga-
reta torbari smrtonosnim oru`jem, trguje ìvotima naroda
radi profita“.
Svojstva duvana
Duvan (Nicotiana
) je zeqasta jednogodi{wa biqka iz
familije Solana ceae
, koja izrasta do 150 cm. Gaji se prven-
stveno zbog li{}a, sirovine za izradu cigareta, cigara,
duvana za lulu, za `vakawe i u{mrkavawe. Postoji 60 vrsta
duvana a za gajewe su od zna~aja obi~an duvan (N. tabacum) i
„krxa“ (N. rustica). Danas se najvi{e pu{i cigareta.
Duvan je snaàn telesni, }elijski, otrov i sadrì preko
4.000 {tetnih sastojaka, koji se i umnoàvaju sa pu{ewem,
sagorevawem duvana, odnosno duvan je droga, koju osoba stalno
pu{i a za to ne postoji medicinski razlog. Cigareta je kao
„bojni otrov“ po sadràju u duvanu i aditivima za boju, snagu,
vla`nost... [tetni sastojci su pre svega nikotin, ugqen-
monoksid, katranske smole, radioaktivni kalijum, polonijum,
derivati piridina, cijano-vodoni~na kiselina, amonijak,
arsen, hrom, azotni oksidi... Nau~no je dokazano da su najmawe
sedam, od ovih sastojaka, kancerogeni i direktno uzrokuju
zlo}udne tumore, a da ~ak 43 sastojka, u sadejstvu, mogu delo-
vati kancerogeno. Direktni uzro~nici raka iz duvana su
hemikalije: Toluidin, Uretan, Naftilamin, Piren,
Dibenzokridin, Kadmijum i Polonijum-210.
Duvan je „pla}eni ubica“, podmuklo i postepeno razara
telo i vodi u prevremenu smrt. Nikotin, ugqen-monoksid i
katran su tri osnovna sastojka duvanskog dima, koji uglavnom
poga|aju pu{a~e, osobe u wihovoj okolini i uzrokuju brojne
bolesti:
1. Nikotin je glavni otrov duvana, stvara se u korenu
biqke iz koga odlazi u li{}e gde se nalazi u najve}oj koncen-
traciji. Nikotin je uobi~ajeno sredstvo za za{titu biqaka i
uni{tavawe insekata i jedan od najve}ih biqnih otrova, te
postoji izreka: „Kap ~istog nikotina moè da ubije kowa“.
Smrtna doza nikotina je 40—60 mg. Kad se pu{i, inhalira se
dim cigarete a nikotin se absorbuje u krvotok i wegovi efek-
ti na mozak se doìve za 7—8 sekundi. Nikotin, u prvom redu,
o{te}uje srce i suàva krvne sudove, te raste krvni priti-
sak — pa pu{ewem se javqa te{ka bolest srca angina pektoris
i infarkt srca. Nikotin je sna`na, aktivna droga i stvara
jaku zavisnost i uti~e na mozak na isti na~in kao i droge
(heroin, kokain...), deluje prvo razdraùju}e a zatim depre-

sivno. Nikotin, kao svaka droga, stvara toleranciju (vi{e
pu{ewa za postizawe èqenog efekta) i apstinencijalne
smetwe po prestanku redovnog pu{ewa — anksioznost, raz-
dra`qivost, te{ko}e u koncentraciji, nemir, jaka èqa za
duvanom, glavoboqa, probavne smetwe, usporeni rad srca...
Efekti nikotina su uvek telesni i psihi~ki:
— telesni — ubrzava rad srca; pove}ava krvni pritisak;
pove}ava koli~ine antidiureti~nog hormona; suàva per-
iferne krvne sudove; pove}ava razgradwu estrogena; remeti
raspodelu krvi; remeti metabolizam...
— du{evni — umiruje i opu{ta pu{a~a (kratkotrajno),
poboq{ava raspoloèwe ili ne, a {to zavisi od: po~etka
pu{ewa, op{te konstitucije pu{a~a, duìne pu{a~kog staà,
vrste pu{a~kih navika, broja i dubine udisanog dima,
konkretne situacije.
2. Ugqen-monoksid je bezbojan, otrovan gas i ima ga u rela-
tivno visokoj koncentraciji, u duvanskom dimu. Vezuje se brzo
za hemoglobin i stvara karboksihemoglobin, i tako
onemogu}ava dobro snabdevawe krvi kiseonikom, te oko 15%
krvi iskqu~i iz wegove osnovne namene, snabdevawe tkiva
kiseonikom a {to generi{e, uzrokuje vrtoglavicu, glavoboqu,
poreme}aj disawa, gr~eve u mi{i}ima kod pu{a~a. Hroni~no
smawewe priticawa kiseonika u tkiva uzrokuje poreme}aje
metabolizma, rasta i oporavqawa organizma. Oksidansi u
dimu cigareta o{te}uju endotel (unutra{wi sloj zida)
krvnih sudova i omogu}avaju da se na o{te}enim mestima
taloì holesterol, pa tako nastaju suèwa svih krvnih sudo-
va. Ove promene na arterijama kona~no uzrokuju bolesti srca
(infarkt...) i druge zna~ajne bolesti krvnih sudova ({log...).
3. Katran je sagorela biqna smola, braon lepqiva masa,
koja ostavqa mrko-crna obele`ja na prstima, zubima i koì
lica pu{a~a. Katranska smola o
se stvara na vrhu upaqene cig-
arete, na temperaturi od 600 C i sadrì preko 200 hemikalija.
Kod pu{ewa katranske smole se kondenzuju, taloè u
plu}ima (oko 70%) i kontinuirano ugroàvaju zdravqe. Mnoge
supstance u katranu su kancerogene za pu{a~a i za opitne
ìvotiwe. Iritansi u katranu o{te}uju plu}a: uzrokuju
suèwe du{nica, porast sekreta, hroni~no ka{qawe i
o{te}ewe trepqastog epitela (ciliostaza), a koji {titi
plu}a od infekcija i aerozaga|ewa.
[ta je pu{ewe?
Pu{ewe je svako èqeno i aktivno udisawe nekog biqnog
dima koji deluje na nervni sistem, a datira od kako je sveta.
Pu{ewe duvana je oblik pona{awa, odnosno samovoqno
hroni~no trovawe, opasna zdravstveno {tetna navika i
najra{irenija bolest zavisnosti, pored alkoholizma i narko-
manije. Pu{ewe je, danas, uvek pri~a o zdravqu, novcu,
bolesti, mafiji... koja siroma{ne narode uglavnom, a posebno
sistematski uru{ava omladinu zarad „profiterskih intere-
sa“. Rak „kosi“ pu{a~e, {irom sveta, ne bira `rtve... i kraq
Engleske Xorx VI je umro od raka plu}a. Pu{ewe u~estvuje u
formirawu pona{awa. Cigareta postaje veza za razne
doga|aje i druge navike — ponavqane situacije automatiski
prati paqewe cigareta: pijewe kafe, posle obeda, pre
spavawa, da se o~uva budnost... Pu{a~i imaju potrebu da
zadovoqe oralne potrebe, da pomo}u cigarete umawe svoje
nevoqe, razdra`qivost i psihi~ku tenziju... Agresivnost je
wihovo svojstvo — pu{e u svim sredinama i prilikama, ne
obaziru}i se na molbe, zahteve pa i proteste okoline. Pu{ewe
je hroni~no samoubistvo koje se od drugih samoubistava raz-
likuje samo po tome {to traje duè i {to samoubica vara sebe
da „uìva“ u ~arima nikotinske smrti.
Duvanski dim je prisutan svuda: na ulici i u kafani, u
posteqi i za porodi~nom trpezom, na radnim mestima i u
salonima, na zabavama i va{arima, na odmorima i putovawima
i „kadi“, najvi{e tamo gde se qudi masovno okupqaju, gde u
opu{tenoj atmosferi, ali ìvotno zaga|enoj sredini,

razmewuju misli i ideje. Duvanski dim golica ~ula mirisa,
ukusa, koù, o~i, ruke, umiruje nerve, ali razara jedan prirod-
ni enzim koji je prirodni ~ista~ zaduèn za eliminisawe
dopamina iz mozga. Pu{ewe (nikotin) postaje „droga za sve
prilike“, stvara ugodu, opu{ta, relaksira pu{a~a ali prijat-
no delovawe prolazi brzo i ne traje duè od samog pu{ewa.
Pu{ewe, kao pona{awe, ima odvojeno mesto od drugih
bolesti zavisnosti, iz vi{e razloga: {iroko je dru{tveno i
socijalno prihva}eno, iako o{te}uje zdravqe; ne izaziva
neposredne {tetne posledice kao pijewe i drogirawe; ne
uzrokuje asocijalne i antisocijalne poreme}aje u velikom
stepenu, iako na zapadu postaje nekulturno pona{awe; ne
ugroàva brzo i te{ko porodicu i dru{tvo (moralno, ekonom-
ski...). Uvek, pu{ewe truje sve, o{te}uje pu{a~a ali i sve u we-
govoj okolini: decu, porodicu, sredstva za rad... Narodna
poslovica kaè: „Duvan truje i ubija umne i mawe umne osobe“
a J. W. Goethe kaè: „U pu{ewu ima zlobne neuqudnosti i
drske asocijalnosti“.
Pu{ewe je zavisnost od sna`ne droge nikotina, neslobo-
da. Koreni nikotinske zavisnosti obuhvataju sloène fizio-
lo{ke i psiholo{ke mehanizme koji podsti~u i odràvaju
razne oblike pu{a~kog pona{awa, pa ~ak i stvaraju neke dobre
efekte, kao {to su brè i boqe izvr{avawe zadataka,
uspe{nije prera~unavawe i savla|ivawe stresa...
Pu{ewe je trovawe „na rate“, jer svaka popu{ena cigare-
ta uti~e, iz dana u dan, nepovoqno: na krvne sudove, na krvni
pritisak, na rad srca, na kori{}ewe kiseonika, na funkcije
drugih organa, a {to sve generi{e zdravstveni rizik sa
nepredvidivim posledicama.
Pu{ewe je najve}i, naizgled bezazleni, neprijateq
~ovekovog zdravqa. Pu{a~i ~e{}e boluju, prvi su `rtva
prehlada i gripa, duè se le~e, ~e{}e obolevaju od
neizle~ivih pu{a~kih bolesti. Stru~waci su dokazali da
organizam pu{a~a po~iwe da popu{ta pred najezdom duvan-
skih otrova posle oko 100.000 popu{enih cigareta, {to zna~i
posle 13—14 godina pu{a~kog staà, ako pu{i prose~no 20 cig-
areta dnevno. Postoje ~ak 20 na~ina kako pu{ewe cigareta
moè da {kodi (istraìvawa u V. Britaniji).
Pu{ewe je „odabrano robovawe“

Mnogi pu{a~i, koji misle o mogu}im tragi~nim pos-
ledicama, uzdaju se u superfilter, koji navodno otklawa
{tetne materije ali, ove i daqe ostaju u duvanskom dimu, oso-
bito gasovi kao npr. ugqen-monoksid. Skoro svi qudi to znaju, a
mali je broj koji nepu{ewe prihvata kao oblik pona{awa. To je
i razumqivo kod zdravih osoba ali ne i kod bolesnika sa
te{kim, nekada smrtonosnim bolestima koje se uzro~no povezu-
ju sa pu{ewem (infarkt srca, rak plu}a, te{ke plu}ne smetwe,
pu{a~ka noga...) a koji ne mogu da ostave pu{ewe, ne misle na
zdravqe ve} na cigaretu, „moje je pro{lo“. Ako to i u~ine, pate,
mu~e se, ulaù veliki napor. Pu{a~i se brane od svakog prigov-
ora pred sobom, pred drugima i pred dru{tvom, izjavama da je to
wihov li~ni izbor u koji drugi nemaju pravo da se me{aju. Ali,
pu{ewe nije vi{e li~na stvar, individualna opredeqenost,
sloboda po{to ugroàva slobodu drugih, ve} postaje problem
~itavog dru{tva, odnosno, postaje socijalno-medicinski
poreme}aji pona{awa. Pu{ewe je samo oblik „autohipnoze“ i
to mo`da obja{wava verovawe: „Duvan umiruje ìvce“, kaè
savremeni ameri~ki psihoanaliti~ar H. Funk.
Pu{ewe je veoma ra{irena pojava u svetu, i ima karakter
pandemije pa i kod nas. Pu{ewe se kod nas, u ve}ini, smatra
normalnim, prihva}enim oblikom pona{awa, a sve vi{e pu{i
omladina, osobito ènskog pola. Uz sve ograde, mogu}e je pret-
postaviti da je wegovom {irewu doprineo i ovaj na{
izmeweni qudski, dru{tveni, egzistencijalni i kulturni
prostor, a svakodnevne brojne te{ko}e i probleme mnogi
poku{avaju da re{e pijewem, drogirawem pa i pu{ewem. U
su{tini ovo je samo svesni ili nesvesni na~in da se pobegne
iz o~aja na{e svakodnevice.

Pu{ewe je, mora se re}i, te{ko i poniàvaju}e robovawe
a u {ta smo mogli da se uverimo i u toku agresije NATO na
na{u zemqu. Kao {to znamo, snabdevawe ìvotnim namirni-
cama je bilo dobro, mirnodopsko, retko su bili mali redovi za
uqe, ali redovi za cigarete su bili kilometarski pred svakom
trafikom, naro~ito u centru Beograda. Tu`no je bilo gledati
nervozne, isu{ene, pepeqaste u licu zavisnike-pu{a~e, oba
pola i svih uzrasta, kako satima ~ekaju dobitak, kutiju ili
vi{e cigareta. Ozare se kada povuku prvi dim, posle dugog
~ekawa, prezadovoqni {to su uspeli.
Mladi su na ni{anu. Novo regrutovawe pu{a~a, me|u
mladima, treba {to pre zaustaviti svim merama, kao {to to
~ine neke industrijske zemqe sveta, gde je antipu{a~ki
pokret veoma razvijen. Duvanske, velike, multinacionane
kompanije ~ine sve da ne izgube profit, zbog velike pre-
vremene smrtnosti pu{a~a i usmeravaju duvanske proizvode
prema novim konzumentima — mladima u siroma{nim zemqama
i zemqama u razvoju. Ponovimo pu{ewe je najubita~nija BZ.
#Ko pu{i — zdravqe ru{i“ (Vuk Karaxi}).
[ta je pasivno — prinudno pu{ewe?

Iako prose~na cigareta gori 12 minuta, pu{a~ je samo
mali deo vremena neposredno koristi, — u stvari, samo mali
deo dima koji proizvede cigareta udi{e pu{a~, ve}ina dima se
raspr{i u okolni vazduh i udi{u ga drugi. Duvanski dim koji
leluja u okolini pu{a~a sadrì vi{e od {ezdeset kanceroge-
na. Zaga|ewe vazduha, nastalo pu{ewem, ku}ne ventilacije
neodstrawuju ve} ga samo raspr{uju okolo.
Pu{a~ je opasan za sve u svojoj okolini, tamo gde ìvi, gde
radi, gde se kre}e, a posebno za decu, trudnice, omladinu,
hroni~ne bolesnike. O tome je govorio J. W. Goethe : „Pu{a~i
zaga|uju vazduh, gu{e svakoga oko sebe, pa nepu{a~i ne mogu
da se odbrane“. Dokazano je da boravak u prostoru gde se pu{i,
npr., u toku sastanka, ima za nepu{a~e isti u~inak kao da oni
pu{e po jednu cigaretu na sat. Nepu{a~i su prakti~no „opit-
ni kuni}i“ pu{a~a i te{ko je podneti pu{a~ku bezobzirnost,
te{ko je pomiriti se sa zaga|enim vazduhom i jo{ teè prihva-
titi prisilno, pasivno pu{ewe. Prisilno udisawe duvanskog
dima, kada druga osoba pu{i, moè biti dvojakog porekla: od
dima upaqene cigarete (sporedni izvor) i od dima izba~enog
iz plu}a pu{a~a kod pu{ewa (glavni izvor). Ovaj sporedni
izvor dima sa vrha upaqene cigarete ima 50 puta ve}u koli~inu
kancerogenih materija od dima koji pu{a~ udi{e.
Duvanski dim je naj~e{}i izvor zaga|ewa vazduha u
zatvorenim radnim prostorijama a wegovom {tetnom delo-
vawu izloèni su i nepu{a~i u okruèwu, ~esto isto toliko
koliko i pu{a~i, jer pu{a~i ne uvla~e uvek dim ve} „pu}kaju“
(lula{i). U jednoj prostoriji, veli~ine 45 kubnih metara,
posle popu{enih dve kutije cigareta koli~ina ugqen-monok-
sida u krvi nepu{a~a se pove}ava i do stepena zasi}enosti
hemoglobina od 4%. Kao reakcije sa kratkotrajnim posledica-
ma kod nepu{a~a se javqaju: glavoboqa, peckawe u o~ima,
mu~nina i alergijske reakcije na duvanski dim. Naro~ito su
ugroèni sr~ani bolesnici koji borave u zadimqenim pros-
torijama. Narod kaè: „jedan pu{i, sto ka{qe“.
Pasivno pu{ewe ubija — pu{ewe nije li~na stvar

Pasivno pu{ewe je najopasnije za trudnice i osobe koje
ve} imaju sr~ana, vaskularna ili plu}na oboqewa. Pove}ava
se i smrtnost nepu{a~a zbog duèg pasivnog pu{ewa za 10-
30%. Rak preti pasivnim pu{a~ima. Osobe koje ìve sa
pu{a~em imaju 26% ve}e {anse da dobiju rak plu}a i 23% ve}i
rizik da obole od infarkta srca, {loga (Britanska studija
1998). U Francuskoj godi{we umire najmawe 800 osoba od raka
plu}a, koje izaziva pasivno pu{ewe.
Ugroèna su posebno odoj~ad i deca, i ova postaju
naro~ito sklona infekcijama plu}a, uva, nosa, grla pa i
ozbiqnim plu}nim oboqewima, ako ìve u porodici gde se

pu{i. Istraìvawa dokazuju: 42% dece su operisana od krajni-
ka — ako jedan roditeq pu{i; 51% ako oba roditeqa pu{e a
samo 28% dece su operisana od krajnika — ako roditeqi ne
pu{e, a sve zbog u~estalih infekcija disajnih puteva
(Francuska); deca mla|a od pet godina imaju, tako|e, dva puta
~e{}e infekcije nosa, gu{e, sredweg uva ako majke pu{e;
svaka peta „smrt u kolevci“ je uzrokovana pu{ewem roditeqa;
50% dece ~e{}e postaju astmati~ari kad odrastu, ako su
roditeqi pu{a~i; mladi astmati~ari su 63% le~eni ~e{}e u
bolnicama, ako roditeqi pu{e (V. Britanija).
Da li deca to zasluùju? Ona ~esto opomiwu odrasle da
ugase cigaretu: „tata, mama, ugasi cigaretu“. Deca ne mogu da
biraju roditeqe nepu{a~e i od duvana ~istu sredinu, za razliku
od odraslih osoba. Posebno je va`no da roditeqi i porodica
sve ovo znaju a svojim nepu{ewem za{tite zdravqe svoje dece i
zdravqe osoba svoje okoline. Pu{ewe u prisustvu nepu{a~a ne
dozvoqava i elementarna kultura i osnovno vaspitawe.
Me|uqudske odnose ugroàva i pu{ewe a svi smo svedoci
~estih nesporazuma pa i sukoba izme|u pu{a~a i nepu{a~a na
sastancima i u radnim prostorijama. Nasiqe pu{a~a nad
nepu{a~ima je besprimerno i na upozorewa nepu{a~a —
pu{a~i reaguju paqewem nove cigarete. Tako se i stvaraju
lo{i me|uqudski odnosi i umawuju efekti u radu. Pu{ewe
ometa supru`nika, posebno ako je bolesnik. U Londonu je
bolesnik ubio ènu pu{a~a i dvoje dece (2004). Posledwih
godina je sve ve}i broj onih pu{a~a koji imaju obzira prema
nepu{a~ima kao i broj onih nepu{a~a koji se otvoreno
suprotstavqaju pu{a~ima. Sve se ~e{}e zajedni~ki odlu~uje o
tome da li da se na sastancima pu{i ili ne. Nepu{a~i na
razne na~ine upozoravaju pu{a~e da je pu{ewe na radnom
mestu kao i u vozilima nepoèqno (nalepnice, plakate).
Kakvi su pu{a~i?
Mnogi pu{a~i su izuzetno nadareni qudi, ~esto i na
visokim poloàjima gde odlu~uju o drugima, finansijama,
politi~kim potezima i sli~no. Ipak, posle ponovqenih
poku{aja da prestanu sa pu{ewem oni utvr|uju da nisu u stawu
gospodariti ovim na oko jednostavnim oblikom svog
pona{awa. Da li aktivni pu{a~i imaju slabiju voqu nego
nepu{a~i ili biv{i pu{a~i? Da li milioni pu{a~a nas-
tavqaju da pu{e iz razloga koji su ja~i nego {to se prvobitno
mislilo? [ta, na primer, primorava `rtvu sr~anog napada —
infarkta da pripali cigaretu u trenutku kad ga invalidskim
kolicima iznose iz koronarne jedinice? Da li pu{a~ vr{i
slobodan izbor i da li je on sam odgovoran za svoje pona{awe?
Nau~na istraìvawa (fiziologija, farmakologija, psi-
hologija, neurobiologija) osvetqavaju tu neverovatnu mo}
koju duvan ima nad qudima. Utvr|eno je — nikotin je sna`na,
opasna droga koja stvara zavisnost kao heroin, kokain ili
amfetamin, a za mnoge qude je znatno ja~i u stvarawu zavisnos-
ti od alkohola.
Pu{a~ je rob duvana, stalno na „mrtvoj straì“ prema
cigaretama, silni motivi ga pokre}u da zapali: ~im se probu-
di, pre nego {to zaspi; posle jela i uz kafu i „pi}ence“; kad
iza|e iz autobusa ili u automobilu; zbog nervoze i napetosti,
usamqenosti i druèqubivosti; zbog „ulaska u starije
dru{tvo“ i opona{awa umetni~kih idola; i u predahu izme|u
te{kog rada i slatkog uìvawa. Pu{a~ pu{i, dakle, uvek kad
god je to mogu}e i sve dok mu prsti, lice, obrve, usta, zubi,
grlo, `drelo, plu}a i sve po ku}i ne poùti, posivi i sasvim
se sparu{i.
Pu{a~, obi~no, u toku celog dana odràva stalnu kon-
centraciju nikotina u krvotoku, kao da postoji neki
unutra{wi senzorni sistem sli~an termostatu i ovaj „niko-
stat“ kod svakog pada nikotina u krvi nagoni pu{a~a da
„zapali“. Svaki pu{a~ ima svoju „ugodnu zonu“ a ve}ina

pu{a~a ovu odràva sa oko deset cigareta dnevno. Posle
no}nog sna, pu{a~ uvla~i dim duboko da bi dosegao koncen-
traciju nikotina u svojoj krvi a kasnije cigarete se pu{e
mnogo povr{nije. Pu{ewe slabih i ja~ih cigareta donosi
isti nivo nikotina u krvi i to slabijim ili ja~im udisawem
duvanskog dima cigareta. Vidimo neke pu{a~e da maksimalno
angaùju usno-obrazne mi{i}e, kad pu{e formiraju „surlu“
jer su cigarete slabe, treba {to vi{e izvu}i nikotina i
dosti}i svoj uobi~ajeni nivo nikotina u krvi.
Danas se prave cigarete sa mawe tara #katrana“ i nikoti-
na pa da bi imao svoj nikostat, pu{a~ mora vi{e da pu{i, i
~e{}e, a to zna~i da mora vi{e cigareta dnevno da popu{i. To
je velika korist za proizvo|a~a a nama u zemqi ostane 1.500
tona opu{aka sa filterom, svake godine. Opu{ci se te{ko i
sporo razlaù pa enormno zaga|uju zemqi{te i vodojaè,
vodu, pa i tako {tete zdravqu.
Pu{a~i ne pu{e prema jednom utvr|enom rasporedu.
„Nikostat“ ne obja{wava celokupno pona{awe pu{a~a, ne
obja{wava raspored pu{ewa. Neodoqivu èqu za cigaretom,
pored nivoa nikotina u krvi, odre|uju i mnogi drugi ~inio-
ci. Sve ovo svedo~i da je pu{ewe sloèna {tetna navika, zav-
isnost, bolest koja se brzo i ~vrsto ugra|uje u ìvot, koja pod-
vla{}uje snagu voqe i koja kona~no naru{ava zdravqe svakome
ko se pu{ewu pre pusti.
Li~nost pu{a~a
Li~nost pu{a~a, prema nekim istraìvawima psihologa,
karakteri{u: neuravnoteènost, sumwi~avost, sebi~nost,
lako umarawe, dosada... Ove li~nosti imaju izrazitiju
potrebu za dru{tvom, za pa`wu od okoline, te i agresivnost
prema nepu{a~ima uz javno omalovaàvawe nau~nih saznawa o
{tetnosti pu{ewa. Zrela, zdrava, uskla|ena li~nost je
zadovoqna, uravnoteèna je, uskladila je intelektualna, emo-
cionalna, nagonska, moralna svojstva i oformila karakterne
osobine a {to ukqu~uje i pona{awe po „principu realnosti“,
odbacivawe {tetnih zadovoqstava i ~ovekoqubivost odnosno
brigu o potrebama drugih oko sebe. A pu{a~?
Ipak, pu{a~i su heterogena grupa i ne moè se govoriti o
pu{a~u kao tipi~noj osobi. Mogu se razlikovati tri tipa
pu{a~a: pu{a~ iz uìvawa, pu{a~ iz navike i pu{a~ koji
traì psihi~ko rastere}ewe u cigareti.
1. Pu{a~ iz uìvawa — pu{i jer mu to ~ini zadovoqstvo,
pali cigaretu kada pije kafu, kada ~ita ili kada slu{a
muziku, kada je u ne~emu uspeo, kada je zadovoqan sobom i kada
je u dru{tvu dobrih prijateqa. Budu}i da se pu{ewe
ograni~ava na odre|ene prijatne doìvqaje, stepen zavisnos-
ti kod ovih pu{a~a nije naro~ito veliki.
2. Pu{a~ iz navike — redovno pali cigarete u odre|eno
doba dana (npr. ujutru posle doru~ka ili uve~e uz televizor)
ili kod odre|enih aktivnosti (npr. nastavnik u zbornici dok
~eka po~etak slede}eg ~asa ili taksista u pauzi izme|u dve
vo`we). Mnoge svakodnevne radwe se tako i toliko povezuju sa
pu{ewem da one skoro automatski izazivaju pokret za
paqewem cigarete. Rezultat svega toga je intenzivno pu{ewe.
3. Pu{a~ zavisnik — traì psihi~ko rastere}ewe u ciga-
reti, pu{i da bi se lak{e sna{ao u neprijatnim situacijama.
On npr., pali cigaretu kada je u nekoj teskobi ili kada se
pla{i ne~ega. Pu{ewe mu donosi kratkotrajno ose}awe
olak{awa. Teskoba za momenat nestaje. Tako neposredno
doìvqena rastere}ewa dovode do jake zavisnosti u pu{ewu.
Poku{ajte sami ili potraìte pomo} da ostavite
pu{ewe. I strastveni pu{a~ moè bez cigareta ali èqu za
prekid pu{ewa treba podupreti nekim motivom, za ovako
zna~ajnu odluku (zdravqe, tro{ak, smrad, qubav...). Upu}eni
pesimisti kaù da je bolest jedini pravi motiv da strastveni
pu{a~ ostavi duvan, nedostatak para ili zabrana prodaje cig-
areta a to je ipak utopijska èqa jer bi profiteri izgubili
— trgovci, reklamne slu`be a posebno dràvna kasa. Pu{a~i
su `rtve profitera. Duvanska industrija sveta, i ne samo

ona, ~ini sve da o~uva biznis, pa umrle pu{a~e ili pak one
koji ostave pu{ewe sa lako}om zamewuje sa dva ili tri mlada
pu{a~a, uglavnom iz siroma{nih zemaqa sveta. Ve}ina
pu{a~a, brani svoju samoubila~ku filozofiju, svoju zavisnost
i svoju bolest ~esto i op{tim i neumesnim obrazloèwima,
tipa: „mora se od ne~ega umreti... qudi umiru od svega... umre}u
uz zadovoqstvo... kada do|e vreme...“
Gde su najtvrdokorniji pu{a~i

Balkan je raj za pu{a~e. Na Balkanskom poluostrvu ìve
najtvrdokorniji pu{a~i na svetu, jer je izme|u 30 i 40 odsto
odraslih zavisno od nikotina, iako pu{ewe, {to je dokazano,
izaziva preranu smrt.
Qudi u ovom delu Evrope su najstrastveniji pu{a~i na kon-
tinentu, a mo`da i na svetu — izjavio je ovih dana Mark
Danzon, direktor Svetske zdravstvene organizacije za Evropu
okupqenima na regionalnoj konferenciji za spre~avawe
pu{ewa, odrànoj u Sofiji. Skupu su prisustvovali pred-
stavnici vlada Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske,
Hrvatske, Makedonije, Moldavije, Rumunije i Srbije, kako bi
se dogovorili o zajedni~koj strategiji u borbi protiv pu{ewa
i pravilima koja bi po{tovale sve zemqe regiona. Danzon je
ocenio da je do sada „gotovo zanemarqiva pa`wa poklawana
borbi protiv pu{ewa“.
U isto vreme, ocenila je Svetska banka u najnovijem
izve{taju, „odsustvo akcije moè se objasniti sna`nim delo-
vawem duvanskog lobija, lo{im ili gotovo nikakvim zakoni-
ma o zabrani pu{ewa, celokupnom dràvnom politikom i
„rupama“ u zakonima, korupcijom, organizovanim kriminalom
i wegovom povezano{}u sa {vercerima cigareta“.
„U Hrvatskoj i Rumuniji, vi{e od 25 odsto ukupnog konzu-
mirawa cigareta otpada na {vercovane cigarete, 47 odsto u
Bosni i Hercegovini, dok Albanci strast zadovoqavaju sa
vi{e od 80 odsto {vercovanih cigareta“, nagla{ava se u
izve{taju Svetske banke.
Objavqen je i podatak da su Bugarska Gr~ka, Italija i
Turska najve}i proizvo|a~i cigareta u Evropi, a tradicija i
navika „druèwa sa cigaretom“ omogu}ava da se odràva
zama{no gajewe duvana i velika proizvodwa cigareta.
Pove}ana smrtnost na Balkanu se jo{ tuma~i „nesre}nim
okolnostima“, dok se pu{ewe me|u najmla|om populacijom,
ali i ènama, smatra „znakom slobode li~nosti, ènskom
emancipacijom i ìvotnim zadovoqstvom“, obja{wewima koja
su u drugim delovima Evrope odavno napu{tena, re~eno je u
izve{taju (2006).
Pravila o lepom pona{awu pu{a~a

Pu{ewe nije vi{e li~na stvar. U Srbiji ne mogu ni
mu{karci, ni ène, sada i omladina, ìveti bez duvanskog
dima. Statistika o na{em pu{ewu je porazna.
Pu{ewe u~estvuje u formirawu pona{awa. Cigareta
postaje veza za razne doga|aje i druge navike — ponavqane
situacije automatski prati paqewe cigareta: pijewe kafe,
posle obeda, pre spavawa, da se o~uva budnost... Pu{a~i imaju
potrebu da zadovoqe oralne potrebe, da pomo}u cigarete umawe
svoje nevoqe, razdra`qivost i psihi~ku tenziju... Agresivnost
je wihovo svojstvo — pu{e u svim sredinama i prilikama, ne
obaziru}i se na molbe, zahteve pa i proteste okoline.
Pu{ewe je prisutno na svakom skupu, a nije retko, da se
neko od nepu{a~a àli, ili pak mora da iza|e iz zadimqene
prostorije, ima zdravstvene tegobe u dodiru sa duvanskim
dimom. I pored zakonske zabrane pu{a~i svoju zavisni~ku
strast moraju da zadovoqe „ovde i sada“. Ipak, treba o~uvati
kulturni nivo i pored pu{ewa, evo nekih nu`nih pravila za to:
— ne pu{ite u sobi bolesnika,
— ne pu{ite ako nema pepeqare na stolu,
— ne otresajte pepeo cigarete na pod,
— ne govorite sa cigaretom u ustima,

— ne pu{ite na ulici,
— ne pu{ite u gostima, dok ne zatraìte dozvolu,
— ne pu{ite za vreme posluìvawa jela i dok neko jede za
stolom,
— ne pu{ite me|u prijateqima nepu{a~ima, po~e}e da
Vas izbegavaju,
— ne bacajte opu{ak na plo~nik, ve} u kantu za otpatke,
— bacajte opu{ak, samo uga{en, u kantu za otpatke,
— ne bacajte neuga{en opu{ak u prirodi (poàri),
— ne pu{ite ujutru pre nekog „zalogaja“,
— ne pu{ite cigaretu do kraja,
— ne palite cigaretu na cigaretu.
U Velikoj Britaniji, pu{a~e vi{e „ne mole“ ve} „udaraju“
po xepu. Ako pu{a~ baci pikavac na ulici — kazna je 50 funti
(75 evra).
Rasprostrawenost pu{ewa
Pu{ewe duvana je najra{irenija bolest zavisnosti,
po{ast savremenog sveta, jeftino, legalno i smrtonosno
drogirawe. U svetu ima oko 1,2 milijarda pu{a~a oba pola i
svih uzrasta. U industrijskim zamqama ène pu{e od 20—40%,
mu{karci od 30—40%, a u zemqama u razvoju ène pu{e od 2-
10%, mu{karci od 40—60% (slika 2). [iri se daqe u nerazvi-
jenim zemqama i zemqama u razvoju i poprima karakter epi-
demije, osobito me|u mladima i osobama ènskog pola.
Smawuje se u zemqama zapada, zahvaquju}i usvajawu i
sprovo|ewu nacionalnih programa protiv pu{ewa.
Zanimqiva je i novija distribucija pu{ewa i pu{a~a u siro-
ma{nim i bogatim zemqama sveta: u nerazvijenim zemqama
ima 73% pu{a~a (800 miliona), pu{i 48% mu{karaca i 7%
èna; u razvijenim zemqama ima 27% pu{a~a (300 miliona),
pu{e 42% mu{karaca i 24% èna. Siroma{ni su i ovde `rtve
mega propagande duvanske industrije Zapada i Amerike, koja
kontroli{e svetsko legalno i ilegalno trì{te cigareta. U
na{u zemqu se „uselio“ — Filip Moris. Svi su zadovoqni —
proizvo|a~i duvana, zaposleni u DIN-u, pu{a~i, vlada...
Filip Moris je ispunio sve obaveze iz ugovora o kupovini
DIN-a. U buxetu sedam milijardi. „Na zdravqe“ (slika 2).
Slika 2. Duvan: epidemija u celom svetu
Omladina po~iwe rano da pu{i i sa 15 godina starosti

pu{i u: Izraelu 5%; [vedskoj 9%; Americi 12%; Nema~koj
18%; a u Bugarskoj 41%. U Srbiji u sredwim {kolama (od 15 do
18 godina) omladina pu{i od 36 do 45%. Na{i u~enici sve
vi{e pu{e. Pu{ewe u {koli je zabraweno, ali nije ispred
{kole, na putu prema ku}i... U~enici pu{e obi~no u {kolskim
toaletima, a de{ava se da #zapale“ u u~ionicama kada gube ~as.
Mnogi zapale cigaretu i u hodnicima. Mnogi profesori
#vaspita~i“ sve to mirno posmatraju, pogotovu ako su i sami
pu{a~i. Tu mogu pomo}i samo o{tre kazne — zakonske mere,
punova`ne za |ake i profesore. Me|utim, Crnogorci #pu{e
kao Turci“ a u ciqu smawewa pu{ewa i {tetnih efekata

duvana na zdravqe naroda, doneli su Zakon o zabrani pu{ewa
na javnom mestu. Niko taj Zakon ne po{tuje, napla}ene su samo
tri kazne. Gra|ani Podgorice kaù: #kad vidim da po{tuju
Zakon oni koji su ga i doneli, tada }u ga i ja po{tovati. Ne
pada mi na pamet da pla}am kaznu, qutito odgovara pu{a~“.
U Srbiji se pu{i previ{e, preko 2.400 cigareta po
stanovniku godi{we ili 1.600 tona mese~no, odnosno dnevno se
popu{i vi{e od sedam miliona paklica, doma}ih ili uvoznih
cigareta. Sporadi~ne studije ukazuju da u Srbiji pu{i: 37%
ukupne populacije, 53% radne populacije, 26% u~enika, 45—53%
odraslih mu{karaca kao i studenata oba pola. Lekari pu{e
37%, lekarke 35% (najamwe pu{e pulmolozi, onkolozi, kar-
diolozi, a najvi{e hirurzi, psihijatri). U SAD lekari pu{e
do 3%, u Australiji i Engleskoj mawe od 7%.
Pu{ewe je kod nas normalno, prihva}eno pona{awe.
Postali smo druga zemqa u Evropi po ra{irenosti duvana.
Omladina sve vi{e pu{i, sve ranije po~iwe da pu{i, osobito
devoj~ice. Po~iwe se sa pu{ewem rano, u osnovnoj {koli,
de~aci 11, 12 godina a devoj~ice kasnije sa 17, 18 godina. U
{kolama Novog Sada do 14. godine pu{i 12%, redovno 3% a u
sredwim {kolama pu{e 46%, redovno 31%, a ukupno 17%
{kolske dece pu{i. Pu{ewe stvara sigurnu osnovu za mogu}i
razvoj alkoholizma i narkomanije.
Srbija je na drugom mestu u Evropi po broju pu{a~a, s
obzirom na to da se u woj dnevno zapali 73 miliona cigareta, a
zvani~na nacionalna statistika nezdravog ìvota svedo~i da
svaki drugi mu{karac i svaka tre}a èna u Srbiji ne mogu da
zamisle ìvot bez duvanskog dima. Ovoj poraàvaju}oj statis-
tici treba dodati podatak da je svako ~etvrto dete od petog do
osmog razreda osnovne {kole — pu{a~, i da svaki drugi student
Beogradskog univerziteta drì zapaqenu cigaretu (2006).
Izra~unato je da se u Beogradu svakodnevno popu{i 20
miliona cigareta (600.000—750.000 evra), za koje vreme pu{a~i
izbace 60.000 kubnih metara duvanskog dima u ve} zaga|eni
vazduh grada. Pu{a~i, zna~i, svakodnevno odbace i 20 miliona
opu{aka koji i najvi{e fizi~ki zaga|uju grad. Na ulici, na
autobuskim, tramvajskim i trolejbuskim stanicama uvek je
previ{e razbacanih opu{aka i praznih kutija cigareta.
Opu{ci kona~no stiù u deponije, rastvaraju se posle ki{e i
otrovi dospevaju u vodosisteme. Ekosredina je ugroèna.
Cena pu{ewa je ogromna i pla}a se bolestima, in-
validitetom i prevremenim umirawem pu{a~a — od 15 do 20
godina. U organizmu pu{a~a nema }elije, tkiva ni organa koji
nisu o{te}eni pu{ewem, pa od tzv. bolesti pu{ewa (rak,
bolesti srca i krvotoka, bolesti plu}a...) u svetu prevremeno
umre oko pet miliona qudi godi{we, a kod nas od 25 do 35.000
pu{a~a. Svakog dana u svetu prevremeno umre oko 13.000
pu{a~a, odnosno svakog minuta umre oko 6 do 7 pu{a~a, a za 20
godina umira}e 30.000 dnevno. Futurolozi predvi|aju da }e
mladi ro|eni izme|u 1970. i 1990. godine, ako se zadrì ova
rasprostrawenost navike pu{ewa, umreti prerano i to: u raz-
vijenom zapadnom svetu svaki drugi, a u zemqama u razvoju
svaki ~etvrti. Sve ovo ~ini oko 250 miliona prerano umrlih
qudi na ovom svetu. Zbog pu{ewa duvana prose~no }e godi{we
umirati izme|u 10 i 15 miliona qudi, a ako se epidemija
pu{ewa pro{iri ekspanzivno u zemqama u razvoju, {to se
o~ekuje, onda }e to biti i ve}i broj rano umrlih osoba. O~eki-
vani ìvotni vek pu{a~a se skra}uje u zavisnosti od: broja
dnevno popu{enih cigareta, sadràja ugqen-monoksida,
katrana i nikotina u cigareti, pu{a~kog staà, dubine
uvla~ewa dima i duìne opu{ka.
Uzroci pu{ewa
Pu{ewe je nau~eno, nezdravo pona{awe, ìvotni stil
utemeqen u porodici, izmodelirano uz pomo} dru-
gova/drugarica u vreme {kolskih dana odnosno u mladosti.
Mlada osoba, „sudbinski“ odlu~uje da li da pristupi armiji
pu{a~a ili ne, i pored dva uzro~na faktora (duvan, sredina),

i da li }e se trofaktorski uzro~ni „za~arani trougao“
zatvoriti (slika 1).
Qudsko pona{awe, u osnovi, odre|uje vaspitawe, op{te i
zdravstveno. Pona{awe se moè uskladiti sa znawem ali poz-
itivno znawe treba da bude i pra}eno emocionalnim
prihva}enim pozitivnim stavovima, verovawima protiv
pu{ewa. Znawe o {tetnosti pu{ewa duvana, dete dobija
nesistematski od roditeqa, nastavnika, medija a mnogi od
ovih vaspita~a odmah iza „pedago{kog ~asa“ pu{e. Dete je
zbuweno neskladom izme|u poruka i dela i bira obi~no dela
ovih „pedagoga“.
I tako, deca i omladina pu{e jer pu{e wihovi roditeqi,
u~iteqi, nastavnici, pu{e osobe u dru{tvu, grupi, sa kojima
se identifikuje. Duvanska industrija ulaè niz napora da
omladini dokaè kako je pu{ewe lepo i pametno (reklame,
pakovawa...). Dete i mlada osoba se ne mogu nikako uveriti u
zdravstvenu opasnost pu{ewa, ako vidi lekara, medicinsku
sestru da pu{e, a ovi znaju najvi{e o zdravqu, ili bar treba da
znaju. U osnovi pu{ewa je nezdravo vaspitawe u koje su
utkane: navike, obi~aji, verovawa, stavovi..., mikrosredine, u
kojoj mladi rastu i gde se razvijaju. Odvratiti decu od pu{ewa
razumnim upozorewima pojedinaca koji pu{e, prakti~no je
nemogu}e, ali treba ~initi sve da mladi ugrade u svoje
pona{awe upozorewe „pu{ewe je prva stepenica u razvoju
alkoholizma, narkomanije i side“.
Za{to qudi pu{e?

Uzroci pu{ewa su mnogoborojni. Niko ne po~iwe da pu{i
zbog toga {to za tim ose}a telesnu potrebu, kao na primer, za
jelom i pi}em. Uvek su neki drugi razlozi, zbog kojih se pali
prva cigareta: deca rado i u svemu opona{aju odrasle, pa i
one koji pu{e. Roditeq je prvi primer, pu{a~ roditeq i
nenamerno usmerava svoje dete prema pu{ewu. Osim toga, i
na{e dru{tvo pu{ewe dozvoqava, toleri{e i podsti~e (kao i
konzumirawe alkohola).
Za{to qudi pu{e? Za{to pu{a~i ose}aju zadovoqstvo
dok u ruci drè omiqenu cigaretu? [ta se to doga|a u mozgu
pu{a~a? Mnogo je poku{aja bilo da se na ovo odgovori, a
odgovori se kre}u od uìvawa — jer duvanski dim „golica“ ~ula
mirisa, ukusa, koè (prstiju), angaùje o~i, ruke, umiruje
nerve, pa preko oralne fiksacije pu{a~a do razvoja posebne
pu{a~ke li~nosti. U osnovi svega je dvostruka zavisnost
pu{a~a (psihi~ka i fizi~ka). Nikotin je droga koja stvara
sna`nu fizi~ku zavisnost, a hemijski procesi (neurotransmi-
teri) u mozgu igraju glavnu ulogu, u nastanku zavisnosti.
Iako mozak ima preko 100 milijardi nervnih }elija, wiho-
va funkcija je, uglavnom, idealno sinhronizovana. Nedavno su
doga|awa u mozgu vizuelizirana u Nacionalnoj laboratoriji
dràva Wujork (N. Wolkov i J. Fauler). „Treba prvo shvatiti
na~in funkcionisawa na{eg mozga: neuroni (nervna }elija sa
nastavcima) komuniciraju me|u sobom putem hemijskih supstan-
ci — tzv. neurotransmitera (neuroprenosioci), koje putuju od
jedne do druge }elije i nose poruke, a poruka stiè i do na{e
svesti. Dopamin ciqa odre|eni deo mozga, odnosno odre|eno
jezgro mozga i stvara zadovoqstvo, ugodu. Otkrili smo sni-
mawem mozga specifi~nu „strategiju“ duvana, u skladu sa ovim
mehanizmom. Ne smete nikako zaboraviti: pu{ewe duvana su
vrata za druge zavisnosti“, obja{wava dr N. Wolkov.
Pu{ewe razara i enzim monoaminooksidazu B (MAO B).
Ovaj enzim je prirodni ~ista~ i zaduèn, upravo, da elimi-
ni{e dopamin u na{em mozgu. Usled razarawa MAO B
nagomilava se dopamin u mozgu i uzrokuje ili poja~ava
doìvqaj zadovoqstva kod pu{ewa. Ove doìvqaje ja~aju i
neke druge supstance, te se, na primer, uz cigarete pije rado
alkohol i kafa i tako se otvaraju vrata i za druge zavisnos-
ti (alkoholizam, narkomanija).
Pu{ewe — bolest zavisnosti

Svetska zdravstvena organizacija pu{ewe inkorporira u
BZ — toksikomanije, skupa sa alkoholizmom i narkomanojom i
{ifrira sa F17 (MKB-10). Omogu}eno je i pra}ewe svih
modaliteta, pojavnih oblika pu{ewa kao bolesti (akutno
trovawe, zloupotreba, zavisnost...). Me|utim, ovu {ifru
lekari prakti~no ne koriste, nema je u zdravstvenim kartoni-
ma. Ova {ifra F17 treba da se na|e uvek na prvoj strani
zdravstvenog kartona, crveno uokvirena (+ ili —), jer
pre~esto ukazuje kod pu{a~a na uzrok bolesti a posebno je
zna~ajna za le~ewe bilo koje telesne bolesti, ako se zna da duvan
ometa farmakodinamsko dejstvo lekova. Ovo omogu}ava da: nema
lutawa u otkrivawu uzroka 28 pu{a~kih bolesti i na~inu
le~ewa; nema „praznog hoda“ u lekarskoj praksi i nema nera-
cionalnosti u zdravstvu, tako ~esta ukupna ocena rada zdravstva.
Velika ve}ina dugogodi{wih pu{a~a ima znake bolesti
zavisnosti (nesavladiva ùdwa, psihi~ka i fizi~ka zavis-
nost, {tetne li~ne i dru{tvene posledice). Pu{a~ku zavis-
nost stvara nikotin. Pod dejstvom nikotina dolazi do
kratkotrajnog opu{tawa i prijatnog raspoloèwa kod
pu{a~a, ali i do ubrzawa sr~anog rada, pojave nepravilnosti
u otkucajima sr~anog ritma, porasta krvnog pritiska, suèwa
perifernih krvnih sudova, pove}awa nivoa kateholamina i
masnih kiselina u krvi i drugih promena koje deluju nepovo-
qno na organizam u celini. Pu{ewe duvana je, nema sumwe,
zavisnost koja pomaè pu{a~ima da se opuste, da ostanu budni
ili prosto da olak{aju dosadu i zamaskiraju wihove ìvotne
zgode i nezgode. Ova zavisnost je psihi~ka i fizi~ka:
1. Psihi~ka zavisnost — prijatna ugoda, zadovoqstvo i
ritual su èqeni psihoaktivni efekti pu{ewa. Postepena
navika na ve}i broj cigareta, ritual i uigrani na~in
pona{awa a za ve}inu pu{a~a i odre|ene prilike, podsti~u
èqu da se zapali ~ak i ako nivo nikotina u krvi nije opao.
Rituali, kao {to su pijewe kafe, pijewe alkohola, vo`wa
automobilom, nerazdvojno su povezani sa pu{ewem. Kada se
jednom izgradi i u~vrsti shema pu{ewa, ona se redovno pon-
avqa iz dana u dan, pa ~ak i od cigarete do cigarete. Veoma su
zna~ajni i brojni rituali cigaretom: tap{awe po xepovima
da se na|e {ibica, tapkawe cigareta, prino{ewe ustima,
uvla~ewe dima, odmicawe od usta, otresawe pepela... Tako
stvoreni uslovni refleks remeti pona{awe pu{a~a (ako
pu{i 20 cigareta dnevno onda, barem 400 puta unosi cigaretu
u usta), pa pu{a~ ~esto i ne zna {ta }e sa svojim rukama, ako
ostavi pu{ewe.
Neki pu{a~i govore da te{ko mogu ostati bez ovih ritu-
ala. Poja~ana je potreba pu{ewa i u neprilikama, neugod-
nostima, frustracijama... Psiholo{ka potreba za duvanom
moè biti tako jaka da je prestanak pu{ewa, i zbog ove zavis-
nosti, prakti~no nemogu} bez stru~ne pomo}i. Takozvani
dobri efekti pu{ewa (smawewe stresa, kontrola teìne, reg-
ulisawe raspoloèwa, u~ewa, rada, bodrosti, uskla|ivawa
pu{a~a sa spoqnim svetom) ostvarene preko neurotrans-
miterskog sistema mozga bi opravdali pu{ewe, kad se ne bi u
plu}a unosili katran, ugqen-monoksid i mnogi drugi otrovi.
2. Fizi~ka zavisnost — metaboli~ka zavisnost nastala
usled nikotina, koji, za razliku od drugih droga, ne ometa nor-
malnu aktivnost pu{a~a. Nikotin je sna`na droga i inkor-
porira se u metabolizam nervnih }elija, u rad vegetativnog
nervnog sistema. U po~etku izaziva neugodne doìvqaje
(vrtoglavica, kolaps, znojewe...), a kasnije, mawe-vi{e, relak-
siraju}e efekte. Zna~i nikotin se nakupqa u krvi, seli u
mozak i brzo tro{i, pa pu{a~ treba novim pu{ewem da
zadovoqi potrebe odre|enih neurocentara. Zadovoqstva i
eufori~na svojstva nikotina su sna`na sli~na delovawu
kokaina, amfetamina, heroina, ali, kod redovnih pu{a~a taj
efekat je kratkotrajan po{to je koli~ina udisanog nikotina
mala. U eksperimentalnim istraìvawima zavisnici su ~esto
zamewivali kokain i nikotin. Ako se prestane sa pu{ewem
mogu se javiti apstinencijalne smetwe: napetost, ubrzani

sr~ani rad, nemir, pad krvnog pritiska, vrtoglavica, smetwe
varewa... Stru~na pomo} je i ovde ~esto potrebna.
Pu{ewe i zdravqe
Zdravqe naroda sveta je u velikom stepenu ugroèno jer je
~ovekova sredina (vazduh, voda, zemqa) umnogome zatrovana, u
~emu i pu{ewe ima veliki udeo, za pu{a~a i lica oko wega. Da
bi ~ovek ìveo, mora disati — oko 12.000 litara vazduha
dnevno. U vazduhu se nalazi kiseonik, neophodan za svaku ìvu
}eliju, svako srce, svaki organizam, bez kojeg se ne moè
ìveti. Zbog toga je borba protiv zaga|ivawa vazduha jedan od
najva`nijih zadataka dràva i organizovanih dru{tava sveta.
Duvanski dim se udi{e koncentrovan. Uvla~ewem duvanskog
dima pu{a~i istiskuju kiseonik iz svojih plu}a. Jedan veliki
deo {tetnih materija iz dima dospeva u okolni vazduh.
Pu{ewe je i zbog toga jedan od najopasnijih oblika individu-
alnog zaga|ivawa ~ovekove okoline.
Pu{ewe ne ugroàva samo pu{a~a, ve} negativno uti~e i
na nepu{a~a. Pu{ewe je trovawe. Svaka cigareta uti~e na
krvni pritisak, potro{wu kiseonika, na rad srca i na
funkciju drugih va`nih organa. I to iz dana u dan i to svaka
cigareta! Ovaj stres predstavqa za pu{a~a zdravstveni rizik
sa nepredvidivim posledicama. @ivot zna~i disati,
udisati {to ~istiji vazduh, ali cigareta to onemogu}ava.
O zdravqu se ne misli, ali vrlo malo u prva dva perioda
ìvota (detiwstvo, mladost) pa i do polovine zrelog
ìvotnog doba, do 50. godine, ali uvek se treba osvrnuti na
mudru sentencu A. [openhauera: „Zdravqe nije sve, ali bez
zdravqa sve je ni{ta“.
Pu{ewe je bolest, zavisnost, a prema dana{wim nau~nim
saznawima deluje sigurno {tetno na zdravqe, ali sporo, naiz-
gled neprimetno. Nikotin i navika pokre}u pu{a~a da
zapali — pre spavawa i ~im se probudi; posle jela i uz kafu
ili pi}ence; kad iza|e iz autobusa ili u automobilu; zbog ner-
voze i napetosti, usamqenosti i druèqubivosti; „ulaska u
starije dru{tvo“ i opona{awe filmskih glumaca; u predahu
izme|u te{kog posla i slatkog uìvawa; kada izlazi iz
bioskopa ili ulazi u kadu... uvek kad je to mogu}e, sve dok mu
prsti, grlo, `drelo, usta, plu}a i sve ostalo ne „krahira“,
usahne, sparu{i...
Prosto re~eno, nema zdravog pu{a~a, jer nema }elija,
organa ili sistema tela pu{a~a koji nisu o{te}eni raznim
sastojcima duvana. Nastale pu{a~ke bolesti imaju dugi
latentni asimptomatski period. Dugoro~ne posledice
pu{ewa se manifestuju u zrelom i starijem ìvotnom dobu, a
u vidu te{kih neizle~ivih bolesti pu{ewa, koje uzrokuju pre-
vremenu invalidnost i prevremeno umirawe. „Moderne
bolesti“ (rak, infarkt srca, {log...) su direktna posledica
pu{ewa ali se ove ~esto ne povezuju sa pu{ewem, ve} se smatra-
ju, lai~ki, nu`nim ishodom genetskog optere}ewa ili
prirodnog starewa. Upro{}eno re~eno, duvanski dim sa preko
4.000 hemikalija uzrokuje bolesti, i to: nikotin uzrokuje za-
visnost; ugqen-monoksid uzrokuje bolesti srca a katran i
druga jediwewa duvana uzrokuju arteriosklerozu, rak. Pravi
udeo pu{ewa u ovim bolestima nau~no dokazuju brojna, u svetu
sprovedena ciqana istraìvawa (preko 50.000). Nau~no
dokazani rizici pu{ewa su raznovrsni i mnogostruki i kre}u
se od spontanih poba~aja kod trudnica preko raznih bolesti do
umirawa od bolesti pu{ewa. Pu{ewe je i poseban rizik za sidu,
jer duvanski dim ugroàva prirodni sistem odbrane od tzv. „slo-
bodnih radikala” i smawuje broj limfocita a pu{a~i su i
skloniji seksualnim infekcijama: ranije sazrevaju, imaju vi{e
seksualnih partnera, re|e su ven~ani... Mnogi pu{a~i znaju da
su zdravstveni rizici prisutni, ali smatraju da su ovi u stvari,
mawi nego {to su, a drugi veruju u opasne i te{ke posledice
pu{ewa i nadaju se, neopravdano, da se to wima ne}e desiti.
Pu{ewe i saobra}ajne nesre}e

Pu{ewe u vozilu ometa voza~a i ugroàva saobra}ajnu
sigurnost. U saobra}aju su naro~ito ugroèni voza~i koji
sami pu{e ili koji su izloèni duvanskom dimu svojih saput-
nika. U zatvorenom prostoru automobila usled pu{ewa moè
do}i do tako visoke koncentracije ugqen-monoksida, da ona
tri puta prema{uje granicu podno{qivosti ovog gasa.
Naro~ito mozak i srce osetqivo reaguju ve} i na najmawe
koli~ine ugqen-monoksida pa zbog toga dolazi do ograni~ewa
umnih i telesnih sposobnosti. Mo} koncentracije slabi, a
vreme reagovawa se produùje. Voza~-pu{a~ sporije reaguje
(npr., na paqewe crvenog svetla), pogre{no ceni razdaqine,
slabije vidi u sumraku i teè podnosi zaslepquju}u svetlost,
nego voza~ nepu{a~. âk i tri popu{ene cigarete mogu u
zatvorenom prostoru automobila negativno uticati na vid.
Svaka druga saobra}ajna nesre}a, sa smrtonosnim
posledicama, de{ava se no}u. Uzrok velikom broju ovih
nesre}a su alkohol i/ili pu{ewe. Ve} i samo paqewe cigarete
moè biti opasno, odvla~i pa`wu voza~a i dekoncentri{e ga
u vo`wi. Zbog toga bi saputnici uvek trebali da usli{e
molbu voza~a da ne pu{e. To pove}ava sigurnost u saobra}aju i
ne ugroàva zdravqe. Negativno dejstvo pu{ewa (ugqen-
monoksida) na saobra}ajnu sigurnost se posebno vrednuje u
[vedskoj, gde se u slu~aju saobra}ajnog udesa testiraju
voza~i na alkohol, pu{ewe i drogu.
Pu{ewe i mladi
Igra pu{ewa po~iwe rano, naj~e{}e sa 10, 11 ili 12 godi-
na i to kri{om, u krugu svojih drugova. Ponekad i ranije.
Pu{i se iz radoznalosti, èqe za eksperimentima, ili èqe
da se izjedna~i sa odraslima, ili i iz èqe da se bude
prihva}en od grupe u kojoj se kre}e. Ve}ina dece posle prve
„probe hrabrosti“ ostavqa cigaretu, koja ne prija. Slede}a
„pu{a~ka iskustva“ se sti~u obi~no sa 14 do 16 godina. U to
doba se ve}inom i odlu~uje da li }e neko postati pu{a~ ili
ostati nepu{a~. Tada su stariji poznanici, ~lanovi porodice,
kolege ili {kolski drugovi ti, koji ~esto i suvi{e veliko-
du{no nude cigarete. I tako, korak po korak, veliki broj
mladih postaje redovan pu{a~, jer nema hrabrosti da odbije
ponu|enu cigaretu. Neko opet pu{i da bi stekao autoritet
ili da bi imponovao suprotnom polu.
Omladina pu{i duvan i radi radoznalosti a bitno je da
budu va`ni, uo~eni... kod lo{ih primera pred sobom — pu{a~a
roditeqa, va`nih i zna~ajnih qudi u dru{tvu... sa kojima se
svesno ili nesvesno identifikuje.
Zabriwavaju}i su i upozoravaju}i podaci nedavno
objavqeni, u ovoj godini /03.05/ o upotrebi duvana u na{im
{kolama. Istraìvawe je obuhvatilo 4.377 u~enika sedmih i
osmih razreda iz cele Srbije. #Nikotin je u klupama“.
[kole u Srbiji izgledaju kao regrutni centri za budu}e
nikotinske zavisnike. âk tre}ina {kolaraca u Srbiji
probala je cigaretu pre desete godine. Polovina osnovaca,
u~enika sedmih i osmih razreda, bar jednom je okusila duvans-
ki dim. Sedam odsto u~enika sedmih i osmih razreda osnovne,
odnosno prvog razreda sredwe {kole spada u kategoriju
redovnih pu{a~a. Vi{e od 17 odsto wih povremeno #duvani“, a
svaki peti |ak ima prijateqe pu{a~e. Podatak koji zaista
zabriwava glasi da ~ak 97 odsto wih, ìvi u porodici u kojoj
uku}ani pu{e u wihovom prisustvu.
Mladala~ko pu{ewe u razvojnim ìvotnim periodima
(pubertet, adolescencija) ima svoja i socijalna obele`ja —
masovno je, univerzalno u raznim nepovezanim sredinama
sveta, najizraènije u razvijenim sredinama, prati socijalne
krize i previrawa u porodici. Nekada je ovo pu{ewe simptom
dru{tveno-porodi~ne patologije, koja se ne ograni~ava samo
na zloupotrebu duvana nego i na: prihvatawe odre|enih nega-

tivnih stavova, vrednosnih sudova, orijentacija u na~inu
ìvqewa; opho|ewa u grupi prema vr{wacima i odraslima;
sticawe navika, usvajawe socijalnog i kreirawe individu-
alnog identiteta. Konstatacija da adolescentni tabakizam
(pu{ewe) predstavqa simptom dru{tvene patologije
u~vr{}uje uverewe, na izvestan na~in, da su socijalni fak-
tori presudni u nastanku te pojave.
Ispitivawa pokazuju da se ve} od mladog uzrasta pu{a~i
mogu podeliti u dve dosta jasno izdiferencirane grupe: na one
koji po~iwu da pu{e prete`no zato {to to i drugi rade, kod wih
se stvara navika, ali kada shvate {tetnost ili opasnost,
mogu relativno lako da ostave duvan i na one koji relativno
brzo postaju pu{a~i, zavisnici, ali koji nisu u stawu da ostave
duvan ni onda kada su zbog pu{ewa dovedeni u ìvotnu opasnost.
Neki istraìva~i smatraju da se moè govoriti o posto-
jawu ~etiri vrste motiva koji adolescenta stavqaju u pozi-
ciju da postane pu{a~ ili ostane nepu{a~: socijalni presti`,
radoznalost i samoproveravawe, izraàjnost buntovnosti,
rastere}ewe ose}awa teskobe.
[ta mlade goni da pu{e?

Mladi {irom sveta, pa i kod nas, sve ranije pale svoju
prvu cigaretu. Ve} u periodu izme|u 11. i 13. godine. Da bi se
upotreba duvana kod mladih ograni~ila, u velikom broju
zemaqa, a odskora i u na{oj zemqi, uvedena je zabrana prodaje
cigareta maloletnim licima.
Mlade „goni“ da pu{e:
• @eqa da budu odrasli. Adolescencija je period u kojem
mladi grade svoj identitet. Oni vi{e nisu deca i èle da
odrastu. Kr{ewem roditeqske zabrane, imaju utisak da }e
brè u}i u svet odraslih.
• Opona{awe drugova. Statistika pokazuje da, u najve}em
broju slu~ajeva prvu cigaretu ponudi drug i ona se moè sma-
trati nekom vrstom rituala za primawe u grupu. Pored toga,
u ovom uzrastu, uticaj drugova je mnogo ja~i od uticaja
roditeqa.
• Prevazilaèwe sopstvenih problema. Mladi koji su
nesre}ni ili nemaju dovoqno samopouzdawa, rawivi su i
lako pristaju da probaju cigarete.
• Roditeqi pu{a~i. Ovo je jedan od va`nih faktora pu{ewa
kod mladih. Istraìvawa pokazuju da je kod mladih pu{a~a
ve}i procenat onih ~iji roditeqi pu{e.
Kako roditeqi da spre~avaju pu{ewe mladih?

Mladi znaju koje su {tetne posledice duvana — nema
potrebe da im nabrajate. To im ne}e dati èqu da prestanu jer
oni ne razmi{qaju o sebi za 10—20 godina. [ta onda?
• Razgovor. Kada su roditeqi bliski sa svojom decom, ako
razgovaraju sa wima o problemima i brigama, deca imaju
vi{e poverewa.
• Postavite ograni~ewa. U najve}em broju slu~ajeva,
mladi pu{e kri{om. Ako to nije slu~aj, uvek im moète
zabraniti da pu{e u ku}i i na taj na~in za{tititi druge
uku}ane od pasivnog pu{ewa.
• Razgovarajte o sportu. Mlade koji se bave nekim sportom
zanima}e da znaju da pu{ewe ograni~ava wihove sportske
sposobnosti — postiza}e slabije rezultate od svojih drugo-
va nepu{a~a.
• Lepota i qubav. U ovom uzrastu, mladi nikako nisu ravn-
odu{ni prema suprotnom polu. Objasnite im da }e zbog
pu{ewa imati lo{ zadah, ùte zube, taman ten, da }e im
ode}a smrdeti...
• Nagradite ih. Ovo moè biti veliki podsticaj naro~ito
ako izra~unate wihov tro{ak pri kupovini cigareta i
ponudite im za tu sumu novca da kupite ne{to {to oni
èle...
Kada mladi postaju zavisni od duvana?

Mladi brzo postaju zavisni od duvana. Jedno od obele`ja
perioda adolescencije jeste da mladi sebe smatraju nepobedivi-
ma. Kad po~nu da pu{e, svi jednoglasno tvrde „mogu da prestanem
kad ho}u“. Vrlo brzo zapadaju u za~arani krug. Mnogi koji su se
na po~etku zadovoqavali sa ~etiri, pet cigareta subotom uve~e
u dru{tvu, sada izlaze izme|u ~asova da pu{e.
Broj popu{enih cigareta nije toliko vaàn, koliko je
va`na unutra{wa potreba da se zapali cigareta. Tinejxer
koji je agresivan i nervozan bez cigareta, zapravo je zavisnik,
a samim tim i redovan pu{a~. Istraìvawa pokazuju da oni
koji su po~eli sa ~etiri cigarete dnevno u uzrastu izme|u 12
i 14 godina, pu{e osam cigareta izme|u 15 i 19 godina, a preko
jedanaest cigareta kad napuni 20 godina.
Mladi, a i qudi uop{te, smatraju da su blage cigarete
mawe {tetne. To nije ta~no. One tako|e sadrè veliki broj
otrovnih supstanci, preko 4.000!, a i pu{e se na druga~iji
na~in. Naime, po{to je wihov ukus blaì, dim se dubqe uvla~i
i popu{i se ve}i broj cigareta.
Deca, mladi i sport bez duvana

Mladi imaju svoje idole u sportu, u umetnosti, prate
wihov ìvot, wihovo pona{awe pa i stav prema pu{ewu, i
rado opona{aju ove ako pu{e. Sport i umetnost su oblasti
qudske delatnosti gde se zadovoqavaju osnovne potrebe svake
li~nosti: druèwe, takmi~ewe, gratifikacije..., jednom re~ju
oblasti u kojima se kreiraju stabilne, odgovorne li~nosti i
uvaèni gra|ani, osobe sa kojima se sugra|ani ponose a sa
kojima se mladi identifikuju.
Svetska zdravstvena organizacija, Me|unarodna or-
ganizacija za nauku, obrazovawe i kulturu (UNESKO) i
Olimpijski komitet predlaù:
— da svaki sportista ne pu{i i li~nim primerom podrì
prevenciju pu{ewa,
— da sportisti i umetnici budu svojim pona{awem uzori
mladima pa i nepu{ewu,
— da sportisti, umetnici, treneri prenose poruku #@ivot
bez duvana“,
— da se neguje koncept #Sport za sve“, kao vid o~uvawa i
unapre|ewa zdravqa i blagostawa naroda, pa i nepu{ewe,
— da sportisti, umetnici, sportske i kulturne mani-
festacije uvek i na svakom mestu promovi{u nepu{ewe.
Deca u porodicama pu{a~a su izloèna istim rizicima
kao svi pasivni pu{a~i i verovatno }e ova i postati kasnije
pu{a~i. Ova deca ~e{}e boluju od prehlada, malokrvnosti,
bolesti plu}a a kao |aci su i slabiji u~enici. Najve}a je
ipak opasnost za nero|eno dete, ako trudnica pu{i.
Navodimo jo{ neke zna~ajne i korisne ~iwenice:
— pu{ewe je jo{ uvek relativno „normalna“ pojava kod
mladih,
— vi{e je devojaka pu{a~a nego momaka,
— mnoga deca probaju da pu{e, ne postaju svi pu{a~i,
— mladi postaju pu{a~i iz vi{e razloga, presudni su: priti-
sak sredine, pritisak vr{waka, reklamirawe duvana,
èqa za isticawem li~nog #imixa“...
— mladi i wihove organizacije treba da organizuju i budu
#ambasadori“ antipu{a~ke aktivnosti,
— u~enice, omladinke i ène „nepu{a~e” treba angaòvati
da vode antipu{a~ke aktivnosti, da se ostvari osnovno
na{e na~elo „@ena — temeq antipu{a~kog pokreta“.
Mladi a pu{ite — za{to?

Omladina pu{i duvan i radi radoznalosti a bitno je da
budu va`ni, uo~eni... Kod lo{ih primera pred sobom — pu{a~a
roditeqa va`nih i zna~ajnih qudi u dru{tvu... sa kojima se
svesno ili nesvesno indentifikuju. Krajwe je vreme da deca i

omladina shvate koliko je {tetan duvanski dim i da vi{e
nigde u svetu #pu{ewe nije u modi“, kao i da je zdrav na~in
ìvota prioritet u svim razvijenim zemqama. Danas su
pu{a~i ne bogati ve} siroma{ni pa je pu{ewe u porastu u
zemqama tranzicije i siroma{nim zemqama — a opada u
zapadnom bogatom svetu.
#Duvanski put“ je trag o{te}ewa od usne i nosne {upqine
do creva i polnih organa koji ostaju kod pu{a~a. Tako duvan:
• nadraùje nos, `drelo, du{nik, plu}a;
• stvara smetwe u organima za varewe;
• gubitak apetita, poreme}aje varewa, pove}anu kiselinu,
ubrzava razvoj ~ira na èlucu i dvanaestopala~nom
crevu;
• uzrokuje smetwe na nervnom sistemu — poja~ani reflek-
si, drhtawe, nesvestica, glavoboqa, razdraèwe i nemir;
• o{te}ewe srca i krvnih sudova;
• smetwe na polnim organima.
Zbog svega iznetog jasno je da je pu{iti ili ne pu{iti jedna
od odluka koju mladi ~ovek mora doneti sam. Izbor je jasan:
pu{ewe ili zdravqe. Dilema i drugih alternativa nema.
Pu{ewe po~iwe naj~e{}e u uzrastu od 10—18 godina, a tra-
jna navika pu{ewa i zavisnost se sti~u do 20. godine ìvota.
Razvojne faze omladine od 10—18 godina (pubertet i adoles-
cencija) prate brojna isku{ewa, me|u wima i prva cigareta.
Nestabilnost, traèwe sopstvenog identiteta, pobuna protiv
zabrana, ~ine da se u ovom ìvotnom dobu i regrutuju najvi{e
budu}ih pu{a~a. To koriste duvanski magnati u marketin{kom
osvajawu trì{ta.
[ta postiète ako pu{ite? Zadovoqni ste, sre}ni ako
svakodnevno pu{ite paklicu cigareta, ali je to zadovoqstvo
skupo, previ{e za porodi~ni buxet. Sva zadovoqstva uskoro
prati smawewe fizi~ke snage, neprijatan ka{aq, umarawe pa
ne moète igrati ko{arku, fudbal... kao nepu{a~i va{ega
uzrasta. Kao strastan pu{a~ iz mladosti do~eka}ete pre
40.—50. godine te{ke pu{a~ke bolesti (hroni~ni katar,
du{nica, emfizem plu}a, sr~ane smetwe i drugo. Pod dejstvom
nikotina dolazi do kratkotrajnog opu{tawa i prijatnog
raspoloèwa kod pu{a~a, ali i do ubrzawa sr~anog rada,
pojave nepravilnosti u otkucajima sr~anog ritma, porasta
krvnog pritiska, suèwe perifernih krvnih sudova,
pove}awa nivoa kateholamina i masnih kiselina u krvi i
drugih promena koje deluju nepovoqno na organizam u celini.
Za{to prihvatate „pozitivne“ strane pu{ewa? Nemojte
pu{iti.
1. Postati ~lan „glavne grupe“ — popularnost se moè
obezbediti na boqi, mudriji i perspektivniji na~in — u~ewe,
sport, razvoj posebnih li~nih osobina... Svakodnevno
susre}ete vode}e li~nosti u {koli, u kom{iluku, u dru{tvu,
koje okolina visoko vrednuje a nisu taj pozitivan dru{tveni
status ostvarili pu{ewem. Ovo se vrednuje samo me|u isto-
mi{qenicima, mladim pu{a~ima, ~ak i stari pu{a~i preziru
i ne cene pu{ewe omladine.
2. Biti stariji, odrastao — u po~etku se tako i ose}ate
jer se poistove}ujete sa nekim svojim junakom filma koji pali
cigaretu pre va`ne akcije, ili se prise}ate TV reklame koja
indirektno pokazuje da je onaj ko pu{i odrastao, muèvan,
samostalan. Nema, pak, reklama koje pokazuju zube, plu}a, srce,
dah, onih koji pu{e. Mnogi pu{a~i {irom sveta su, u toku
posledwih godina ostavili pu{ewe — razumno su upoznali sva
zla pu{ewa koja sami mogu da otklone.
3. Imate samo jedan ìvot — odaberite zdrav na~in
ìvota, zdravo pona{awe i moète puno u ìvotu posti}i.
Imate znawe o pu{ewu (alkoholizmu i narkomaniji), iskoris-
tite ga da ne steknete naviku, da ne postanete zavisnik,
bolesnik u mladosti, boqe re}i da ne po~nete da pu{ite.
Va{i roditeqi i ranije generacije pu{a~a nisu bili upoz-
nati sa {tetnostima pu{ewa, postali su mnogi robovi
pu{ewa, `rtve duvanske industrije sveta, osobito zapada, gde
se pu{ewe progoni i zaustavqa a agenti duvanske industrije
Amerike, maherski, ume{no gubitak jednog ameri~kog pu{a~a,

koji je ostavio pu{ewe, sa lako}om zamewuju sa dva ili tri
mlada neameri~ka pu{a~a, pu{a~a iz siroma{nih zemaqa.
Nemojte vi biti `rtva nehumanog marketinga, koji profit
sti~e na tu|im nesre}ama, bolestima.
Pu{ewe i èna
U mnogim kulturama èna je bila i jeste stub porodice,
vaspita~ dece i kqu~na osoba za harmoni~nu porodi~nu atmos-
feru. Od ène zavisi kakav }e ~ovek biti, kako }e dete odgo-
jiti, tako da smo mi u su{tini takvi, kakve nas majke ra|aju i
vaspitavaju. Socijalna uloga èna se mewa, ali ostaju i wene,
prirodom odre|ene, i nezamenqive du`nosti. Zato, ène
treba da su {to je mogu}e boqe, savr{enije, moralnije — sa
zdravim na~inom pona{awa.
@ene su po~ele da pu{e, u pro{lom veku, kasnije nego
mu{karci, te i {tetne posledice pu{ewa po~iwu kod wih da
se javqaju kasnije, ali se iste ubrzavaju. U mnogim kulturama
bilo je neprihvatqivo da èna pu{i. Sa po~etkom borbe za
emancipaciju èna (feministi~ki pokret), zabrana pu{ewa
je shvatana kao diskriminacija i pu{ewe zato postaje jedan od
simbola emancipovane ène.
Rizici pu{ewa kod èna su, uglavnom, sli~ni kao rizici
od pu{ewa kod mu{karaca a odnose se na: bolesti srca i
krvnih sudova, rak plu}a, hroni~ni katar du{nica i
pro{irewe plu}a i druge bolesti pu{ewa. Osnovni sastojci
udisanog dima duvana posebno remete cirkulaciju krvi na
nivou materice i posteqice. Unutra{wost maj~inog tela za
plod vi{e nije udobno gnezdo, nego „tamnica“ koju plod ho}e
{to pre da napusti. Iz tih razloga su kod èna pu{a~a prevre-
meni poro|aji ~e{}i, a ve}i je i procenat smrtnosti
novoro|en~adi, zato je uvek aktuelna i punova`na mudra
misao: „Trudnica koja pu{i, ne misli dobro svom detetu“
(E. C. Peters). @ene pu{a~i, zna~i, imaju i specifi~ne opasnos-
ti, dodatne rizike od pu{ewa, a to su: sterilitet, teè za~e}e,
spontani poba~aj, ra|awe nedonesene dece, perinatalna smrt-
nost, iznenadna smrt beba, rak grli}a materice, prevremena
menopauza, infarkt srca i mozga, posebno ako uzimaju i
kontraceptivna sredstva, prevremeno starewe, stvarawe
dubokih bora...
Rast broja zaposlenih èna prati rast i broja pu{a~a
me|u wima. Ali, mu{karci jo{ uvek vi{e pu{e nego ène.
Statistika pokazuje da se, u svetu, broj èna pu{a~a kon-
tinuirano pove}ava u drugoj polovini pro{log veka: od 23%
(1975) na 29% (1984), a za to vreme pu{ewe mu{karaca se
pove}alo za 3% (41—44%). U starosnoj grupi omladinaca, devo-
jke su skoro dostigle de~ake u pu{ewu, a u starosnoj grupi od
14 do 29 godina, skoro 59% kako de~aka tako i devojaka pri-
padaju pu{a~ima.
Logi~na posledica porasta pu{ewa je i porast broja
tipi~nih pu{a~kih bolesti i kod èna. Broj oboqewa od raka
plu}a, sa smrtnim ishodom, kod èna se u posledwih 10 godina
udvostru~io. [ansa da se rak plu}a preìvi je kod èna jo{ mawa
nego kod mu{karaca. U porastu je i broj sr~anih oboqewa kod
èna: dok se ranije kod èna u doba fertiliteta (plodnosti) skoro
uop{te nije javqao infarkt, danas ovo smrtonosno oboqewe nije
retko ni me|u ènama — pu{a~ima. Naro~ito su ugroène ène
pu{a~i koje uzimaju pilule protiv za~e}a. Iznenadni smrtni
slu~ajevi, kao posledica poreme}aja u radu srca kod mla|ih èna,
naj~e{}e su u vezi sa pu{ewem i arterioskleroza koja ènu
pu{a~a poga|a sa svim zdravstvenim posledicama.
Pu{ewe posebno ugroàva ten ène. Sastojci duvana
suàvaju kapilare (najsitniji krvni sudovi) i isu{uju koù.
Smawuju se, tako, dovod kiseonika i ostalih vitalnih eleme-
nata: vitamina, oligoelemenata..., a koje po telu raznosi krv.
Ten pu{a~a, pa i èna, postaje sivo-ùt. Ugroèna je
elasti~nost koè zbog gubitka kolagena, a zatvaraju se i pore
koè. Stvaraju se duboke bore na licu, pre svega, oko o~iju i
usta. @ene koje pu{e su pet puta vi{e naborane. Dovoqno je da

se èna pu{a~ pa`qivo pogleda u ogledalo i uo~i}e bledo,
suvo lice, bore oko o~iju a {to sve daje stariji izgled. Nema
kozmetike koja moè da popravi ten ène pu{a~a, boju zuba,
prstiju, neprijatan dah. One koje èle da zadrè lepotu i
sveìnu lica, bele zube, neizmewenu boju trepavica i pri-
jatan dah — ne treba nikada da pu{e.
Pu{ewe i trudno}a
Pu{ewe trudnica je tragi~no za plod. Svaka èna bi
trebalo da zna da za vreme trudno}e svaku cigaretu pu{e
dvoje: naime „pu{i“ i plod u maj~inom telu. Jedan deo ugqen-
monoksida i nikotina preko placente maj~inom krvqu dospe-
va u krvotok deteta. ûjni znak neposrednog delovawa duvan-
skog dima je pove}awe broja otkucaja srca kod ploda. Usled
poreme}aja u snabdevawu krvqu, kao posledice pu{ewa,
dolazi do nedovoqne ishrawenosti ploda i zato je broj
poba~aja kod èna pu{a~a skoro dva puta ve}i nego kod
nepu{a~a i zato ène pu{a~i ra|aju decu u proseku za 100 do
300 grama mawe telesne teìne nego ène nepu{a~i. U
Americi se godi{we registruje oko 4.600 poba~aja kojima je
jedini uzrok pu{ewe. I broj prevremenih poro|aja (teìna
deteta ispod 2.500 gr.) je kod èna pu{a~a 2 do 3 puta ve}i nego
kod nepu{a~a. Ovaj broj uvek raste u srazmeri sa brojem
popu{enih cigareta. Pretpostavqa se da je i porast broja
dece sa uro|enim sr~anim manama povezan sa pu{ewem.
U okviru izrade jedne obuhvatne studije, u kojoj su
u~estvovali stru~waci iz 20 klinika za bolesti èna i dece,
ispitivao se uticaj pu{ewa kod roditeqa na razvoj
novoro|en~eta. Prema toj studiji, deca èna pu{a~a su
izloèna velikom riziku da se rode sa nekim telesnim manama.
@ene nepu{a~i, ~iji su muèvi me|utim bili intenzivni
pu{a~i, ~e{}e su ra|ale decu sa anomalijama kao {to su ras-
cepi vilice, usne i tvrdog i mekog nepca. Stopa smrtnosti
dece, pre i posle ro|ewa, kod ovih èna bila je tako|e
pove}ana. U kasnijim godinama ìvota dece, ~iji su roditeqi
intenzivni pu{a~i, smawena je otpornost prema zaraznim
bolestima. Broj zapaqewa plu}a i bronhitis u prvoj godini
ìvota kod ove dece je udvostru~en, a u kasnijim godinama ona
su podlo`nija zaraznim bolestima. Tako|e je dokazano,
intelektualno sazrevawe ove dece je usporeno. Ovaj
zaostatak u razvoju se ne nadokna|uje ni do {kolskog uzrasta.
Pu{ewe i ekonomske {tete

Duvan je ratarska kultura i {iroko je zastupqena u oko
120 zemaqa sveta, i to ~ak 65% u zemqama u razvoju. U po~etku
ovoga veka, i pored strogih zabrana, u celom svetu proizvodilo
se godi{we oko milijardu kilograma duvana, dok se danas prema
nepotpunim podacima, proizvodi {est puta vi{e, sa tendenci-
jom rasta, kojoj se te{ko sagledava kraj. I na{a zemqa duvan
gaji na velikim povr{inama, a ove se stalno uve}avaju od 1955.
godine. U Srbiji je 1998. godine zasa|eno oko 6.500 hektara i sa
wih ubrano vi{e od 10.000 tona duvana, {to podmiruje oko 52%
doma}ih potreba. Crna Gora se, zbog smawene proizvodwe, sve
vi{e orijenti{e na potro{wu uvoznih cigareta. Ekonomske
koristi od proizvodwe, prerade i prometa duvana izgledaju
velike, ali je dokazano da su {tetni zdravstveni efekti i
sveukupni ekonomski gubici, zbog pu{ewa duvana, uvek mnogo,
mnogo ve}i od koristi ove privredne grane.
Duvan i wegovo pu{ewe imaju, zna~i, „veliki“ privredni
zna~aj za svaku dràvu. Mnogi ìve od ovog qudskog otrova.
Razvijena je ogromna duvanska industrija, a dràva porezima
popuwava svoj buxet te zato, ~esto, i izostaju nu`ne dràvne
mere za suzbijawe pu{ewa, uz strahovawa da }e smaweno
pu{ewe smawiti i dràvne prihode. Duvan je legalna droga
koja stvara ogromno bogatstvo svuda u svetu. Ne moè se wego-
va upotreba zabraniti. U 17. veku, na Sredwem istoku, qudi su
dozvoqavali da im seku ruke, odrubquju glave zbog pu{ewa

duvana. Sva surovost ovih kazni nije mogla da spre~i duvanxi-
je da uìvaju u duvanskom dimu.
Ekonomske {tete od pu{ewa, prevremena smrt i
zdravstvena za{tita pu{a~a, ko{ta svet 200 milijardi dolara
godi{we vi{e nego {to duvanska industrija zara|uje, a {to je
ravno ukupnom izdvajawu za zdravstvo u svim razvijenim
zemqama. SZO isti~e: „duvan je odgovoran za preko 24% od
svih smrti i godi{we ko{ta evropski region 100 milijar-
di dolara“. Ameri~ko dru{tvo za rak je procenilo da se za
bolovawa i le~ewa Amerikanaca od bolesti pu{ewa godi{we
tro{i 68 milijardi dolara ili da cena le~ewa i bolovawa
iznosi 2,59 dolara po svakoj pakli cigareta, koje se popu{i
u Americi. [kotska je poput Irske zabranila pu{ewe na javn-
im mestima. Bila je to jednodu{na odluka poslanika, jer su
~etiri dominantne bolesti pu{ewa (rak, {log, bolesti srca i
krvnih sudova) uzrok oko 130.000 umrlih i 35.000 le~enih u bol-
nicama, nanosili zdravstvenom osigurawu tro{kove od preko
200.000.000 funti na godi{wem nivou. I u na{oj zemqi godi{we
se popu{i cigareta u vrednosti skoro do godi{weg iznosa svih
penzija (oko deset milijardi dinara 1998) a samo Beograd svakog
dana potro{i na cigarete do milion i po maraka.
Pu{ewe je preskupa bolest

Pu{ewe je najve}i pojedina~ni preventibilni faktor
bolesti, invalidnosti i prevremene smrtnosti. Pu{a~ je
najve}i potro{a~ zdravstvenih fondova. Porodica, {kola,
masmediji i zdravstvo su stubovi antipu{a~kog pokreta. Duvan
puni dràvnu kasu. Francuski car Napoleon III smelo je
zakqu~io #pu{ewe je porok ali donosi 100 miliona franaka
samo za jednu godinu“... #Ja bih ga zabranio onog ~asa kada biste
mi ponudili neku vrlinu koja donosi toliki prihod“. Ova
cini~na, bezo~na i drska izjava pokazuje i dràvni~ku
kratkovidost, jer su posledice od pu{ewa stostruko skupqe za
porodicu i dru{tvo, od poreza na duvan koji puni dràvnu kasu.
Pu{ewe je veoma skupo zadovoqstvo. Bogate zemqe sveta
su izra~unale — da su pu{a~i mawe radno efikasni, da gube
radno vreme u pu{ewu i da je odràvawe radnih i drugih
javnih prostorija ekonomi~nije ako se u wima ne pu{i a
znaju}i da radnici pu{a~i ~e{}e oboqevaju, zabranile su
zakonom pu{ewe na radnim i drugim javnim mestima,
ukqu~uju}i i restorane a pu{a~e izolovali u posebe ~esto
teskobne, prostorije koje ne podsti~u èqu nepu{a~a da im se
tu pridruè.
Na prostorima na{e zemqe pu{i se enormno, od rane mla-
dosti. Srbe „krase“ tri P — pu{e, piju i psuju — pravi su pred-
stavnici Homo balcanicus-a. U Srbiji ima preko dva miliona
pu{a~a, wima treba oko 2.000 tona cigareta mese~no, od ~ega
800 tona iz uvoza. Na{i pu{a~i svakodnevno popu{e
50.000.000 cigareta i imaju enormne tro{kove za pu{ewe.
Srbija svakog dana popu{i oko 3.100.000 evra. Porodi~ni
buxet na{i pu{a~i umawuju za: 500—1000 dinara (50% pu{a~a);
1000—3.000 dinara (40% pu{a~a) a 10% pu{a~a mese~no odvaja
~ak 3—6.000 dinara. Na{a zemqa je raj za duvansku industriju i
duvansku mafiju. „Jedna cigareta hiqadu nevoqa“.
Ukupni {tetni efekti pu{ewa duvana se ne mogu prak-
ti~no izraziti nov~ano (patwe pu{a~a, odsustvovawe sa
posla, invaliditet, ranije umirawe...), ali se ipak neki obli-
ci tro{kova mogu ekonomski izraziti, kao {to su: broj
obolelih od pu{a~kih bolesti, opadawe proizvodwe, cena
medicinskih tro{kova za le~ewe pu{a~a, cena poàra i
nesre}a, li~ni izdaci pu{a~a za pu{ewe... Navodimo, ukratko,
strukturu ekonomskih tro{kova:
opadawe proizvodwe
— pu{a~ skra}uje radno vreme,
— raste broj i duìna bolovawa pu{a~a,
— raste invalidnost od neizle~ivih bolesti,
— smaweno je o~ekivano trajawe ìvota...
pu{a~i ranije umiru

— do 20 godina, i u vreme aktivnog rada.
porast medicinskih tro{kova
— ~e{}a su obolevawa,
— tro{kovi u zdravstvu za pu{a~e rastu preko 20%.
poàri i nesre}e
— saobra}ajne nesre}e su u 5—6% uzrokovane pu{ewem,
— nesre}e na radu su znatno ~e{}e.
— gube se ìvoti, imovina, prirodna bogatstva ({ume,
domovi, industrijski objekti...).
Statistike vlade Amerike ukazuju da preko 44%
poàra, koji su uzrokovali i smrt, uzrokovani su uàrenim
cigaretama, a 30% svih poàra u stanovima su povezani sa
pu{ewem. I u SFR Jugoslaviji (1988) je bilo 13.220 poàra od
~ega 952 je bilo izazvano pu{ewem (14%),
izdaci na{ih pu{a~a
— tro{e se znatna sredstva li~nog i porodi~nog buxeta,
— tro{kovi su udruèni sa izdacima za alkoholna pi}a,
— tro{kovi su dva puta ve}i od tro{kova za obu}u,
— tro{kovi su 70% ve}i od tro{kova za mleko i mle~ne
proizvode,
— tro{kovi su ukupni u doma}instvima do 3%.
— dnevno popu{e 1.1 milion evra, godi{we 3.1 milijarde
evra.
Pu{ewe duvana, zdravqe i dràvni buxet

Pu{ewe duvana sigurno o{te}uje zdravqe pu{a~a i svih
nepu{a~a u wihovoj okolini (pasivni, prinudni pu{a~i). Visoko
razvijene zemqe su dokazale da su ekonomske {tete ~etiri puta
ve}e od ekonomske dobiti za dràvni buxet, pa u skladu sa tim
sankcioni{u i proizvo|a~e i potro{a~e cigareta.
Duvanska industrija se ekonomskim merama prore|uje iz
bogato razvijenih zemaqa — #Filip Moris“, #BAT“... a ove se
#sele“ u siroma{ne zemqe u tranziciji, sa izuzetkom KUBE
koja nastavqa proizvodwu ~uvenih #Cigara“, tompusa. F.
Kastro je pre 14 godina prestao da pu{i svoj cigar, koji je kra-
sio wegov imix, a 2004. godine je zabranio i pu{ewe za
stanovnike Kube, sa ciqem da se o~uva zdravqe naroda, svoga
stanovni{tva. Proizvodwa tompusa se, ipak, nastavqa a ona je
namewena izvozu. F. Kastro je rekao: #Pakla tompusa najboqi
je poklon za neprijateqa“.
Ukoliko dràva, na{a aktuelna vlast èli da o~uva
zdravqe na{eg naroda morala bi se energi~no i dosledno
boriti protiv pu{ewa duvana, kao najra{irenije i
najubita~nije bolesti zavisnosti u nas. Prva i osnovna mera
protiv pu{ewa je ZAKON a Zakon treba u potpunosti
prepisati i usvojiti od naprednih, visoko razvijenih zemaqa.
Tek tada }e se na{a nova demokratska dràva kandi-
dovati za ~lana Evropske unije, koja je ve} Konvencijom
zabranila, ograni~ila pu{ewe... a na{a nova demokratska
vlast je istu i ratifikovala. U praksi se i daqe drìmo
Brozove {kole #Najboqi zakoni... ne}emo vaqda da robujemo
zakonima (u praksi)... #Usvojila je na{a demokratska vlast
Zakon o zabrani prodaje cigareta maloletnim licima i
obaveznim obeleàvawem te odluke na vidnom mestu svake
trafike — to se u praksi malo sprovodi“.
Na àlost na{e mlade populacije, kod nas pu{e najvi{e
oni koji su uzor za identifikaciju dece i omladine — rodite-
qi, vaspita~i, u~iteqi, nastavnici, lekari… [TA SA
WIMA?
Bolesti pu{ewa
Nauka je utvrdila i dokazala, da je cigareta kobna za
zdravqe. Ipak, milijarda i dve stotine miliona qudi u svetu
pu{i. Pu{ewe se u narodu, obi~no ne shvata kao bolest jer ne
uzrokuje neposredne, neugodne psihi~ke, telesne i dru{tvene
fenomene kao alkoholizam i narkomanije. Bolesti pu{ewa

su ~este, dugotrajne, o{te}uju kvalitet ìvota i ugroàvaju
sam ìvot. Pu{ewe ima op{te negativno delovawe na
zdravqe i prakti~no nema }elije, organa ili sistema
~ove~ijeg tela koje duvanski dim, sa svojim sastojcima, ne
o{te}uje. Nepobitno je potvr|ena mudra misao na{eg naroda
„Ko pu{i zdravqe ru{i“ (V. Karaxi}).
Brojna istraìvawa su potvrdila:
— pu{a~i su mawe otporni na bolesti;
— pu{a~i su prve `rtve epidemije;
— pu{a~i ~e{}e obolevaju od nepu{a~a;
— svaka bolest kod pu{a~a traje duè;
— pu{ewe umawuje otpornosti organizma;
— pu{ewe umawuje dejstvo lekova.
Nema vi{e dvoumqewa, pu{ewe naru{ava zdravqe i
generi{e, boqe re}i jezive nego samo, {tetne posledice.
Eksperimenti na ìvotiwama u Japanu su pokazali da
zamor~i}i dobijaju rak koè posle devet meseci, ako im se
koà premazuje pikavcima, a ovi su puni katrana. Nauka je
dokazala pu{a~ke bolesti. Pitawe je, samo, stepena bolesti,
o{te}enosti zdravqa. ôvek ne moè biti zdrav ako je
pu{a~. Opasnosti od bolesti pu{ewa i smrti pove}avaju:
ve}i broj popu{enih cigareta, pu{a~ki sta`, rani po~etak
pu{ewa, duboko uvla~ewe dima i ve}i sadràj nikotina i
katrana u cigareti.
Pu{ewe uzrokuje pu{a~ke bolesti, prete`no u zrelom i
starijem ìvotnom dobu. Veoma su rasprostrawene u na{oj
zemqi i ~ine 10,5 do 11,1% od ukupno le~enih bolesnika u bol-
nici. U strukturi pu{a~kih bolesti naj~e{}e su zastupqeni
zlo}udni tumori, bolesti srca i krvnih sudova, bolesti
plu}a...
— zlo}udni tumori — rak plu}a i du{nika, rak usta, nosa i
grla, rak grkqana, rak jedwaka, rak gu{tera~e, rak
mokra}ne be{ike, rak grli}a materice, leukemija...
— bolesti srca i krvnih sudova — povi{eni krvni pri-
tisak, ishemi~na bolest srca (infarkt), duvanski bol u
grudima, pu{a~ka noga...
— bolesti plu}a — hroni~ni katar du{nica i ka{aq
pu{a~a, pro{irena plu}a (emfizem), ponavqaju}e in-
fekcije disajnih puteva, astma, hroni~ne opstruktivne
bolesti plu}a, i dr.
— bolesti dece — ra|awe nedono{~adi, disajne smetwe
beba, iznenadna smrt beba, slabokrvnost i neuhrawenost
dece, slabiji uspeh u {koli...
— bolesti nervnog sistema — razdra`qivost, glavoboqa,
vrtoglavica, zapaqewe o~nog ìvca...
— druge bolesti — jutarwe ga|ewe i povra}awe, katar
èluca, ~ir èluca i dvanaestopala~nog creva, pu{a~ka
slabovidost, impotencija mu{karaca, o{te}ewe plod-
nosti èna, o{te}ewe fiziolo{kog ciklusa ène...
Pu{a~ki katar plu}a (du{nica)

Disajni putevi i plu}a su neposredno izloèni uticaju
duvanskog dima. Samo sluzokoà disajnih puteva i tanki zid
plu}nih mehuri}a spre~avaju direktan prelazak udahnutog
dima u krv. Disajne puteve sa~iwavaju nos, `drelo, du{nik i
du{nice. Oni sprovode udahnuti vazduh u plu}a. U plu}ima se
vr{i razmena gasovitih materija. Kiseonik iz vazduha dospe-
va u krv preko plu}nih mehuri}a (ima ih preko 300 miliona).
Povr{ina svih plu}nih mehuri}a ukupno iznosi oko 80 m2! U
ciqu wihove za{tite postoje prirodne za{titne barijere.
Ve}e ~estice ne~isto}e iz udahnutog vazduha zadràvaju se u
nosu, odnosno na sitnim dla~icama koje se nalaze na sluzokoì
nosa (nosni filter).
Disajni putevi su sve do svojih najmawih razgranatih delo-
va obloèni sluzokoòm, koja neprestano proizvodi sluz. Na
wenoj povr{ini se nalaze si}u{ne treperu}e dla~ice —
trepqe, koje se naprestano wi{u prema ustima i na taj na~in
istiskuju sluz zajedno sa dospelim stranim ~esticama, i to brzi-
nom od oko 1—2 cm u minuti. Pomo}u ovog va`nog mehanizma za

samopre~i{}avawe izbacuje se najve}i deo udahnutih ~estica.
Katran iz duvanskog dima „su{i“ disajne trepqe, si}u{ne
„metlice“ uz ~iju pomo} na{ organizam izbacije udahnutu
pra{inu. Sme| i lepqiv katran zaustavqa i poizvodwu sluzi,
su{i sluzokoù nosa, `drela, usne dupqe a i plu}nih puteva.
Duvanski dim o{te}uje sluzokoù disajnih puteva ko~i
transportni mehanizam trepqi i tako se strane ~estice vi{e
ne mogu odstrawivati. Me|utim, `lezde koje se nalaze u slu-
zokoì i nadaqe proizvode sluz — kod pu{a~a ~ak i u
pove}anoj meri. Ova sluz se vi{e ne moè istisnuti pa se
time suàvaju i zatvaraju sitniji disajni putevi. ôvek
poku{ava da ka{qawem oslobodi organizam ovog balasta.
Jutarwi, nadraàjni ka{aq je poznat svakom pu{a~u.
Za~u|uju}e je koliko se ka{qu i izbacivawu sluzi, kao simp-
tomima bolesti, ne pridaje odgovaraju}a pa`wa. Jer, oba ova
simptoma, ako se duè vremena ispoqavaju, ukazuju na ve}
poodmakle funkcionalne promene plu}a i disajnih puteva.
Blokada sistema za samopre~i{}avawe, prouzrokovana
duvanskim dimom, ima i daqe posledice: sluz, koja se zadràva
na sluzokoì, predstavqa idealnu podlogu za razvoj bakter-
ija. Zbog toga ~esto dolazi do zapaqewa ve}ih i mawih dis-
ajnih puteva i izbacivawa sluzi sa gnojnim sadràjem. Kasnije
zapaqewe zahvati}e i dubqe slojeve disajnih puteva. Oni gube
svoj prvobitni oblik i nastaju pro{irewa u obliku kesa, a
time se, naravno, funkcija organa trajno remeti.
Plu}no-kataralni simptomi (ka{aq, izbacivawe sluzi)
ako traju vi{e od tri meseca u toku godine i ponavqaju se
tokom nekoliko godina, uzrokuju hroni~ni katar du{nica.
Usled promena na wihovom zidu, preterane produkcije sluzi i
~estih zapaqewa, odnosno stawa nadraènosti sluzokoè,
nije vi{e mogu}a ravnomerna raspodela vazduha u plu}ima i
zato dolazi do „gubqewa daha“, najpre prilikom telesnih
naprezawa (npr., pewawe stepenicama), a kasnije i u stawu
mirovawa. Tako, dolazi do hroni~nog nedostatka kiseonika u
tkivima organizma, a to dovodi do smawewa ukupnih telesnih
sposobnosti. âk se i u ovom poodmaklom stadijumu promena
moè poboq{ati stawe ukoliko se prestane sa pu{ewem.
Hroni~na opstruktivna bolest plu}a (HOBP)

Hroni~na masovna plu}na bolest, jedna od najve}ih
zdravstvenih problema u svetu. Najteà bolest pu{a~a,
traje dugo a patwe su stalne, dawu i no}u. Uvek je, obi~no,
udruèn sa katarom du{nica. Plu}ni mehuri}i se neprestano
i prekomerno {ire i vremenom gube svoju elasti~nost, smawu-
ju funkcionalnu sposobnosti i stapaju se u ve}e vazdu{ne
kese. Time se neprekidno smawuje povr{ina plu}a koja sluì za
razmenu kiseonika. êsta zapaqewa doprinose da se
elasti~nost tkiva jo{ vi{e smawi. Na kraju nastaje klini~ka
slika tzv. emfizema plu}a sa zna~ajnim smetwama pri disawu.
Nastaje tako udruèna bolest plu}a — hroni~na opstruktivna
bolest plu}a. (katar i emfizem plu}a — zapaqewe du{nica i
pro{irewe plu}nih alveola — HOBI), ~etvrti uzrok smrtnos-
ti u svetu. Osobe sa emfizemom plu}a ose}aju nedostatak vaz-
duha, di{u duboko da bi se nadisali, ka{qu, prekidaju san, sede
prinudno no}i na krevetu radi ka{qa, ~ujnog disawa, uvek „sip-
wive“, gube snagu, gube ìvotnu energiju, gube radnu sposobnost.
Iako prekinu pu{ewe mogu}a su neka poboq{awa ali
izle~ewa nema. Srce pati i zbog takvih promena u plu}ima i
zdruèna o{te}ewa plu}a i srca vode u smrt, polako, sigurno
u smrt sa dugotrajnim mukama, patwama, najteìm koje pu{ewe
„podaruje“. Oteàno je naro~ito izdisawe: plamen {ibice se
duvawem ne moè ugasiti ni sa razdaqine od 15 cm. Jo{ jednom
se mora ista}i ~iwenica da ve} i mladi pu{a~i imaju smawen
„u~inak disawa“, iako se jo{ ose}aju potpuno zdravi. Pomo}u
ispitivawa funkcije plu}a mogu se otkriti ve} i po~etne
promene na najosetqivijim disajnim putevima i utvrditi
elasti~nost plu}a. Zbog toga svaki trajni nadraàjni
ka{aq treba shvatiti kao signal koji upozorava da je potreb-
no potraìti pomo} lekara i prestati sa pu{ewem.

Hroni~ni katar du{nica (plu}a) i emfizem plu}a kod
pu{a~a se „spoje“ i stvaraju hroni~nu opstruktivnu bolest
plu}a koja je ~etvrti uzrok smrtnosti u svetu. Ka{aq,
gu{ewe, oteàno kretawe se ne mogu izle~iti. Rana dijagnoza
bolesti daje nade za uspe{nije le~ewe.
Mnogi pu{a~i boluju od hroni~ne opstruktivne bolesti
plu}a a da to ne znaju. Odgovori na ova pitawa pomo}i}e vam
da to saznate — testirajte sebe:
•Da li skoro svakog dana ka{qete vi{e puta? DA NE
•Da li se zamarate brè od osoba Va{ih godina? DA NE
•Da li imate vi{e od 40 godina? DA NE
•Da li ste pu{a~ ili biv{i pu{a~? DA NE
Ako ste na tri ili vi{e postavqenih pitawa odgovorili
sa „DA“ razgovarajte sa svojim lekarom da li je potrebno da
ispitate funkciju plu}a, radi aktivnog le~ewa ove te{ke
bolesti.
Rak plu}a pu{a~a

Pove}ano pu{ewe duvana je neposredan uzrok zas-
tra{uju}em porastu raka plu}a. Duvan ima sedam dokazanih
kancerogenih supstanci, koje uzrokuju rak. Ostali mogu}i
faktori, kao npr., zaga|en vazduh, uti~u na nastanak raka
plu}a u neuporedivo mawoj meri.
Plu}no tkivo, stalno nadraèno duvanskim dimom, pred-
stavqa plodno tlo za nastanak raka plu}a, odnosno du{nica.
Ova bolest je danas najopasniji i naj~e{}i oblik raka kod
mu{karaca. Broj smrtnih slu~ajeva zbog raka plu}a i disajnih
puteva se od 1952. godine do danas vi{e nego udvostru~io.
Preko 90% svih utvr|enih oboqewa od raka plu}a je
otkriveno kod pu{a~a. Rizik i od drugih lokalizacija raka je
kod pu{a~a, tako|e, ve}i nego kod nepu{a~a. I u ovim slu~aje-
vima rizik od raka plu}a zavisi od broja popu{enih cigare-
ta. Vi{e od 20 popu{enih cigareta dnevno pove}ava rizik od
raka plu}a za 15 do 25 puta u odnosu na nepu{a~a. U na{oj
zemqi godi{we oboli preko 30.000 gra|ana od raka plu}a.
Izgledi za ozdravqewe kod raka plu}a su lo{i. [ansa
bolesnika da doìvi jo{ 5 godina mawa je od 10%. To zna~i da
samo jedan od 10 bolesnika doìvi jo{ slede}ih 5 godina. Rano
otkrivawe raka i wegovo hirur{ko le~ewe daju ne{to boqe
rezultate. Rak na plu}ima se ne moè videti na rentgenskoj
slici, dok ne dostigne veli~inu od najmawe 1 cm u pre~niku, a to
zna~i da se neopaèno razvija pre nego {to se otkrije. Naj~e{}i
simptomi koji ukazuju na rak plu}a su: ka{aq, iska{qavawe,
bolovi u grudima, smetwe u disawu i izbacivawe krvi.
Svaki okoreli pu{a~ treba da se preventivno pregleda
svakih 4—6 meseci, i najboqe je da ostavi pu{ewe, u kom
slu~aju ima svoju {ansu da se spase raka plu}a: ve} 3 godine
posle prestanka pu{ewa izgledi spasa za wega su znatno boqi,
a posle slede}ih 10 godina rizik od raka plu}a se toliko
smawi da se izjedna~uje sa rizikom nepu{a~a.
Pu{a~ko srce
Tipi~na oboqewa plu}a i disajnih puteva javqaju se bez
sumwe kao posledica direktnog kontakta sluzokoè sa
duvanskim dimom i sastojcima katrana. Nasuprot tome, ugqen-
monoksid, koji se nalazi u duvanskom dimu, kao i nikotin koji
prelazi u krvotok, uzrokuju mnoga oboqewa srca i krvotoka.
Pu{ewe smawuje snabdevenost tkiva kiseonikom a ovo
naro~ito negativno deluje na organe sa ve} poreme}enim krvo-
tokom. Za nastanak obolewa srca i krvotoka kod pu{a~a je,
pored ugqen monoksida, uzro~nik pre svega nikotin.
1. Ugqen-monoksid — otrovni gas duvanskog dima (oko 3—4%).
Udi{e se u plu}a i vrlo brzo vezuje za hemoglobin i time
smawuje mogu}nost transporta kiseonika. Zasi}enost hemo-
globina ugqen-monoksidom kod intenzivnog pu{a~a (20 i vi{e
cigareta dnevno) dostiè 10—20%. Normalne vrednosti su
ispod 1%. Ve}e udisawe ugqen-monoksida kod okorelih pu{a~a

direktno uzrokuje nedostatak kiseonika u tkivima i organ-
ima. Ali, ugqen-monoksid je uzrok i prevremenom zakre~ewu
sr~anih i drugih krvnih sudova kod pu{a~a, odnosno on
poja~ava zakre~avawe i pove}ava masne naslage krvnih sudova
(arterioskleroza). Krvni sudovi pu{a~a ubrzano stare. Nauka
kaè „~ovek je toliko star koliko su mu krvni sudovi
stari“ i zato pu{a~i brè stare nego nepu{a~i.
2. Nikotin — jak otrov koji suàva krvne sudove i time neg-
ativno uti~e na snabdevenost organizma krvqu. Svakim udahom
dima cigarete pove}ava se krvni pritisak i broj otkucaja srca.
Srce je nepotrebno izloèno ve}im naporima. Ovo dodatno
naprezawe sr~anog mi{i}a zahteva ve}e koli~ine kiseonika.
Me|utim, ugqen-monoksid je veliki deo kiseonika „istisnuo“
iz krvi i tako dolazi do ozbiqnog nedostatka kiseonika.
Pu{ewe i samo jedne cigarete moè izazvati sr~ani napad
— bol u predelu srca, ose}awe straha, stezawe u grudima i
lupawe srca, i to naro~ito onda kada je pu{ewe istovremeno
povezano sa nekim telesnim naprezawem. Ako su, povrh toga,
jo{ i krvni sudovi srca usled zakre~ewa suèni, tada kod
pu{a~a sr~ani napad moè dovesti do infarkta srca.
Naj~e{}i uzrok infarkta srca je nikotin a tek onda tempo
ìvota. U kombinaciji ova dva uzroka strada tre}i — srce.
Ovim je naro~ito ugroèna sredwa starosna grupa oko 45 god-
ina. Svaki infarkt srca kod pacijenata ispod 40 godina je
skoro iskqu~ivo kod pu{a~a.
Nauka je utvrdila — pu{ewe je jedan od najve}ih faktora rizika
za infarkt srca. Opasnost je naro~ito velika, ako se tome
pridruè i ostali faktori rizika kao npr., visoki krvni priti-
sak, {e}erna bolest, prekomerna telesna teìna i stres. Rizik od
pu{ewa direktno zavisi od broja dnevno popu{enih cigareta.
Vi{e od 20 cigareta dnevno pove}avaju rizik za pu{a~a {est puta
u odnosu na nepu{a~e. Ako se pu{ewe, visok pritisak i pove}ana
telesna teìna istovremeno javqaju kao faktori rizika,
mogu}nost oboqewa od infarkta se pove}ava za 10 puta. Posle
infarkta, kod pu{a~a ~esto dolazi do poreme}aja ritma rada srca
{to dovodi do te{kih komplikacija. Iako posle sr~anog na pada
80—90% pu{a~a prestane da pu{i, oni imaju mawe {anse da
preìve prve 4 nedeqe posle infarkta nego nepu{a~i. Po{to se
ishod infarkta srca ne moè predvideti, svako treba da odmah
prestane sa pu{ewem ~im oseti prve simptome i sr~ane tegobe.
Pu{a~ka noga
Pu{ewe ne ugroàva samo srce ve} uzrokuje i zakre~ewa
krvnih sudova a posebno ugroàva krvotok u nogama, pa od 100
bolesnika, koji pate od smetwi krvotoka u nogama, 99 su pu{a~i.
Pu{a~ka noga je te{ko oboqewe usled suàvawa i za~epqe-
wa arterija u nogama, pra}eno uvek jakim bolovima pri hodawu.
Oboqewe se brzo razvija, naro~ito posle 40. i 45. godine ìvota.
U stawu mirovawa krvotok jo{ nekako i funkcioni{e.
Prilikom hodawa, me|utim, raste potreba mi{i}a za
kiseonikom. Suèni krvni sudovi (nagli) spre~avaju ve}i dovod
krvi, a time i kiseonika. Iznenadni bol pri hodawu je signal za
akutni nedostatak kiseonika, {to bolesnika primorava da
stane. Posle nekoliko minuta pacijent nastavqa da hoda, da {epa
a }opawe se nastavqa sve dok se bolovi u nogama opet ne pojave.
Ako se u kra}im razmacima javqaju bolovi, suèwe krvnih su-
dova je ja~e. Nastavqawe pu{ewa jo{ vi{e pogor{ava situaciju.
Dijagnostika oboqewa je laka. Le~ewe, pa i operacija, ovih
krvnih sudova pomaè samo ako se prestane sa pu{ewem. Ko nije
u stawu da se odrekne cigarete, mora o~ekivati nekrozu (izumi-
rawe) palca, prstiju i stopala jedne ili obe noge i kona~no
amputaciju, odsecawe noge. Muke, uàsne patwe se ne zavr{avaju
sa odsecawem noge... i druga noga je bolesna, tragedija se nas-
tavqa samo je ovde smrt nagrada. Takva osaka}enost je tragi~na
posledica pu{a~kog neodgovornog pona{awa.
Pu{ewe i ~ir èluca

Poznato je da pu{a~i vi{e obolevaju od ~ira — ulkusa na
èlucu i crevima nego nepu{a~i. Pu{ewe uti~e na lu~ewe
èluda~ne kiseline i uvek je ovo povezano sa nastankom ~ira
u èlucu i crevima. Le~ewe ~ira moè biti uspe{no samo ako
se potpuno prestane sa pu{ewem. Svaki pu{a~ koji ima muku,
ga|ewe, bolove i pritisak u èlucu ili ima ose}aj nadutosti
odnosno gubi apetit, morao bi posetiti lekara radi
utvr|ivawa uzroka ovim tegobama. Ove nekarakteristi~ne
tegobe mogu ukazati i na postojawe raka u èlucu, koji je dva
puta ~e{}i kod pu{a~a nego kod nepu{a~a.
Pu{ewe i seks
Pu{ewe je lo{e za seksualni ìvot mu{karca, jer
sniàva nivo testosterona (mu{ki polni hormon) u krvi a
to pove}ava verovatno}u za impotenciju (polna nemo}),
naro~ito kod mladih osoba. Dokazala su ba{ to nova
istraìvawa. Nau~nici na ameri~koj klinici Minesota
#Mejo“ pratili su 1.300 mu{karaca i utvrdili da pu{a~i
imaju mnogo ve}i rizik za razvoj erektilne disfunkcije od
nepu{a~a. Pu{a~i u ~etrdesetim godinama, najmla|oj grupi u
ovom prou~avawu, ispoqili su najve}u verovatno}u za pojavu
smetwi sa erekcijom. U pore|ewu sa vr{wacima nepu{a~ima,
ona je trostruko ve}a.
Pu{ewe, tako|e, pove}ava rizik od impotencije u pedese-
tim i {ezdesetim godinama, ali ne u tolikoj meri, a kod 70-
godi{waka je gotovo zanemarqiva. Ovakvi podaci nimalo ne
iznena|uju, tvrde ameri~ki istraìva~i. Stariji mu{karci
imaju mnogo drugih nevoqa koje generi{u impotenciju, kao
{to su — {e}erna bolest, bolest srca, visoki pritisak... Kod
mla|ih mu{karaca #pu{a~ka impotencija“ nije zamaskirana
nekim drugim medicinskim bolestima.
Pu{ewe i umirawe
U dana{we vreme nije vi{e uop{te potrebno dokazivati —
da pu{ewe o{te}uje organe i tkiva ~ove~jeg tela i da su
bolesti pu{ewa naj~e{}i uzrok smrtnosti. Broj smrtnih
slu~ajeva okorelih pu{a~a u svim starosnim grupama je znat-
no ve}i nego kod nepu{a~a. Cigareta ubija gra|ane
siroma{nih zemaqa i siroma{ne gra|ane u bogatim zemqama
{irom sveta. U mla|im i sredwim starosnim grupama izme|u 35
i 54 godina stopa smrtnosti je kod intenzivnih pu{a~a 2—3 puta
ve}a nego kod nepu{a~a. Kod jednog 30-godi{weg pu{a~a koji u
proseku pu{i 1—2 kutije cigareta, o~ekivani ìvotni vek je za
15—25 godina kra}i nego kod nepu{a~a. Nau~no je dokazano da
pu{ewe duvana skra}uje ìvot do 15—25 godina, mada neka
istraìvawa govore da se skra}ewe ìvota kod pu{a~a kre}e i
do 25 godina. Ukoliko se ranije po~iwe sa pu{ewem, utoliko je
rizik ranijeg umirawa ve}i. Najve}em riziku je izloèna
osoba koja po~ne da pu{i pre svoje 15. godine.
U svetu svake godine bolesti pu{ewa uzrokuju oko pet mil-
iona prevremene smrti od ~ega najmawe 500.000 u Evropi.
Izra~unato je da svakih 10 sekundi umire po jedna osoba od
posledica pu{ewa duvana. Prognozira se da }e u svetu od posled-
ica pu{ewa umirati sve vi{e, ~ak 30.000 dnevno a za mlade
pu{a~e se predvi|a da }e od 1.000 novih pu{a~a: jedan biti ubi-
jen, {est }e poginuti u saobra}ajnim nesre}ama a 250 }e prevre-
meno biti ubijeno (R. Peto ). U SAD 25% od svih umrlih se prip-
isuje pu{ewu duvana, a najboqe je to iskazao R. Kenedi „Svake
godine cigarete ubiju vi{e Amerikanaca nego {to je poginu-
lo u prvom svetskom, korejskom i vijetnamskom ratu“.
Pu{a~ke bolesti koje naj~e{}e uzrokuju smrt kod pu{a~a su: rak
plu}a (95% kod pu{a~a), hroni~ni katar i pro{irewe plu}a
(90% kod pu{a~a) i skoro svaki infarkt srca pu{a~a mla|ih
od 50 godina. Istraìvawa su pokazala da: od 20 umrlih od
infarkta, 19 su bili pu{a~i (Hegglin, Cirih); od 205 umrlih od

infarkta srca pre 44 godine samo dva su bili nepu{a~i
(Ependorf, Hamburg); druge bolesti pu{ewa uzrokuju smrtnost
najmawe 19% (istraìvawa u Engleskoj).
Nedavno dvogodi{we istraìvawe De~ije kraqevske
bolnice, sprovo|eno {irom Engleske, pokazalo je da u ~ak 62%
slu~aja smrti beba majka pu{i. Sli~ne rezultate su dobili i
istraìva~i u Americi, Novom Zelandu i Skandinaviji.
Pu{ewe je, kako zakqu~uju britanski lekari, faktor rizika
za bebe. Ako je beba osam sati dnevno u prostorijama u kojima
se pu{i, beba ima osam puta ve}i rizik za iznenadnu smrt.
Ovaj rizik se pove}ava 100% za svaki sat proveden u atmos-
feri zaga|enoj duvanskim dimom (P. Fleming).
U SR Jugoslaviji u 1994. godini je umrlo: od raka plu}a
3.692, od hroni~nog katara plu}a 1.800, od infarkta srca
10.232, a od ostalih bolesti pu{ewa 20.836 {to ukupno iznosi
36.550, odnosno 34,7% od svih umrlih osoba u toku 1994. godine
su uzrokovale pu{a~ke bolesti.
Svetska zdravstvena organizacija upozorava: smrtnost
pu{a~a je za 80—100% ve}a od smrtnosti nepu{a~a; pu{ewe
duvana je najve}i pojedina~ni uzrok prevremene smrti, (i
bolesti pu{ewa) koji se moè spre~iti sa najmawe finansi-
jskih sredstava; pu{a~i }e sve vi{e umirati u budu}nosti;
pu{ewe }e u budu}nosti zaseniti sve ostale uzro~nike pre-
rane smrti „duvan je odgovoran godi{we za preko 14% od svih
smrti i ko{ta SAD 100 milijardi dolara“ — bolesti srca,
malariju, tuberkulozu, sidu, nesre}e; pu{ewe i sida su jedini
zna~ajni uzro~nici prevremene smrti koji beleè porast.
Pu{ewe i zdravstveni radnici

Zdravstveni radnici su formalno i neformalno lideri
svoje sredine, osobito u oblasti zdravstvene za{tite.
Stanovni{tvo, uglavnom, ima poverewe u wih, a ovi su u
obavezi da to poverewe opravdaju i ostvare najvi{i stepen
zdravqa u sredini, koju opsluùju. Ako su i ~lanovi
dru{tvenih organizacija, raznih udruèwa i odbora (Crveni
krst, Crkveni odbor, profesionalna udruèwa, politi~ka
partija...) onda treba i da koriste priliku i ukqu~e pitawe
pu{ewa (medicinske, socijalne, ekonomske i druge aspekte
duvana), u prioritetnu listu aktivnosti te organizacije, ~iji
su oni ~lanovi.
Mnogi zdravstveni radnici pu{e, i/ili ~lanovi wihovih
porodica pu{e, pa ako oni prestanu da pu{e, onda primerom
veoma mnogo i pozitivno doprinose podizawu zdravqa svoje
sredine. Neki zdravstveni radnici oklevaju da pruàju
antipu{a~ke savete, pomo}, veruju}i da ih pu{a~ ne}e
slu{ati dovoqno, te je za ovakve nu`na dodatna stru~na obuka,
osobito za one u primarnoj zdravstvenoj za{titi.
Zdravstveni radnici imaju obaveze i priliku da inici-
raju primenu mera za spre~avawe pu{ewa, na nivou: pojedi-
naca, socijalnih grupa, lokalne zajednice, zdravstvenih
ustanova i dru{tva u celini. Zdravstveno vaspitawe i
dosledno pona{awe — nepu{ewe svih zdravstvenih radnika, u
wihovom svakodnevnom radu sa pacijentima, su osnovni pre-
duslovi i kqu~ne uloge za realizaciju sveukupne strategije
spre~avawa stanovni{tva od pu{ewa.
U za{titi i unapre|ewu zdravqa naroda zdravstvo je
jedan od ~etiri osnovna stuba borbe protiv pu{ewa, te i zato
svaki zdravstveni radnik treba:
— da ne pu{i,
— da podsti~e ostavqawe pu{ewa,
— da informi{e o {tetnosti pu{ewa,
— da usvoji nepu{a~ku politiku,
— da kreira nepu{a~ku sredinu u ustanovi,
— da odvra}a mlade od zapo~iwawa pu{ewa,
— da spre~ava sve zakonske prekr{aje o pu{ewu,
— da podsti~e ostavqawe pu{ewa,
— da pruà pomo} pu{a~ima kod odvikavawa od pu{ewa,

— da razvija antipu{a~ke programe svoje sredine,
— da istraùje ra{irenost pu{ewa,
— da spre~ava po~etak pu{ewa kod omladine,
— da zaustavqa promociju duvana,
— da zna sve o posledicama pu{ewa,
— da zdravstvenim vaspitawem obuhvati sve gra|ane svoje sre-
dine, masmedija, {kole,
— da se pridràva Deklaracije zdravstvenih radnika Evrope,
— da ukazuje na smawewe opasnosti po zdravqe, po prestanku
pu{ewa.
Intervencije zdravstvenih radnika su nemerqive, u odno-
su na druge u~esnike, u Antipu{a~kom pokretu i zbog veoma
~estih kontakata sa pu{a~ima i wihovog velikog i uspe{nog
uticaja na zdravo pona{awe pacijenata, a {to nije prisutno kod
nemedicinskih profesija. Bitno je da zdravstvena slu`ba, u sis-
temu, prihvati svoju odgovornost u spre~avawu pu{ewa, ina~e
}e, u protivnom, postati svedok {irewa pu{ewa, rasta
neèqenih posledica i poni{tavawa svih preduzetih
antipu{a~kih mera. U osnovi svakog uspeha je ~ovek i wegova
delatnost, te se zato i zdravstveni radnici moraju oslawati na
stanovni{tvo svoje sredine u Antipu{a~kom pokretu.
Zdravstvena slu`ba (i zdravstveni radnici) kao osnovni stub
Antipu{a~kog pokreta ima mnogobrojne obaveze, a naro~ito:
— da formira antipu{a~ki odbor, od svih struktura
zaposlenih u zdravstvu,
— da izradi i sprovodi antipu{a~ki program zdravstvene
ustanove,
— da inicira zabranu prodaje i promociju duvana u
zdravstvenoj ustanovi i wenoj okolini,
— da zabrani pu{ewe u zdravstvenoj ustanovi pacijentima,
posetiocima i osobqu,
— da unapredi sve zdravstvene aktivnosti za stvarawe zajed-
nice bez pu{ewa, ukqu~uju}i i pomo} pu{a~ima u
odvikavawu od pu{ewa.
Zdravstveni radnici, celokupna zdravstvena slu`ba,
mogu mnogo da u~ine i spre~e razvoj pu{ewa kod dece i omla-
dine i da pomognu pu{a~ima da ostave pu{ewe, bez nekih
dodatnih finansijskih sredstava, a uz malo dobre voqe i
dobro~initeqskog saveta svojim pacijentima „Ostavite
pu{ewe u ime zdravqa, lepote i kulture ìvota“. A za{to
zdravstveni radnici, ili bar ve}ina, gorwe obaveze ne
izvr{ava, verovatno }e mlade generacije koje dolaze, nevini-
je od nas, hladno rasu|ivati i ceniti objektivnije dosada{we
lekare strasne pu{a~e, osobito wihove pedago{ko-vaspitne
funkcije. Zaboravqaju, nauka je dokazala {tetnost pu{ewa po
zdravqe pojedinaca i naroda u celini, a zdravstveni radnici
su u obavezi da {tite i unapre|uju zdravqe naroda. U razvi-
jenom svetu lekar pu{a~ je prava retkost, a na medicinski
fakultet, u nekim sredinama (Kina), zdravstveni radnik rano
mora da se opredeli #pu{ewe ili rad u zdravstvu“. Primaju se
samo nepu{a~i uz pismenu obavezu da ne}e nikada pu{iti.
Deklaracija zdravstvenih radnika Evrope

Kao lekar ili zdravstveni radnik
1. Uveren sam u {tetno dejstvo duvana
— za pu{a~a,
— za osobe koje ìve sa pu{a~em,
— za dru{tvo u celini.
2. Znam da je duvan droga koja razvija dvojaku zavisnost,
psihi~ku i fizi~ku,
3. Spreman sam da pomognem pu{a~ima koji èle da ostave
duvan,
— da pu{a~ima pruìm odgovaraju}u pomo},
— da pu{a~ima pruìm psiholo{ku podr{ku u toku
odvikavawa.
4. @elim da smawim broj pu{a~a me|u svojim pacijentima

— prekinu}u da pu{im i tako postati primer nepu{a~a,
— ne}u dozvoliti pu{ewe u ~ekaonici,
— odlu~no }u savetovati svojim pacijentima i wihovim
porodicama da ne pu{e,
— u~estvova}u u zdravstvenom vaspitawu, osobito mladih
osoba,
— preporu~iva}u nepu{ewe pu{a~ima sa kojima dolazim u
kontakt.
5. Shvatam da imam veliku odgovornost ne samo za paci-
jente nego i za dru{tvo u celini
— zahtevam od vlade da preduzme odgovaraju}e preventivne
mere.
Mi, evropski lekari i zdravstveni radnici, ~vrsto smo
odlu~ili da podrìmo stavove ove Deklaracije i da se ujedin-
imo u ciqu smawewa pu{ewa koje je najva`niji preventabil-
ni faktor rizika od bolesti, invalidnosti i prevremene
smrtnosti.
Evropsko medicinsko udruèwe

PU[EWE ILI ZDRAVQE — EMASH
Ocene i zakqu~ci Simpozijuma o pu{ewu

Na Simpozijumu, u toku kongresa o alkoholizmu i narko-
maniji izloèni su referati po temama u programu. Pu{ewe
je sagledano sa svih aspekata: zdravstvenih, socijalnih,
eti~kih, pravnih i ekonomskih. Ocene i zakqu~ci su:
1. Pu{ewe je najra{irenija bolest zavisnosti i moè se
najuspe{nije i najjeftinije prevenirati.
2. Pu{ewu nije posve}ena dovoqna dru{tvena i stru~na
pa`wa, iako je pu{ewe prvi korak u razvoju drugih zav-
isnosti, alkoholizma, narkomanije pa i side.
3. Bolesti pu{ewa u na{oj zemqi uzrokuju prevremenu
smrt u preko 34%, od ukupne smrtnosti.
4. WHO (1995) predlaè programe protiv pu{ewa sa tri
segmenta: legislativa, edukacija i liderstvo.
5. Da svi skupovi zdravstvenih radnika budu nepu{a~ki,
kao {to je bio nedavno odràn Kongres pulmologa
Evrope (Barcelona, 1995) sa 3000 u~esnika.
6. Da svaki zdravstveni radnik bude uzor nepu{a~a, da
rutinski savetuje pu{a~e da ostave pu{ewe, da deluje
vaspitno u svojoj sredini i da redovno u~estvuje u
antipu{a~kim akcijama.
7. Da se zaposleni u zdravstvu, poput prakse u Svetskoj
zdravstvenoj organizaciji i zapo~etih procesa u razvi-
jenim zemqama opredele za: rad u zdravstvu ili
pu{ewe.
8. Da se postoje}i Zakon o pu{ewu u potpunosti
primewuje osobito u zdravstvenim ustanovama i {kola-
ma. Za nesprovo|ewe i kr{ewe zakonskih odredbi kon-
sekvence treba da snosi prvenstveno rukovodilac
ustanove.
9. Da se u {kolski program inkorporira novi predmet:
Zdravstveno vaspitawe, Zdrav ìvot i sl., i obezbedi
kontinuirano u~ewe o zdravqu, o samoza{titi i
unapre|ewu zdravqa pa i o spre~avawu bolesti zavisnosti.
— ZAKQU^CI —
JUGOSLOVENSKI KONGRES O
ALKOHOLIZMU I NARKOMANIJI
Beograd, 1995.
Antipu{a~ki pokret
U razvoju Antipu{a~kog pokreta sveta zna~ajne su tri
godine: 1962, 1970, 1974., i tada: Britanski Kraqevski lekars-
ki kolex povezuje pu{ewe duvana sa o{te}ewem zdravqa
(1962); glavni dràvni sanitarni inspektor SAD zakqu~uje:
„Pu{ewe cigareta je {tetno za Va{e zdravqe“ (1970) i
ekspertni Odbor Svetske zdravstvene organizacije
zakqu~uje „Pu{ewe je veliki uzrok o{te}ewa zdravqa i pre-
rane smrti, koja se mogu sigurno spre~iti“ (1974). Posle ovih
saznawa po~eo je da se {iri Antipu{a~ki pokret, obuhvata-
ju}i spre~avawe — prevenciju pu{ewa i rad na odvikavawu od
pu{ewa svih pu{a~a, koji to èle. Osnovno na~elo za trajno
delovawe je kratka poruka SZO: „Porodica, zdravstvo,
prosveta, masmediji — stubovi antipu{a~kog pokreta“.
Svetska zdravstvena organizacija je sa~inila Pre-
poruke za suzbijawe pu{ewa (1974) za zemqe, svoje ~lanice a
na osnovu nau~no utvr|enih ~iwenica: da je pu{ewe dominant-
ni uzrok obolevawa, radne nesposobnosti i prevremenog umi-
rawa; da se {iri i da se moè vrlo uspe{no spre~iti preven-
tivnim aktivnostima dru{tvene zajednice. Iznosimo ove
Preporuke u ne{to skra}enom obliku:
1. Koordinacioni odbor formirati na svim nivoima
dru{tvene organizovanosti za suzbijawe — prevenciju
pu{ewa, obezbediti kadar, finansije...,
2. Nacionalni dugoro~ni program sa~initi, kontinui-
rano isti ocewivati i povremeno revidirati. Ciqevi
programa su:
— smawiti broj novih pu{a~a me|u mladima, a odlagati
po~etak pu{ewa za {to kasnije,
— privu}i {to ve}i broj pu{a~a za odvikavawe,
— u~initi sve da pu{a~ smawi broj popu{enih cigareta,
ako ne moè bez pu{ewa.
3. Vaspitne mere po~eti rano u porodici, pred{kolskim
ustanovama, osnovnoj {koli,
— isticati vrednosti dobrog zdravqa,
— nagla{avati pozitivne strane nepu{ewa,
— osposobiti odre|ene profesije za prevenciju:
zdravstvene radnike, u~iteqe, nastavnike, sportske rad-
nike, novinare,
— informisati zaposlene o {tetnostima pu{ewa, pre-
venciji, odvikavawu...,
— masmedije kontinuirano i planirano ukqu~ivati u pre-
venciju.
4. Ugroène grupe
— edukovati ène, posebno trudnice: da ne pu{e, da postanu
uzorni vaspita~i, da se ukqu~e u Antipu{a~ki pokret,
— edukovati zdravstvene radnike: da ne pu{e, da traè da
bolesnici ne pu{e, da se ukqu~e aktivno u Antipu{a~ki
pokret.
5. Zakonski regulisati
— zabranu pu{ewa u zatvorenim prostorijama,
— zabranu reklamirawa duvanskih proizvoda,
— zabranu prodaje duvana deci i omladini,
— obavezne oznake na pakliciama cigareta „[tetno po
zdravqe“,
— deo poreskih prihoda namenski usmeriti za prevenciju
pu{ewa,
— pove}ati porez na duvan.
6. Stru~nu pomo}
— organizovati odvikavawe od pu{ewa.
7. Istraìvati
— socijalne, psiholo{ke i farmakolo{ke uzro~nike
pu{ewa,
— metodologiju planirawa i evaluacije vaspitno-edu-
kativnih mera,
— sveobuhvatne aktivnosti protiv pu{ewa,
— ra{irenost pu{ewa, osobito me|u zdravstvenim,
prosvetnim i dru{tvenim radnicima,

— gubitke za dru{tvo zbog pu{ewa,
— objaviti lokalno razultate istraìvawa.
Ove preporuke su uglavnom, podràne i pro{irene od
Odbora eksperata Svetske zdravstvene organizacije i 1978.
godine. Glavna svrha tih preporuka da se nepu{ewe prihvati
kao zdravi oblik li~nog, kulturnog i dru{tvenog pona{awa.
Mnoge zemqe sveta, osobito Amerika, Engleska,
Skandinavske zemqe... nekoliko decenija sprovode svoje
Antipu{a~ke programe (vlade, nevladine organizacije...) i
znatno su smawile broj novih pu{a~a a pove}ali broj onih
koji su prekinuli pu{ewe i tako smawili konsekventne
neèqene zdravstveno-ekonomske posledice pu{ewa. Tako su
pu{a~i ostavili pu{ewe: u Kanadi oko 5,6 miliona, u Velikoj
Britaniji preko 10 miliona, u SAD preko 40 miliona a u
Skandinavskim zemqama stalno opada broj pu{a~a za 13—27%.
Pu{ewe u ovim zemqama postaje nepristojni, kulturno nepri-
hvatqivo i nepoèqno pona{awe. U zemqama Zapada, posebno
u Americi vodi se dugo „rat“ izme|u pu{a~a i nepu{a~a,
izme|u monstruozne duvanske industrije i miliona pu{a~kih
bolesnika, izme|u medicine i laicizma.
Ameri~ka duvanska industrija (F. Moris) je na
optuèni~koj klupi. Borci protiv pu{ewa su prikupili
podatke za optu`nicu ~ak na milione stranaca, a tu su i
od{tetni zahtevi `rtava pu{ewa, obolelih pu{a~a, bolesni-
ka od raka, emfizema, astme... Mo}na i burna megapropaganda
uspeva da u mentalni miqe naroda utka svest „pu{ewe je
prostakluk i prizemno pona{awe“. îni se sve, rasplamsava
se agitacija protiv pu{ewa, prevencija pu{ewa ubira
plodove u ovim zemqama. Amerika je „pakao za pu{a~e“, svuda
su ovi prezirani, maltretirani, osramo}eni... ka`wavani, pa
~ak i ako pu{e u svom stanu. Kom{ija je tu da alarmira, kazne
su enormne, 750 dolara. Saudi Arabija traì da se duvanske
firme stave na listu terorista zbog brojnih `rtava.
„Duvanxija je, tako|e, terorista“.
Ofanziva antipu{a~kih snaga u Americi pove}ava
ostrakizam pu{ewa. Zabrane pu{ewa su sve brojnije, broj
pu{a~a za posledwe tri decenije se smawio za 40% a proizvod-
wa cigareta se stalno uve}ava. Ova misterija se lako
obja{wava — izvoz cigareta u tre}i siroma{ni svet.
Antipu{a~ka kampawa se {iri razvijenim svetom. Posle
energi~nog proterivawa duvanskog dima u Americi i Evropa
kora~a utabanim stazama, {titi zdravqe naroda od duvanskog dima
- zabranila je pu{ewe na javnim mestima. Posle nekoliko zemaqa
starog kontinenta i Italija je zakonom #proterala“ duvanski
dim iz svih barova, pabova, restorana (ima ih oko 240.000),
diskoteka (oko 2.500). Ko ne po{tuje Zakonske odredbe ka`wava
se: vlasnik nov~ano (220—2.000 evra); rad objekta se zabrawuje do
tri meseca; nedisciplinovani pu{a~i bivaju ka`weni — 25—250
evra. Koriste narodom osvedo~eno pravilo: #Po xepu
neposlu{ne“, to je za wih jedino uspe{na #Vaspitna palica“.
Zakonske rigorozne mere protiv pu{ewa duvana su usvojene i
sprovode se u zemqama na{eg okruèwa — Hrvatska, Bugarska.
Iako, na{e zabrane pu{ewa retko gde i ko po{tuje, dràva
je #zakazala“, nema inspektora, a {ta }emo sa zdravqem. Treba
nam jedan ministar, stru~an, siguran i odvaàn za za{titu
Evropske unije… a ne Tomica, poslu{ko #Nomen est omen“, kaù
stari Latini. Ima i izuzetaka, pa tako — #Pansion Kamaq“ na
Zlatiboru uvodi novine u poslovawu — nude}i usluge iskqu~ivo
nepu{a~ima. Pod sloganom #Zona bez duvanskog dima“, oni nude
pravi #ukus“ zlatiborskog vazduha punog kiseonika, ozona,
cvetnih livada i borovih {uma... ovaj pansion na posledwem
Sajmu turizma u Beogradu nagra|en, kao jedini turisti~ki
objekat u Srbiji sa sadràjem za nepu{a~e.
Poveqa protiv pu{ewa duvana

— îst vazduh bez pu{a~kog dima je bitna komponenta,
osnovno pravo na zdravqe i na nezaga|enu okolinu.
— Svaki gra|anin ima pravo da bude informisan o ne
merqivim opasnostima od pu{ewa.

— Svi gra|ani imaju pravo na vazduh bez pu{a~kog dima u
zatvorenim prostorijama i u transportu.
— Svako dete i odrasli imaju pravo da budu za{ti}eni od
propagande o duvanskim proizvodima i da dobiju sve potreb-
ne mere i ostalu pomo} za odupirawe zapo~iwawu pu{ewa.
— Svaki radnik ima pravo da udi{e vazduh u radnim pros-
torijama koji je nezaga|en pu{a~kim dimom.
— Svaki pu{a~ ima pravo na pomo} u èqi da ostavi pu{ewe
duvana.
Poveqa o politici pu{ewa duvana

— preporuke evropskim vladama —
1. Da priznaju i podràvaju pravo gra|ana na ìvot bez dima,

pravo na sve` vazduh.
2. Da informi{u svakog ~lana dru{tva o opasnostima od
pu{ewa duvana i o ra{irenosti te pandemije.
3. Da predvide u Zakonu pravo na zajedni~ku sredinu bez duvan-
skog dima.
4. Da zabrane reklamirawe, sponzorisawe i promocije duvan-
skih proizvoda.
5. Da uvedu destimulativne mere pu{ewa, putem progresivnog
pove}awa cena.
6. Da zabrane nove metode plasirawa nikotina i zaustave
budu}e marketin{ke strategije industrije duvana.
7. Da uvedu porez od najmawe 1% od prodaje duvana, u korist
Fonda za prevenciju pu{ewa duvana i za promociju zdravqa.
8. Da prate kretawa pandemije pu{ewa i procewuju efikas-
nost do sada preduzetih protivmera.
9. Da grade savezni{tvo izme|u svih delova dru{tva koji èle
da promovi{u dobro zdravqe.
10. Da osiguraju {iroku podr{ku i dostupnu pomo} pu{a~ima
duvana a koji èle da ostave pu{ewe.
IEvropska Konferencija (1988)

— Preporuke Evropskim vladama —
Antipu{a~ki pokret u Jugoslaviji

U na{oj zemqi, u skladu sa preporukama SZO, formiran je
Jugoslovenski Koordinacioni odbor protiv pu{ewa (1988),
multidisciplinarno telo, sa zadatkom: da priredi Okvirni
program prevencije pu{ewa duvana i da podsti~e i koordini-
ra sve antipu{a~ke aktivnosti raznih subjekata, u republika-
ma i pokrajinama. Deluje u okviru Jugoslovenskog Saveza za
prevenciju alkoholizma, narkomanija i nikotinizma (JUS-
PAN). Osnovno na~elo za trajno delovawe (moto) je sintag-
ma: „Zdravqe svima, Jugoslavija bez dima“. Aktivnosti
Odbora su bile mnogostruke, kao {to su:
— Priprema i usvajawe Jugoslovenskog okvirnog programa
prevencije pu{ewa duvana.
— Priprema, usvajawe i realizacija Godi{wih operativnih
progorama aktivnosti. Programi su sadràvali:
zdravstveno-vaspitne aktivnosti, propagandne aktiv nosti,
organizaciju dva Jugoslovenska simpozijuma, izdava~ku
delatnost, me|unarodnu saradwu, zakonodavne aktivnosti.
Ostvarena je saradwa sa brojnim subjektima u Anti-
pu{a~kom pokretu Jugoslavije, kao {to su: masmediji, Crveni
krst, onkolo{ka dru{tva, Privredna komora, omladinske orga-
nizacije, prosveta..., a rad Jugoslovenskog odbora protiv
pu{ewa je formalno nastavqen i u ova za nas te{ka vremena.
Ipak, mora se re}i — borba protiv pu{ewa je organizovana pro-
gramska aktivnost dràve i celog dru{tva. U Americi preven-
cija pu{ewa je smawila broj obolelih od raka plu}a na minimum.
Kod nas su svi zatajili — dràva, porodica, {kola, zdravstvo...
Pu{ewe ugroàva ìvot

Pu{ewe je planetarno zlo, usud koji uni{tava zdravqe i
ìvot. Svetska zdravstvena organizacija upozorava pu{ewe je
prvi i najva`niji uzrok bolesti i prevremene smrti. Na
planeti godi{we umre oko 5 miliona pu{a~a na svakih 10
sekundi po jedan pu{a~/ica. Svaki pu{a~ ìvi nezdravo,
bolesno a i wegova okolina trpi (prinudno/pasivno pu{ewe).
SZO traì da svaka dràva usvoji politiku, strategiju i pro-
gram protiv pu{ewa i koristi trojake mere protiv pu{ewa:
zakonske, edukativne i motivacione, i tako za{titi zdravqe
naroda i smawi enormne ekonomske izdatke za le~ewe pu{a~a.
Napredne, razvijene zemqe sveta se #dràvno“ bore protiv
duvana i pu{ewa. Poznato je da su proizvo|a~i duvana u pro-
teklih 15 godina ostvarili ogroman profit, mo`da ve}i nego
{to su i o~ekivali. U~e{}e duvana u proizvodwi cigareta
iznosi samo 17 odsto a sve je drugo repromaterijal, a na{a
dràva uvozi i jedno i drugo. îsta „ra~unica“, ne samo
zdravstvena, nego prevashodno ekonomska je napredne zemqe
opredelila za za{titu dràvnog buxeta i zdravqa naroda, pa
sankcioni{u i proizvo|a~e cigareta i pu{a~e. [ta ~eka
na{a vlast, nova, koja brine o zdravqu naroda?
Irska je prva zemqa u Evropi u kojoj su cigarete proter-
ane iz pabova, restorana, hotela i srodnih javnih okupqawa.
Kazna je enormna 3.000 evra za svakoga ko prekr{i zakon...
gubitak posla za zaposlene.
Otprilike u vreme kada su to u~inili Irci, totalna pro-
hibicija uvedena je i u Wujorku, gradu sa 1,3 miliona pu{a~a.
U drugim ameri~kim krajevima, recimo u Kaliforniji sli~ne
zabrane su ve} dugo u toku, ba{ kao i golemi sudski procesi
posle kojih najmo}nije duvanske korporacije naslednicima
poprili~nog broja od raka plu}a preminulih moraju da
pla}aju stvarno enormne od{tete. Na starom kontinentu su,
pak, otkrili da pu{a~e od omiqene strasti ne uspevaju da
odvrate ni kazne, ni cene, ni crtawe mrtva~kih glava na pak-
licama. Stoga su, uz posredne mere (poput trenutno aktuelnog
ukidawa subvencija uzgajiva~ima duvana, zbog ~ega je ovih dana
izbila maltene pobuna onih koji od cigarta ne umiru, ve}
ìve) i u Evropi, kao i u Americi, navalili da prosto —
zabrawuju pu{ewe.
Videv{i {ta im se sve sprema duvanske korporacije su,
razume se, jo{ odavno po~ele kako sa selidbom u krajeve u koji-
ma narod i daqe slobodno dimi do mile voqe. Sirotiwa i mi
sa wima, na{a zemqa je oaza za duvansku industriju i pu{a~e.
Svet se organizovano bori protiv pu{ewa duvana

Svetska zdravstvena organizacija je usvojila (21.05.04.)
Okvirnu konvenciju za kontrolu upotrebe duvana. Konvenciju
je ve} do juna 2004. godine potpisalo 150 zemaqa, od toga 31 iz
Evrope. Rok za weno potpisivawe je kraj juna 2004. godine, a
primena po~iwe kada ista bude ratifikovana u 40 zemaqa.
Svaka dràva koja potpi{e do navedenog roka je u obavezi da
obezbedi akcioni plan za weno sprovo|ewe.
Ovaj me|unarodni instrument predstavqa glavni korak
napred za javno zdravqe i smawewe globalne pandemije
pu{ewa. Zahteva se od dràva ~lanica da usvoje politiku da
smawuje pu{ewe i umirawe, a to su: sveobuhvatna zabrana
reklamirawa duvana, promocije i sponzorstva, pove}awe taksi
i zahtevawe velikih oznaka zdravstvenog upozorewa koji
pokrivaju najmawe 30% kqu~nih vidqivih povr{ina paklica
cigareta. Dokument tako|e daje podr{ku i u drugim sferama
kao {to su: za{tita od pasivnog pu{ewa, takse od duvana, reg-
ulisawe duvanskih proizvoda, borba protiv {verca cigareta,
edukacija stanovni{tva, kao i tretman ostavqawa duvana.
U na{oj zemqi ima mnogo razloga za sprovo|ewem ovakve
kampawe jer se mi nalazimo u samom vrhu u Evropi po broju
pu{a~a. Svaki drugi mu{karac i svaka tre}a èna pu{e.
Ipak, po ukupnom broju pu{a~a #zauzimamo“ neslavno drugo
mesto u Evropi, iza Grka i Turaka, dok ènska populacija

zauzima ubedqivo prvo mesto po broju èna pu{a~a, a u stopu
nas slede stanovnice skandinavskih zemaqa. Posebno zabri-
wava pojava upotrebe duvana kod sve mla|ih uzrasta. Tako je,
prema istraìvawima, vi{e od polovine dece {kolskog
uzrasta eksperimentisalo sa duvanom, ~ak tre}ina je probala
da pu{i pre desete godine ìvota, dok ih ~ak 17 odsto aktivno
pu{i. Potpisivawe ovog dogovora je i uslov za prijem u EU, a
postaje zakon za zemqe ~lanice.
U Srbiji moè da se zapali cigareta na gotovo svakom
mestu i u svako vreme a u ve}ini evropskih zemaqa to je neza-
mislivo. Nepu{a~ke zone preovla|uju u ve}ini evropskih
zemaqa, a dru{tveno prihva}eni stav je da prostor u kome
boravi vi{e qudi mora da bude oslobo|en od dima.
U Velikoj Britaniji intenzivna aktivnost u borbi pro-
tiv pu{ewa traje ~etiri decenije. Svaka Vlada u posledwih
25 godina ima nepu{a~ku politiku — kao najvi{i prioritet u
oblasti zdravqa i tako je smawen broj pu{a~a me|u
stanovni{tvom sa 50 na 20 odsto.
Butan, najsiroma{nija zemqa na svetu, zabranila je pro-
daju cigareta (duvana). Pu{ewe nije vi{e legalno pona{awe,
a ko pu{i kazna je 200 $.
Pu{ewe se moè zaustaviti zakonskim, edukacionim i
motivacionim merama — odnosno Primarna prevencija, od
malih nogu je conditio sine qua non (uslov bez koga se ne moè)
moè spre~avati pojavu i {irewe pu{ewa, alkoholizma i
narkomanije. Primarna prevencija u pred{kolskim i {kol-
skim ustanovama i sportskim klubovima, su mesta gde se kod
dece od najranijeg uzrasta izgra|uje stav da je pu{ewe nezdra-
va navika. U dugoro~ni program prevencije pu{ewa treba
ukqu~iti sportiste i druge medijske zvezde sa kojima se mladi
identifikuju i koje vide kao idole.
Informisawe stanovni{tva o {tetnosti pu{ewa moè
da bude samo prvi korak, ali je potrebna i organizovana pomo}
pojedincima koji èle da promene pona{awe. U Velikoj
Britaniji, pored brojnih savetovali{ta za odvikavawe od
duvana, postiji i besplatna telefonska linija za razgovore sa
zdravstvenim stru~wacima.
Koliko kaznena politika smawuje pu{ewe?

Pu{ewe je najubita~nija bolest zavisnosti. Svakog
dana od bolesti pu{ewa umre 10—15 hiqada pu{a~a u svetu, 4—5
miliona godi{we. Duvan je ubica i treba u~initi sve da
omladina ne po~ne da pu{i a pu{a~e odvra}ati svim sredstvi-
ma od pu{ewa — „milom ili silom“. Mnogim pu{a~ima se jedi-
no moè pomo}i „udarcima“ po xepu.
Nu`no je i kod nas, kao {to Amerikanci zaustavqaju
pu{ewe, kaznama ali i principijelnim zakonskim merama.
Proklamovali su inkompatibilnost, nespojivost profesija
koje rade u zdravstvu i {kolstvu sa pu{ewem... Zdravstveni
radnik, prosvetni radnik, sve{teno lice... mora da bira
pu{ewe ili posao.
Visoke kazne za duvanski dim i kod nas su ozakowene, a to je
„sitno“ prema tro{kovima na{ih duvanxija — dnevno tro{e za ciga-
rete 3,1 milion evra a godi{we do 1,5 milijardi evra. Neka jo{ neko
kaè da na{a zemqa nije bogata u „porocima“ razume se. Mada prime-
na zakona o zabrani pu{ewa nije novina kod nas, posledwa izmena
ovog zakona kojim su kazne uve}ane i do sto puta, naterala je ve}inu
pu{a~a da se bar u javnim prostorijama oslobode ovog „poroka“,
odnosno zdravstveno {tetne navike i bolesti.
Za ka`wavawe nasavesnih pu{a~a zaduène su:
zdravstvena, sanitarna i inspekcija rada, koje su po~ele
intenzivno da obilaze i kontroli{u domove zdravqa, bol-
nice, ambulante, objekte u kojima se ~uva i proizvodi hrana,
restorane, preduze}a i sve druge objekte a, strogo tuma~e}i
propise, cigarete su zabrawene i u kafanama i kafi}ima.
Kazne za pojedince iznose 5 hiqada dinara, za odgovorne
u firmama 50 hiqada, a preduze}a pla}aju pola miliona.
Mo`da }e na ovaj na~in stroòm kontrolom i ve}im kaznama,
upozorewa lekara, da su pu{a~i ~e{}e `rtve raka plu}a i

mo`danog udara, imati vi{e uticaja na nikotinske zavisnike.
Slogani o pu{ewu i zdravqu

I ovi slogani }e Vam pomo}i u antipu{a~koj delatnosti,
pogotovu u toku kampawa.
— „Pu{ewe je najve}i pojedina~ni preventabilni faktor
bolesti, invalidnosti i prevremene smrti“ — Svetska
zdrvstvena organizacija;
— „Duvan truje i ubija umne i mawe umne osobe“ — Narodna
poslovica;
—„Trgovina duvanom je pu{a~ima trgovina“ — Vuk Karaxi};
— „U pu{ewu ima zlobne neuqudnosti, drske asocijalnosti“
— J. W. Goethe;
— „Pu{ewe je prva stepenica u razvoju alkoholizma, narko-
manije i side“ — D. Nikoli};
— „Mladost, lepota i sport bez duvana“ — H. Nakaxima;
— „Zdravqe nije sve, ali bez zdravqa sve je ni{ta“ — A.
[openhauer;
— „Ko pu{i zdravqe ru{i“ — Vuk Karaxi};
— „Trudnica koja pu{i, ne misli dobro svom detetu“ — E. C.
Peters;
— „Pu{a~i zaga|uju vazduh, gu{e svakog oko sebe, pa
nepu{a~i ne mogu da se odbrane“ — J. W. Goethe;
— „Industrija cigareta torbari smrtonosnim oru`jem,
trguje ìvotima naroda, radi profita“ — R. Kenedi;
— „Porodica, zdravstvo, prosveta, masmedija — stubovi
antipu{a~kog pokreta“ — Svetska zdravstvena organi-
zacija;
— „Boqe spre~iti nego le~iti“ — Narodna poslovica;
— „Zdravqe svima Jugoslavija bez dima“ — Jugoslovenski
koordinacioni odbor protiv pu{ewa;
— „Nema magi~nog na~ina odvikavawa od pu{ewa, ali ima
delotvornih“ — Nacionalni institut za rak, USA;
— „Bez duvan — zdraviji ìvot i ~istiji gradovi“ —
Jugoslovenski koordiancioni odbor protiv pu{ewa;
— „Bez duvanskog dima, alkohola, droga i ratnih briga —
bi}emo prva liga“ — Marija [ainovi}, u~enica, G. Gor-
evnica. 31. maj 2005. — „Zdravstveni radnici u akciji
protiv duvana“.
Svetski dan borbe protiv pu{ewa 31. maj

êtrdeseta, jubilarna Skup{tina Svetske zdravstvene
organizacije (1988) u skladu sa svojim Ustavom, ~lan 1. koji
glasi: „Da svi qudi sveta ostvare {to boqe zdravqe“, a
svesna da upotreba duvana donosi ozbiqne zdravstvene
posledice, ekonomske i socijalne probleme i to posebno
zemqama u razvoju, proglasila je 31. maj za Svetski dan borbe
protiv pu{ewa duvana. Za svaku godinu se odabira poseban
slogan i ovaj odgovara, prevashodno, planiranim aktivnosti-
ma u borbi protiv pu{ewa, za tu godinu.
Skup{tina Svetske zdravstvene organizacije, povodom
Svetskog dana borbe protiv pu{ewa:
Poziva sve vlade dràva ~lanica da nastave i prodube pos-
toje}u borbu protiv pu{ewa, svim raspoloìvim sredstvima:
— da obeleè Svetski dan borbe protiv pu{ewa,
— da podstaknu pu{a~e da ne pu{e na ovaj dan,
— da upute gra|anima antipu{a~ke poruke,
— da angaùje gra|ane u antipu{a~ke aktivnosti,
— da pozovu pu{a~e da ostave pu{ewe,
— da pozovu prodavce duvana da ne prodaju duvan na ovaj dan,
— da obaveste Generalnog sekretara o akcijama.
— Moli proizvo|a~e duvana, dnevne listove i druga medi-
ja — da se uzdrè od reklamirawa duvanskih proizvoda.
— Zahteva izve{taj Generalnog sekretara o obavqenim
akcijama.
Jugoslovenski koordinacioni odbor protiv pu{ewa je
aktivno delovao: programirao svoje godi{we aktivnosti u
skladu sa preporukama; obeleàvao sve~ano taj dan putem

sredstava javnog informisawa; organizovao dva simpozijuma;
i uvek prevodio i distribuirao dobijene materijale, Svetske
zdravstvene organizacije, dru{tvima i odborima protiv
pu{ewa duvana, a {to je sve kori{}eno za masmedijske promo-
cije, predavawa i programirawe ciqanih aktivnosti u borbi
protiv pu{ewa, u wihovim sredinama.
Navodimo slogane koji su obeleàvali Svetski dan borbe
protiv pu{ewa:
31. maj 1988. — „Pu{ewe ili zdravqe — izaberite zdravqe“
31. maj 1989. — „@ena-temeq antipu{a~kog pokreta“
31. maj 1990. — „Deca i mladi bez duvana“
31. maj 1991. — „Javna mesta i transport — bez duvana“
31. maj 1992. — „Radna mesta bez duvana“
31. maj 1993. — „Zdravstvene slu`be prozor u svet bez
duvana“
31. maj 1994. — „Masmediji i duvan — preno{ewe
zdravstvenih poruka“
31. maj 1995. — „Duvan ko{ta vi{e nego {to mislite“
31. maj 1996. — „Sport i umetnost bez duvana“
31. maj 1997. — „Ujediweno za svet bez duvana“
31. maj 1998. — „Rastimo bez duvana“
31. maj 1999. — „Odbaci paklicu cigareta“
31. maj 2000. — „Duvan ubija — ne budi glup“
31. maj 2001. — „Pasivno pu{ewe ubija“
31. maj 2002. — „Sport bez duvana“
31. maj 2003. — „Film i moda bez duvana“
31. maj 2004. — „Duvan i siroma{tvo — opak krug“
31. maj 2005. — „Duvan je smrtonosan u svakom obliku i na
svakom mestu!“
31. maj 2006. — „Zdravstveni profesionalci protiv duvana
— akcije i odgovori“.
Reforma kulture pu{ewa

Mnogi nepu{a~i i pristalice zdravog stila ìvqewa dok
udi{u vazduh oboga}en dimom cigareta, svojih sapatnika,
gomilaju opasne supstance duvanskog dima u svoja plu}a —
postaju pasivni pu{a~i. Kako nastupati prema pu{a~ima
koji svojataju pravo na zaga|ivawe zajedni~kog vazduha, iz
zadovoqstva, nepo{tuju}i Zakon o zabrani pu{ewa (Sl. gl.
RS, 16/95) i opredeqewa naprednog sveta za druga~ije vredno-
vawe i ~uvawe sopstvenog zdravqa. Evo nekih predloga poz-
natog protagoniste (P. Kowevi}) nepu{ewa za komunikaci-
ju sa pu{a~ima:
— Ne napadajte pu{ewe po svaku cenu, jer ga pu{a~i vole,
wime se po{tapaju kroz ìvot i ~ine „ne{to za sebe“,
zadovoqavaju svoju zavisnost, svoju neprirodnu potrebu.
— Zahtevatjte od direktora organizacije da ozna~i me
sta gde nije dozvoqeno da se pu{i, na{ta ga obavezuje i
Zakon o zabrani pu{ewa.
— Udruìte se u OKO (Op{tinski koordinacioni odbor),
op{tinska dru{tva nepu{a~a ili sekcije nepu{a~a pri
radnim kolektivima, jer se samo organizovano moè
uspe{nije mewati u~malo nezdravo stawe u toj oblasti.
— Uklawajte pepeqare sa mesta gde pu{ewe nije dozvoqeno
ili je nepoèqno, odnosno gde je nekulturno.
— Predlaìte za predsedavaju}e raznih skupova
nepu{a~a ili korektne pu{a~e koji }e, bez bole}ivog
oportunizma, rukovoditi radom skupa po Zakonu.
— Traìti od HTZ referenata da ispuwavaju svoje radne
obaveze za sigurnost va{eg zdravqa.
— Podsetite rukovodioce da zdravqe ugroàva pasivno,
prisilno pu{ewe na poslu.
— Odupirite se apsurdu sindikata ako zastupa mi{qewe
da je pu{ewe „radni~ko pravo“, koje moè da koristi gde
ho}e i kada se seti.
Koristite ~arobno delovawe „Molim Vas, nemojte

pu{iti“. Uveravam vas da me|u pu{a~ima ima kulturnih qudi
koji su, tamo dospeli, nekad, u èqi da predstavqaju ne{to
vi{e, ili da budu boqe vi|eni. Postaju}i zavisnici od
nikotina, oni sad stvarno kr{e pravila lepog pona{awa, ali
ne}e sebi dozvoliti toliku devalvaciju da neodgovore na
va{u ~arobnu re~: „Molim... smeta mi“. Kulturniji to ~ine i
na sam znak zabrane pu{ewa.
Na àlost ne znamo savetovati kako izbe}i sve one neu-
godne situacije u kojima ni najqubaznije re~i ne nalaze odje-
ka. Najgore bi bilo zbog konformizma odustati od isticawa
svoga prava na ~ist vazduh, bez duvanskog dima. Istaknite
barem rezignirano: „Pu{ewe nije obavezno“, kao crni humor.
Uvereni smo da }e nam se u bliskoj budu}nosti, sada{wi
pu{a~i vratiti kao jo{ ve}i prijateqi... Te{ka vremena
dolaze za pu{a~e. „Pu{a~ke zone“ su sve mawe, kazne za
pu{a~e sve drasti~nije (nov~ane i moralne). SZO i zakoni na
paklicama {aqu „smrtonosne poruke“ — 30 odsto zauzimaju
prostora na predwoj strani paklice a 40% na zadwoj strani —
tipa „pu{ewe uzrokuje smrt“... i stravi~ne slike raka plu}a,
pu{a~ke noge...
Kako ostaviti pu{ewe?

#Pu{ewe je ubica na rate“, bolest koju je te{ko savla-
dati. Pu{a~i se me|usobno razlikuju. Neki #pu}kaju“, ne
uvla~e dim, foliraju dru{tvo gde se pije i pu{i, drugi pak
#pale“ cigaretu za cigaretom, #[vajsuju“, uvla~e dim sna`no.
Oni su naj~e{}e `rtva pu{ewa duvana — katar plu}a, infarkt
srca, rak plu}a...
Ostaviti duvan zna~i pobediti sebe, svoju „zlu kob“.
Najboqi na~in da se oslobodite zavisnosti od nikotina jeste
odjednom posle kratkotrajne pripreme podr{ka prijateqa i
odluke potpuno prestati sa upotrebom cigareta. Najteà su prva
tri dana. Simptomi koji prate ostavqawe pu{ewa su znaci apsti-
nencijalnog sindroma: ùdwa za cigaretom... uznemirenost...
frustriranost... bes... anksioznost... depresivna reakcija...
Krajem petog dana èqa za pu{ewem drasti~no nestaje. Recite
sebi autosugestivno: „Odlu~io, odnosno odlu~ila sam da ne
pu{im“, i tu svoju odluku ponavqajte vi{e puta u sebi od kako
ujutro otvorite o~i do posledweg trenutka pre sna. Jaka i pozi-
tivna odluka: „Ja vi{e ne}u pu{iti“, neposredno deluje na èqu
za pu{ewem koja osetno slabi, proticawem svakog narednog sata
i dana. Pravilno usmerena voqa }e oslabiti va{u èqu a va{ ra-
zum, malo po malo }e ovladati va{im navikama za pu{ewem.
Na~in na koji mislite i primewujete snagu voqe, ima direktan
uticaj na smawewe ili pove}awe èqe za duvanom. Bi}e vam
potrebna sva snaga voqe koju imate da svakim satom i svakim
danom budete sve uporniji i odlu~niji. Naravno, vi to moète!
Vide}ete i doìveti koliko je zadovoqstvo biti nepu{a~!
Me|utim, mali je broj strasnih pu{a~a koji su zahva-
quju}i sna`noj i jakoj svojoj voqi zauvek ostavili duvan.
Mnogi probaju pa ponovo propu{e. Ne zaboravimo, nikotin je
sna`na i opasna droga koja stvara zvisnost, psihi~ku i
fizi~ku, posredstvom dopamina i noradrenalina. Lako se u
nekom ìvotnom razdobqu pu{a~a pojavi „kriti~ni trenu-
tak“, i ponovo propu{i. Ovim pu{a~ima je potrebna stvarna
stru~na pomo} da osnaè i u~vrste svoju voqu, odnosno da
ostave pu{ewe.
Zna~i, ako se odlu~ite da radikalno promenite svoje
„pu{a~ko pona{awe“, imate u principu tri mogu}nosti: da
odmah prestanete sa pu{ewem, da postepeno smawujete broj
popu{enih cigareta sve dok na kraju sasvim ne prestanete sa
pu{ewem, ili da drasti~no smawite broj popu{enih cigareta.
Priprema i korisni saveti }e vam pomo}i da ostvarite
svoju odluku i da u tome istrajete:
— Smawite pu{ewe na maksimalno 10 cigareta dnevno!
— Nemojte nositi {ibice ili upaqa~ sa sobom!

— Odbijte svaku ponu|enu cigaretu!
— Odredite neke situacije u kojima vi{e ne}ete pu{iti,
npr., sastanci, posle jela...
— Popu{ite cigaretu samo do pola! Pomislite pri tome da
se sadràj nikotina i katrana od prvog do devetog
uvla~ewa dima pove}ava za oko pet puta!
— Kupite novu kutiju cigareta tek kada prethodnu po-
tro{ite!
— Nemojte pu{iti pre ili neposredno posle obroka, jer to
ometa varewe!
— Nemojte pu{iti u prisustvu dece i nepu{a~a!
— Nemojte dràti pepeqare u sobi i radnoj prostoriji!
— Iza|ite na sve` vazduh ako osetite potrebu za pu{ewem
ili nekoliko puta duboko udahnite vazduh kraj otvorenog
prozora!
— Nau~ite se zdravom na~inu opu{tawa da bi stresne
situacije mogle savladati i bez cigarete. Upra`wavajte
neki autogeni trening ili u~estvujte u drugom obliku
ve`bawa za opu{tawe i relaksaciju!
— Novac koji ste u{tedeli ne kupuju}i cigarete, ostavite
svakog dana na stranu i kupite za wega ne{to {to }e vas
zaista obradovati. Novcem koji ste na ovaj na~in za god-
inu dana u{tedeli, mogli biste sebi omogu}iti divno
putovawe za vreme godi{weg odmora!
Postepeno odvikavawe od pu{ewa

Ako ste odlu~ili da postepeno prestanete sa pu{ewem,
prikqu~ite se nekom posebnom programu za odvikavawe od
pu{ewa. Takvi kursevi se organizuju u svim ve}im gradovima.
Novost u ovim programima je to {to se pu{a~i prvo temeqno
upoznaju sa svojim pu{a~kim pona{awem i shodno tome upu}uju
na postepeno smawivawe pu{ewa. Ovaj program su sastavili i
proverili istaknuti stru~waci i wegovim sprovo|ewem
imaju dobre {anse i pu{a~i koji su ve} vi{e puta bezuspe{no
poku{ali da ostave pu{ewe. Znawe, ve{tine, psihoterapi-
ja, a nekome i lek su garancija da ostavite pu{ewe.
Nagao prekid pu{ewa

Pu{a~ima koji èle odmah da prestanu sa pu{ewem, daju se
slede}i saveti:
— Odluku o prestanku pu{ewa donesite zajedno sa osobom
koja vam je draga. To }e vam olak{ati da svoju odluku zaista
sprovedete.
— U po~etku imajte kod sebe uvek ne{to za `vakawe ili
sisawe: `vaka}a guma (bez {e}era), bombona za dija-
beti~are, pepermint. Neki put pomaè i mentol-
mu{tikla koja se „`va}e“ u ustima.
— Otklonite iz svoje okoline sve {to vas podse}a na
pu{ewe, pre svega cigarete, {ibice, pepeqare, upaqa~e.
— Unosite puno te~nosti, da bi isprali ostatke nikotina
iz organizma. Treba uzimati napitke sa malo ili bez
kalorija kao {to su npr., voda, mineralna voda, prirodni
sokovi sa malo kalorija, limunada...
— U prvo vreme izbegavajte pi}a koja u vama izazivaju èqu
za pu{ewem, pre svega alkohol. Pijte ~aj, ako ste navikli
da uz kafu palite cigaretu ili obratno, pijte kafu ako ste
pu{ili uz ~aj.
— Po{to ve}ina pu{a~a koristi cigaretu da bi ispunila
vreme svoje neaktivnosti ili dosade. Prona|e odre|enu
aktivnost kojom }e ispuniti svoje slobodno vreme.
— Isplanirajte unapred svoje aktivnosti, naro~ito u prvo
vreme odvikavawa od pu{ewa, tako da biste se u kriti~nim
situacijama mogli wome baviti na svoje zadovoqstvo.
— Kre}ite se {to vi{e, po mogu}stvu na sveèm vazduhu, to
}e umnogome doprineti va{em dobrom raspoloèwu,
pospe{iti krvotok i vrlo brzo doprineti da se mnogo
boqe ose}ate kao nepu{a~!
[ta posle prestanka pu{ewa?

Posle prestanka pu{ewa, potrebno je da pro|e jo{ izves-
no vreme dok se sve funkcije organizma ne normalizuju. U
ovom prelaznom periodu mogu nastati razne propratne
pojave: ponekad dolazi do oscilacija u raspoloèwu (nervoza,
razdra`qivost, neraspoloèwe ili lo{ san) ili do bezraz-
lo`nog umora.
Mnogi pu{a~i se pla{e gojaznosti, kao posledice
prestanka sa pu{ewem. Ona, me|utim, nastaje samo ako se
umesto pu{ewa vi{e jede ili pije. Najboqi na~in da se izbeg-
ne neèqeno pove}awe teìne je svakodnevna kontrola
teìne i ograni~eno uno{ewe kalorija u organizam. Kao
uteha za one koji se uprkos svemu ipak ugoje, neka posluì
podatak da se kod ve}ine biv{ih pu{a~a telesna teìna posle
tri do ~etiri meseca opet normalizuje.
Sve propratne pojave koje se javqaju u periodu odvikavawa
su prolazne. One ni u kom slu~aju nisu argument da se zbog wih
odustane od odvikavawa ili ponovno propu{i.
O~ekivani ìvotni vek biv{eg pu{a~a se produùje
svakom godinom provedenom bez pu{ewa. âk se i rizik obo-
qewa od raka plu}a ve} posle tri godine znatno smawi, a
posle 10 do 13 godina se on skoro potpuno izjedna~i sa
izuzetno malim rizikom nepu{a~a. To isto vaì i za infarkt
srca i za katar du{nica.
Zakqu~na razmi{qawa o pu{ewu

Na kraju, umesto zakqu~aka koji se, uostalom, name}u sami
po sebi, ukratko da rekapituliramo sve izneto ali i upot-
puweno aforisti~kim citatima {ta se sve moè korisno
upotrebqavati u svakodnevnom zdravstvenom vaspitawu, u
sveukupnoj antipu{a~koj aktivnosti:
Pu{ewe deluje pogubno na na{ mozak, stvara #hemikalije“
kao i droge — heroin, kokain... pove}ava dopamin... i druge neu-
rotransmitere koji su odgovorni za ose}awe zadovoqstva.
Odvikavawe od pu{ewa je mukotrpan posao: grupna terapija,
`vake, flasteri, smouk fri, zirou smouk… U posledwe vreme
koristi se hipnoza Akupunktura... Nau~nici spremaju vakcinu
protiv duvana. Bi}e to najve}a korist za savremeni svet.
Kolumbov „greh“ — dana{wi pu{a~i ne veruju da je civili-
zovani svet donedavno mogao da ìvi bez cigareta. Kolumbo i
wegovi pratioci, po otkri}u Amerike, donose u Evropu neko-
liko semenki duvana koje su dobili od Indijanaca. U prvo
vreme duvan su `vakali i u{mrkavali, a pu{ewe cigareta
obeleàva civilizaciju 20. veka.
Razorna, neobuzdana snaga cigarete — brzo se {irila,
pro{lo je samo stotinak godina od pojave cigarete (1870) i
zemaqska kugla je osvojena. Pu{ilo se i ranije ali znatno
mawe i samo pomo}u lule i cigara. Cigareta u ustima ili me|u
prstima, pre {ezdesetak godina, ozna~avana je kao nepristojno
pona{awe pa je zakonski, policijski zabrawivana. Pu{a~ka
era neguje u~tivost i zahteva da se prijateq, posetilac ponu-
di i cigaretom. Razorna, {tetna zavisnost obara sve, ~ak i
vaspita~e i zdravstvene radnike.
Ozakoweno masovno trovawe — iako su pu{a~i nekada
drasti~no ka`wavani (batinawe, nabijawe na kolac, spaqi-
vawe...) ekonomske koristi, profitni interesi dràve i dela
dru{tva podsti~u pu{ewe i duvan postaje dràvni monopol,
stalan izvor prihoda na {tetu zdravqa naroda. Pu{ewe,
samotrovawe i biznis su udruèna po{ast sveta, zlo ogromnih
razmera. Duvanska industrija svakodnevno odvaja oko 14 mil-
iona dolara za reklame. „Duvanska industrija je jedna od neko-
liko industrija u svetu ~iji proizvod, ako ne koristi na na~in
koji se reklamira, ubija kupce. Zato mislim da je od svih multi-
nacionalnih korporacija wihovo pona{awe najsramnije.“
Proizvodwa cigareta je korisna samo duvanskoj indus-
triji i #kratkovidoj vladi“ dràve koja ne #haje“ za zdravqe

naroda, drè}i se principa #posle mene potop“. Duvanska
industrija puni dràvni buxet na ra~un zdravqa naroda. [to
se vi{e pu{i sve je korisnije za buxet, a sve {tetniji po
zdravqe pu{a~a i pasivnih pu{a~a.
Pu{ewe je i daqe vode}i ubica. U toku 2000. godine od
posledica konzumirawa cigareta je stradalo skoro pet mil-
iona qudi. Od toga je bilo tri ~etvrtine mu{karaca.
Zanimqivo je da su podjednako ugroène osobe koje ìve u
razvijenim zemqama i zemqama u razvoju. Vode}i uzrok smrti
su kardiovaskularne bolesti, zatim hroni~ne opstruktivne
bolesti i rak plu}a. O~ekuje se da }e broj smrtnih slu~ajeva
nastaviti da raste u budu}nosti, {to je u vezi sa sve duìm
ìvotnim vekom i rastom populacije.
[ta sadrì cigareta? — preko 4.000 sastojaka su
hemi~ari prona{li u cigareti, u plavi~asto-belom dimu
popu{ene cigarete. Nikotin, katran i ugqen-monoksid su
osnovni medicinski zna~ajni sastojci. Nikotin — stvara
pu{a~u zadovoqstvo, uzrokuje zavisnost; snaàn nervni
otrov, jedna kap nikotina (50 mg) uzrokuje smrt nepu{a~a;
jedna cigareta sadrì 1—3 mg nikotina; 40 cigareta dnevno kod
trudnica uzrokuje smrt wenog nero|enog deteta. Katran —
biqna smola, nastaje na vrhu upaqene cigarete, pri tempera-
turi od 600oC; taloì se u plu}ima, ~ak do {est kg. kod pu{a~a
za 20 godina, ako pu{i 20 cigareta za jedan dan; uzrokuje rak
~ak i kod oglednih ìvotiwa. Ugqen-monoksid — otrovni
krvni gas, produkt nepotpunog sagorevawa, onemogu}ava pre-
nos kiseonika u tkiva i organe tela. Dvadeset popu{enih cig-
areta dnevno blokira 5% hemoglobina (krvna boja) i smawena
koli~ina kiseonika u telu smawuje radnu sposobnost kao {to
to ~ini rad na visini od 2300 m nadmorske visine. Duvan je
postao jedan od najve}ih neprijateqa ~ove~anstva.
Smawen sadràj nikotina nije re{ewe — iako napore
duvanske industrije da proizvodi „blage“ cigarete treba poz-
draviti, predstava o toliko reklamiranoj „blagoj“, „bezopas-
noj“ cigareti je ipak pogre{na. Cigarete sa oznakom
„izuzetno mali sadràj nikotina“, mogu sadràvati i do 0,03%
nikotina. Sve do 1976. godine su takve cigarete imale oznaku
„bez nikotina“. [tetne materije koje se osloba|aju sagore-
vawem duvana, naro~ito ugqen-monoksid i katran, nalaze se i
u ovim blagim cigaretama. Da bi zadovoqili svoje potrebe za
nikotinom, mnogi pu{a~i pove}avaju broj popu{enih blagih
cigareta. Ve}im brojem popu{enih cigareta, me|utim, u orga-
nizam dospeva i ve}a koli~ina katrana, ugqen-monoksida i
ostalih otrovnih materija, a to opet pove}ava rizik od obo-
qewa! Blage cigarete — relativno smawuju rizik po zdravqe
ali nisu bezopasne i ne mogu da za{tite pu{a~a od {tetnog
dejstva pu{ewa. Zbog toga je propisano da se na svakoj kutiji
cigareta mora nalaziti oznaka: „Pu{ewe ugroàva zdravqe“.
Neprijatna statika — do nedavno (30—50 godina) se sma-
tralno da je pu{ewe porok, bezazleno zadovoqstvo. Nau~no je
nedvosmisleno dokazano: pu{ewe je samoubila~ko pona{awe:
ubila~ke posledice nisu brze i o~ite; svaka popu{ena cigare-
ta smawuje 15 minuta ìvota, 96 cigareta jedan dan, 672 nedequ
dana ìvota; pu{a~ke bolesti postoje; umire se u svetu, od
pu{ewa — jedan pu{a~ svakih 10 sekundi, {est-sedam pu{a~a u
jednom minutu, 13.000 pu{a~a u toku dana, oko pet miliona
pu{a~a godi{we; umirawe od pu{a~kih bolesti }e se
utrostru~iti u slede}ih 20 godina, ako izostane sveobuhvatna,
svetska antipu{a~ka, preventivna aktivnost.
„Moderne bolesti“ — bolesti civilizacije su bolesti
pu{a~a (rak, infarkt srca, {log...). Ove hroni~ne nezarazne
masovne bolesti su najve}i problemi civilizacije, savremene
medicine i osnovni uzro~nici smrti. Obi~no se za wihov nas-
tanak okrivquje industrijalizacija, motorizacija, trka sa
vremenom, ali kqu~nu i prvu kariku u nastanku ima cigareta,
po~ev od hroni~nog katara du{nica preko ~ira na
dvanaestopala~nom crevu do infarkta srca i raka plu}a.
Pu{a~ke bolesti su podmukle, dugo bez simptoma bolesti i
neizle~ive, mogu}a su samo zale~ewa.
Kockawe sa ìvotom — pu{ewe je najve}a i najtragi~nija

tombola koju je svet ikada imao, to je kockawe sa ìvotom.
Uvek jedna od {est stranica kocke donosi smrt, ali kakvu
stra{nu smrt. Ako bi pu{a~ samo jednom prisustvovao takvom
umirawu, ili ako bi video svoja plu}a, odmah bi, ili bar vrlo
visoki broj pu{a~a, ostavio pu{ewe, svoje smrtonosno zadovo-
qstvo. Nepobitno je dokazano — uporno pu{ewe udvostru~ava
smrtnost pu{a~ima u zrelim godinama — u sredove~nih i star-
ijih osoba prestanak pu{ewa, uglavnom, uklawa bolesne
ìvotne pu{a~ke hazarde.
Pu{a~ki rak — u istoriji ~ove~anstva cigareta je simbol
civilizacije 20. veka a pu{a~ki rak disajnih puteva je simbol
pu{a~ke ere. Rak disajnih puteva po~etkom ovog veka je bio
retka pojava, do po~ekta epidemijskog {irewa pu{ewa cigare-
ta, a danas kosi pu{a~e (rak plu}a, grla, `drela, jezika, usne).
Kod 20 bolesnika sa rakom plu}a 19 su pu{a~i a jedan pasivni
pu{a~ (naj~e{}e izme|u 50—70 godina starosti), a 95% raka
grla je kod pu{a~a, unekoliko „dobro“, rano se dijagnostikuje i
operativno le~i dosta uspe{no. Svaki {esti pu{a~ umire od
raka plu}a, a ~ak svaki tre}i strasni pu{a~ (40 cigareta na
dan) ako ne umre ranije od neke druge pu{a~ke bolesti.
Pu{a~ki katar du{nica i emfizem plu}a HOBP
(hroni~na opstruktivna bolest plu}a) — nau~no je dokazano da
nema }elije, nema organa u telu na koje duvan vi{e ili mawe
{tetno ne deluje. Najvi{e je, i na prvom mestu pogo|en dis-
ajni sistem, jer je prvi na udaru otrovnog duvanskog dima.
Pu{a~ki katar du{nica je podmukla bolest — ka{qucawe,
razarawe plu}nog tkiva, funkcija plu}a slabi, plu}a tridese-
togodi{weg pu{a~a su po kvalitetu ravna nepu{a~u od 50 god-
ina. Sposobnost za rad i telesne napore se gubi nepovratno.
Pu{a~ki invalidi se mnoè u „divizije“.
îr na dvanaestopala~nom crevu — sistem za varewe rano
strada kod pu{a~a, pogotovu ako uz pu{ewe piju alkohol i
kafu. Nema pomo}i takvom bolesniku — pomo} ne garantuju ni
najboqi lekari ni najboqi lekovi. Nikotin je uzrok
suàvawa, gr~ewa krvnih sudova glatkih mi{i}a i sluzokoè
dvanaestopala~nog creva. Nema zale~ewa, nema izle~ewa dok
iskusni lekar odlu~no ne zahteva — „ostavite pu{ewe ili
potraìte drugog lekara“.
Zablude pu{a~a — svaki okoreli pu{a~ tvrdi: pu{ewe mu
koristi, treba kao hrana, podiè raspoloèwe, podiè radne
efekte. Svi uìvaoci PAS-i (alkoholi~ari, narkomani)
iznose iste argumente. I sam pu{a~ ne veruje u ono {to tvrdi.
Te{i se da je bilo stogodi{waka koji su pu{ili a da nisu
dobili rak, ali zaboravqaju da je ekolo{ka sredina (voda,
vazduh, zemqa) bila zdravija a pu{ewe je danas jezi~ak koji
generi{e neizle~ive pu{a~ke bolesti. Cigareta nikome ne
koristi, donosi svima zdravstvene i druge {tete, a da je tako
ne bi duvanska industrija poku{avala da „spase stvar“ — uvodi
filter, {to je besmislica, la`no verovawe u ovom za~aranom,
smrtonosnom krugu u kome se nalazi pu{a~.
Prevencija pu{a~kog raka — jednostavno i delotvorno se
mogu prevenirati pu{a~ki rak i druge pu{a~ke bolesti.
Ostavqawe pu{ewa {titi sebe i okolne osobe, ali pu{a~i,
koji „ne}e“ ili ne mogu da ostave pu{ewe bezobzirno pu{e u
prostorijama gde borave i nepu{a~i, pa je nevoqno, prisilno
pu{ewe neizbe`no sa svim {tetnim posledicama. Takvi pos-
tupci pu{a~a, slikovito re~eno, mnoga radna mesta, mnoge
dru{tvene prostorije pretvaraju u gasne komore. U na{em
dru{tvu se ne po{tuju ni Zakon o za{titi na radu, ni Zakon o
zabrani pu{ewa u zatvorenim prostorijama, a i zdravstveni i
prosvetni radnici pripadaju grupi fanati~kih poklonika
duvana, gde predwa~e mlade generacije (medicinske sestre).
Lekari podsti~u pu{ewe — dovoqno je, za gorwu tvrdwu,
navesti pogre{an postupak kod hroni~nog zapaqewa `drela.
Le~ewe ide pogre{nim putem — le~i se raznim sredstvima za
ispirawe grla, tabletama za dezinfekciju, inhalacijama,
promenom sredinske klime pa ~ak i antibioticima. Zabluda je
da je to bolest sui generis, da se ova bolest moè izle~iti
lekovima. Mora se samo ukloniti nadraàj, prekinuti
pu{ewe. Lekar koji ne postupa ovako, pu{a~a zamajava i

odvra}a od osnovnog uzroka bolesti, a u najboqem slu~aju samo
ublaàva simptome — pe~ewe, promuklost, ka{aq, su{ewe
grla, odnosno odstupa od osnovnog terapijskog principa „otk-
lawawe uzroka bolesti garantuje uspeh le~ewa“.
Futuristi~ke prognoze — pu{ewe }e se {iriti, pu{a~ke
bolesti }e postati naj~e{}i uzrok smrtnosti. Pu{a~ki sta` }e
se zapo~iwati u sve mla|im godinama. Crne slutwe su pro{arane
i optimisti~kim verovawima i nadama — mo`da }e u sveukupnom
razvoju dru{tva nai}i generacija koja }e se odupreti pu{ewu i
sa ~u|ewem se pitati: „da li je zaista mogu}e da su na{i preci
sasvim nepotrebno, svesno i sistematski upropa{}avali svoje
vlastito zdravqe“. Vakcina protiv pu{ewa? Za{to ne? Nauka
}e tako re{iti sve probleme pu{ewa.
Na redu su ène — ène su masovnije po~ele da pu{e posle
{ezdesetih godina pro{log veka, nemaju dovoqnu masovnost i
dovoqno dug pu{a~ki sta` za surove zdravstvene posledice
pu{awa. Ali, rak plu}a èna je, posledica tri-~etiri deceni-
je, ~e{}i za 50%.
Hroni~no samoubistvo — najve}i uzrok smrti nekada je
bila kuga, zatim tuberkuloza a posledwih dvadesetak godina
infarkt srca. Statistika spomiwe: 20 infarkta pre 50.
godine ìvota 19 poga|a pu{a~e a od 205 infarkta pre 44.
godine, dva su bila nepu{a~a (Univerzitetska klinika
Hamburg, Eppendorf ).
Pu{ewe ugroàva ~oveku ìvotnu i radnu sredinu —
zaga|uje vazduh, o{te}uje sredstva za rad, uzrokuje poàre (u
ku}i, rudniku...). A {ta nam je ~initi ingeniozno je izrekao,
na Svetski dan muzeja, Nikola Kusovac (direktor Narodnog
muzeja u Beogradu) ... ni genije, ni stru~wak, ve} nepu{a~ pod
krovom narodnog muzeja se traì...
Prevencija pu{ewa — odvratiti mlade od po~etka od
pu{ewa je najefikasnija i najjednostavnija mera za{tite
zdravqa naroda. Opravdano se tvrdi da bi „prestanak pu{ewa
doneo ve}u korist za zdravqe naroda nego {to su doneli: pas-
terizacija mleka, pro~i{}avawe i hlorisawe vode za pi}e i
sve preventivne vakcinacije“.
„Imunizacija“ protiv pu{ewa — mogu}e je prevashodno
dràvnim merama: zabrana reklamirawa (direktna i indirek-
tna) pu{ewa; zabrana pu{ewa u zatvorenim prostorijama;
zabrana prodaje cigareta deci i maloletnicima; obeleàvawe
paklica cigareta sa „{tetno po zdravqe“; preusmeravawe
duvanom zasejanih povr{ina u druge kulture...
Pu{ewe duvana — neki pokazateqi

Neki dodatni statisti~ki pokazateqi — Svako moè i
treba da odlu~i — zdrav ìvot ili pu{ewe i neminovna
pu{a~ka smrtonosna bolest. Priloèni podaci upotpuwuju
znawa o surovim posledicama pu{ewa duvana:
— Zdravqe naroda se moè najlak{e i najjeftinije
o~uvati i unaprediti suzbijawem pu{ewa (SZO).
— Pu{ewe polako, podmuklo ali sigurno razara pojedine
organe tela — srce, plu}a, krvne sudove, mozak...
— Svako moè i treba da odlu~i — zdrav ìvot ili
pu{ewe i pu{a~ka bolest.
— Svaka popu{ena cigareta skra}uje ìvot za 15 minuta,
ìvotni vek do 20 godina.
— Ko rano po~ne pu{iti — rano }e i umreti od bolesti
srca, plu}a, raka,
— Pu{a~i teè podnose hladno}u, ~e{}e se prehla|uju,
jer nikotin steè krvne sudove.
— Mozak pu{a~a trpi, nema dovoqno prokrvqenosti,
nervne }elije se ubrzano „liwaju“, strasni pu{a~i su
slabiji studenti.
— Pu{ewe kompromituje pam}ewe. Popu{ena kutija ciga-
reta umawuje memoriju, vi{e kod mu{karaca.
— Koà pu{a~a ubrzanije stari, u 40. godina ìvota od-
govara koì nepu{a~a u 60. godina.
— Rak grkqana je 99,5% kod pu{a~a.
— Pu{a~ je najve}i potro{a~ zdravstvenih fondova;

pu{a~ je „trova~“ svoje okoline; pasivni pu{a~i su
prisilne `rtve pu{ewa.
— Pu{ewe generi{e impotenciju, 45% pu{a~a nema dece.
— Pu{ewe usporava rad creva (zatvor).
— Pu{a~i su, na neki na~in, dobrovoqni ogledni kuni}i,
jer sami sebi ve{ta~ki izazivaju rak. Svaki {esti pu{a~
doìvi rak.
— Rak plu}a je 95% kod pu{a~a.
— Rak usana je 72% kod pu{a~a.
— Pu{ewe podupire {e}ernu bolest i visoki krvni priti-
sak.
— Pu{ewe trudnica usporava rast ploda, intelektualni
razvoj, generi{e poba~aj, prevremeni poro|aj, nedone-
senost (300 grama lak{e ro|ena beba).
— Pu{ewe pove}ava smrtnost beba.
Ugovor o kontroli duvana

Srbije i Svetske zdravstvene organizacije
Srbija je potpisala ugovor o kontroli pu{ewa duvana.
To }e svakako doneti mawe rizika za nastanak raka, bolesti
srca i krvnih sudova... odnosno umirawe od pu{a~kih bolesti.
Svetska zdravstvena organizacija (WHO) 2003. godine
inicirala je i usvojila prvi me|unarodni ugovor iz oblasti
javnog zdravqa, Okvirnu konvenciju o kontroli duvana (Frame
work Convention on Tobacco control ).
Usledilo je potpisivawe konvencije od strane pojedinih
dràva i do sada je 168 zemaqa potpisalo ovaj me|unarodni
ugovor. Srbija i Crna Gora je to u~inila 28. juna 2004. godine.
Slede}i korak je bio ratifikacija (to ratify , eng. —
odobriti, utvrditi, potpisati, convention , eng. — sporazum,
ugovor) ovog dokumenta u nacionalnim parlamentima. Do sada
je konvenciju ratifikovalo 114. zemaqa, a Srbija i Crna Gora
kao 115. ~lanica, to je u~inila 1. decembra 2005. godine.
Tim ~inom ove zemqe su se obavezale da najkasnije za dve
godine preto~e sve odredbe Konvencije u odgovaraju}e
nacionalne zakone i predvide primerene kaznene odredbe za
pojedinca i ustanovu koji bi kr{ili zakone.
Najva`nije odredbe u Konvenciji su:
• zabrana reklamirawa u bilo kom obliku duvanskih proizvoda,
• procenat katrana, ugqen-monoksida i nikotina u duvanskom
dimu limitiraju}i je i ne moè biti ve}i od evropskog proseka,
• na svakom pakovawu duvanskog proizvoda, i to na obe strane, da
se nalazi antireklamni tekst ili slika koji upozoravaju na
ìvotnu opasnost po konzumente ovih proizvoda,
• zabrawuje se prodaja cigareta u pakovawima mawim od 20 koma-
da,
• zabrawuje se duvanskoj industriji da sponzori{e medije,
sportske klubove i takmi~ewa,
• zabrawuje se pu{ewe u javnim prostorijama,
• zabrawuje se pu{ewe u stambenim objektima u kojima ìve trud-
nice i maloletna deca,
• zabrawuje se prodaja cigareta maloletnicima,
• pove}awe cene duvanskih proizvoda bar na nivo evropskih,
• rigorozna kontrola sivog trì{ta duvanskih proizvoda,
• obezbe|ewe kredita proizvo|a~ima duvana za prelazak na druge
poqoprivredne kulture,
• kaznene mere u slu~aju kr{ewa zakonskih odredbi da su na nivou
postavqenog ciqa — smawewa ili ~ak potpunog prekida konzu-
mirawaduvanskih proizvoda,
• da se inspekcijske slu`be angaùju na odgovaraju}i na~in kako
bi se postigli èqeni razultati.
„Ukoliko bi sve pobrojane mere zaìvele u praksi, inci-
denca malignih tumora svih lokacija bi se smawila za jednu
tre}inu (kada je re~ o karcinomu plu}a, ta brojka bi dostigla
~ak 80 odsto)“ (S. îkari}).
ALKOHOLIZAM
#Navika uzimawa alkohola

za ~ove~anstvo je ve}e zlo
nego rat, glad i kuga zajedno“.
ârls Darvin
UVOD
Pijewe alkoholnih pi}a (pijewe), u svetu i kod nas, stvara

mnogobrojne i sloène poreme}aje koji su na tre}em mestu me|u
svim zdravstvenim problemima, a po broju i teìni posledica
po zdravqe pojedinca, wegove porodice i dru{tva te{ko da su
wima ravne bilo koje „nesre}e“, nevoqe, u savremenoj
zdravstvenoj i socijalnoj za{titi. Neposredne posledice pije-
wa su najtragi~nije u saobra}aju, a odloène i nemerqive. U
pojedinim zemqama sa visokom potro{wom alkoholnih pi}a,
smrtnost uzrokovana alkoholom (mortalitet) se nalazi na
tre}em mestu. „Alkohol oduzima godine ìvotu i ìvot godina-
ma“ svakome ko pije na bolestan na~in, pa je zato i prose~no tra-
jawe ìvota alkoholi~ara kra}e za 15—20 godina.
Alkohol je dru{tveno prihva}ena „droga“, a socijal-
izovano pijewe pospe{uje sve ve}u proizvodwu i potro{wu, te
sve vi{e piju i ène i omladina. Alkohol je kod nas #narodni
sedativ“ pa se pije u raznim stresnim situacijama. Bol i
patwa potapaju se u alkohol, ali je patwa dobar pliva~, pa od
pijewa nema velike dugotrajne koristi… ostaju samo {tete.
Tokom posledwih decenija proizvodwa alkoholnih pi}a je
rasla, u celom svetu, ~ak brè od demografskog rasta u nekim
siroma{nim zemqama. Prekomerno pijewe i alkoholna
bolest (AB), kao posledica, predstavqaju zastra{uju}u
nesre}u. Alkoholizam je najtragi~nija bolest koja zahvata
sve ve}i broj qudi sveta, razara wihovo zdravqe, duhovni i
socijalni ìvot, harmoniju porodice, uni{tava materijalne
i druge vrednosti ìvota.
U na{im sredinama, pijewe se smatra normalnim,
poèqnim i pozitivnim pona{awem, {to je dovelo do pojave
da gotovo vi{e i nema trezvewaka, da je nepijewe u dru{tvu

nepoèqno pona{awe. Prakti~no preko 90% odraslog
stanovni{tva povremeno pije, a nema porodice bez alko-
holnog pi}a niti familije bez alkoholi~ara ili bar osobe
koja ima nekih pote{ko}a u vezi sa pijewem alkoholnih pi}a,
naro~ito u ruralnim sredinama. Alkoholna pi}a su dostup-
na svima, pije se u svim prilikama (ra|awe-umirawe; radost-
àlost; uspeh-neuspeh...), kafi}i se otvaraju svuda, rade preko
cele no}i a omladina se „napaja“ alkoholom, nikotinom i, ne
retko, drogom. „Kafanska psihologija“ je davno inaugurisana.
Pijewe kao dru{tveno prihvatqivo i normalno
pona{awe, obeleàva na~in ìvqewa, prepu{ta se
obi~ajima, stihiji i neznawu i kona~no alkoholisawe je deo
na{e kulture. Ono se ~ak i podsti~e re~ima: #Hajde jednu...
red je... vaqa se...“ a ako neko i pored tolikih ponuda odbije u
dru{tvu, na slavi, va{aru... grupa iznena|eno pita #da nisi
bolestan?“ Piju mu{karci ali i ène, vi{e kri{om. Pijewe
èna se ne odobrava ali je okolina sklona da progleda kroz
prste ènama posebnih profesija — glumicama, komercijalis-
tima, politi~arkama... jer, zaboga, wihovo pijewe je
#dru{tveno uslovqeno pa i kao takvo i prihvatqivo“.
Povremeno pijewe, vikend pijewe se u narodu ne shvata kao
bolest iako se mogu napiti da se ne mogu ni kretati, a kamoli
voditi neku konverzaciju. Po{tuje se u narodu ovo pijewe
iako se ponavqa. Alkoholna bolest je tu, vreme je za inten-
zivno le~ewe. Postaje, kod nas, sve popularnije #Rakija{ko
takmi~ewe“... Ko }e vi{e da popije ~iste seoske #brqe“.
Potro{wa alkohola kod nas raste i dostiè 14,7% ~istog
alkohola, odnosno do 85 litara alkoholnog pi}a po jednom
stanovniku u godini. Ovde nije ura~unata privatna proizvod-
wa a koja je u na{oj zemqi jo{, sigurno, tolika. Deo dru{tva
podsti~e proizvodwu i potro{wu alkohola (proizvo|a~i,
trgovina, ugostiteqstvo), pa i dràva iz profitnih razloga.
Najavquje se mogu}nost proizvodwe „piva za decu“.
U na{oj zemqi alkoholizam se razvija sve brè, brè
Bolesti zavisnosti — Alkoholizam • 127
nego ranije, poprima karakter epidemije, doseè razmere naj-
ve}e dru{tvene opasnosti, ko~i privredu, ugroàva dru{tvo
pa i bezbednost zemqe. #Alkofilna klima“ stvara sve vi{e
alkoholi~ara raznih uzrasta i profesija, pa i onih
najmla|ih.
Na{e dru{tvo pa i „demokratsko“ {titi alkoholi~are.
Oni su svuda u porodici, {koli, vlasti, nauci... otaqavaju
svoje poslove a vremenom se i sami marginalizuju... i tro{e
enormno porodi~ni i zdravstveni buxet za pi}e i za „le~ewe“.
Brojne dru{tveno-patolo{ke pojave narastaju sa „alkoholom“
— siroma{tvo, nezaposlenost, prostitucija, kriminal...
Alkohol je spori ubica. Omladina sve vi{e uìva u alkoholu,
42% od 6.000 anketirane {kolske dece, u Novom Beogradu, pije
alkoholna pi}a. Procewuje se da u na{e dve „bratske dràve“
ima oko 300.000 alkoholi~ara i najmawe toliko na putu prema
alkoholnoj bolesti.
Uo~avaju se, u na{oj zemqi, ve} duè vreme jake negativne
tendencije:
— raste potro{wa alkoholnih pi}a (AP),
— omladina i ène piju sve ~e{}e i vi{e,
— pijewe se sve vi{e toleri{e u toku rada,
— raste broj alkoholi~ara, èna i mu{karaca,
— na le~ewe stiù kasno, sve mla|e osobe, sve
— „teì“ bolesnici,
— preventivne aktivnosti jewavaju, prakti~no se gase.
Zdravstvenu pomo} zatraì mali broj alkoholi~ara, ali
tzv. „nevidqivi“ alkoholi~ari su prisutni svuda, u
ustanovama svih nivoa i vrsta, u {kolama, zdravstvenim
ustanovama, ministarstvima, radnim organizacijama... a ovi su
~esto ugledne li~nosti i ne retko na odgovornim funkcijama.
U zemqama zapada, trì{na ekonomija ne dozvoqava pijewe, a
ekscesivno pijewe je „preusmereno“ na vikend-pijewa.
Istorijski osvrt
Alkohol i upotreba alkoholnih pi}a prate ~oveka kroz
~itavu wegovu istoriju. Prvi kontakt sa alkoholom je bio
slu~ajan. Daleki ~ovekov predak je, prema jednoj od brojnih
hipoteza, probao gwilo vo}e, osetio prijatne efekte
opu{tawa i popravqawa raspoloèwa, te je, potom, po~eo da
ostavqa zrelo vo}e u zemqane posude, da gwili i da posle
odre|enog vremena dobije èqeni napitak. Tako je i zapo~ela
proizvodwa alkoholnih pi}a putem vrewa — fermentacije.
U pradavna vremena, ~ak pre 30—40 hiqada godina, mnogi
stari narodi su znali na ovaj na~in, da proizvode razne alko-
holne napitke od mleka, meda, vo}a i nekih ìtarica. Tako je
i upotreba alkoholnih pi}a zapo~ela vrlo rano, prvo u
dràvama Egipta, Mesopotamije, starog Meksika a kasnije u
zemqama Kine, Jelade, starih Inka i u zemqama sredozemnog
mora. Verovalo se, tada, da su alkoholna pi}a bo`ji dar, bo`ja
pomo} u borbi sa nepoznatim silama, neda}ama i bolestima.
Bili su to „darovi“ za vi{e slojeve dru{tva, a samo retko, u
toku svetkovina, i za „raju“.
[tetno dejstvo, ove „razbibrige“, zapaèno je jo{ u
starom veku. Takva saznawa su rezultirala u mnoge zabrane
pijewa za odre|ene pojedince i za neke odre|ene situacije:
Hamurabijev zakonik (1770. p. n. e.) reguli{e vavilonsko „ugos-
titeqstvo“; vo|a plemena nije smeo da pije pri dono{ewu
va`nih odluka; egipatski faraoni nisu smeli da piju; Buda gov-
ori o „demonu poùde“; Mojsije savetuje da se ne pije; Apostol
Pavle govori da je u vinu blud; Toma Akvinski veruje da je pi-
janstvo smrtni greh; Mohamed traì nepijewe pi}a koja
pomu}uju svest. Mudre savete za razumnu, ograni~enu upotrebu
ili neupotrebu, alkoholnih pi}a prate, kroz istoriju, i
drasti~ne zakonske mere. U Kini (XII vek p. n. e.) vade sve vino-
grade a pijewe zabrawuju. Sli~ne mere preduzima i Rimu prvom
veku na{e ere — „kr~i“ polovinu vinograda i tako posredno
smawuje broj „vinopija“ — bolesnika. Kazne za pijance su ~esto
bile drasti~ne: u Sparti su odsecali noge onima koji previ{e
piju; na{ Car Du{an je o{tro ka`wavao po~inioce dela u
pijanom stawu. U ~l. 166 Zakonika (1354) pi{e: „Ako pijanac
nekoga napadne ili posje~e ili okrvavi, ali ne ubije, da mu se
oko izvadi i ruka odsje~e... Ako gurne ili kapu skine ili kakvu
sramotu u~ini, kazna je sto batina i tamnica...“
Sa razvojem qudskog dru{tva raste proizvodwa i
potro{wa alkoholnih pi}a, pijewe postaje normalno
pona{awe, prati mnogobrojne obi~aje, rituale i verske obrede.
Biblija propoveda: „Vino je ìvot ~oveku... ako pije umereno...“
Podru~ja, pogodna za gajewe vo}a, vinograda, stalno se {ire
pa sa ovim „cveta“ doma}a i industrijska proizvodwa alkohol-
nih pi}a. Pije se sve vi{e i vi{e, pijewe podsti~e i dràva
iz profiterskih razloga, „ra|aju se“ mnogobrojne alkofilne
sredine i konsekutivne patwe, problemi i te{ko}e pojedi-
naca, porodica i dru{tva.
Navodimo neke zna~ajne vremenske periode i datume za
„ubrzano“ {irewe pijewa, razvoj alkoholizma i suzbijawe
{tetnih posledica:
— Otkri}e destilacije (HIII vek) — omogu}ava proizvodwu
èstokih alkoholnih pi}a,
— Pojava medicinskih radova — o neèqenim i {tetnim
posledicama pijewa (HIII/HIH vek),
— Prvi naziv alkoholizam („Alcoholismus chronicus“) — uvodi
Magnus Huss, stokholmski lekar — internista, 1852,
— Prva doktorska disertacija o alkoholizmu i zakqu~ak:
„Alkoholizam je bolesna pojava“, Thomas Trotter, engleski
lekar, 1878.,
— Po~eci organizovane borbe — protiv neumerenog pijewa,
HIH vek — druga polovina,
— Trezvewa~ki pokret — HH vek,
— Anonimni alkoholi~ari — dru{tvo alkoholi~ara za punu
i trajnu apstinenciju, 1934.,
— Nau~ni pristup alkoholizmu — Svetska zdravstvena orga-

nizacija (SZO) „progla{ava“: „Alkoholizam je bolest“.
Zdravstvena slu`ba (psihijatrija) le~i alkoholi~are
(bolesnike) kao i druge bolesnike — vanbolni~ki i
bolni~ki, 1951.
Svojstva alkohola
Naziv alkohol je arapskog porekla i dolazi od re~i Alkohl,
{to zna~i „vrlo fin“. Alkoholi su organska jediwewa
kiseonika, vodonika i ugqenika, u raznim proporcijama, a
najpoznatiji su: etil-alkohol (etanol, {piritus SN3ON) i
jako otrovan metil-alkohol (metanol, SN3SN2ON). Etil
alkohol, o kome govorimo u ovom tekstu, je te~nost — bistra,
bezbojna, isparqiva i karakteristi~nog mirisa. Rastvara
se lako u vodi i mastima, pa se i zato, posle pijewa, brzo
resorbuje u sluzokoàma usno-èluda~no-crevnog trakta i
brzo, putem krvi, dospeva u sve organe i sve }elije tela.
Alkohol je najomiqenija, skoro sigurno, najstarija i naj-
masovnije upotrebqavana „droga“, biqnog porekla (pored
duvana), najjednostavije se dobija, stvara naviku i zavisnost.
Alkohol je nepotreban organizmu i {kodi, koristi se samo u
medicini za dezinfekciju. U organizmu normalno nema alko-
hola. Me|utim, neznatna koncentracija alkohola u krvi (alko-
holemija) se moè dokazati posle upotrebe hrane bogate
ugqenim hidratima, a to je tzv. metaboli~ni „prirodni alko-
hol“ i iznosi 0,10‰ — 0,30‰.
Dejstvo alkohola na qudski organizam je dobro prou~eno.
Alkohol je legalna droga, kao {to smo rekli, psihoaktivna
supstanca (PAS) koja remeti metaboli~ne procese }elija i
tako {tetno deluje na sve na{e vitalne organe, prvenstveno
na mozak. „Alkohol deluje na mozak kao fini pesak koji se
sipa u preciznu ma{inu“ (S. Stojiqkovi}). I u malim
koli~inama alkohol remeti pishi~ke funkcije, wihovu har-
moniju, prevashodno koncentraciju, pa`wu i rasu|ivawe i
sledstveno tome mewa i pona{awe osobe koja pije alkoholna
pi}a — demonski napada na{u du{u.
Dejstvo alkohola i u malim koli~inama je opojno: pri-
jateqski blaì, hrabri, veseli, ja~a, ublaàva ili uklawa
napetost, dnevne brige i ìvotne te{ko}e i kao zla kob pod-
muklo vreba, naro~ito mlade, neodgovorne prema svojoj
budu}nosti i kona~no stvara naviku pijewa, zavisnost i
generi{e alkoholnu bolest. Alkohol je ve~iti „te{iteq
ìvota“, anestetik koji ubija na{ unutra{wi bol,
„dru{tvena droga“ koja opu{ta, spaja qude u pi}u. Alkohol je
#narodni sedativ“, pa se upotrebqava u raznim stresnim
situacijama. Bol i patwa potapaju se u alkohol, ali je patwa
dobar pliva~, pa od pijewa nema velike koristi,
Alkohol, u organizmu, {iri krvne sudove (koè, mozga,
zdravog srca), ubrzava rad srca, usporava reflekse, oteàva
koordinaciju pokreta, o{te}uje ~ula (vida, sluha, ukusa,
mirisa), smawuje osetqivost na bol, deluje depresivno na cen-
tralni nervni sistem (CNS) (mozak, ki~mena mo`dina).
Alkohol ima malu ali „jalovu“ kalori~nu vrednost. Mnoge
zablude prate upotrebu alkohola, tako su neopravdana u nar-
odu ukore wena verovawa: da alkohol sluì kao hrana; da ja~a
krv (vino); da ja~a fizi~ku snagu (samo kratko!); da podsti~e
seksualni ìvot; da snaì umni rad... Alkohol ne podsti~e
stvarala{tvo iako ima dosta kwièvnika i umetnika alko-
holi~ara, koji propadaju kao svaki alkoholi~ar ali stvaraju
dobra dela i zato {to wihovo stvarala{tvo ne dolazi samo iz
kore mozga — svesti, ve} prevashodno iz podsvesti. Nasuprot
wima nau~nici ne piju alkoholna pi}a jer alkohol „razara“
koru mozga, centre za inteligenciju i stvarala{tvo.
Resorpcija alkohola, posle pijewa, zapo~iwe jo{ u usti-
ma, nastavqa se u èlucu (21,8%), najintenzivnija je u tankom
(60,4%) i dovr{ava u debelom crevu (17,8%). Potpuna resorp-
cija alkohola je vrlo brza, za 30—60 minuta, ako se piju
èstoka pi}a — jo{ i na „eks“, a usporena ako se piju slaba
alkoholna pi}a, ako se „pijucka“ uz „meze“, jelo i posle jela.

Resorbovani alkohol dospeva, putem krvi, u jetru gde odmah
po~iwe wegova razgradwa. Ostali, ve}i nerazgra|eni, deo
alkohola dospeva u sve }elije na{ih organa, remeti funkciju
mo`danih }elija i trajno o{te}uje, naro~ito, vitalne organe
— ako je pijewe dugotrajno i prekomerno.
Razgradwa alkohola, posle pijewa, po~iwe i zavr{ava se u
jetri („ìva laboratorija“) preko metabolita (acetaldehida i
sir}etne kiseline) do ugqen-dioksida (SO2) i vode (N2O). U
jetri se razgradi 90% alkohola, u pravilnom ritmu, prose~no
5—10 grama alkohola za jedan sat (0,1‰—0,2‰). Ovaj tempo razgrad-
we alkohola u organizmu se ne moè ubrzati, pa je velika zabluda
da se moè kafom, tu{irawem ili kratkim spavawem ubrzati
otre`wewe, odnosno vaspostaviti sloène delatnosti kao {to
su upravqawe vozilom, ma{inom, avionom... Nemetabolisani,
nepromeweni alkohol (10%) se „izbacuje“ iz organizma preko
plu}a (miris alkohola u blizini alkoholisane osobe se ose}a —
halitus), preko bubrega, znoja i mleka (majke dojiqe).
Slika 3. Put alkohola u organizmu i eliminacija

Alkoholna pi}a
Svaki napitak, za qudsku upotrebu, koji sadrì alkohol, u
bilo kojoj koncentraciji, je alkoholno pi}e (AP). Prema kon-
centraciji alkohola, alkoholna pi}a mogu biti slaba — sa
3—15% alkohola (pivo — 3—8%, vino stono — 10—14%);
poluèstoka — sa 20-40% alkohola (vino desertno 15—20%,
likeri — 20—40%...) i èstoka — sa preko 40% alkohola (raki-
ja, komovica, viwak, viski, tekila...). Svako alkoholno pi}e,
pored etil alkohola (i vode), sadrì i neke „slu~ajne“
primese ili namerno dodate aditive sa èqom da se „popravi“
ukus, miris, boja... Neke primese su vi{e toksi~ne pa
pogor{avaju stawa mamurluka, „posle sino}ne pijanke“.
Najtoksi~nija primesa alkoholnog pi}a je metanol (meti-
lalkohol). Te{ka trovawa nastaju ako se popije 6—10 grama
metanola a smrt uzrokuje 30—40 grama ovog alkohola.
Tehnolo{ki postupci za proizvodwu alkoholnih pi}a su
dvojaki: fermentacija (vrewe, previrawe) — omogu}ava
proizvodwu slabih pi}a, ja~ine do 14% alkohola (vina, piva) i
destilacija — omogu}ava proizvodwu èstokih pi}a, èqene
ja~ine i od èqene sirovine. Postoje prirodna i ve{ta~ka
AP-a. Ve{ta~ka alkoholna pi}a se spravqaju od ~istog alko-
hola a dodaju im se razni sastojci radi imitirawa poznatih i
skupih AP-a. Votka je, na primer, ~ist alkohol odre|ene
visoke koncentracije. Smrtonosna je ve{ta~ka rakija od
metil-alkohola, i ova je u Srbiji umorila vi{e desetina
pijanaca, u 1997/98. godini.
Na{ narod od davnina proizvodi razna, prirodna alkohol-
na pi}a od gro`|a, je~ma, ovsa, dudiwa, kukuruza... ali najvi{e
od raznih sorti {qiva. Geografsko-klimatski uslovi i tradi-
cija su nam donosili prvo mesto u svetu, po broju stabala
{qiva (na broj stanovnika). Rakija je, do skora, bila na{e
nacionalno pi}e, pi}e koje mnoge pojedince i mnoge porodice
potpuno razara, pa je u narodu i nastala izreka: „Rakiju je

stvorio |avo a kr~mi je na raskr{}u“.
Doma}a i na{a industrijska proizvodwa AP-a nudi, na{em
trì{tu, {iroki asortiman a trgovina i veliki izbor AP-a
svetskih proizvo|a~a. Laka dostupnost AP-a i enormna ponu-
da uti~u, izme|u ostalog: da na{a zemqa postane alkofilna
nacija; da preko 90% odraslog stanovni{tva povremeno ili
redovno pije; da prakti~no nema porodice bez AP-a i gde se ne
pije i da nema uè ili {ire familije bez alkoholi~ara.
Pijewe AP-a je ~vrsto povezano sa obi~ajima svakodnevnog
ìvota, pije se svuda i u svim prilikama (ra|awe-umirawe,
radost-àlost, uspeh-neuspeh...). Pijemo da dokaèmo
„odraslost“ mu{kost, vitalnost, da nazdravimo prijatequ,
ro|aku, {efu, novom automobilu... Odbiti ponu|eno pi}e u
na{em se narodu smatra gotovo li~nom uvredom. Lista razlo-
ga za pi}e je beskona~na jer pijewe ispuwava ìvot od samog
po~etka pa do kraja. Alkohol je na{e opojno sredstvo, koje, u
sadejstvu sa dràvnim profitnim interesima, razara pojedin-
ca, porodicu i dru{tvo.
Pijewe AP-a, kod nas, je dru{tveno prihvatqivo, pod-
sticano „normalno“ pona{awe, obeleàva na~in ìvqewa i
prepu{ta se obi~ajima, stihiji i neznawu i kona~no je alko-
holisawe deo na{e kulture. Alkohol je dru{tveno prihva}ena
„droga“, a socijalizovano pijewe pospe{uje sve ve}u
potro{wu i proizvodwu. Najavquje se pompezno, iako
anahrono, i „pivo za decu“. Izgleda da na{a kultura mirno
ìvi u koegzistenciji sa alkoholom, uprkos konsekventne
pogubnosti alkoholizma, najrasprostrawenije bolesti u nas
koja preti, ako se ne{to preventivno radikalno ne preduzme,
da progresivno i kontinuirano uni{tava omladinu i mlade
osobe i tako zatire na{e korene. Kafi}a ima mnogo, rade
preko cele no}i a omladina se u wima masovno „napaja“ alko-
holom, nikotinom i, ne retko, drogom.
Me|unarodna komisija za prevenciju alkoholizma i narko-
manije (ICPA) upozorava na posledice ovim redom.
Alkoholna pi}a uzrokuju:
1. Trovawa
2. Zavisnost
3. Uro|ene anomalije
4. 40% saobra}ajnih nesre}a
5. 65% utopqewa odraslih lica
6. 40% industrijskih nesre}a
7. 50% nesre}a u ~amcima
8. Najve}i rizik za povrede i smrt me|u mladima
(15—24 godina)
Slika 4. Znak me|unarodne komisije za prevenciju

alkoholizma i narkomanije
Za{to pijemo alkoholna pi}a?

Pijewe AP-a je deo na{e zdravstvene kulture, stila ìv-
ota, posebnog odnosa ~oveka i alkohola. Svako pijewe mewa, u
mawem ili ve}em stepenu, ose}awa, mi{qewa, stawa svesti...
Mnogi su otkrili posle pi}a — da se ose}aju prijatnije; da se
lak{e zabavqaju; da su dru{tveniji; da su slobodniji, da su

zabavniji... Neki piju strahuju}i od posledica nepijewa
(fizi~ka zvisnost) a ve}ina pije da „re{i“ nastale ìvotne
probleme (psihi~ka zavisnost).
Dejstvo alkohola, i u malim koli~inama, je opojno —
opu{ta, hrabri, veseli, ja~a, generi{e ose}awe olak{awa,
lagodnosti i/ili prijatnosti... anestezira unutra{wi bol,
ìvotne te{ko}e... I ~uveni rimski heroj K. Horacije (VI
vek pre n. e.) je govorio: „Vino, to ~udno pi}e... ~uda stvara...
otkriva tajne... osloba|a stra{qive... ohrabruje kukavice...“
Ali, ugoda prijatna, uìvawe traje kratko, samo dok traje
dejstvo alkohola, odnosno dok ga ima u organizmu. ôvek je,
kao {to znamo, stalno u nekom neodre|enom strahu, anksiozan
pod uticajem svakodnevnih doga|aja i doìvqaja, èli da se
oslobodi te pla{we pa uvek iznova „posegne“ za ~a{om, èli
da ponovo doìvi opu{tawe, ve{ta~ku kratkotrajnu prijat-
nost i tako mnogi stalno, uhodavaju svoju odbranu od mu~ne
svakodnevice. „Pi}e“ je prijatno, ali mnogima uni{tava
ìvot... alkohol dejstvuje, neprimetno ali sigurno, {tetno.
Na pitawe: „Za{to pijete?“ Beogra|ani, razli~itog
ekonomskog stawa, socijalnog poloàja i obrazovawa,
naj~e{}e odgovaraju: „Volim da pijem... zbog dru{tva... da se
ose}am boqe... da mi pro|e vreme... da zaboravim ovozemaqske
nevoqe...“
Mnoge determinante, „prethodnice“ aktiviraju prekomer-
no pijewe, wihova lista je velika, navodimo neke:
• Opu{tawe — alkohol privremeno uklawa anksioznost, tu
unutra{wu pla{wu, napetost bez realne osnove koju uvek
prati i mi{i}na zategnutost (fizi~ka napetost). Ove dve
napetosti reguli{e nervni sistem i one se superponiraju,
jedna pove}ava drugu i obratno. Svaka napetost generi{e
nezadovoqstva, neprijatna ose}awa, nasuprot èqi svakoga da
se prijatno ose}a.
• Stra{qivost — alkohol umawuje sna`na ose}awa, koja
prate mnoge stresne doga|aje, od zabrinutosti preko straha do
uàsa. Ova neprijatna, nelagodna ose}awa se javqaju pre, za
vreme i posle nekog realno kriti~nog doga|aja. Treba nau~iti
kako re{avati stresne situacije bez napetosti, bez alkohola.
• Depresija — alkohol privremeno umawuje neprijatna
ose}awa (lo{e raspoloèwe, poti{tenost... tuga), koja prate
razo~arawa, razne gubitke ili frustracije. Tuga se ne moè
„udaviti“ u alkoholu, ona u wemu dobro pliva. Depresivno raspo-
loèwe je, ~esto, normalno ose}awe kod svake osobe kada ~ini
ono {to joj ne prija i ovo ~esto nije za „alkoholnu terapiju“.
• Druèwe — alkohol zbliùje, olak{ava poznanstvo i pod-
sti~e okupqawa.
• Slabost — alkohol privremeno podiè hrabrost,
olak{ava iskazivawe qubavi, prava, qutwe, neslagawa i
odlu~na, agresivna ili pasivna pona{awa.
• Nesamopo{tovawe — alkohol privremeno popravqa lo{e
mi{qewe o sebi i negativna ose}awa, ose}awa bezvrednosti.
• Dosada — alkohol „ubija vreme“, mewa mi{qewe (misli su
mutnije, mawe va`ne) i uspavquje „unutra{weg policajca“
(super ego), pa sve moè i da bude zabavno, nove i neobi~ne
ideje se samo „roje“.
• Eksperimentisawe — alkohol kod mladih „raspiruje“
ma{tu a ovi imaju potrebu da mewaju sebe, da upoznaju vi{e
sebe, svoje unutra{we Ja, svoje „drugo“ pona{awe.
• Nesigurnost — alkohol privremeno ja~a smelost, sig-
urnost i pouzdanost. Ve}ina i umno obdarenih qudi se, i
ina~e, dvoumi kada donosi mnoge pa i najobi~nije odluke
(obla~ewe, izlazak...).
• Bespomo}nost — alkohol privremeno, i u ma{ti,
olak{ava ostvarivawe nekog ciqa, ali ponavqana nemo} ra|a
ose}awe uzaludnosti i uz pomo} pijewa.
• Nesanica — alkohol pomaè opu{tawe i uspavqivawe ali
san je nemiran sa uznemiruju}im ko{marnim snovima i umorn-
im bu|ewem. Procewuje se da svaka deseta odrasla osoba ima
probleme sa uspavqivawem ili spavawem, razli~itih uzroka —
od stresa do depresije. Pijewe alkohola }e pre odvesti u alko-
holnu bolest nego ukloniti uzroke nesanice.

• Seksi stimulans — alkohol stimuli{e seksualna
uzbu|ewa, kao {to to ~ini i koka-kola, „pomaè ako se u to
veruje“. Alkohol deluje depresivno na CNS i ako se nekome
isti da bez wegovog znawa ovi postaju mawe seksualno
uzbu|eni. Dugotrajno pijewe, kod mu{karaca, smawuje mu{ke
polne `lezde (atrofija) i lu~ewe hormona (testosteron), i
kona~no nastaje impotencija, seksualna nesposobnost.
Alkohol, sa svoje strane, ima sposobnost, uz nasledno
optere}ewe (alkoholizam u porodici, familiji), da se „uko-
reni“ u svakom organizmu i da stvori naviku pijewa i zavis-
nost. Svaka i normalna osoba moè nastaviti sa uìvawem u
~a{ici pi}a, u hladnom {priceru ili u „{umadinskom ~aju“,
ali svaka razumna osoba mora biti svesna da alkohol, ta mo}na
legalizovana droga, deluje sli~no drugim drogama koje se kri-
jum~are ili dobijaju samo na lekarski recept. Navika pijewa,
zavisnost, dopamin i druge neurotransmiterske perturbacije
u mozgu su zla kob duèvremenog i prekomernog pijewa.
Psihi~ka dejstva alkohola su dominantna za kasniji
razvoj AB-i. To se lako i rano uo~ava: stra{qivi postaje
hrabar; slab postaje izdr`qiv; introvertan (povu~en u sebe)
postaje komunikativan, elokventan (re~it)... super ego
(savest) se „davi“ a emotivno-nagonska komponenta pliva u
alkoholu. Upro{}eno re~eno alkohol „bri{e“ (privremeno)
neprijatne psiholo{ke sadràje (brige, razo~arewa, qubo-
moru...) i „bri{e“ najvi{e psiholo{ke instance (eti~ke i
estetske norme, suptilna rasu|ivawa) i stvara subjektivno
olak{awe a {to sve poja~ava èqu za repetirawe, za ponovno
pijewe. Sve ovo se ponavqa, nebrojeno puta i stvara poznati
morbidni za~arani krug, tzv. „Circulus viciosus
“.
Zablude o alkoholu
Alkohol je najomiqenija i najstarija upotrebqivana
planetarna „droga“. Iako su mnogostruko {tetna dejstva
alkohola poznata od davnina, iako su Spartanci odsecali nogu,
a na{ car Du{an drasti~no ka`wavao pijance, pije se sve
vi{e, omladina sve ranije upoznaje „~ari“ alkoholnih pi}a.
[irewu pijewa i neèqenih li~nih, porodi~nih i soci-
jalnih posledica doprinose neka svojstva alkohola, a pre
svega zablude. Zabluda je pogubna gre{ka, pogubno mi{qewe
ukoreweno u narodu o alkoholnom pi}u, wegovom dejstvu.
Zablude podsti~u pijewe, u celom svetu tako da alkoholizam
postaje najtragi~nija bolest zavisnosti, bolest pojedinca,
porodice i dru{tva.
Naj~e{}e na{e doma}e zablude o alkoholu su:
— Alkohol zagreva organizam. Pijewe prividno „zagreva“,
jer {iri krvne sudove povr{ine tela (koà, potko`no tkivo),
pa osoba koja pije ose}a toplotu, crveni u licu, a nije retka i
„bela smrt“ kada pijana osoba zaspi na snegu i smrzne se.
— Alkohol je koristan. Alkohol nema nikakve koristi za
organizam. Alkohol jedino koristi u medicini, za dezinfek-
ciju, ~i{}ewe koè.
— Alkohol je lek. Alkohol je podmukli ubica, iako narod
veruje da vino popravqa krvnu sliku, da vru}a rakija le~i
prehladu... ali duèvremeno pijewe skra}uje ìvot za 15 godi-
na. Prose~no alkoholi~ar ìvi 53 godine, a na drumu alkohol
je ubica broj jedan.
— Alkohol vra}a samopouzdawe. Iako alkohol smawuje
napetost, „opu{ta“, vra}a samopouzdawe... sve je la`no, nekri-
ti~nost raste, odluke su brzoplete, povr{ne ~esto sa
tragi~nim posledicama.
— Alkohol „le~i“ nesanicu. Posle pijanstva san nije zdrav,
ne odmara... po bu|ewu su uvek prisutni: glavoboqa, neraspo-
loèwe, malaksalost, a ne retko i mamurluk.
— Alkohol je hranqiv. Alkohol nema hranqive materije, a
ometa wihovo kori{}ewe iz hrane, jer su organi za varewe kod
alkoholi~ara uvek o{te}eni. Organizam zbog toga slabi.
— Alkohol je seksi. Alkohol mewa pona{awe osobe, ova
postaje nekriti~na, neodgovorna prema svom ugledu i telu.
Lako stupa u polne odnose „na prvi pogled“ pa su „lutrijski

dobici“ obi~no tu: polno prenosive bolesti, sida... Alkohol
kod mu{karaca pove}ava èqu za seksom a smawuje mogu}nosti.
— Pivo nije alkohol. Pivo je slabo alkoholno pi}e, sa
mawe alkohola (3—7%), pa i jedna fla{a piva ugroàva bezbed-
nost saobra}aja, saobra}ajne nesre}e i sa smrtnim ishodima.
Pivo se dobija u procesu alkoholnog vrewa iz slada, hmeqa,
vode i pivskog kvasca. Voda sluì kao rastvara~ i glavni je
deo piva. Slad se dobija od ìtarica, naj~e{}e od je~ma i daje
pivu sastojak od kojeg zavisi ukus i koncentracija osnovnog
ekstrakta piva. Hmeq konzervira pivo i daje mu ugodan miris
i gorak ukus, dok pivski kvasac izaziva alkoholno vrewe u
kome {e}er prelazi u alkohol i ugqen-dioksid. Pivo je uvod-
no pi}e omladine koje sa cigaretama ~ini ulazna vrata
(Gate way) za svakojake droge — generi{u ìvot bez ìvota.
Na{a vlada proteìra potro{wu piva, puni dràvni buxet a
pritom kod mladih formira naviku pijewa a ovu prati
naj~e{}e pu{ewe, i ne retko drogirawe. Zdravqe naroda se
tako kontinuirano ruinira a {to bi se cini~no moglo re}i da
je to #kolateralna {teta“ u odnosu na osnovni ciq na{e vlade
— puwewe dràvnog buxeta.
[ta je alkoholizam?
Pijewe AP-a (pijewe), pijanstvo i alkoholizam prate
qudski rod od „postawa“. Uo~avani su rano, kroz istoriju, i
brojni problemi ovih pojava. Svako „problemsko“ pijewe je
bilo porok, li~na mana, moralni problem osobe koja pije, pa
su dru{tva tako moralno mawe vrednu osobu „urazumqivala“,
~esto, i drasti~nim merama. Tek u HIH veku se „revolu-
cionarno“ mewaju gorwi stavovi i medicinski model
shvatawa alkoholizma poprima pravo gra|anstva. T. Troter
(1878) je zapo~eo novu eru, ove oblasti, dokazav{i u dok-
torskoj disertaciji: „Alkoholizam je bolest — socijalni i
medicinski problem“. Poku{ao je ~ak i da ozna~i i razvoj
alkoholizma poznatom sentencom „Infekcija zapo~eta u deti-
wstvu“. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) defini{e
„alkoholizam je bolest...“ (1951).
Alkoholizam je hroni~na, sloèna i te{ka bolest,
bolest koja neprimetno razara telesno, du{evno i socijalno
zdravqe pojedinca (ali i porodice) a alkoholi~ar je
bolesnik, osoba koja dugotrajno i prekomerno pije AP-a.
Alkoholizam je najtragi~nija BZ, najstarija toksikomanija
i narod kaè: „pije se otkad je sveta i veka“. Svako ko pije
u~estano, prekomerno, pre ili kasnije postaje postepeno,
„neprimetno“ te{ki bolesnik — alkoholi~ar. Alkoholizam
je individualno i dru{tveno zlo, jer alkohol budi agresivnost
kod qudi, ugroàva saobra}aj, razara porodicu, generi{e
defektno potomstvo, samoubistva... Alkoholizam se razvija
fazno, lako kod osobe koja od prvih kontakata sa alkoholom
doìvqava zadovoqstva i olak{awa i rado zaèli da ponovo
pije. Navika pijewa lako se formira a zatim stvara zavis-
nost od alkohola. U toku stvarawa navike pijewa, osoba
sklona alkoholizmu sve ~e{}e pije prekomerno i razvija tol-
eranciju, organizam „traì“ vi{e alkohola. Mnogi se hvale, i
ne slute}i da su na putu u alkoholizam („mogu dosta da popi-
jem... ne fali mi ni{ta...“!). Najve}u zabunu u borbi protiv
alkoholizma predstavqa istina da neki qudi mogu da piju ali
i da prestanu kada ho}e, dok kod alkoholi~ara to nije mogu}e.
Kod wih se stvori psihi~ka i fizi~ka zavisnost i oni konzu-
miraju alkohol dok na kraju on ne konzumira — uni{ti wih.
Alkoholizam je danas najmasovnija hroni~na bolest
sveta, posle pu{ewa duvana a zahvata sve slojeve dru{tva,
sve uzraste; bolest koja ruinira zdravqe naroda, ekonomske i
moralne vrednosti dru{tva; bolest socijalna po ra{irenos-
ti, {tetnim efektima na privredu, radnu sposobnost i poro-
di~ni ìvot; bolest koja generi{e biolo{ke, psiholo{ke,
socijalne, pravne, politi~ke, kulturne i druge probleme;
bolest koja pruà mnogo razloga da se vi{e zainteresuju:

pedagozi jer ometa pozitivne vaspitno—moralne ciqeve; soci-
olozi jer ugroàva dru{tvenu harmoniju, generi{e socijalne
devijacije; pravnici jer generi{e protivpravne radwe; ekon-
omisti jer uzrokuje nemerqive ekonomske {tete; dru{tveno-
politi~ki radnici jer ugroàva sigurnost gra|ana i
dru{tveni poredak zemqe i mnogi drugi, a ne samo
zdravstveni radnici.
Alkoholizam, kao medicinska bolest, pripada psi-
hijatriji iako se svakodnevno, u praksi, sve grane medicine
suo~avaju sa brojnim problemima u vezi sa pijewem, naro~ito
primarna zdravstvena za{tita (PZZ). Zdravstvo samo pruà
pomo}, uglavnom pojedincima „gasi poàr“, a zamagquje
{irinu i teìnu problema. Pomo} traè ruinirani bolesni-
ci a potrebu treba celo dru{tvo: da mewa stavove prema alko-
holu i pijewu; da kod mladih formira pozitivne, odbojne
stavove prema alkoholu, duvanu, drogi i da smawi potro{wu
alkohola. Zdravstvena slu`ba, ma kako organizovana i
kadrovski osposobqena, nikada ne}e mo}i da smawi broj „dola-
ze}ih“ alkoholi~ara i sveukupne probleme alkoholizma.
Alkoholizam je preskupa bolest, preskupo uìvawe i
le~ewe. U zemqama sa razvijenim informacionim sistemom
prate se bolesti i zdravstveni tro{kovi svakog pojedinog
bolesnika (individualni morbiditet) pa i direktni
tro{kovi alkoholi~ara (le~ewe, bolovawa, gubitak
proizvodwe, socijalna davawa...). Indirektni tro{kovi
alkoholizma su prakti~no nemerqivi (poreme}eni me|uquds-
ki odnosi, raspad porodice, zapostavqawe odgoja dece...).
Socijalno-ekonomske posledice alkoholizma su zastra{uju}e
i podstakle su neke ekonomiste i sociologe da po va`nosti, po
problemima alkoholizam trostruko stepenuju kao: primarno —
socijalni, sekundarno—ekonomski i tercijarno—medicinski
problem. I na{a istraìvawa su potvrdila da su direktni
godi{wi tro{kovi jednog alkoholi~ara ve}i od dohotka
profesora univerziteta.
Ne samo alkoholizam (odnosno alkoholi~ari) ve} i svako
ko prekomerno pije stvara probleme razli~itog intenziteta
i zna~aja. Brojna istraìvawa dokazuju:
— raste potro{wa AP-a, prera~unato po glavi stanovnika,
— tradicionalno kori{}ena AP-a mewa se ({qivovica,
vino, pivo, èstoka pi}a),
— piju sve mla|e osobe, omladina je sve vi{e ugroèna,
— piju sve vi{e ène, raste broj èna alkoholi~ara,
— raste broj problema vezanih za pijewe (saobra}ajne
nesre}e, nasilni{tvo,
— zlostavqawe dece, zlostavqawe supru`nika, uni{tavawe
karijere, prerana smrt...),
— zdravstvena slu`ba i fondovi zdravstva su sve vi{e
angaòvani u le~ewu alkoholi~ara,
— rizik obolevawa se uvek pove}ava kod svakoga ko
prekomerno pije: bolesti srca i raka — dva puta; samoubist-
va — {est puta; ciroza jetre — 12 puta.
Za{to je alkoholizam bolest zavisnosti?

Mnogi smatraju da je alkoholizam po svom zna~aju „bolest
broj 3“ na{eg doba, iza bolesti srca i krvnih sudova, malig-
nih oboqewa. Alkoholna bolest uzrokuje niz raznih
o{te}ewa i poreme}aja kao {to su:
1. Telesna o{te}ewa — poreme}aj èluca, jetre, centralnog
nervnog sistema, kardiovaskularnih oboqewa...
2. Psihi~ki poreme}aji — poreme}aji pa`we, mi{qewa,
inteligencije, pam}ewa... Tokom vremena alkoholi~ari posta-
ju sve vi{e egoisti, neodgovorni, pona{aju se nezrelo, skloni
su raznim laìma, sitnim prevarama, gube interesovawe za
porodicu i dru{tvo, radne sposobnosti im slabe.
3. Poreme}aji u porodi~nom ìvotu — nesporazumi i suko-
bi u porodici su sve ~e{}i, javqa se agresivnost prema èni
i deci, ekonomsko stawe se pogor{ava...
4. Te{ko}e na poslu — profesionalni problemi, slaba
radna sposobnost, ~este nesre}e na poslu, bolovawa...

5. Socijalne te{ko}e — porodi~ni ìvot sve vi{e trpi,
situacija na radnom mestu postaje sve teà, a okolina se sve
vi{e ogra|uje od alkoholi~ara, izbegava ga i smatra socijal-
no propalom li~no{}u...
Re~eno o pijewu
Pijewe alkoholnih pi}a i neèqene posledice su uvek
bile prisutne pa su u narodu i me|u odgovaraju}im stru~waci-
ma „nicale“ pou~ne misli, sentence, koje uvek opomiwu.
Navodimo neke:
—„U fla{i nezadovoqni traè utehu, kukavice hrabrost
a stidqivi pouzdanost“ (Samuel Johnson 1709—1784).
— Pijewe vara i kaè: „oslobodi}u te briga“ — brige se
posle pijewa samo umnoàvaju; „u~ini}u te jakim“ — osoba koja
pije brzo postaje slaba toliko da ne moè stajati na svojim
nogama; „u~ini}u te sre}nim“ — umesto sre}e ra|a se nesre}a
onome ko pije, wegove porodice i wegove okoline.
— Pijewe muti razum, kvari ose}awa, smawuje apetit,
rasklimava udove, razara jetru, razgra|uje organizam, raz-
draùje „|avola“ i sramoti svaku osobu.
— Pijewe mewa ~oveka, osobu koja pije — ako popije malo,
dobar je kao ovca; ako popije malo vi{e, hrabar je kao lav; ako
prevr{i meru, okrutan je kao tigar; a ako mu pi}e postane
strast, pravi od sebe i majmuna, i na kraju nalik je na sviwu
koja se vaqa u blatu.
— Pijewe je skupo, alkoholi~ari postaju bednici, ni kada
im nije dosta novca, pozajmquju novce od svakoga, ne vra}aju
dugove.
— Pijewe {kodi... Alkohol ubija... tvrditi da pijewe
doprinosi genijalnosti zna~i tvrditi da vi{e vidi onaj koji
vidi duplo, dvostruko.
— Pijewe je uni{tilo divne, velike i slavne qude i ène,
uni{tilo je wihove domove, pa ~ak i carstva sa ~itavim nar-
odima i to za uvek.
— Pijewe poja~ava seksualne èqe, ali i smawuje koli~inu
testosterona (mu{ki polni hormon) i tako umawuje seksualnu
sposobnost alkoholi~ara.
— Pijewe otkriva slabosti ~oveka, tajne „{to trezan
misli pijan izgovara“, ograni~ava wegovu slobodu i kona~no
„zarobi ~oveka u fla{i“.
— Oboleti od alkoholizma je qudska nesre}a, porodi~na
tragedija, a pravilno le~eni alkoholi~ar sve vi{e postaje
~ovek neizmerne vrednosti.
Definicija alkoholizma
U svetu je, danas, op{te prihva}eno medicinsko shvatawe
alkoholizma. Vi{e od jednog veka teorijski i prakti~ni
radovi, u svetu i kod nas, potvrdili su tvrdwu T. Troter-a
„Alkoholizam je bolest“, ali danas ipak nema op{te prih-
va}ene definicije alkoholizma. Nedostatak jasne definicije,
ta~nog obja{wewa i sadràja pojma, oteàva prakti~ni rad
lekara, dijagnostiku alkoholizma, naro~ito u po~etnim faza-
ma alkoholne bolesti (AB).
Postoje, shodno fokusu posmatrawa — medicinske, psiho-
lo{ke, sociolo{ke, pravne... definicije alkoholizma. Sve ove
definicije ne obuhvataju u potpunosti i ne mogu da obuhvate
sve sloène aspekte alkoholizma — prekomerno pijewe, alko-
holi~arsko pona{awe i porodi~no-dru{tvene poreme}aje. Ne
mogu se jasno definisati i granice izme|u umerenog, dozvo-
qenog i prekomernog, neprirodnog, odnosno bolesnog pijewa, a
time i po~etak alkoholizma. Ta~na definicija alkoholizma bi
olak{ala ranu dijagnostiku, u velikom procentu, i uspeh
le~ewa alkoholi~ara.
Svetska zdravstvena organizacija (1951) je alkoho-
lizam uvrstila u bolesti i definisala alkoholi~ara,
bolesnika a slobodnije prevedena ova glasi: „Alkoholi~ar je

osoba koja prekomerno pije, postaje postepeno zavisna od
alkohola, ima o{te}eno zdravqe (telesno i/ili du{evno) i
ispoqava poreme}eno pona{awe (ekonomsko i/ili socijalno)
ili pokazuje samo predznake ovih obele`ja“. Upro{}eno
re~eno alkoholizam je prekomerno pijewe, zavisnost od
alkohola i komplikacije (telesne, psihi~ke, socijalne). Ova
definicija je glomazna, neprecizna i nedovoqno prakti~na za
primenu u svakodnevnom radu, i subjektivna, jer svako ko pije
misli i veruje da pije „normalno“.
E. Jelinek je osmislio prakti~nu i jednostavnu de-
finiciju: „Alkoholizam je svaka upotreba AP-a koja
uzrokuje {tetne posledice pojedincu i/ili okolini“, a
definicija alkoholizma V. Hudolina glasi: „Alkoholizam je
poreme}aj pona{awa nastao usled prekomernog pijewa
alkoholnih pi}a“. I na{i medicinski stru~waci su
doprineli razvoju nau~ne misli o alkoholizmu naro~ito pro-
fesori dr U. Jeki} i dr S. Stojiqkovi} i poboq{awu
klini~ke definicije alkoholizma: J. Vesel (1977):
„Alkoholizam je hroni~no, progresivno oboqewe definisane
etiologije, patogeneze, patoanatomskog supstrata i toka.
Etanol, direktnim dejstvom na tkiva i indirektnim
o{te}ewem metabolizma, generi{e sindrom AB-i“; A.
Despotovi} (1978): „Alkoholizam je hroni~na, progresivna
bolest koju karakteri{u ùdwa za pijewem u ciqu postizawa
zadovoqstva. Manifestna su telesna i du{evna o{te}ewa u
razvijenoj fazi bolesti“, a B. Ga~i} (1985): „Alkoholizam je
hroni~ni poreme}aj pona{awa usled ponavqanih i ek-
scesivnih pijewa, koja odstupaju od prihva}enih obrazaca sre-
dine a koji prate zdravstvene te{ko}e i socijalno
nefunkcionisawe“.
Me|unarodna klasifikacija bolesti SZO (MKB-10,
1992) defini{e pojavne oblike alkoholizma dvostruko, kao:
zloupotreba ({tetna upotreba) — o{te}ewe telesnog ili
du{evnog zdravqa i zavisnost — jaka ùdwa za pijewem;
gubitak kontrole; promena tolerancije; apstinencijalni sin-
drom; zapostavqawe drugih zadovoqstava; nastavqawe pijewa
i pored jasnih {tetnih posledica. Gotovo istu klasifikaciju
je prihvatilo i ameri~ko udruèwe psihijatara (DSM, 1994).
Mislimo da jednostavna, kratka i prakti~na definicija
alkoholizma, koja u su{tini obuhvata, sve prethodne defini-
cije glasi: „Alkoholizam je svako pijewe AP-a sa problemi-
ma“, naravno problemi su li~ni, porodi~ni i/ili socijalni.
Rasprostrawenost alkoholizma
Mnogi podaci u svetu, i kod nas, ukazuju na stalni porast
proizvodwe i potro{we AP-a i porast broja alko-
holi~ara. Sve vi{e piju ène i omladina. Proizvodwa AP-a,
tokom posledwih decenija, u celom svetu, kontinuirano raste,
~ak brè od demografskog rasta, posebno u nekim
siroma{nim zemqama. Potro{wa AP-a je dostigla limit
ili je ~ak i smawena u razvijenom svetu a porasla je enormno
me|u siroma{nim, me|u ekonomski nerazvijenim zemqama: u
Aziji — oko pet puta; u Africi — oko ~etiri puta; u Latinskoj
Americi — oko dva puta (SZO). Mladi sve vi{e piju, posebno
pivo. Postoje tipi~ne pivske zemqe — Danska, Irska, Velika
Britanija, ê{ka... Pivo je najomiqenije pi}e u 18 zemaqa
Evrope, gde {est od 10 u~enika prete`no pije pivo.
Proizvodwu i potro{wu AP-a podsti~u deo dru{tva (proiz-
vo|a~i, ugostiteqstvo, turizam...), pa i dràva, iz profitnih
razloga, a to sve skupa {iri alkoholizam. Nau~no je dokazano
„pove}ana potro{wa AP-a direktno pove}ava u~estalosti i
ra{irenost AB-i“ (S. Lidermanovo pravilo).
Pove}ana potro{wa i pove}ana proizvodwa AP-a uzroku-
ju pravu eksploziju i ekspanziju alkoholizma. Svetske statis-
tike procewuju da u populaciji sveta ima 6—9%
alkoholi~ara (oko 600—800 miliona) a patwe su 3—5 puta
umnoène, koliko, na razne na~ine, jo{ pati osoba iz
okruèwa jednog alkoholi~ara.
Sagledavawe veli~ine i {irewa alkoholizma omogu}avaju

epidemiolo{ka istraìvawa i procene. Epidemiolo{ki
podaci o broju alkoholi~ara, broju i vrsti problema u vezi sa
pijewem su bitni preduslovi, svake sredine, za dugotrajnu,
organizovanu i sveobuhvatnu aktivnost protiv alkoholizma —
sociopatolo{ke pojave sa simptomima bolesti. Rutinski
statisti~ki podaci nisu dovoqni i pouzdani jer odslikavaju
samo „usluge“ pruène alkoholi~arima. Statisti~ka
istraìvawa od interesa za celu zemqu, u na{oj zemqi (jedin-
stveni standardi i metodologija), su nekada bila zakonska
obaveza: le~ewe alkoholi~ara, saobra}ajne udese u alko-
holisanom stawu, alkoholisane voza~e, osu|ene za krivi~na
dela u alkoholisanom stawu, umrle od ciroze jetre, potro{wu
AP-a, pa se tako indirektno pratila i epidemiolo{ka
„dimenzija“ alkoholizma. Postoje i ciqana (transverzalna i
longitudinalna) istraìvawa, za ve}u ili mawu teritoriju,
za validna, punova`na zakqu~ivawa.
Britanija poja~ava borbu protiv alkohola (alkoholiz-
ma). Alkoholisani voza~i moraju se le~iti od alkoholizma. U
Velikoj Britaniji, prema najnovijim podacima, 96 odsto
odraslog stanovni{tva skoro svakodnevno konzumira, pije
alkohol. Vladine analize sugeri{u da porast uli~nog krimi-
nala i nasiqa poti~e uglavnom od pijanih qudi, pa kabinet G.
Tonija Blera obe}ava nove mere #Obra~un sa alkoholizmom“.
Rusi piju #ko Rusi“ a posledice su nemerqive. Kako navo-
di #Komersant“, trogodi{we ispitivawe na mu{karcima od
20 do 50 godina u Moskvi i Republici Udmurtija #alkohol je
glavni uzrok smrti me|u mu{karcima“. Dve tre}ine ruskih
mu{karaca umiru pijani... Svi su pijani: ubice i wihove
`rtve saobra}ajnih nesre}a... smrzavawa na ulicama... Najve}i
broj smrtnih slu~ajeva se registruje posle vikenda,
pijan~ewa... ponedeqak je #crn dan“ za alkoholi~are velike
slovenske Rusije.
Gra|ani Britanije piju, tako|e, mnogo i tro{e na alko-
holna pi}a najmawe 55 milijardi evra. U dràvni buxet stiè
oko 10 milijardi #alkoholnog novca“, ali se tri puta potro{i
vi{e iz buxeta za o{tete i nesre}e izazvane alkoholom kao i
na le~ewe alkoholi~ara. Procewuje se da su #pravi“ alko-
holi~ari preko sedam odsto Britanaca i da godi{we oko
22.000 umre a po potro{wi piva je na osmom mestu u svetu.
Kod nas pijewe kontinuirano raste. Godi{we se popije
do 85 litara raznih AP-a, odnosno 14,7 litara ~istog alkoho-
la (Beograd ~ak 17 litara) po glavi stanovnika. Ovde nije
ura~unata privatna proizvodwa AP-a, koja je u ruralnim sred-
inama bar jo{ tolika. Piju se sva pi}a, najvi{e pivo i èsto-
ka pi}a. „Partnerova“ anketa otkriva da 53,1% mu{karaca i
46,9% èna uìva u pijewu èstokih pi}a. Na{a alkofilna
klima neguje pijewe i „produkuje“ sve vi{e i vi{e alkoho-
li~ara, sve mla|eg uzrasta i iz svih profesija. Jedna anonim-
na anketa, u osnovnim i sredwim {kolama op{tine Novi
Beograd, ukazuje da pijewe me|u {kolskom omladinom, dobija
zabriwavaju}e razmere. Od 6.000 anketiranih |aka 42% uìva
u alkoholu. Piju ponekad, ~esto, svakodnevno, sve vi{e sa
uzrastom — 11—12 godina — 13,6%; 13—14 godina — 20%; 15—16 god-
ina — 57%; 17 godina — 71,1%. Po~iwu da piju rano, u osnovnoj
{koli (IV razred), na „ùrkama“ i u svojoj ku}i a ~ak 60% pije
sa znawem roditeqa.
Procewuje se da u na{e dve bratske dràve ima oko
300.000 alkoholi~ara i toliko najmawe na putu prema AB-i.
Raspoloìvi, validni podaci ukazuju: da se posledice alko-
holizma ose}aju u svim porama ìvota, u svim porodicama gde
se redovno pije:
— alkoholi~ara ima — 7—9% u ukupnoj populaciji, odnosno
11—15% me|u odraslim mu{karcima i oko 6—9% me|u
odraslim ènama;
— broj alkoholi~ara raste;
— alkoholi~ari — 2—3 meseca godi{we izostaju sa posla,
10—12 godina skra}uju radni vek, 2—3 puta ~e{}e se
povre|uju, 12—15 godina ranije umiru;
— alkoholisanost uzrokuje — 50—60% saobra}ajne nesre}e
sa smrtnim ishodom, 40—70% ubistava, 30—34% samoubis-

tava, 60—78% raspad porodice;
— alkoholi~arska porodica generi{e deset puta ~e{}e
maloletni~ku delinkvenciju.
U na{oj zemqi, vanbolni~ki se godi{we le~i od
24.000—52.000, a u bolnicama od 5.000—11.000 alkoholi~ara, i to
sa osnovnom dijagnozom alkoholizam. Svake godine le~i se i
do 2.500 bolesnika od alkoholnog ludila. Mnoge zdravstvene
posledice, telesna o{te}ewa alkoholi~ara se le~e pod
drugim dijagnozama, u kojima se alkohol kao uzro~ni ili
komorbiditetni faktor i ne registruje, ~ak i kod uznapre-
dovale AB-i. Profil le~enog alkoholi~ara, u nas, je slede}i:
mu{karac 30—40 godina; alkoholi~arski sta` 10—15 godina;
oèwen; nià ili sredwa stru~na sprema; kriti~ne profesi-
je su kelner, èlezni~ar, rudar, stolar, {ofer, moler,
gra|evinski radnik...
Uzroci alkoholizma
Alkoholizam ima teorijski {aroliku, veoma sloènu
etiopatogenezu, sloène uzroke i na~ine nastajawa. Iskustva
potvr|uju da ima mnogo razloga zbog kojih qudi postaju alko-
holi~ari. Od detiwstva su to, obi~no, nesigurne, slabe, nemo}ne
i upla{ene osobe, sklone bekstvu od realnosti. Jo{ uvek, ne
postoji integralna, sintetizovana teorija, raznih nau~nih dis-
ciplina koja obja{wava uzroke AB-i, pojavne oblike alkoholiz-
ma i tipove alkoholi~ara. Mnogobrojni faktori determi-
ni{u osobu da pije normalno, rizi~no ili bolesno, odnosno da
„krene“ na put alkoholizma. Porodi~no vaspitawe, obdani{te
i {kola su presudne institucije za ranu za{titu od ove bolesti,
za pijewe bez problema a to je „dru{tveno dozvoqeno pijewe“.
Postoje tri osnovne grupe teorija:
Biolo{ke teorije — uzroci alkoholizma su genetski,
metaboli~ki i endokrinolo{ki poreme}aji. Ukazuje se na:
fiziolo{ki deficit enzima za razgradwu ugqenih hidrata;
aberaciju u endokrinom, vegetativnom i CNS-u; neurotrans-
mitere (dopamin, serotonin, noradrenalin...) i wihove
poreme}aje, koje alkohol „normalizuje“. Ove teorije zapos-
tavqaju ulogu socijalnih faktora u nastanku alkoholizma. I
daqe je va`na istina — „Alkoholizam nije (iskqu~ivo) nasled-
na bolest“. Istraìvawa potvr|uju da preko 50% alkoholi~ara
poti~e iz disfunkcionalnih porodica, gde je barem jedan od
roditeqa bio alkoholi~ar. Alkoholi~arski porodi~ni miqe
onemogu}ava razvoj zdrave, zrele li~nosti, otporne na alkohol-
ni izazov a {ta nasle|eni gen (SLCGA 3-9) roditeqa alko-
holi~ara ~ini ostaje da geneti~ari kona~no utvrde.
Psiholo{ke teorije — uzroci alkoholizma su indi-
vidualno-psiholo{ki poreme}aji li~nosti, a socijalni
faktori, mawe-vi{e, generi{u alkoholizam ovih osoba. Neke
li~nosti (nesigurna, labilna, socijalno nezrela...) su pogodno
tlo za razvoj alkoholizma, lako postaju uzbu|ene, nezadovo-
qne, napete, poseù lako za alkoholom, koji opu{ta, umiruje,
vra}a zadovoqstva. Navika se brzo oformi, ~ak i
metaboli~ki „nu`na“ celularna supstanca koja vodi u
prekomerno pijewe, u AB. Ova personalna dispozcija je
o~igledna kod nekih psihijatrijskih entiteta (neuroza, psi-
hopatija, depresija...). Ceo normalan svet pije da bi se opus-
tio, razveselio... Na{ ~ovek kad se napije po~ne da tuguje,
skoro da zapla~e. Vole na{i pesme koje su za plakawe — make-
donske i bosanske sevdalinke. To je depresivna crta na{eg
naroda. Takvi su i Rusi — napiju se pa umesto da pevaju, pla~u.
Na{ ~ovek svaki zna~ajni trenutak u ìvotu zaliva alko-
holom — da li je to vapaj za pomo} ili tragawe za smislom.
Na{ nobelovac I. Andri} o rakiji je zapisao: „Ko rakijom
tugu le~i, taj se ne izle~i od tuge nego umire od rakije“
(pri~a o kmetu Simanu). Posebno su zna~ajne:
Psihoanaliti~ka teorija (S. Frojda) — okrivquje
nesvesne konflikte u ranom detiwstvu za nastanak alko-
holizma (oralna fiksacija, autodestriktivna tendencija,

latentna homoseksualnost). Ovde se zanemaruju kasni socijal-
ni pritisci na li~nost i trajna {tetna dejstva alkohola.
Nove psihoanaliti~ke teorije — teorija objektnih odnosa,
psihologija selfa i egopsihologija vi{e analiziraju emocije i
pona{awe alkoholi~ara. Zagovara se — nesigurna li~nost alko-
holi~ara odràva alkoholizam primitivnim mehanizmima
odbrane, koristi: rascep (crno-beli doìvqaji, svi lo{i ili svi
dobri, nema spajawa); projekciju („oni su krivi za moje pijewe“);
poricawe („ne ja ne pijem... mnogo“); „klackalicu“ svemo}i i
bezvrednosti (ja sam najboqi, oni su lo{i „i obrnuto“).
Teorije u~ewa — tvrde, „alkoholizam je nau~eno pona{awe“,
odnosno poreme}eno standardno pona{awe, trajna posledica
prihvatawa pozitivnog psiholo{kog dejstva alkohola. Wan Dijk
(1978) isti~e „za~arani krug“, smatra da alkoholizam nastaje na
relaciji stimulus-reakcija. Svaka neprijatna situacija
generi{e napetost, nezadovoqstvo, pijewe alkohola opu{ta i
nosi prijatnosti, ali kratko, potro{eni alkohol stvara novu
te{ko}u, sada mozak, stvara napetost, „traì“ alkohol i ja~a
postoje}e, socijalne pritiske, ova sada sloèna napetost traì
ponovo pi}e za „omamquju}e“ doìvqaje i tako ovi generi{u
bezizlazan poloàj — alkoholizam.
Transakciona analiza (E. Bern) — govori samo o ulozi
alkoholi~ara u alkoholizmu, a ne o alkoholizmu. Ova TA igra
ima pet igra~a, sa specifi~nim ulogama: alkoholi~ar; progo-
niteq (naj~e{}e bra~ni drug); spasilac (obi~no lekar);
„englez“ (gleda kroz prste — majka ili prodavac pi}a „na
po~ek“) i veza (bifexija). Igra je porodi~na, odràva odnose
i svako ima neku dobit. Ovu igru treba prepoznati i prekinu-
ti radi uspeha u le~ewu.
Socio-kulturolo{ke teorije — uzroci alkoholizma su
pritisci uè i {ire socijalne sredine na jedinku da prihvati
norme, obrasce pijewa, vrstu pi}a, standarde pijewa... Brojni
dru{tveni faktori (urbanizacija, migracija, siroma{tvo,
nezaposlenost, tradicija, obi~aji, navike, ekonomske krize,
ratovi, profitni interesi...) toleri{u, ~ak i stimuli{u
pijewe i tako podsti~u nastanak #potro{a~ko-ekonomskog alko-
holizma“. Postoje i subkulturne razlike prema pijewu i alko-
holizmu (klasne, etni~ke, religijske, regionalne, profesion-
alne...), a ove su direktna posledica nau~enog pona{awa, navika,
ne samo pojedinca ve} i dru{tva u celini. Zanimqivo je da
Jevreji imaju mali procenat trezvewaka, ali i veoma nisku
stopu alkoholi~ara, jer je personalno zdravo pona{awe, odnos
prema alkoholu, li~ni izbor, naravno determinisan vaspitnim
merama sredine. Ova „kulturna prohibicija“ je najboqi vid
prevencije svake toksikomanije, pa i alkoholizma.
Teorija sistema — polazi od ~iwenice da sve „~ini“ sis-
tem i da je alkoholizam oblik pona{awa i proizvod dina-
mi~ke me|uakcije alkoholi~ara i wegove okoline.
Disfunkcija porodi~nog i {ire sociokulturnog sistema je
uzrok i posledica alkoholizma.
Tabela 1
E KS TA Z I
NAÎN KONZUMIRAWA
Gutawe,
Pomo}u injekcija.
ZNACI RASPOZNAVAWA
Lupawe srca,
Povi{eni krvni pritisak,
Hiperaktivnost.
POSLEDICE KORI[]EWA
Razdra`qivost,
Polna nemo},
Ludilo progawawa,
Delirijum — ludilo koga prate poreme}aji svesti,
mi{qewa i orijentacije.
Derivati amfetamina u obliku tableta

— naj~e{}i pojavni oblici —
Bolesti zavisnosti — Narkomanija • 343
PRIMARNA PREVENCIJA
BOLESTI ZAVISNOSTI
„Bez duvanskog dima, alkohola,

droga i ratnih briga — bi}emo prva liga“
Marija [ainovi}, u~enica Gorwa Gorevnica
„Budimo realni — traìmo nemogu}e“

autor
PRIMARNA PREVENCIJA BOLESTI
ZAVISNOSTI
Zdravqe naroda, u svetu i kod nas, ugroèno je vi{e nego

ikada. Bolesnika je stalno sve vi{e, uprkos napretka medi-
cinske nauke i prakse. Oboqevawa naroda i prevremenu
smrtnost savremene civilizacije primordijalno i sve vi{e
uzrokuju „moderne bolesti“ (rak, bolesti srca, bolesti
krvnih sudova, hroni~ne bolesti plu}a, {log...), me|u kojima
su BZ-i dominantne, kao specifi~na grupa bolesti ali i kao
osnovni riziko faktori za nastanak gorwih bolesti (pu{ewe,
alkohol). Zdravstvo pruà pomo}, le~i samo pojedince a
istu treba masa, ceo narod, pa se tako zamagquju, zapostavqaju
ukupni problemi dru{tva koje uzrokuju BZ-i. Le~ewe (alko-
holi~ara, narkomana) je dugotrajno, skupo i prakti~no
neuspe{no (narkoman) i ovo nikako ne zaustavqa smrtonosni
talas {irewa BZ-i.
Zdravqe nije sve — ali je prvi prirodni zahtev razvoja
~oveka, osnov za svaku nadgradwu, duhovnu, dru{tvenu, profe-
sionalnu, materijalnu... Zdravqe je li~no, porodi~no i
dru{tveno dobro, mora da se ~uva, neguje i unapre|uje. O
zdravqu mora da se zna, da se razmi{qa kada je ~ovek zdrav,
kada moè da pravi izbor, nikako se ne sme prihvatiti
ìvotna filozofija pu{a~a, alkoholi~ara, narkomana,
„uìvaj sad i ovde, pla}aj kasnije“. Zdravqe se te{ko
naru{ava iz neznawa, oskudice, lo{e informisanosti (sida,
rak, BZ-i...). Podizawe, odgoj (vaspitawe), obrazovawe, kul-
tura (na~in ìvqewa) od najmawih nogu zna~ajni su faktori
za o~uvawe i unapre|ewe zdravqa... Za odgajawe zdrave

li~nosti sa nagla{enim kognitivnim, konativnim i energet-
skim psihofunkcijama — koje su uslov za primarnu prevenciju
za BZ, bitna su tri #P“ - pripadnost, predanost, posedovawe
(znawa i ve{tina), kako je to slikovito rekao Artur Kestler.
„Za decu sve — ni{ta protiv dece.“
Temeqni i osnovni principi savremene za{tite zdravqa
su: svako je odgovoran za vlastito zdravqe; svako je duàn
da ~uva i neguje svoje zdravqe i svako, po principu
samoza{tite, samopomo}i, ~uva svoje zdravqe i sudeluje u
vlastitom le~ewu ako do|e do bolesti. Osnovni stubovi za
realizaciju ovih principa su: porodica, {kola, masmediji,
zdravstvo (slika 8). Roditeqi, mnogi nastavnici, pedagozi...
ne znaju da prepoznaju dete koje koristi drogu. A ako takvo
otkriju „u klupi“, nastavnici i profesori ne znaju {ta sa
wima. Porodica je „osnovna brana“ mladala~ke narkomanije —
dete bez dovoqno pa`we, qubavi, razgovora „beì“ iz
porodice u dru{tvo, pa ako je ono „gnezdo“ narkomanije, eto
zla. Edukativne radionice su metod izbora za prevenciju BZ.
Zdravqe se u~i — zavisi sigurno i od genetike, nasle|a ali
je odabrani na~in, stil ìvota presudan za nastanak svih
hroni~nih, masovnih bolesti pa i BZ. Porodi~no vaspitawe,
vaspitno-obrazovni rad u vrti}ima, obdani{tima pripremaju
decu za {kolu. Sna`nu osnovu za uspeh u {koli, a i za kasniji
ìvot ima svako dete — lepo vaspitano, emocionalno zdravo,
kreativno, radosno... Svako, u zna~ajnoj meri, moè da bira
„da li da bude zdrav ili bolestan“, pa i zato svaki pojedinac
treba da je odgojen, vaspitan u porodici, osposobqen od
malih nogu da ~uva zdravqe — svoje fizi~ko, psihi~ko i soci-
jalno blagostawe, a kasnije, kao {to je poznato, sve to dopuwu-
ju i usmeravaju: {kola, rad, praksa, iskustvo, socijalni kontak-
ti... Idealno bi bilo, idealu treba teìti, da porodica,
de~iji vrti}, obdani{te, {kola u vaspitno-obrazovnom pro-
cesu odgajaju decu, omladinu tako da ova:
— nau~e va`ne stvari zna~ajne za zdrav ìvot,
Bolesti zavisnosti — Prevencija • 349
— razviju ose}awa samopo{tovawa,
— postanu svesna vlastitih snaga, sposobnosti,
— razumeju sopstvena ose}awa,
— nau~e da cene sebe i postanu sigurni,
— nau~e ve{tine odupirawa negativnim uticajima
vr{waka,
— nau~e kona~no da duvanu, alkoholu i drogi kaù NE.
Mladost je puna neobi~nosti, ali je treba ome|avati a
ovo je putokaz da se stvaraju zdravi i korisni pojedinci a time
(i zdravo dru{tvo) i zrele, zdrave osobe sposobne da re{avaju
mnoge probleme, svakodnevne (proste) i dru{tvene (krupne).
Wihove misli, um, razum postaju najmo}nije sredstvo u ìvotu
i radu a nagoni, ose}awa, instinkti bivaju kontrolisani na
putevima koje nam je priroda trasirala.
Bolesti zavisnosti (pu{ewe, alkoholizam, narkomanija)
u svetu obeleàvaju drugu polovinu 20. veka, sa tendencijom
{irewa pre svega me|u mladima (deca, omladina, mladi do 30
godina). Nedvosmisleno je utvr|eno da „greh slabosti“ i
proizvod emotivnog „zlostavqawa u detiwstvu“ uzima svoj
danak, mladi sve vi{e i ~e{}e upotrebqavaju duvan, alkohol
i drogu, a to postaje zdravstveni, vaspitno-obrazovni i
dràvni problem, problem koji ugroàva perspektivu i
budu}nost mnogih dràva.
Preventivne aktivnosti su najefikasniji i najjef-
tiniji na~ini za{tite naroda od BZ-i, ako su ove sistematske,
organizovane i trajne na svim nivoima organizacije qudskog
dru{tva od porodice, {kole, op{tine, nevladinih organi-
zacija, dràve i vlada do SZO i UN. Uspeh moè doneti, na
poqu spre~avawa, suzbijawa narkomanije, alkoholizma i
pu{ewa, samo „jedinstveni front“ dràvnih organa,
dru{tveno-humanitarnih organizacija i javnosti. U zemqama
gde vlade i resorna ministarstva (zdravstvo, prosveta,
unutra{wi poslovi, pravosu|e) nemaju usvojenu strategiju,
politiku i dràvni program protiv BZ-i, ove se stihijski
{ire uprkos delovawa nevladinih organizacija na ovom poqu.
Slika 10. [ta se radi, a {ta bi trebalo
Primarna prevencija #Kraqevski put ka zdravqu“

uop{te a posebno kada su u pitawu bolesti zavisnosti. Velika
je uloga dràve, dràvne uprave i svih dràvnih institucija
u prevenciji. Dràva mora da se opredeli za zdravqe naro-
da ili za poreski interes i puwewe dràvnog buxeta za
#dràvnu gospodu“. [to vi{e pu{ewa — ve}a je dràvna kasa
za razne manipulacije, kalkulacije i {pekulacije a to se
kona~no izrodi u mafija{ke klanove gde i dràvnici nisu
imuni ili pak postaju za{titnici wihove kamarile. Tada se o
zdravqu, i ne samo zdravqu, naroda ne brine, o wihovim i
zakonskim pravima. Takvi dràvnici drè se devize:
#Iskoristi {ansu — posle nas neka bude potop“. Da li Vas je
ovakva vladavina dotaknula u 15-ak zadwih godina?
Primarna prevencija pu{ewa, alkoholizma i narko-
manije je osmi{qena, organizovana i koordinirana
aktivnost, prava i jedino mogu}a za{tita naroda od
smrtonosnih BZ-i. Ona spre~ava nastajawe bolesti putem
podizawa op{te zdravstvene i socijalne kulture, znawa i
Bolesti zavisnosti — Prevencija • 351
ve{tina za samoza{titu, samopomo} i uzajamnu za{titu
odnosno time {to promovi{e zdravo pona{awe — a pona{awe
se formira od malih nogu, dogra|uje tokom ìvota sa ciqem
da se usvoji i uvek implementira zdravo pona{awe — zdrav
na~in, stil ìvota... Boqe re}i zdravu zrelu li~nost krase
SSS — samocewewe, samopo{tovawe i samokontrola, a to je
strate{ki ciq primarne prevencije. Naravno, rana dijagnos-
tika alkoholi~ara, narkomana, pu{a~a (sekundarna prevenci-
ja) le~ewe, rehabilitacija i resocijalizacija zavisnika
(tercijarna prevencija) doprinose suzbijawu BZ-i. Sve ovo
odgovara savremenim zahtevima borbe protiv BZ-i, a {ta se
danas radi najboqe ilustruje slika 7. Sli~no suzbijawu alko-
holizma je i na poqu narkomanije, pu{ewa — naravno,
uskla|eno wihovim specifi~nostima.
Primarna prevencija BZ-i koristi trojake mere — za-
konske, edukativne i motivacione a svoju delatnost us-
merava na sva tri osnovna ~inioca odgovorna za nastanak, tok
i ishod BZ-i (li~nost, droga, sredina — slika 1), sa ciqem:
— da otkloni uzroke i spre~i pojavu i {irewe alko-
holizma, narkomanije, pu{ewa,
— da formira stav odbojnosti prema duvanu, alkoholu,
drogama,
— da formira odgovornu, samodisciplinovanu mladu osobu
koja je spremna da odlaè zadovoqstva, da uvek teì isti-
ni i da izazovima duvana, alkohola, droga kaè „NE“,
— da rano oformi zdrav stil ìvqewa i putem samo-
za{tite i uzajamne za{tite ~uva zdravqe svoje i svoje
okoline,
— da podiè nivo zdravstvene i op{te kulture stano-
vni{tva i time afirmi{e zdravqe, zdravo pona{awe,
vi{i kvalitet ìvota — rad, sport, stvarala{tvo.
Ovo je putokaz, ponovimo, da se stvaraju zdravi i korisni
pojedinci, a time i zdravo dru{tvo i zrele, zdrave osobe
sposobne da re{avaju mnoge probleme, svakodnevne (proste) i
dru{tvene (krupne). Wihove misli, um, razum, postaju

najmo}nije sredstvo u ìvotu i radu, a nagoni, ose}awa,
instinkti bivaju kontrolisani na putevima koje nam je priro-
da trasirala.
Primarna prevencija pu{ewa, alkoholizma i narkomanije
je osmi{qena, organizovana i koordinirana aktivnost, prava
i jedino mogu}a za{tita naroda od smrtonosnih bolesti zavis-
nosti, spre~ava nastajawe bolesti putem podizawa op{te
zdravstvene i socijalne kulture, znawa i ve{tina za
samoza{titu, samopomo} i uzajamnu za{titu time {to pro-
movi{e zdravo pona{awe — a pona{awe se formira od malih
nogu, dogra|uje tokom ìvota sa ciqem da se usvoji i uvek
implementira zdravo pona{awe, zdrav na~in, stil ìvota.
Prevencija bolesti zavisnosti je jedina prava mera protiv
rastu}e po{asti. Nau~no je dokazano da „jedan dinar uloèn
u preventivu — u{tedi i do milion dinara utro{enih za
le~ewe...“ Naravno, rana dijagnostika alkoholi~ara, narko-
mana, pu{a~a (sekundarna prevencija) le~ewe, rehabilitaci-
ja i resocijalizacija zavisnika (tercijarna prevencija)
doprinose suzbijawu bolesti zavisnosti. Sve ovo odgovara
savremenim zahtevima borbe protiv bolesti zavisnosti.
Sli~no suzbijawu alkoholizma je i na poqu narkomanije,
pu{ewa — naravno, uskla|eno sa wihovim specifi~nostima.
Uspesi se mogu o~ekivati samo ako se istovremeno, koor-
dinirano, planirano, dugoro~no i organizovano sprovode sve
aktivnosti, sva tri pomenuta segmenta me|u decom, mladima i
me|u odrasima i u svim sredinama, op{tinama na{e zemqe. U
protivnom nema uspeha, broj bolesnika — zavisnika }e rasti a
pojedinci, porodice i dru{tvo }e pla}ati ceh neznawu,
nemaru i neodgovornosti odgovornih za zdravqe naroda.
1. Zakon je osnovni segment svake prevencije pa i pre-
vencije BZ-i. Brojna pitawa iz ove oblasti se reguli{u jedin-
stveno za celu zemqu (ali i lokalno na nivou op{tine):
proizvodwa, promet, potro{wa, odgovaraju}e zabrane i
sankcije za duvan, alkohol, drogu. Nama treba zakon o
Bolesti zavisnosti — Primarna prevencija • 353
za{titi dece i omladine od duvana, alkoholizma, droga i
verskih sekti, ~etiri zla koja ugroàvaju mentalno, fizi~ko,
duhovno i moralno zdravqe omladine. Krajwe je vreme da se
dru{tvo opredeli za savremeni vid za{tite — {iru,
dugoro~nu sinhronizovanu dru{tvenu akciju, dejstvo institu-
cija sistema (pedago{ke, medicinske, medijske i pravne) i
pojedinaca {to je human i patriotski zadatak. Progresivno
dru{tvo se ne odri~e ovog na~ina suzbijawa BZ-i, naprotiv,
sna`na ozakowewa ~ine temeq drugih svih aktivnosti na
ovom poqu. Zakonska i podzakonska regulativa, kod nas je
brojna ali nedovoqna, fragmentirana, ~esto kontradiktorna
i nadasve slabo primewivana u praksi. Zakon u nas zabrawuje
reklamirawe alkoholnih pi}a a drugi zakon pivo progla{ava
za hranu, i podsti~e reklamama wegovu potro{wu, nevi|eno u
svetu. Sva bri`nost na{e vlasti za omladinu je pseudobri-
ga, deklerativna. Na svim kioscima u Beogradu nalazi se upo-
zorewe, skrajnuto ~esto u stranu i nevidqivo, da je malolet-
nicima zabrawena prodaja cigareta i alkohola. Ipak svaki
tinejxer koji zatraì paklu cigareta ili bocu pi}a bi}e
usluèn. Ne pada, na{oj novoj, nazovi demokratskoj vlasti da
ozbqno za{titi decu i omladinu od pogubnih PAS-i.
Vlastima ne pada na pamet da zavedu #policijski ~as“ za
omladinu. Uradili su to vlasti Hrvatske, pa posle 22 ~asa ako
se maloletno lice na|e na ulici, roditeqi se drasti~no
ka`wavaju. Mogu maloletnici da se na|u i posle tog vremena
sa roditeqem, bratom, sestrom koji su punoletni. I tu su
Hrvati kao i uvek ispred nas u borbi protiv BZ. Mo`da su
nama va`nije ma~ke od dece.
2. Edukacija je drugi vaàn segment prevencije BZ-i,
ozna~ava ne samo informisawe ve} i sticawe znawa i
ve{tina i emotivno pretakawe u zdravo pona{awe. Edukacija
o primarnoj prevenciji BZ je prvo neophodna za stru~wake
raznih profila — psihologe, pedagoge, socijalne radnike, nas-
tavnike, zdravstvene radnike... koji na seminaru sti~u aktuel-
na znawa o BZ i na~inu spre~avawa pojave i {irewa BZ. Svi
ovi, i drugi koji su motivisani za rad, na primarnoj prevenci-

ji BZ, okupqeni oko OKO-a pruàju roditeqima, deci i omla-
dini ~iwenice o duvanu, alkoholu, drogama... sidi, sektama...
bez senzacionalnosti. Primarno ciqana grupa edukacije su
roditeqi, vaspita~i, nastavnici koji sa decom i omladi-
nom provode najvi{e vremena i omogu}avaju baznu osnovu za
formirawe zdrave li~nosti — dete, omladina, odrasli, koji }e
odabrati zdrav stil ìvota — ìvot bez duvana, alkohola i
droga. Za ovako masovne bolesti, najefikasnija bi bila tzv.
„biolo{ka vakcina“, koja se uspe{no primewuje kod drugih
masovnih akutnih zaraznih oboqewa, sa vanrednim rezulta-
tima. Kod BZ-i takve vakcine nema, ali adekvatna pre-
ventivna mera je vaspitno-obrazovna edukacija mlade i
odrasle populacije. #Svako dete je neispisana plo~a“ u koju
roditeqi, {kola (sredina), u~ewe, masmediji unose svoje
sadràje. Roditeqi, u savremenoj sve vi{e rastrzanoj porod-
ici, nemaju dovoqno vremena za decu, za razgovor, za
razumevawe de~jih briga, frustracija i problema, pa vaspit-
na uloga porodice ~esto „bankrotira“, {to treba da nadokna-
di savremena {kola i masmediji.
Nu`no je zato u sve {kole osnovnog i sredweg obrazovawa
uvesti novi predmet Zdravstveno vaspitawe, pa prirediti
jedinstveni uxbenik, nau~iti decu i omladinu o telesnom i
mentalnom zdravqu, pona{awu, socijalizaciji, me|uqudskim
odnosima, BZ-i, zaraznim bolestima, sidi, saobra}ajnom trau-
matizmu, samoza{titi, uzajamnoj za{titi... Tako bi se rano, u
razvojnom dobu, stekla znawa, oformili odbojni stavovi
prema duvanu, alkoholu, drogi, utemeqila verovawa u
samoza{titu i rano usvojilo zdravo pona{awe a {to bi se, u
vrlo visokom procentu, upra`wavalo doìvotno. Naravno, i
odrasle treba edukacijom obuhvatiti u {koli (roditeqe), u
mesnoj zajednici, u radnoj sredini, po{to ovi nisu nau~eni, o
zdravqu, u {koli wihovog vremena. Posebno treba edukovati
pored roditeqa, i voza~e, èlezni~are, ugostiteqe,
gra|evinske radnike i druge kriti~ne profesije.
3. Motivacija je sastavni deo prevencije i uslov za puni
uspeh primarne prevencije kao i le~ewa BZ-i. Pravi razlozi
i podsticaji generi{u zdravo pona{awe kod dece i omladine
i zdrave stavove prema BZ-i. Dru{tvo moè i treba da osmis-
li i da obezbedi uslove za normalan rast i razvoj dece i
omladine i omogu}i, pre svega, mladima da kroz razne
aktivnosti — sport, rad, stvarala{tvo, ispune svoje slobodno
vreme i tako zadovoqe potrebe odrastawa, potrebe vremena u
kome ìve i u kome sazrevaju. I mladi misle da se BZ-i mogu
spre~iti i suzbijati i ~ak predlaù neke osnovne mere:
vi{e cene duvana i alkohola; zabrana prodaje maloletnicima
cigareta i AP-a i obezbe|ewe vi{e prostora za sport i
razonodu (anketa me|u mladima u Novom Sadu).
Za{to je primarna prevencija BZ-i „IN“?

Savremeno dru{tvo generi{e brojne te{ko}e dru{tvu u
celini a deci i omladini posebne riziko faktore za
probawem zloupotrebu PAS-i i kona~no BZ. Razni rizici
uvek #mame“ mlade u porodi~nom krugu i van wega.
#Kulturna prohibicija“ je metoda izbora za borbu protiv
BZ, ali ista ne #zaìvi“ ako je:
— nezdrava porodica — roditeqi pu{e, neumereno piju,
ìve u sva|i...
— razulareno, genetski nezdravo dete,
— vaspitna uloga roditeqa zapostavqena za mentalni
razvoj deteta.
Visoki sna`ni rizikofaktori za razvoj BZ. su i van
porodice — u dru{tvu, na #}o{ku“, {koli dru{tvenoj zajedni-
ci. Takva deca se lako uo~avaju:
— u {koli se neadekvatno pona{aju,
— u {koli su neuspe{ni u~enici,
— ne neguju zdrave drugarske komunikacije.
— #traè“ devijantno i delinkventno pona{awe,
— rano, bez #zazora“ probaju ponu|enu cigaretu, pi}e, drogu.
Narod kaè „boqe spre~iti nego le~iti“, to je i moto

svetske zdravstvene organizacije. „Medicina XXI veka }e
biti preventivna medicina“. Ako svako ne ~uva zdravqe, ako
dràva nema usvojenu politi~ku, strategiju i program preven-
cije BZ — umnoì}e se enormno pu{a~i, alkoholi~ari, narko-
mani... bolesnici koje ne mogu „podmiriti ni svi doktori, ni
sva sredstva“ opredeqena za zdravstvenu za{titu naroda.
Uloèni dinar u prevenciju „oplodi se“ desetinu hiqada
puta, utoliko je potrebno mawe sredstava za le~ewe. Danas se
kod nas, iz fondova zdravstva, pla}a usluga — broj pregleda i
„pun krevet“, pa tako „negujemo bolest a ne zdravqe“.
Mnogima to odgovara!!?
Narkomani, alkoholi~ari, pu{a~i — zavisnici èle da
ìve, ali li{eni patwe i bola, {to je nemogu}e. @ele i da
uìvaju iako je wihova cena uìvawa smrtno previsoka.
[ta obezbe|uje uspeh primarne prevencije BZ-i

O efektima prevencije i rezultatima le~ewa, najboqe
se izrazio prvi hirurg sveta koji je uradio prvu trans-
plantaciju srca u svetu — ~uveni dr Kristijan Bernar „Da
sam se ranije usmerio na prevenciju sr~anih oboqewa nego na
spasavawe ìvota 150 qudi, mogao sam da sa~uvam ìvot
150 miliona qudi“.
Putokazi za uspe{nu prevenciju BZ su:
— ja~awe porodi~nih i socijalnih veza,
— zaustavqawe pogubne „industrije zabave“ za mlade koja
nudi virtuelnu stvarnost, veli~a i neguje srebroqubqe,
hedonizam, huliganizam, seksualnu razvratnost...
— bu|ewe svesti naroda o vrednosti zdravqa i ìvotnih
ciqeva,
— uspostavqawe duhovnosti koja }e pruìti sigurnost,
nadu i zdrave ìvotne ciqeve,
— ohrabrewe svake mlade osobe da duvanu, alkoholu kaè
„hvala NE“,
— pozitivni razgovori o vrednosti zdravqa i ìvota bez
duvana, alkohola, droga,
— u~ewe na primerima za neodlo`nu samoza{titu,
samokontrolu i uzajamnu kontrolu od BZ-i.
Naravno, treba uvaàvati i potrebe zavisnika (pu{a~a,
alkoholi~ara, narkomana), re{avati wihove probleme, prak-
tikovati le~ewe i rehabilitaciju (sekundarna i tercijarna
prevencija) a klasi~ne metode treba, ipak, uskla|ivati sa
svetskim trendovima. Mladim stru~wacima koji dolaze to
ne}e biti problem. U svetu trì{ne privrede, a mi smo na
tom putu, pu{ewe, alkoholizam, narkomanija su, uglavnom,
li~ni problem pa i samofinansiraju}i kod le~ewa — ne
pla}aju se socijalizovano, kao kod nas, usluge i „pun krevet“
zavisnika (alkoholi~ara, narkomana).
su planetarna po{ast, zlo {irokih razmera savremene civi-
lizacije, stalno u ekspanziji. Pu{a~a duvana, alkoholi~ara i
narkomana je sve vi{e i vi{e i to onemogu}ava i najbogatije
zemqe sveta da obezbede dovoqno sredstava za wihovo
preskupo i neizvesno le~ewe. Svetska zdravstvena organi-
zacija je istakla, i zato, #Medicina XXI veka }e biti pre-
ventivna medicina“. U svom PROGRAMU #ZDRAVQE ZA
SVE U XXI VEKU“ isti~e dva ciqa (Ciq 4 i Ciq 12) o
zna~aju BZ. Za bolest naroda i merama za wihovo suzbijawe.
Ukupno u PROGRAMU, koje smo naveli ima ukupno 21 CIQ a
dva su posve}ena BZ i za{titi naroda od ovih bolesti.
U nastanku bolesti zavisnosti zna~ajni su mnogobrojni
faktori — bitna je LI^NOST, pored SREDINE i prisustva
PAS-e. PREVENCIJA moè u najve}em procentu, u najve}e
mogu}oj meri za{tititi decu, omladinu i narod u celini
od BZ. Ona moè biti uspe{na ako je — sveobuhvatna, kon-
tinuirana, koordinirana od dru{tveno-humanitarnih organi-
zacija, prevashodno od one kojoj nije prevashodni ciq profit
— zarada u~esnika programa. Shodno preporukama SZO, svako
u programu od u~esnika, ima svoju ulogu:
— dràva, odnosno weni organi, treba:

• da usvoji politiku, strategiju i sveobuhvatni program
primarne prevencije BZ;
• da podstakne svaku op{tinu na{e zemqe da formiraju
OKO (op{tinski koordinacioni odbor) protiv BZ;
• da omogu}i, na delu ne samo na re~ima kao do sada, pri-
menu osnovnih mera primarne prevencije a one su:
zakonske, edukativne i motivacione;
— u~esnici OKO-a i svi gra|ani realizuju usvojeni pro-
gram prevencije BZ, razumqivo da su to zdrave osobe — ne
pu{e, ne piju, ne konzumiraju droge;
Porodica, {kola, masmediji i zdravstvo su osnovni
nosioci prevencije BZ. Zdravstveni radnici su prevashodno
#zaduèni“ za sekundarnu i terciranu prevenciju (rana dijag-
nostika, le~ewe rehabilitacija bolesnika od raznih BZ. Oni
su veoma korisni za tribine o BZ. A ne i za prakti~ni rad sa
masama, jer isti nemaju pedago{ko obrazovawe. Videti sliku
8, u~esnike OKO-a.
Primarna prevencija BZ (pu{ewa, alkohizma, narkomani-
je) je prakti~no #sterilna“, neuspe{na bez organizovane
aktivnosti u obdani{tima, osnovnim i sredwim {kolama.
Nu`no je, a nadasve i korisno da se rad sa decom i omladinom,
u ovim ustanovama, radi planirano i kontinuirano. To je
imperativ za uspe{nu borbu protiv BZ. U svakoj na{oj
op{tini, u okviru OKO-a. Rad u navedenim institucijama se
odvija planski, i to:
1. U de~ijim vrti}ima i obdani{tima se radi sa vaspi-
ta~ima i roditeqima. Formira se i grupa vaspita~a koja, uz
superviziju, samostalno vodi psiholo{ke radionice sa decom
uzrasta od ~etiri do sedam godina.
2. U osnovnim {kolama, program je namewen deci od prvog
do petog razreda O[. Nastavqa se preventivna aktivnost, uz
formirawe #liderske grupe“ u~enika, koji dejstvuju nezavisno
od u~iteqa, ali uz wegovu superviziju. Organizuju se i susreti
sa roditeqima, razgovori na istu temu.
3. U vi{im razredima O[ i sredwim {kolama nastavqaju
se preventivne aktivnosti, sa bogatijim sadràjima. Sa
pravom se moè o~ekivati da {kole koje su pro{le ove eduka-
tivne programe i same osmisle, unaprede i prijave kao model
primarne prevencije BZ. I tako se stru~no oja~a ova mreà
prevencije BZ.
Zadaci zdravstvenih radnika u prevenciji

bolesti zavisnosti
„Preventiva }e biti medicina XXI veka“ SZO. Uloga
vanzdravstvenih institucija mora se re}i, imaju presudni
zna~aj za o~uvawe zdravqa, kvaliteta ìvota, kvaliteta vode,
vazduha, hrane... pa i u prevenciji BZ.
Zdravstvena slu`ba i zdravstveni radnici imaju kruci-
jalnu, odlu~nu ulogu u sva tri nivoa prevencije BZ-i,
naro~ito slu`be primarne zdravstvene za{tite (op{ta
medicina, de~ja slu`ba, {kolski dispanzer, medicina rada...).
Ugledna i cewena profesija omogu}ava zdravstvenom radniku:
da poznaje ve}inu gra|ana svoje sredine; da poznaje mnoge
porodice, wihove odnose i mnoge wihove sociomedicinske
probleme; da uìva ugled me|u sugra|anima; da se wihovi
zdravstveni saveti u visokom procentu uvaàvaju i da wihovo
pona{awe sluì kao uzor mnogima, osobito mladima kao
obrazac za formirawe li~nog ìvotnog stila, pona{awa.
Empati~ni odnos, strpqewe i pravi saveti svakog
zdravstvenog radnika mogu vi{e u~initi na poqu rane, pre-
ventivne borbe protiv alkoholizma, pu{ewa i narkomanija
nego ~itavi stru~ni timovi u le~ewu ovih bolesti, uostalom
jedan od prvih ~lanova Ustava SZO kaè „medicina nije samo
le~ewe ve} i ve{tina spre~avawa nastajawa bolesti“.
Zato, svaki zdravstveni radnik treba da prevenira BZ-i:

na poslu, u porodici, u kom{iluku, u sredini gde ìve, odnos-
no, „svuda i na svakom mestu“, treba i moè:
— ako zna, voli i uìva u svom poslu,
— ako li~nim primerom doprinosi prevenciji, ne pu{i, ne
pije (ili izuzetno i kontrolisano), ne koristi drogu,
— ako savetuje pacijente, poznanike, prijateqe, ne pu{iti,
ne piti, ne drogirati se,
— ako informi{e pacijenta, porodicu i wihove ro|ake o
BZ-i.
— ako se potrudi da rano dijagnostikuje BZ-i,
— ako poznaje osnovne principe razvoja, promena i proble-
ma perioda odrastawa, tinejxerskog doba,
— ako neguje, usavr{ava i implementira zdravstveno-
vaspitni rad u porodici, {koli, omladinskoj organi-
zaciji, mesnoj zajednici i dr,
— ako koristi lokalna sredstva informisawa ({tampa,
radio, TV), za razvoj zdravstvene kulture i za upu}ivawe
pozitivnih poruka, za prvenciju BZ-i,
— ako sara|uje sa dru{tvenim organizacijama koje rade na
prevenciji BZ-i,
— ako se aktivno ukqu~i u Op{tinski savez borbe protiv
alkoholizma, narkomanija i nikotinizma (ako postoji)
ili pokrene osnivawe OKO-a,
— ako inicira ili u~estvuje u istraìvawu, „snimawu“
stawa BZ-i u svojoj op{tini, {to je osnov za energi~nu,
organizovanu i kontinuiranu prevenciju BZ-i.
SVEOBUHVATNI PROGRAM PRIMARNE

PREVENCIJE BOLESTI ZAVISNOSTI
— Programska orijentacija —
Bolesti zavisnosti (BZ) sve vi{e ugroàvaju narode

sveta, wihovo telesno, du{evno i socijalno zdravqe. Le~ewe
pojedinaca (zavisnika) ublaùje samo i simptome bolesnog
stawa dru{tva. Kultura, ideje, koncepcije i verovawa su osnov
za zdrav dru{tveni i individualni ìvot. „kultura je bolesna
i potrebno ju je le~iti...“ (Frank T. D. 1936), i zaista dru{tva
— tradicionalnu kulturu, verovawa... treba mewati, i kada su
BZ-i u pitawu. Alkoholizam i narkomanija postaju „direktna
pretwa nacionalnoj bezbednosti... U Rusiji od trovawa i
zloupotrebe alkohola godi{we umre oko 30.000 qudi.
Registrovano je dva miliona narkomana. Broj stanovnika je u
2002. godini smawen za 75.000 (iznosi 144 miliona). U Sibiru
i na dalekom istoku smrtnost je dva i po puta ve}a od ra|awa, a
umiru najvi{e mladi qudi, pre svega zbog prekomernog konzu-
mirawa alkoholnih pi}a i narkotika“ (R. Gewatulin).
aktivnosti, sve tri pomenute mere me|u decom, mladima i
me|u odraslima i u svim sredinama u svim op{tinama na{e
zemqe. Svaka separacija primarne prevencije alkoholizma,
narkomanije, pu{ewa je vi{e medijska ujdurma nosioca nego
de facto za{tita zdravqa dece, naroda od bilo koje droge —
nikotina, alkohola, marihuane, heroina… U protivnom nema
uspeha, broj bolesnika — zavisnika }e rasti, a pojedinci,
porodice i dru{tvo }e pla}ati ceh neznawu, nemaru i neodgov-
ornih za zdravqe naroda.
Nova strategija primarne preventivne BZ treba koor-
diniranu, trajnu i kontinuiranu aktivnost organa vlasti,
dràvnih slu`bi (obrazovawe, zdravstvo, socijalna za{tita)
i humanitarnih organizacija. To je savremeni ekosistemski

put za zaustavqawe plime BZ. Osnovni stubovi za uspe{nu
prevenciju i kontrolu bolesti su: porodica, {kola, masmedi-
ji, zdravstvo. (slika 9.) Oni sinhronizovani, sa drugim
~lanovima OKO-a su inicijatori zakonske regulative i
dru{tvene brige o uslovima za optimalni rast i razvoj dece.
Mnoge zemqe sveta, suo~ene sa stalno rastu}im, nere{ivim
problemima zloupotrebe nikotina, alkohola i droga, okre}u se
prevenciji. Administrativno-ekonomskim merama reguli{u
proizvodwu, promet, potro{wu i brojnim zabranama podsti~u
prevenciju. Prevencija bolesti zavisnosti je jedina prava mera
protiv po{asti, zla savremene civilizacije — pu{ewa, alko-
holizma i narkomanije. Nau~no je dokazano da „jedan dinar
uloèn u preventivu u{tedi 10.000 dinara utro{enih za
le~ewe“. Samo dràva moè da re{i enigmu suprotnih intere-
sa dela dru{tva koje profitno-interesno podsti~e proizvod-
wu i potro{wu legalizovanih droga (duvan, alkohol) i
aktivista na poqu antizavisnosti, ekologista koji traè
smawenu proizvodwu i potro{wu ovih droga.
Secesija, raspad biv{e Jugoslavije, ratni sukobi,
izbeglice, rawenici, stradawa naroda, pretwe svetskih
mo}nika, sankcije, NATO, rat ekonomsko-dru{tvene te{ko}e
u celini ubrzano generi{u u nas nove bolesnike — pa i zavis-
nike i oteàvaju svaku organizovanu i sveobuhvatnu preven-
tivnu delatnost. Me|utim, imaju}i u vidu na{u alarmantnu
stvarnost: druga zemqa u Evropi po ra{irenosti pu{ewa sa
preko 2.400 popu{enih cigareta po stanovniku; oko 300.000
alkoholi~ara i toliko na putu da to postanu; 100.000—130.000
narkomana; enormnu zloupotrebu legalnih, oporezovanih i
kontrolisanih droga (duvan, alkohol) pa i raznovrsnih ile-
galnih droga; rastu}i trend zloupotrebe PAS-i me|u
mladima i u sve mla|im godinama; da na{a zemqa postaje
zemqa zavisnika od legalnih i ilegalnih droga, a shodno
nau~nim saznawima, na{im i svetskim iskustvima i pre-
porukama SZO, mi{qewa smo da je posledwi trenutak da se
u ovo kompjutersko vreme, vreme satelitske komunikacije
misli globalno o BZ-i a deluje lokalno i da se zapo~nu
{iroke ofanzivne aktivnosti protiv duvana, alkohola i
droga. „Gulivera treba vezati i opkoliti liliputancima“.
Za{tita i unapre|ewe zdravqa, promocija zdravqa i
primarna prevencija bolesti zavisnosti oslawa se, bazira na
nekoliko bitnih pretpostavki:
— aktivan rad sa qudima jer je svako li~no odgovoran za
svoje zdravqe,
— preventivne aktivnosti po~iwu i zavr{avaju se u zajed-
nici,
— sveukupna preventivna aktivnost je usmerena ka pojedin-
cu i okruèwu,
— preventivna aktivnost isti~e dobre, pozitivne strane
zdravqa, uz isticawe „budi aktivan, zdrav da
funkcioni{e{ na najboqi na~in... budi zadovoqan“,
— preventivna aktivnost angaùje sve sektore dru{tva u
okruèwu.
Zdravqe je fizi~ko, psihi~ko i socijalno blagostawe i
nije samo stvar lekarske profesije (zdravstva) koja, uglavnom,
~eka bolesnika za le~ewe, ve} je zdravqe sastavni krucijal-
ni deo jednog dru{tva, odnosno politike jedne dru{tvene
zajednice. Aktuelni, u svetu, ekolo{ki koncept okre}e se
li~no svakom gra|aninu, svakom kolektivu da brinu o zdravqu
putem samoza{tite, samopomo}i — uzajamne za{tite i uza-
jamne pomo}i i upra`wava osnovnu meru vaspitawe
(edukacija) SZO za o~uvawe i unapre|ewe zdravqa. Deca i
omladina su ciqna grupa na{e preventivne aktivnosti,
Saveza Srbije za primarnu prevenciju pu{ewa, alkoholizma,
narkomanije. U~ini}emo sve da mobili{emo socijalnu snagu
naroda i negujemo sve faktore koji deluju preventivno,
za{titni~ki a to su:
— dobri i sna`ni porodi~ni odnosi,
— primeran roditeqski nadzor,
— uspeh u {koli,
— dru{tvena aktivnost u {koli, sportu, kulturi, religiji,

— dobru informisanost i prihvatawe zdravog razvoja,
razvoja bez duvana, alkohola, droga.
Svetska zdravstvena organizacija u svom Programu
zdravqe za sve... predlaè preventivne mere za smawewe
rizika o{te}ewa zdravqa odnosno obolevawa i to:
— obezbe|ivawe uslova za normalan rast i razvoj dece i
omladine,
— borbu za zdravu okolinu i zdrave uslove ìvota,
— suzbijawe {tetnih i razvoj zdravih stilova ìvota,
— pomo} stanovni{tvu u stresnim i kriznim situacijama.
Svetska zdravstvena organizacija je istakla moto za
XXI vek „medicina XXI veka }e biti preventivna medici-
na“, potvr|uju zna~aj prevencije, spre~avawa i {irewa
bolesti. Svetski hirurg i broj jedan, koji je prvi presa|ivao
bolesnicima srce dr Kristijan Bernar, ponovimo, kaè: „u
toku svog radnog veka spasio sam operacijama 150 qudi a da sam
se bavio prevencijom, spasio bi 150 miliona qudi“.
Sve je ovo osnov Programa za{tite i unapre|ewa
zdravqa, telesnog, du{evnog i socijalnog, a program za{tite
BZ-i je integralni deo, od koga moè i da se po~ne, da se preven-
tivnim merama {titi zdravqe stanovni{tva svake op{tine.
U skladu sa preporukama SZO „da svaka dràva preven-
tivnim aktivnostima spre~ava {irewe i kontroli{e rizike
oboqevawa od pu{ewa, alkoholizma i narkomanije (1974) i
ciqem 12 i 4 „Zdravqe za sve u XXI veku“... (1998) svaka
dràva treba (i mora) da usvoji: politiku, strategiju i
program protiv ovih sociopatolo{kih pojava. Mere za
realizaciju programa su trojake — zakonske, edukativne i
motivacione.
Neophodno je i urgentno da se i kod nas priredi, usvoji i
kontinuirano implementira:
• Nacionalni sveobuhvatni program primarne prevenci-
je BZ-i,
• Zdravstveno vaspitawe inkorporira u {kolske pro-
grame, i,
• Op{tinski interventni program primarne prevencije
BZ-i da zaìvi.
Generalni ciqevi nacionalne

strategije za kontrolu droga
Podaci ukazuju na korelaciju izme|u pu{ewa, uzimawa
alkohola i droge jer svaka od ovih navika pojedina~no nosi
pove}an rizik uìvawa ostalih. Zato je prioritet
nacionalne strategije — prevencija kori{}ewa svih PAS
supstanci. Mada nacionalna strategija za borbu protiv droge
u fokus stavqa omladinu, to nije dovoqno jer ne treba zane-
mariti ni odraslu populaciju: naru{eno zdravqe, nestabilni
porodi~ni odnosi, zapostavqawe i zlostavqawe dece, neke su
od negativnih posledica upotrebe droge kod odraslih.
Dokazano je da deca roditeqa zavisnika imaju najve}e {anse
da po|u istim putem. Tre}ina ukupnog broja krivi~nih dela
u~iwena je pod dejstvom droge.
Ciq 1 — Edukacija omladine u ciqu prevencije kori{}ewa
droge, duvana i alkohola.
Ciq 2 — Ve}a bezbednost gra|ana i wihova za{tita od krimi-
nala i nasiqa prouzrokovanog upotrebom droge.
Ciq 3 — Smawewe zdravstvenih i socijalnih tro{kova usled
ilegalnog kori{}ewa droge.
Ciq 4 — Razbijawe lanca snabdevawa i izvora putem {to
boqe kontrole i za{tite dràvnih granica.
Ciq 5 - Me|unarodna saradwa u ciqu spre~avawa proizvodwe
i trgovine narkoticima.
Ciq 6 — Razvoj i unapre|ewe nau~nih istraìvawa u oblasti
droga.
Sveobuhvatni dràvni program primarne prevencije

Za{tita od BZ zahteva da se svi, dakle stru~waci za BZ,
kao i pravosudni organi, prosvetni radnici, roditeqi, polici-
ja... udruè u borbi protiv ove bolesti. Sa edukacijom bi
trebalo po~eti ~im dete napuni ~etiri-pet godina, ali bi
trebalo i sami roditeqi, bez obzira {to pripadaju sve mla|im
i mla|im generacijama, mnogo vi{e da saznaju o BZ, jer nema
mesta improvizaciji i odlagawu. Ako svojim radom spasemo bar
jedno dete, to je mnogo, a ako svojim nedovoqnim anga`manom
samo jedno dete postane pu{a~, alkoholi~ar, narkoman, onda na
nama leì velika odgovornost {to kao pojedinci, ili kao
dru{tvo u celini, nismo u~inili dovoqno. Vremena za odla-
gawe vi{e nema jer je heroin u{ao i u osnovne {kole.
Sveobuhvatni dràvni program primarne prevencije BZ
je savremeni model primarne prevencije i kontrole pu{ewa,
alkoholizma, narkomanije. U funkciji je najvi{ih dràvnih
organa, odgovaraju}ih resornih ministarstava (zdravstvo,
zakonodavstvo, prosveta, ekologija, informacije...) i
dru{tveno-humanitarnih organizacija. Za specifi~nu i
veoma zna~ajnu preventivnu delatnost neophodno je da:
• dràva usvoji integralno politiku, strategiju i pro-
gram protiv bolesti zavisnosti sa zakonskim, edukativn-
im i motivacionim merama, kao za svaku drugu socipato-
lo{ku pojavu,
• odgovaraju}a dru{tveno-humanitarna organizacija
bude kako to predlaè SZO, finansirana iz procenta
dela poreza, koji se ostvaruje u prometu legalnih droga
(duvana i alkohola), organizacija koja }e funkcionalno
objediniti sve subjekte za realizaciju programa pri-
marne prevencije bolesti zavisnosti.
Predsednik Rusije Vladimir Putin se li~no interesuje
za borbu protiv trgovine narkoticima, „naàlost, oni tamo
ni{ta ne rade kako bi se makar malo smawila ta pretwa...“
(09.04). A {ta radi na{a nova demokratska vlast? @alos-
no i pogubno za zdravqe na{eg naroda. Odgovaraju}a znawa,
vaspitna sredstva i li~no pona{awe sudionika programa
(nepu{a~i, nealkoholi~ari, nenarkomani) su Conditio sine qua
non (uslov bez koga se ne moè) za ovu uzvi{enu i visoko
humanu delatnost. Ovo bi skupa utemeqilo „kulturnu pro-
hibiciju“ koja moè najboqe i sa najmawe sredstava da {titi
i unapredi zdravqe naroda i da ovo bude na vi{em nivou.
Savremeno dru{tvo, generi{e brojne te{ko}e dru{tvu u
celini a deci i omladini posebne riziko faktore za probawe,
zloupotrebu PAS-i i kona~no za nastanak bolesti zavisnosti.
Rizici uvek „mame“ mlade u porodici i van we.
„Kulturna prohibicija“ se ne razvija ako je:
— nezdrava porodica, gde roditeqi pu{e, neumereno piju,
bolesno se sva|aju...
— vaspitna uloga zapostavqena, roditeqi nezaintereso-
vani za mentalni razvoj deteta.
— porodica je nemo}na — dete genetski nezdravo, razu-
lareno.
Visoko rizi~ni faktori za razvoj BZ su i van porodice
— u dru{tvu na „}o{ku“, u {koli, u {iroj dru{tvenoj zajedni-
ci. Takva deca su uo~qiva:
— neadekvatno se pona{aju u {koli,
— neuspe{na su u {koli,
— nezainteresovana su za zdrave drugarske komunikacije,
— „traè“ devijantno i delinkventno dru{tvo,
— rano, bez „zazora“ probaju ponu|enu cigaretu, ~a{u,
drogu.
aktivnosti, sve tri pomenute mere me|u decom, mladima i
me|u odraslima i u svim sredinama, u svim op{tinama na{e
zemqe. Ponovimo, svaka separacija primarne prevencije
alkoholizma, narkomanije, pu{ewa je vi{e medijska ujdurma
nosioca nego defakto za{tita zdravqa dece, naroda od bilo
koje droge — nikotina, alkohola, marihuane, heroina.... U pro-

tivnom nema uspeha, broj bolesnika — zavisnika }e rasti, a
pojedinci, porodice i dru{tvo }e pla}ati ceh neznawu,
nemaru i neodgovornosti odgovornih za zdravqe naroda.
Nova strategija primarne preventive BZ treba
sveobuhvatnu, koordiniranu, trajnu... kontinuiranu
aktivnost organa vlasti, dràvnih slu`bi (obrazovawe,
zdravstvo, socijalna za{tita...) i humanitarnih organizaci-
ja. To je savremeni ekosistemski put za zaustavqawe plime
BZ. Osnovni stubovi za uspe{nu prevenciju i kontrolu
bolesti zavisnosti su: porodica, {kola, masmediji, zdravst-
vo. Oni sinhronizovani, sa drugim ~lanovima OKO-a su ini-
cijatori zakonske regulative i dru{tvene brige o uslovima za
optimalni rast i razvoj dece i omladine, kroz razne aktivnos-
ti — sport, rad, stvarala{tvo, razne akcije... i tako ispuwava-
ju svoje slobodno vreme, zadovoqe potrebe odrastawa, potrebe
vremena u kome ìve i u kome sazrevaju kao li~nosti.
Program prevencije BZ-i ima svoje faze od pripremne,
anketno istraìvawe o veli~ini problema BZ preko „eduka-
tivne dijagnoze“, izrade programa realizacije do evaluacije,
ali stvara realne pretpostavke:
• da primarna prevencija zaìvi i na na{im prostorima,
u sredinama gde se ìvi i radi, i gde se gra|ani okupqaju:
u porodici, {koli, zdravstvenoj ustanovi, radnoj organi-
zaciji, sportskim dru{tvima, verskim zajednicama;
• da svaka op{tina ima svoj lokalni program pre-
vencije protiv BZ-i, oko koga treba da se ujedine sve
snage, sve stru~ne i upravne ustanove i humanitarne or-
ganizacije i da tako organizovano reduciraju ukupnu
potro{wu PAS-i i zaustave {irewe pu{ewa, alkoho-
lizma i narkomanija;
• da omladina na vreme, od malih nogu, stekne znawe,
ve{tine i usvoji zdrave stilove ìvqewa i PAS-i
kaè NE;
• da roditeqi budu posebno edukovani za prevenciju BZ;
• da se formira Savetovali{te za porodice gde }e
~lanovi OKO-a (psiholozi, pedagozi, lekari, sve{tena
lica, policija...) pruàti konkretna i prakti~na
re{ewa za sve mogu}e probleme iz oblasti BZ, razvojne
psihologije...
Sistematsko i organizovano suzbijawe upotrebe PAS-i
kod omladine stvara i uslove za zdravu razonodu, kulturni
ìvot, sport i druge aktivnosti u domenu pozitivnih okupi-
raju}ih interesovawa. Ovakvom zdravom pona{awu doprinose
vaspita~i (op{ti i zdravstveni), profesionalci {kola,
zdravstva, masmediji i u prvom redu roditeqi. Vaspitawe
zahteva najve}u marqivost koja }e dati najve}u korist. Tako
utemeqena „kulturna prohibicija“, moè da {titi i unapre-
di zdravqe naroda i da ovo bude na vi{em nivou.
Zdravstveno vaspitawe i prevencija BZ-i

Zdravstveno vaspitawe je osnovni, najekonomi~niji i
najefikasniji metod rada u za{titi i unapre|ewu zdravqa
naroda. Globalne ciqeve zravstveno-vaspitnog rada je
definisala Svetska zdravstvena organizacija a to su:
• osposobiti svaku osobu da se odnosi prema zdravqu kao
najvi{oj vrednosti,
• osposobiti svaku osobu da samostalno vodi brigu o svom
zdravqu, da preduzme deo odgovornosti za svoje zdravqe i
da prioritetno sprovodi one mere kojima se dostiè
visok kvalitet ìvqewa,
• osposobiti svaku osobu da pravovremeno koristi
zdravstvene usluge.
Zdravstveno vaspitawe je aktivan proces u~ewa o
zdravqu, sticawe nau~nih znawa i ve{tina da se svako
ponaosob i grupno {titi od raznih opasnosti pa i od BZ.
Zdravstvena propaganda, pruàwe informacija su deo
zdravstvenog prosve}ivawa, odnosno sticawe osnovnog znawa,
{to je sve uvod u zdravstveno vaspitawe koje dete i omladinu
obezbedi znawem, ve{tinama da se putem samoza{tite i uza-

jamno {tite od raznih opasnosti koje dolaze iz sredine gde se
ìvi, pa i od BZ-i. Roditeqi postiù mnogo boqe rezultate
kada sa decom razgovaraju o posledicama pu{ewa, konzumi-
rawa alkohola i droga, nego kada im o istim temama drè pre-
davawa, isti~u ameri~ki istraìva~i. Najve}a korist su
redovni razgovori izme|u roditeqa i dece, kada obe #strane“
otvoreno razgovaraju o stavovima, rizicima i razlozima
upotrebe alkohola — duvana i droge. Tada roditeqi predloè
alternative, a to vodi uspehu.
Zdravstveno vaspitawe je multidisciplinarni proces,
ukqu~uje mnoge participante za postizawe ciqeva pa real-
izacija umnogome zavisi od koordinacije svih vaspita~a kao i
od wihovog stru~nog nivoa i „~isto}e“ od PAS-i. Posebno
mesto u realizaciji zdravstvenog vaspitawa imaju nastavnici,
pedagozi, masmediji i zdravstveni radnici, koji poznaju de~ju
psihologiju, pedagogiju i sposobnost da se distanciraju od
tzv. simpozijalnog izlagawa o bolestima zavisnosti, pod
uslovom da ne pu{e, da nisu alkoholi~ari, narkomani.
Odabrani, stru~ni i zdravi vaspita~i su i predava~i na semi-
narima za ~lanove OKO-a i za op{tinske diskusije, eduka-
tivne radionice...
Osnovna pravila, principi, na~ela na kojem se zasniva
zdravstveno vaspitawe su:
— zdravstveno vaspitawe je nau~no fundirano,
— zdravstveno vaspitna delatnost se planira,
— usmerenost prema za{titi zdravqa,
— sistemati~nost, postupnost i fleksibilnost,
— dobrovoqnost, svesnost prema zdravstvenom vaspitawu,
— usmerenost prema kolektivu, grupama (mala deca, {kols-
ka deca, omladina, radnici, trudnice...).
Zdravstveno vaspitawe, kao nov {kolski predmet, je
aktivan proces u~ewa o zdravqu, sticawe nau~nih znawa i
ve{tina da se svako ponaosob i grupno {titi, ovde, od BZ.
Zdravstvena propaganda — pruàwe informacija i
zdravstveno prosve}ivawe, sticawe parcijalnog znawa
prethode, obi~no, zdravstvenom vaspitawu. Ovo su po~eci
u~ewa, sticawa znawa a ne i ve{tina za samoza{titu od BZ —
pu{ewa, alkoholizma, narkomanija. Zdravstveno vaspitawe
je aktuelni trend u celom svetu, pa se govori „zdrava
{kola“, „zdrava hrana“... Zdravstveno vaspitawe ima ciq da
osmi{qeno, organizovano i koordinirano narodu pruì
~iwenice o zdravqu, da mladu populaciju nau~i odre|enim
zdravim oblicima pona{awa i da ovo postane navika ne samo
pojedinca ve} i dru{tva u celini, sredine koja determini{e
zdravo, odnosno nezdravo pona{awe.
Zdravstveno vaspitawe bi integralno omogu}ilo mladi-
ma saznawa i za{titu od brojnih opasnosti koje ugroàvaju
wihovo zdravqe (zarazne bolesti, sida, pu{ewe, alkoholizam,
narkomanija, oru`je, saobra}aj...) a znawe i emotivno usvajawe
bi razultiralo u zdravi stil ìvqewa, i tako bi se masovno
spre~avale i suzbijale nasilne smrti, i ne samo one. Mlada
generacija bi prihvatila, barem u ve}ini, provereni sistem
vrednosti: samodisciplinu, odgovornost, odlagawe zadovo-
qstva i te`wu istini, osnovne postulate za razvoj zrele,
zdrave li~nosti. Bilo bi to i vi{e od „Zdrave {kole“, prava
„{kola za ìvot“.
Obrazovni i vaspitni uticaj u {koli treba na decu i
omladinu da deluju vi{esmerno, i tako mladima:
• pruè {to vi{e znawa o duvanu, alkoholu, drogama —
wihovom {tetnom delovawu i na~inu prevencije,
samoza{tite, samopomo}i...
• pomognu da formiraju svoje zdrave stavove,
• odneguju ve{tine koje obezbe|uju za{titu od BZ, zdrav
ìvot,
• pomognu da se intelektualno, emotivno... psihi~ki razvi-
jaju i postanu zdrave i sna`ne li~nosti koje }e biti u
stawu da svesno kontroli{u i usmeravaju svoje pona{awe,
postupke uskla|ene sa li~nim stavovima o ìvotu,
• omogu}iti da prihvate i neguju zdrave stilove ìvota,
zdravo pona{awe...
• prihvatawe i opona{awe zdravih idola za identi-
fikaciju — roditeqa, nastavnika, sportista... Onih idola
koji svoj uspeh postiù radom, disciplinom... Idola koji
ne pu{e, ne piju, ne drogiraju se, ne neguju golotiwu,
silikone, seksi izazove...
• ako na{oj deci omogu}imo da zdravo odrastaju danas, dali
smo im najve}i i neprocewivi poklon za budu}nost.
Stubovi primarne prevencije Bolesti zavisnosti

Osnovni stubovi primarne prevencije BZ su:
1. Porodica je izvori{te svega {to }e se doga|ati detetu
u razvoju i rastu. Porodica, u na{e vreme, preìvqava
ozbiqnu krizu. Potro{a~ko dru{tvo diktira ubrzani ritam
ìvota, qudi su uvek u nekoj ùrbi i imaju sve mawe vremena
jedni za druge. Supru`nici, zaposleni, me|usobno se udaqava-
ju i deca bivaju prepu{tena sama sebi. Razvodi su ~esti, deca
trpe... ~iwenice vapiju: svaka tre}a-~etvrta porodica „puca
po {avovima“. Javnost zvoni na uzbunu — 1994. godina je
progla{ena za me|unarodnu godinu porodice. Roditeqima su
potrebna sredstva i ume}a da odgaje svoju decu i brinu o wima
u dru{tvenoj sredini. Dobar, zdrav po~etak u ìvotu je onaj
koga podràvaju zdravi roditeqi i u svemu „nevina“ deca.
Nauka je dokazala da je u~ewe po modelu u porodici primarno
i da se lo{i modeli u porodici kad-tad pojavquju kao
neuskla|eno nasilno pona{awe kod deteta tinejxera.
„Mladost je neukrotiva i woj su potrebni mnogi vaspi-
ta~i, nadzornici i nastavnici“ govorio je Sveti Jovan
Zlatousti.
Iako je dana{wa porodica u krizi i u mnogim
(ne)poèqnim metamorfozama, ova u svim kulturama i
dru{tvima predstavqa osnovnu, esencijalnu grupu, zajednicu
koja je osnov svakog vaspitawa i temeq svake li~nosti, a ova je
na ovim prostorima u krizi vi{e od pola veka. Nekada je
crkva dràla monolitnost porodice a porodica moralno i
op{te vaspitawe. Detiwstvo, gotovo sigurno, odre|uje
kakvi }emo postati — „dete je otac ~oveka“. Nasiqe ra|a
nasiqe. Iskustveno je dokazano „narod, koji razara porodicu,
osu|en je na propast i nestajawe“. Ima dece koja rano
upra`wavaju poreme}eno pona{awe, ne po{tuju dru{tvene
norme, pa se pona{aju — agresivno, destruktivno, obmawuju}e
ili devijantno. Geni imaju zna~aja, ali i wima se moè
pomo}i. Vertikala pro{losti ~ini da svi nismo jednaki,
ve} da smo svi razli~iti. Te{ko je saznati osnovne crte i
karakterna svojstva, tajne i dileme svake li~nosti, a posebno
narkomana, alkoholi~ara, samoubice, delinkventne, krimino-
gene osobe, ako se li~nost posmatra izolovano, bez upoz-
navawa klijentove porodice, wene geneze, wene psihodi-
namike i bez sagledavawa porodi~nog vrednosnog sistema.
Roditeqi, od ro|ewa deteta su du`ni da se o wemu brinu
— {ta mu treba, kako ìvi, {ta ga brine, ko su mu prijateqi,
gde provodi vreme kada roditeqi nisu kod ku}e... Dete mora
rano da doìvi qubav i interesovawe roditeqa... ravn-
odu{nost razara mlado bi}e, wegovu du{u. Briga o deci je
prvi, najteì ali i najzahvalniji posao roditeqa. Dete
treba nau~iti da razmi{qa i da donosi ispravne odluke.
Razgovor sa detetom u mirnom i prijateqskom tonu je alfa i
omega da dete sti~e zdrave navike, da uìva u sportu, muzici,
hobijima i radu, da prihvati zdrav stil ìvota i da rano sebi
trasira ìvotni ciq. Velika je dobit za dete ako roditeqi
umeju da slu{aju svoje dete, li~nost koja ima svoje doìvqaje,
dileme, proma{aje... te u hodu ispravqati {to ne garantuje
detetu zdravu budu}nost, zdrav ìvot. Isto tako preterana
roditeqska briga ili nebriga onemogu}ava zdrav razvoj dete-
ta a pove}ava se verovatno}a da dete krene u ìvot
pogre{nim putem pa eto bolesti — pu{ewa, alkohola, narko-
manije, side, promiskuiteta... nasiqa. @ivot se zavr{ava,
prakti~no pre po~etka. êsto pro|e i neka godina, pre nego
{to #bri`ni“ otac i majka primete da im je dete krenulo #u
ìvot sa hemijskim {takama“ — pu{i, pije ili se ve} drogira.

Zdravo pona{awe se najpre nau~i u svojoj porodici, u svom
domu. Porodi~no vaspitnu prazninu, u optimalnim i dobro
organizovanim uslovima, nadokna|uju umnogome obdani{te,
{kola, masmediji, zdravstveni radnici...
2. [kola je jedan od ~etiri osnovna uticajna stuba za
vaspitawe i usvajawe zdravog pona{awa i treba mlade da u~i
za ìvot ne samo za {kolu. Od malih nogu u {koli dete u~i
kako da se pona{a, vlada, u~i se na red, rad i disciplinu.
Porodi~no vaspitawe, vaspitno-obrazovni rad u vrti}ima,
obdani{tima pripremaju decu za {kolu. Sna`nu osnovu za
uspeh u {koli, a i za kasniji ìvot ima svako dete — lepo
vaspitano, emocionalno zdravo, kreativno, radosno… êsto
pro|e i neka godina, pre nego {to „bri`ni“ otac i majka
primete da im je dete krenulo „u ìvot sa {takama“ — pu{i
pije ili se ve} drogira. Zdravo pona{awe se najpre nau~i u
svojoj porodici, u svom domu. Porodi~no vaspitnu prazninu, u
optimalnim i dobro organizovanim uslovima, nadokna|uju
umnogome obdani{te, {kola, masmediji, zdravastveni radni-
ci... Nu`no je, tako|e, u sve {kole osnovnog i sredweg obrazo-
vawa uvesti novi predmet Zdravstveno vaspitawe, pa
priredititi jedinstveni uxbenik, nau~iti decu i omladinu o
telesnom i mentalnom zdravqu, pona{awu, socijalizaciji,
me|uqudskim odnosima, bolestima zavisnosti, zaraznim boles-
tima, sidi, saobra}ajnom traumatizmu, samoza{titi, uzajamnoj
za{titi... tako bi se rano, u razvojnom dobu, stekla znawa,
oformili odbojni stavovi prema duvanu, alkoholu, drogi, ute-
meqila verovawa u samoza{titu i rano usvojilo zdravo
pona{awe, a {ta bi se, u vrlo visokom procentu, upra`wavalo
doìvotno. Naravno, i odrasle treba edukacijom obuhvatiti u
{koli (roditeqe), u mesnoj zajednici, u radnoj sredini, jer oni
nisu nau~eni o zdravqu u {koli wihovog vremena.
Savremena {kola u svom radu veliku pa`wu posve}uje
„bubawu“ a nedovoqno svim savremenim problemima sa kojima
se danas mladi susre}u, posebno sa BZ, delinkvencijom...
Individualni razgovori, ali i tribine, predavawa angaùju
nastavnike, stru~ne slu`be, roditeqe, a tako|e i |ake... sve u
ciqu suzbijawa zla zvanog droga (duvan, alkohol, droga). U
{kolama — u~enici, nastavnici i roditeqi treba da rade sa
lokalnom zajednicom. Podràvani od „zdravih“ zdravstvenih
savetnika, posle analiza zdravstvenog stawa, ovi bi osmis-
lili programe za intervencije — na primer, aktivnost „bez
pu{ewa“, „bez alkohola u saobra}aju“...
[kola je kod nas zapostavila svoju zna~ajnu op{tu i
zdravstvenu vaspitnu ulogu. Mladi nara{taji imaju povo-
qne uslove da prate savremena dostignu}a iz raznih oblasti
od kwièvnosti do kibernetike, ali na{im obrazovnim pro-
gramima nedostaje vaspitawe pa i moralno vaspitawe koje }e
na{oj deci kona~no razjasniti {ta je dobro a {ta ne. Ima
mnogo razloga da se uvede „Zdravstveno vaspitawe“, kao
obavezan predmet osnovnih i sredwih {kola, i tako smawiti
vaspitnu zapu{tenost koja rezultira u epidemiju
maloletni~ke delinkvencije, narkomanije, pu{ewa, pijewa...
Adolescentni krizni period (Inventus ventus ) {kola,
dru{tvo i porodica treba da prihvate kao {ansu da nezrelo
bi}e odraste u zadovoqnu, prilago|enu i uravnoteènu
li~nost. Tokom rasta i razvoja mlada osoba:
— u~i da uskladi svoje èqe sa zahtevima realnosti i
normi {ireg i uèg okruèwa;
— u~i o radu (radne obaveze);
— u~i da savla|uje prepreke na putu ostvarivawa svojih
èqa;
— u~i da odloì zadovoqewe svojih potreba da bi dobio
nagradu u budu}nosti;
— u~i kako da se pona{a, od malih nogu vlada;
— u~i se na red, rad i disciplinu.
Mladi treba i moraju da znaju svu {tetnost PAS-i po
fizi~ko i psihi~ko zdravqe, po li~nu sre}u, radnu i dru{tvenu
afirmaciju. Dosada{we ukqu~ivawe zdravstvenog (i soci-
jalnog) obrazovawa u razne predmete nastavnog programa nije
dalo rezultate kakve su o~ekivali wegovi zagovornici.

Nama treba „{kola za ìvot“, zabavna, informativna, sa
mawim brojem ~asova i nastavnih jedinica sa sna`nom sarad-
wom roditeqa, |aka i u~iteqa, kako bi na kraju godine,
u~enici i wihovi roditeqi mogli da ocene rad u~iteqa, nas-
tavnika, profesora. Nova reformisana, osavremewena
{kola, moderni obrazovni sistem treba da su dràvni i
nacionalni interes svih gra|ana. Ponovimo, nu`no je uvesti
poseban predmet zdravstveno vaspitawe koje }e biti inkor-
porirano u sve nastavne planove i programe, korelirane adek-
vatno uzrastu izme|u pred{kolskog, osnovnog, sredweg, vi{eg
i visokog obrazovawa i da koristi zdravstveno-vaspitne
tehnike kao oru|a u borbi protiv BZ-i.
Uslov za prevenciju, u pred{kolskim ustanovama i {koli, je
poverewe izme|u u~enika i u~iteqa. Razgovor o BZ mora da
bude primeren uzrastu i saznati wihova ose}awa kada se sus-
retnu sa pu{a~em, pijanom osobom, narkomanom: dopada —
bezbri`nost, izgled, fantazija, sloboda... ne dopada — ne mogu
da re{avaju nijedan problem bez droge, sve prodaju za drogu,
upropa{}uju sve oko sebe, roditeqe, nemaju svoju li~nost,
postaju sebi~ni... Deca imaju sna`nu potrebu da „razgovara-
ju“, ~uju i budu slu{ana. Ovo bi generisalo zrele, zdrave
li~nosti, li~nosti uskla|enih emocija, nagona, intelekta i
pozitivnog karaktera, odnosno pona{awe po „principu real-
nosti“, odbacuje {tetna, trenutna zadovoqstva a neguje ~oveko-
qubqe. Ovo bi kona~no bila promocija zdravqa, negovawe
korena ìvota pojedinca, za{tita i unapre|ewe zdravqa na
svim nivoima duha, tela i okoline... novi kvalitet zdravstvene
za{tite. Moderno zdravstveno vaspitawe je brana BZ.
3. Masmediji {tampani, posebno elektronski, su mo}na
informativno-edukativna sredstva za sve oblasti qudskog
interesovawa, za sve uzraste, pa i za zdravstveno vaspitawe.
Jedan su od ~etiri fundamentalna stuba u prevenciji bolesti
zavisnosti. Stoga je nu`no da masmediji (TV, radio, {tampa,
izlo`be...):
— planirano, kontinuirano i dosledno podràvaju primar-
nu prevenciju,
— BZ (spotovi, stru~ni ~lanci, okrugli stolovi...), kon-
tinuirano promovi{u zdrave na~ine ìvota, bez ~a{e i
cigarete na TV ekranu,
— ne reklamiraju direktno i/ili indirektno legalne droge
— cigarete, alkoholna pi}a,
— dosledno sprovode zakonske zabrane pu{ewa u zatvoren-
im prostorijama (konferencije za {tampu, gosti u TV
studijama),
— da se novinari i zdravstveni radnici, kao posebno
stresne profesije, koje najvi{e ugroàva duvan i alko-
hol, javno distanciraju od BZ.
Masmediji su, mo`da, najdelotvornija delatnost u
zdravstvenom i op{tem vaspitawu naroda, u podizawu masovne
kulture, pa i u prevenciji svih sociopatolo{kih pojava — ako
se ova delatnost stru~no, kontinuirano i sveobuhvatno
obavqa prema specifi~nim programima, srpskim narodnim
jezikom i sa za to predisponiranim stru~wacima, bez brojnih
i suvi{nih detaqisawa i senzacionalizma o raritetnim
doga|ajima i tehni~ko-tehnolo{kim uspesima posebno u medi-
cini. Sve ovo generi{e kod dece neèqenu ~vrstu osnovu za
asocijalna i/ili antisocijalna pa i autodestruktivna
pona{awa u kasnijem ìvotnom dobu.
Zdravstvena kultura naroda treba prakti~ne, kon-
tinuirane poruke za za{titu i unapre|ewe svoga zdravqa, a ne
senzacionalizam koji moè pogubno, zarazno delovati kada su
u pitawu BZ, kriminogene radwe... Mora se, tako|e, ista}i da
su savremena „kompjuterska deca“ najra|e „okupirana“ igri-
cama, u kojima dominira agresija — tu~e, borila~ke ve{tine,
ratovi, razne vrste oru`ja... i koje ponekad kod „igra~a“ bri{u
granicu izme|u virtualne i stvarne ìvotne realnosti.
Elektronski i printovani mediji mora da imaju „reflekse i
du{u“ sve potkrepqeno ìvotnim pri~ama vaspitno-obra-
zovnog karaktera za zdrav ìvot, samoza{titu, uzajamnu
za{titu... U ovo turbulentno vreme!

Sredstva masovnog informisawa su u mnogome odgovorna
za formirawe savremenog ideala sre}e — kult bogatstva,
mo}i, novca, brzih zadovoqstava... na TV ekranima mnogi fil-
movi veli~aju na~in ìvota „opasnih qudi“ kojima je sve
dozvoqeno i koji sebi ni{ta ne uskra}uju. Posebno i mon-
struozno uti~e rok-muzika na mlade koja poput masovne hip-
noze uspavquje savest i razum i usmerava da se neodgovorno,
neobuzdano prepuste niskim strastima.
Realnost je, na àlost, druga~ija. Na{e neke TV stanice
svakodnevno reklamiraju pivo, kao da pivo ne sadrì alko-
hol. Angaòvani su, kao reklameri, neki vrhunski sportisti,
idoli dece i omladine. Mladi te reklamne poruke primaju
potpuno nekriti~ki, piju sve vi{e pivo, ne smatraju da im ovo
ugroàva zdravqe — „pivsko srce, pivski trbuh...“ i uvek
umawuje wihove psihofizi~ke sposobnosti. Dràva zdu{no
pomaè industriju piva, puni svoj buxet, organizuju}i masovne
skupove gde se pivo tro{i na hektolitre — sabor u Gu~i
(pokroviteq Vlada Srbije), Birfest — festival piva u
Beogradu, Egzit u Novom Sadu...
4. Zdravstvo ima velike mogu}nosti na poqu zdravstvenog
vaspitawa, ali zdravstveni radnici ipak, u mnogome, zane-
maruju ovu obavezu i neslu}ene mogu}nosti za podizawe
sveukupne zdravstvene kulture naroda, pa i zdravqa naroda.
Iako, jedan od prvih ~lanova ustava Svetske zdravstvene orga-
nizacije glasi: „Medicina nije samo le~ewe ve} i ve{tina
spre~avawa bolesti“. Na{i zdravstveni radnici nisu pro-
gramom {kolovawa dovoqno osposobqeni za rad sa zdravom
populacijom, za preventivnu delatnost, pa i za preventivnu
delatnost na poqu bolesti zavisnosti.
Osavremeweni nastavni programi }e svakako ispraviti
ove propuste, za sve nivoe obrazovawa zdravstvenih radnika i
selekciju kandidata za zdravstvo uz kori{}ewe trodimen-
zionalnog testa dubinske psihologije. Mora se re}i, za{to ne,
mnogi su zalutali u zdravstvo — politikanti, „tatina deca“,
neradnici, srebroqupci... bolesnici. Sve to, u interesu
zdravqa naroda, zahteva od vlasti radikalne reforme
zdravstva, zdravstvenog osigurawa i lekarsku komoru. Uz
to porodi~ni lekar i privatna lekarska delatnost, pored
dru{tva bi osigurali primenu Hipokratovih pravila
lekarske etike, u korist bolesnika, a danas Hipokratovu zak-
letvu ne po{tuju mnogi lekari. Neznawe, bahatost, neodgov-
ornost... lekara pokriva zemqa, grobna mesta.
Za{to je {kola temeqni stub prevencije BZ-i?

Sa ~uvawem svoga zdravqa treba po~eti rano u porodici,
de~jem vrti}u, obdani{tu... Najve}i uspeh za postizawe gor-
weg ciqa je podu~avawe, igrawe uloga i diskusija...
predavawe 5%
~itawe 10%
audiovizuelno predstavqawe 20%
demonstracije 30%
diskusija 50%
igrawe uloga 70%
podu~avawe 90%
Slika 11. Uspeh prevencija BZ zavisi od vaspitnih metoda rada.
U preventivnom radu na poqu primarne prevencije

bolesti zavisnosti najuspe{niji je grupni rad: mala grupa
(pitawa i odgovori, diskusija...), velika grupa (predavawa,
panel diskusija, dramski program... a sve u ciqu formirawa
zdrave, zrele li~nosti ~ije }e èqe i navike biti usmerene
li~nom ciqu — biti, raditi, imati — to be, to do, to have).
Naravno èqe, navike, ose}awa se moraju pozitivno oja~ati
sticawem znawa i ve{tina. U tom ciqu po~eti rano eduka-
tivnu aktivnost a intenzivirati je u osnovnoj {koli, V, VI
razred, uz odabir u~enika asistenta za primarnu prevenciju
BZ a koje treba posebno osposobiti da:

• samostalno drè predavawa;
• pruàju informaciju o psihoaktivnim supstancama i BZ;
• pruàju informacije preko TELEAPEL slu`be i tele-
fona;
• uspostavqaju dobre komunikacije sa mladima i uti~u da
isti odaberu zdravo pona~awe i PAS-ma kaù NE;
U radu }e koristiti: predavawa, kreativno-edukativne
radionice, audio-vizuelna sredstva, priru~nike...
Koje zablude „gaje“ roditeqi u za{titi dece od BZ-i

Roditeqi su najva`nija karika, stub prevencije svake
bolesti zavisnosti. Pu{ewe i pijewe alkoholnih pi}a,
toleri{u pogotovo ako su i oni pu{a~i ili „qubiteqi
~a{ice“ pa i wihova deca krenu istim putem — skoro po prav-
ilu u bolest zavisnosti.
U narkomaniju retko posumwaju, ~ak i u doba puberteta, i
adolescencije mnogi roditeqi veruju da }e wihovi sinovi i
k}eri bez uplitawa i usmeravawa odabrati zdravo pona{awe.
Takve zablude generi{u i devet kobnih gre{aka:
1. roditeqi veruju da su wihova deca dovoqno odrasla, zrela i
samostalna ~im napune 14, 15 ili 16 godina,
2. ne razgovaraju sa decom, samim tim i ne znaju {ta je wima
va`no, {ta ih raduje a {ta ~ini nesre}nim i malodu{nim,
3. ne zapo~iwu prvi razgovor o drogama, tu temu ~ak izbegava-
ju, misle}i da }e sve {to o drogama treba da znaju — saznati
u {koli,
4. zauzeti su poslom i malo vremena odvajaju za druèwe sa
decom,
5. izbegavaju suo~avawa sa svakim problemom koji iskrsne u
wihovom odnosu sa decom,
6. u konfliktnim situacijama nisu spremni da saslu{aju decu
i prihvate wihove argumente ako su u pravu ve} insistiraju
samo na onome {to sami misle,
7. stide se da pred decom priznaju sopstvene probleme, jo{
mawe da kaù da ne umeju da ih razre{e,
8. zameraju okolini ako im dobronamerno skrene pa`wu na
neobi~no pona{awe ili postupke wihove dece,
9. ne traè pomo} stru~waka kada im je potrebna da bi na
pravi na~in prebrodili te{ko}e u me|usobnoj komunikaci-
ji, predupredili mogu}e probleme ili po~eli da ih
re{avaju ako se pojave.
Uloga religije u prevenciji

bolesti zavisnosti
Svaki ~ovek je religiozno bi}e #Homo religiosus “, veruje u
ne{to — Boga, idola, svoja kola… Vera aktivira sve ~ovekove
sposobnosti, poziva na neprekidno i neumorno angaòvawe,
podsti~e na podvig i istrajnost, kona~no otkriva neuni{tivi
smisao ìvota i nerazorivost ~ovekovog dostojanstva. Vera
doprinosi ~oveku da ozdravi ali i da ostvari svoju prirodu.
Svaka religija pretpostavqa duhovnu povezanost zajed-
nice qudi sa zami{qenim natprirodnim bi}em — Bog, Alah,
Mojsije... svemo}nim nevidqivim bi}em. Verovawa i rituali
krase sve monoteisti~ke i politeisti~ke religije.
#Religija re{ava i konkretna pitawa koja imaju sudbinsku
ulogu za opstanak naroda“.
ôvek je duhovno, du{evno i telesno bi}e. Duh je u ~oveku
najfiniji i najspiritualniji deo celokupnog du{evnog
ìvota... predodre|en za doìvotno usavr{avawe. Na{ duh,
deo na{e li~nosti je i najosetqiviji na sve vrste spoqa{wih
i unutra{wih o{te}ewa. Sve vrste {tetnih supstanci, u
prvom redu — duvan, alkohol, droga neminovno remete
duhovni ìvot ~oveka, kona~no zdravqe i kvalitet ìvota.
Biblija potpuno zabrawuje alkohol, duvan se ne pomiwe.
Apostol Pavle kaè: #Telo je hram bo`ji u kome obitava

sveti duh“, sve {to taj #hram“ uni{tava (duvan, alkohol,
droga) uni{ti}e i duh, odnosno ~oveka i duh.
„ôvek je gre{no bi}e“, setimo se samo Adama, Eve i
Edenskog vrta. A koliko je tek ~ovek dana{wice gre{an, ipak
da ne nabrajamo. Religiozan ~ovek zna i ose}a {ta Bog od wega
traì: ~isto srce i bistar um. Da bismo u toku celog jednog
qudskog ìvota sa~uvali ili postigli ~isto srce i bistar um,
potrebno je bri`qivo i svesno izbegavati sve ono {to moè
da nam ugrozi ~isto srce i da nam pomuti bistar um. Tako
postajemo bolesni i tu`ni {to se i ina~e de{ava na ovim
na{im balkanskim prostorima i pod uticajem raznih drugih
negativnih i neizbe`nih r|avih uticaja spoqa“ (Akademik V.
Jeroti}). Religija pomaè vernicima da se oslobode
#unutra{we presije“ svoje gre{nosti.
Bolesti zavisnosti (pu{ewe duvana, alkoholizam, narko-
manija) su #planetarni greh“, pojava koja po~iwe svoju #igru“ u
mladosti. Preventivna delatnost vere je i ovde nemerqiva —
crkve, xamije, sinagoge i ne samo preventivna, pogotovu tamo
gde su izostali zdravi vaspitni procesi — u porodici,
obdani{tu {koli... #Vera ne doprinosi samo ozdravqewu
onoga {to nam je na{kodilo u detiwstvu i uop{te u
pro{losti, {to nas je ugrozilo u pro{losti, {to nas je
ugrozilo iznutra i spoqa u toku ìvota, nego nam daje
mogu}nost blagodatnog preobraàvawa i ostvarewa smisla
samo na{e prirode“ (Episkop jegarski Porfirije).
Srpska pravoslavna crkva, Sveti Sinod a posebno patri-
jarh Pavle bi ostali zapam}eni kao apostoli, ako bi pozvali
vernike, narod na{ u celini — da ne pu{i, da previ{e ne pije
omladina i narod u celini sa naglaskom da omladina nikada ne
treba da proba droge. U Vaskr{woj poslanici Srpske
pravoslavne crkve (2005) pi{e: #Znamo da je mladost najlep{e
ali i najburnije doba ~ovekovog ìvota, i upravo se nikada
tako sna`no kao u mladosti ne oku{a sloboda ~ovekova. Zato
pozivamo na{e mlade da svoju slobodu ne `rtvuju — #ubila~kim
autoritetima“ kakvi su droga i alkohol, kao i raspusni ìvot
kojim se ugroàva zdrava priprema za svetiwu braka... @ivot
nije zabava... ve} stalna borba #za slobodu od greha, a ne sloboda
za greh“, koja se danas naziva #emancipacija“ ili nekakvi
tobo`wi napredak. Slu~ajno ili namerno se izostavqa najve}i
greh svih religija pu{ewe duvana. Da li se time {tite duvanxi-
je u svojim redovima i me|u hri{}anima ili pak... Nedavno pre-
minuli Papa Jovan Pavle II osta}e upam}en u istoriji i pored
ostalog {to je pozvao vernike, katolike re~ima: #Nemojte
pu{iti — to je bo`ji greh i ovozemaqska bolest“.
Na{a omladina, u dana{we vreme haosa i nesigurnosti,
kre}e nezaustavqivo u tragi~nu budu}nost — u svet
pijan~ewa, pu{ewa, droga, bluda, nasiqa, kriminala... U ciqu
zaustavqawa ovog negativnog trenda potrebni su nam zdravi
vaspita~i — roditeqi, vaspita~i, u~iteqi, nastavnici...
sve{tenici, hoxe, rabini... Ove nemamo uvek po #meri“, treba
i wih #odnegovati“. Ali kako?
Uradimo prvo na Bogoslovskom fakultetu ono {to su
Kinezi ve} osmislili i u~inili na Medicinskom fakultetu:
Napravili su ugovor sa svakim primqenim studentom na
fakultet #da nikada ne}e pu{iti, piti (neumereno), niti
upotrebqavati drogu u toku studija i kasnije u toku
slu`bovawa u zdravstvu... Ukoliko student, lekar u toku
radnog veka prekr{i ugovor — gubi pravo na daqe {kolovawe
ili rad u zdravstvu“. Bogoslovnski fakultet bi mogao biti
prvi i primer za sve druge {kole i fakultete koje spremaju
— u~iteqe, vaspita~e, medicinske sestre, lekare, psihologe,
sociologe, pedagoge…
Ukoliko bi na{ Patrijarh Pavle pozvao narod pored
wegove ustaqene sintagme: #Budimo qudi — oprostimo a ne zab-
oravimo“ i istu dopunio humanim pozivom narodu na{em:
#Spasavajmo decu i omladinu od bolesti zavisnosti“.
Ugledajmo se i na Pravila Adventisti~ke crkve, odnosno na
wihove stavove u odnosu na duvan, alkohol, drogu — #svaka sup-
stanca koja razara telo, koji je Hram Duha bo`jeg, strogo je
zabrawena“. Wihovi vernici su idejni apstinenti — zna~i ne

pu{e, ne piju, ne uzimaju drogu. U komlementarnim studijama
utvr|eno je da su adventisti telesno i du{evno zdraviji u
odnosu na pripadnike drugih religija, ateiste i agnostike.
Op{tinski program prevencije BZ-i

Op{tinski program prevencije BZ-i OKO je interventni pro-
gram, ogledalo stawa patologije u ovoj oblasti na nivou op{tine, te
je razli~it u raznim op{tinama. Op{tinski program obezbe|uje:
unapre|ewe du{evnog zdravqa; primarnu prevenciju; op{te i
zdravstveno vaspitawe (odgoj); lokalnu zakonsku regulativu; le~ewe
i rehabilitaciju zavisnika-bolesnika; edukaciju edukatora (profe-
sionalni i paraprofesionalni) za sloènu i mukotrpnu preven-
tivnu delatnost. Ciqano istraìvawe epidemiolo{ke veli~ine
(pu{ewa, pijewa AP-a, drogirawa) u op{tini je osnov za prior-
itetne pravce preventivnog delovawa. Sinhronizovano Program
povezuje na lokalnom nivou, u organizaciji Op{tinskog — koordina-
cionog odbora (OKO) sve stru~ne i dru{tvene organizacije, koje u
svojim programima rada imaju i aktivnosti u ovoj oblasti
dru{tveno-zdravstvene patologije (zdravstvo, {kola, masmediji,
porodica, socijalna slu`ba...) a sa ciqem da se reducira potro{wa
PAS-i i zaustavi {irewe BZ-i u op{tini (slika 8). Decidirani
zadaci ovog programa su:
• osposobqavawe svakog gra|anina op{tine:
— zdravo pona{awe,
— neprihvatawe rizokofaktora (pu{ewa, pijewa AP-a,
drogirawa);
— samoza{tita i uzajamna za{tita,
— sprovo|ewe specifi~ne prevencije rizi~nih grupa
(voza~i, ugostiteqi, gra|evinski radnici...),
— rano dijagnostikovawe, le~ewe i rehabilitaciju
obolelih sugra|ana: alkoholi~ara, narkomana i pu{a~a.
Dobra organizacija i qudi koji èle da rade u OKO-u su
poluge koje mogu da mewaju stawe na boqe i da omogu}e ost-
varivawe ciqeva programa. Podr{ka je nu`na svake rele-
vantne dru{tvene institucije. Nema uspeha kod bilo koje
izolovane aktivnosti na poqu BZ-i. Pomo} traè pojedinci-
bolesni zavisnici, a le~ewe pojedinaca ublaùje simptome
stawa u dru{tvu pa le~ewe samo gasi „poàr” zavisnosti.
Primarna prevencija se tu i tamo upra`wava od strane
nekih zdravstvenih ustanova, ali usputno uz veliki anga`man
entuzijasta, ali ova nije kontinuirana, nije {iroko zastupqe-
na, nije dugoro~no programirana, nije u fokusu stru~ne i
dru{tvene javnosti, nije medijski podràvana, nema puno pravo
gra|anstva i nema uspeha. Sama tematika koja je do sada
prezentirana gra|anstvu pa i u~enicima na tribinama i pre-
davawima iz oblasti prevencije BZ-i bila je veoma raznolika,
kako po sadràju tako i po kvalitetu i bila je pre svega infor-
mativnog karaktera a {to predstavqa prvu stepenicu u pri-
marnoj prvenciji BZ-i. OKO svojim programom prevencije BZ
obezbe|uje znawa, ve{tine i emotivno usvajawe i ugra|ivawe u
pona{awe svake mlade osobe zdravi stil ìvqewa, ìvot bez
duvana, alkohola i droga. Institucija „porodi~ni lekar“ u
nas nije doskora postojala na vidiku, wena pomo} je dragocena
i u vaspitno-preventivnom radu BZ-i, ako su isti zdrave,
stru~ne i odgovorne osobe.
Priprema programa primarne

prevencije BZ-i u op{tini — OKO
Narkomanija zaokupqa, sa razlogom, sve ve}u pa`wu na{e
javnosti, ali se potcewuju velike opasnosti od „legalnih
droga“ — duvana i alkohola. To su skupe bolesti zavisnosti
(BZ) a pu{a~i, alkoholi~ari i narkomani su bolesnici (F-10
— F-19, MKBH SZO) koji su svesno ili „nesvesno“ odabrali
bolesno pona{awe, neslobodu i robovawe, odnosno, „hroni~no

samoubistvo“. Pojavni oblici BZ su razli~iti a tragi~ne
posledice su, pre ili kasnije, neizbe`ne i poga|aju zavisnika
(pu{a~a, alkohli~ara, narkomana), wegovu porodicu i
dru{tvo u celini. Le~ewe ovih bolesnika je skupo (iz zajed-
ni~ke kase), dugotrajno i uglavnom neuspe{no. Prevremena
smrtnost ovih bolesnika je enormna, tim pre {to ove
„droge“ generi{u i smrtonosne „moderne bolesti“ (rak,
infarkt srca, {log... sidu), {to sve uporedo sa „belom kugom“
prore|uje na{ narod do nestajawa.
Jedina i prava za{tita, od BZ je osmi{qena, organizo-
vana, koordinirana i kontinuirana primarna prevencija —
sveobuhvatna aktivnost gde svako ~uva svoje zdravqe kao
li~nu, porodi~nu i dru{tvenu sre}u. Dràva je u obavezi da
usvoji politiku, strategiju i program portiv BZ, a mere su
zakonske, edukativne i motivacione.
Polaze}i od gorwih principa Jugoslovenski savez za pre-
venciju alkoholizma, narkomanije i pu{ewa (JUSPANP)
priredio je program prevencije BZ „Zdravqe, sloboda i per-
spektiva“ (za celu zemqu) i interventni op{tinski program,
gde su decidirani zadaci svih u~esnika.
Nova demokratska vlast, od predsednika dràve,
predsednika vlade Srbije do resornih ministara (i inodona-
tori) upoznati su sa ovim programom, te udruènim snagama,
prevashodno humanitarno-volonterskim radom èlimo da
plimu BZ smawujemo, da mladi od malih nogu sti~u znawa i
ve{tine i „drogama“ kaù NE.
Qudi od akcije, humanisti, neoptere}eni nacionalno,
rasno, verski, partijski... svako ko ose}a, misli i pona{a se u
komunikaciji sa drugima ~ovekoqubivo, nesebi~no po`rtvo-
vano, qudi privrèni radu, poslu su qudi za prevenciju BZ.
Treba se posebno ~uvati obrazovanih qudi bez obraza...
Inicijativni odbor svoje op{tine {aqe peticiju
izvr{nom odboru zahtev, molbu da se formira OKO uz nezao-
bilazno lobirawe. Posle re{ewa IO SO o formirawu OKO-
a ~lanovi zdruèno pripremaju Program primarne prevenic-
je BZ (alkoholizam, narkomanija, pu{ewe), za tu op{tinu.
Priprema programa, realizacija, koordinacija je u
funkciji OKO-a. Odvija se fazno:
1. Formulacija problema
— osmi{qa se na osnovu validnih stru~nih saznawa o
sveprisutnim problemima BZ u svetu i u na{oj zemqi.
2. Pripremna faza
— formira se ekspertska grupa za pripremu programa i
upoznavawe gra|ana op{tine i relevantnih rukovode}ih
struktura,
— sprovode se ciqano op{tinsko istraìvawe o
ra{irenosti BZ i stavovima gra|ana prema
alkoholi~arima, pu{a~ima i narkomanima. Posebno su
zna~ajni stavovi |aka,
— testiraju se u~enici osnovne {kole prema onima koji
uzimaju drogu a oni imaju jaka i razli~ita ose}awa koja se
kre}u od saàqewa preko razumevawa do zgraàvawa.
\aci ne ostaju ravnodu{ni prema narkomanima {to je
dobra osnova za formirawe sopstvenog stava prema
narkomaniji,
— sagledavaju se svi raspoloìvi resursi, kadrovi —
zdravstveni, pedago{ki, socijalni, pravno-policijski...
volonteri, pojedina~no i grupno,
— sagledavaju se tehni~ko-tehnolo{ki resursi — finansir-
awe programa.
3. Definsiawe uslova.
4. Analiza limitiraju}ih faktora.
5. Detaqan plan sprovo|ewa programa.
6. Evaluacija programa.
Celokupan rad od pripremne faze se evidentira, sta-
tisti~ki obra|uje, vrednuje... popravqa za daqe aktivnosti.
Ukratko svaki Op{tinski Program primarne prevencije BZ
se, po osnivawu OKO-a odvija u pet faza: lokalno

istraìvawe, edukativna dijagnoza, izrada programa, real-
izacija programa, evaluacija — ocena uspeha/neuspeha.
Mora se ista}i da verske zajednice, odnosno sve{tenik,
pastor, rabin, hoxa, mogu mnogo da u~ine da vernici ne pu{e,
ne piju, ne uzimaju drogu. Muhamedanska vera zabrawuje svojim
vernicima da piju alkoholna pi}a, gospodin Papa Jovan Pavle
II je u 2004. godini pozvao vernike da ne pu{e.
Preventivna savetovali{ta za BZ treba oformiti u
svakoj op{tini (saveti, dijagnostika, uput za tretman...) u
zdravstvenoj slu`bi, jer }e i tako ste~ena znawa smawiti
{tete (harm reduction). Za rad u savetovali{tu odabrati stu~ne,
odgovorne i radne stru~wake, uz dodatnu i wihovu edukaciju.

Naravno da ti stru~waci ne mogu biti pu{a~i, alkoholi~ari!
Slika 12. Op{tinski koordinacioni odbori
Koliko nova vlast {titi narod od BZ-i?

Zdravqe ne{eg naroda ugroèno je vi{e nego ikada, iako
smo zemqa sa najvi{e lekara na broj stanovnika. Pet, odnosno
{est medicinskih fakulteta #liferuje“ nove doktore,
uglavnom za Biroe za zapo{qavawe ili za rad u inostranstvu.
Organizacija zdravstvene slu`be, Sistem zdravstvenog
osigurawa su u haosu, pa ne ~udi da mito i korupcija #cvetaju
u zdravstvu“. Mnogi lekari su izgubili obraz, iako su obrazo-
vani da se drè Hipokratove zakletve. Lekarsko Dru{tvo
nema Lekarsku komoru koja }e da {titi bolesnika a lekaru
~ak i zabrani rad u zdravstvu. Lekarska komora Amerike
#prestupnike“ rigorozno ka`wava.
Na{a nova demokratska vlsat nema dovoqno sluha za
PREVENCIJU BZ. Resorna ministarstva, vrve od vi{ka
zaposlenih a ne i od mnogo stru~waka. Zdravstvo, prosveta,
finansije... ostaju #gluvi“, na predloènu na{u strategiju i
dugoro~ni, sveobuhvatni projekat prevencije BZ, na{e human-
itarno-volonterske organizacije, misle}i da se to moè
birokratski re{iti iz kabineta, prihvataju Konvencije
Evropske Unije, ali to je samo za svet a kod nas je sve drugo
u praksi — deci, maloletnima prodaju cigarete, reklamirawe,
preko TV kanala, piva... #zavodi i omamquje“ mlade. Za{to to
~ini na{a vlast — nije to slu~ajno. Izuzetno se mora pohval-
iti ministar prosvete Slobodan Vuksanovi} koji ~ini sve
da osavremeni {kolu i reformi{e nastavu i ostvari ideju
Edgara Fora — #[kola za ìvot“. âk je Partizan #promenio
ime“ - #Partizan pivara MB“. Ne ~udi?
Lekari, specijalisti za BZ nisu pedago{ki osposobqeni za
sve metode Primarne prevencije BZ. Oni su #majstori“ za
le~ewe alkoholi~ara, narkomana, pa i pu{a~a, tim pre {to u
zdravstvu ve}ina pu{i a ima tamo i #nevidqivih alkoholi~ara“.
Uvek su dobro do{le za tribine o BZ, ali daqe kontinuirane
preventivne aktivnosti treba da prepuste #znalcima“.
Kontakti na{eg SAVEZA sa pedesetogodi{wim
iskustvom na poqu prevencije BZ su usmeno podràli min-
istri, premijer Srbije, a g. \eli} nam je pismeno obe}ao
podr{ku. Na tome je i ostalo, iako smo mi na{ program prezen-
tirali i svetu i dobili uveravawe da }e na{u volontersko-
humanitarnu organizaciju podràti i finansijski. @ivimo u
nadi da }e se neko i od na{ih qudi pridruìti na{em sloganu:
#spasavajmo decu i omladinu“. #Nada, vera i qubav drè ovaj
svet — zbog vere, nade i qubavi Hristos je razapet“.
Savez organizacija za prevenciju

alkoholizma, narkomanija i nikotinizma
u Jugoslaviji — JUSPANP —
Broj: 8/1-2002 tel: 011 754-688; 48-93-764
11. 03. 2002 e-mail: juspanp@verat.net
Beograd spredovic@ptt.yu
\u{ina 34 www.juspanp.org.yu
Prof. dr Tomica Milosavqevi}

ministar zdravqa
Predmet: — Petogodi{wi Program primarne prevencije PP.
bolesti zavisnosti — BZ (pu{ewe, alkoholizam i
narkomanija), #Zdravqe, sloboda i perspektiva“,
OKO — Interventni Op{inski Program PP,
Finansirawe programa ZDRAVSTVENO
VASPITAWE — novi {kolski predmet.
Po{tovani Ministre,
Na{ narod, Evropska unija i Svetska zdravstvena organi-
zacija o~ekuju REFORME u zdravstvu (Sistem zdravstvene
za{tite, Zdravstvenog osigurawa, Lekarska komora...), jer
postoje}e stawe, najblaè re~eno, nikoga ne zadovoqava i
korisnike i davaoce zdravstvenih usluga. I u ovom te{kom
krizno-ekonomskom periodu ono moè i treba biti boqe.
Racionalizacija prostora, kadrova, studenata, nastavnika...
1. Na{ Savez... priredio je Nacionalni program
dugoro~no PP BZ i Op{tinski interventni program
(OKO)... Nedavno smo upoznali sa Programom sve predsednike
op{tina i sve direktore zdravstvenih ustanova u Jugoslaviji.
Op{tinski program (OKO) se ve} realizuje u nekim op{tina-
ma Srbije, a uspeh PP protiv BZ. bi bio zagarantovan ako bi
aktivno OKO bilo u 50 — 60% op{tina Srbije.
O~ekujemo da budete utemeqiva~ PRAVE BORBE protiv
BZ. Ne dozvolite da, kao #U periodu pre“, Va{e aktivnosti
doìve sudbinu #efermne organizacije FONAS“.
2. Na{ Savez... je volonterska neprofitna organizacija
sa ciqem da {titi ZDRAVQE naroda a posebno omladine od
svih BZ. Za teku}e materijalne tro{kove treba stalni izvor
prihoda — PREDLA@EMO da se 0,5 do 1% ubranog poreza od
legalnih droga (duvan, alkohol) usmeri prema PREVENCIJI
BZ i tako sa malim sredstvima za{titi zdravqe naroda i fon-
dove zdravstvenog osigurawa od najve}ih potro{a~a — pu{a~a,
alkoholi~ara, narkomana...
3. ZDRAVSTVENO VASPITAWE uvesti kao redovan
predmet u {kole, shodno preporukama SZO. #Vaspitawe je
osnovna mera za{tite zdravqa naroda“.
Na{a ideja je Vama dostavqena u dopisu: reforma zdravst-
va; reforma obrazovawa i podr{ka programu PP BZ, febru-
ara 2001. godine.
Ostajemo u nadi da }ete u~initi sve da Program PP — BZ
#zaìvi“ u na{oj zemqi a danas smo i svedoci da Program
zdu{no podràvaju (a neka i svojata) politi~ke stranke DOS-
a, {to nam je jo{ jedna potvrda da je Program dobar i da
aktuelna vlast treba da nam pomogne u wegovoj realizaciji.
S po{tovawem, Predsednik:
Prim. dr sci. Dragoslav Nikoli}
neuropsihijatar
P. S. Molimo za prijem radi dopunske elaboracije na{ih
predloga.
Prilog: 1. Program (izvod)
2. Pismo predsednicima op{tina Jugoslavije
3. Pismo direktortima zdravstvenih ustanova
4. OKO
5. Mesta za edukaciju edukatora
Dostavqeno: Premijeru, ministru zdravstva, finansija,
prosvete, za brigu o porodici, direktoru RZ za

zdravstveno osigurawe Srbije
[ta obezbe|uje uspeh prevencije bolesti zavisnosti?

su planetarna po{ast, zlo {irokih razmera savremene civi-
lizacije, stalno u ekspanziji. Inicijalna „kapisla“ pu{ewa,
pijewa alkohola pa i uzimawa droga je usvojeni model
pona{awa identifikacione osobe — roditeqi, nastavnici,
vr{waci, reklame... Pu{a~a duvana, alkoholi~ara i narko-
mana sve je vi{e i vi{e i to onemogu}ava i najbogatije zemqe
da obezbede dovoqno sredstava za wihovo le~ewe. Svetska
zdravstvena organizacija je istakla slogan „Medicina XXI
veka }e biti preventivna medicina“. u svom programu
„Zdravqe za sve u XXI veku“ — istakla je dva ciqa (ciq 4 i 12)
o va`nosti BZ i merama za wihovo suzbijawe. Ukupno u nave-
denom Programu ima 21 ciq.
U nastanku bolesti zavisnosti zna~ajni su mnogobrojni
faktori — bitna je li~nost, pored sredine i psihoaktivne
supstance. Prevencija moè da u najve}oj mogu}oj meri
za{titi narod od BZ, moè biti uspe{na ako je sveobuhvat-
na, kontinuirana, organizovana, koordinirana od dru{tveno-
humanitarne organizacije, kojoj nije prevashodni ciq profit
— zarada u~esnika programa. Shodno preporukama SZO, svako
u programu ima svoju ulogu:
— Dràva treba:
• da usvoji politi~ku, strategiju i sveobuhvatni program
primarne prevencije;
• da osnuje u svakoj op{tini OKO (op{tinski koordina-
cioni odbor protiv BZ);
• da omogu}i primenu osnovnih mera primarne prevencije
a one su zakononske, edukativne, i motivacione.
— Porodica, {kola, masmediji, zdravstvo su osnovni nosio-
ci prevencije BZ. Zdravstvo je prevashodno „zaduèno“ za
sekundarnu prevenciju (rana dijagnostika i le~ewe zavis-
nika — bolesnika). Drugi u~esnici prevencije su navedeni u
grafikonu OKO-a. Bolesti zavisnosti se jo{ nazivaju
defakto bolesti pona{awa.
— Pona{awe svake osobe je rezultanta vaspitawa ili {ire
edukacije, procesa koji traje od ro|ewa do sudweg dana.
Edukacija inkorporira u sebi — informaciju, znawa i soci-
jalne ve{tine u sveukupnom pona{awu pa i u odnosu na BZ.
— Borba protiv BZ po~iwe u prenatalnom periodu,
obdani{tu, de~ijem vrti}u, osnovnoj i sredwoj {koli... pa
shodno uzrastu primewuju se odgovaraju}e metode
zdravstveno vaspitnog rada, odgovaraju}a vaspitna sred-
stva, i zdravstveno vaspitni ambijent. [kola je idealno
mesto za realizaciju programa PP protiv BZ iz vi{e
razloga.
— Adolescentno doba je najkriti~nije za svako aberantno
pona{awe pa i za za{titu od BZ. Boqe informisani ado-
lescenti i sa vi{e znawa i ve{tina o rizicima i
posledicama upotrebe duvana, alkohola, marihuane, ekstazi-
ja re|e postaju zavisnici — pu{a~i, alkoholi~ari, narko-
mani. Brojni istraìva~i su ukazali a praksa dokazuje da
adolescente treba sistematski obu~avati ve{tinama
koje }e im pomo}i:
— da grade kvalitetne emotivne veze u porodici, {koli, i
grupi vr{waka,
— da savla|uju razumno stresne doga|aje,
— da razvijaju samopouzdawe i samokontrolu,
— da re{avaju realno probleme shodno zdravom pona{awu,
— da odbijaju ponu|ene PAS i napu{taju takvo dru{tvo,
— da relaksacionim tehnikama savla|uju stresne doga|aje,
— da oboga}uju ìvot pozitivnim iskustvima i tako
za{tite sebe od rizika opasnih situacija,
— da odgovorno donose odluke, re{avaju probleme i ve{to
komuniciraju u kriznim socijalnim sredinama.
Metode i sredstva zdravstveno-vaspitnog rada

A. Metodi rada su osmi{qeni i planirani prakti~ni
postupci sa ciqem da se stanovni{tvu, nau~no, pedago{ki
ukaù problemi BZ i na~in samoza{tite, uzajamne za{tite...
Ukratko navodimo najpoznatije. Zdravstveno-vaspitni rad u
primarnoj prevenciji BZ moè biti:
1. Individualni rad planirani razgovor, intervju... sa
ciqem da se problem BZ re{ava — pojedinci, porodica...
2. Grupni rad — obra|uje odre|ene probleme BZ:
— rad u maloj grupi (predavawe, pitawe i odgovori...),
— panel diskusija — organizovana javna diskusija uz aktivno
sudelovawe auditorijuma,
— igrawe tu|e uloge — npr. alkoho~ara — hod, pona{awe na
ulici, ku}i...
— dramske predstave za decu, omladinu,
— tematske izlo`be — slike, plakati, agitke...
— multimedijalni kompjuter — omogu}ava kombinovawe
metoda i sredstava. „Slide show“ omogu}ava zvuk
vaspita~a, slike za u~enike.
V. Zdravstveno vaspitna sredstva su instrumenti u
ovom radu, pomaù predava~u da realizuje svoj program i
korisnicima da lak{e shvate i prihvate poruke. Mogu biti:
1. O~igledna sredstva koja animiraju ~ula vida, sluha...
mogu biti o~igledna — kwige, bro{ure, slikovnice,
plakate, letke, agitke, parole, stripovi, izvodi ~lanaka,
pri~e.
2. Zdravstvene izlo`be — u zdravstvenoj ustanovi, {koli,
radnoj organizaciji... eksponati izlo`be, skladni i
privla~ni treba da pruàju zdravu poruku, koja mora da
krasi sliku, plakat, pano, razne makete...
3. Nepokretne slike — dijafilmovi, grafofolije, slike i
crteì…
4. Pokretne slike — film, flanelograf, magnetna tabla,
plastigraf, video sistem...
5. @iva re~ — gramofon, magnetofon, kompakt disk...
6. Sredstva masovnih komunikacija — radio stanice, raz-
glasne stanice, specijalizovane novine, ~lanci, tele-
fonske informacije, televizija, bioskop…
Savez organizacija za prevenciju

alkoholizma, narkomanija i nikotinizma
u Jugoslaviji — JUSPANP —
Savez organizacija protiv alkoholizma, narkomanije i
nikotinizma je dru{tveno-humanitarna, multidiscipli-
narna, volonterska organizacija sa zdravstveno-vaspitno-
obrazovnim karakterom, ~ija je osnovna delatnost primarna
prevencija (spre~avawe i suzbijawe) bolesti zavisnosti (BZ).
Savez je osnovan 1953. godine sa ciqem da kontinuirano
izgra|uje antitoksikomanske stavove prema ovim bolestima
kod celokupne populacije, posebno kod omladine. Do pre deset
godina aktivno je delovalo 458 op{tinskih saveza (od 621
op{tine u biv{oj Jugoslaviji) i vi{e od 5.000 dru{tava i sek-
cija a preko 150.000 volonterskih ~lanova, osoba koje nisu
pu{a~i, alkoholi~ari ili narkomani.
Od osnivawa Savez je:
— Organizovao i tri Jugoslovenske konferencije (Bawa
Koviqa~a, Sarajevo, Zagreb), preko 300 tematskih skupo-
va: seminara, simpozijuma, okruglih stolova o BZ i meto-
dama wihovog suzbijawa u raznim sredinama:
— Priredio okvirne programe prevencije BZ u op{tinama,
{kolama, mesnim zajednicama, radnim organizacijama.
— [tampao i distribuirao na desetine hiqada propa-
gandnih letaka, agitki, plakata, bro{ura, bexeva i sl., a

tako|e i Zbornike sa navedenih Konferencija i
Simpozijuma.
— Inicirao je zakonsku regulativu o BZ (Zakon o zabrani
pu{ewa u zatvorenim prostorijama, Zakon o zabrani
reklamirawa duvanskih prera|evina, alkoholnih pi}a i
mala pakovawa alkohola, tzv. „unu~i}e”).
— Organizovao je posebno omladinske {kole za budu}e
aktiviste protiv BZ i prigodna pionirska nagradna
takmi~ewa (kviz, likovno i literalno stvarala{tvo) na
temu BZ.
— Odràvao me|unarodne veze sa odgovaraju}im institu-
cijama.
Jugoslovenski savez protiv alkoholizma, narkoma nije i
nikotinizma, (JUSPANP), dru{tvena interdisci-
plinarna organizacija zdravstvenih radnika i pred
stavnika humanitarno-volonterska vanzdravstvenih
struka i organizacija, nudi i traì saradwu u ostvarivawu
celokupnog programa primarne prevencije BZ-i u op{tinama,
okruzima, republici i Srbiji.
Savez Srbije ostaje u nadi da }e odgovaraju}i organi
(vlasti) {irokih vidika, o{trog duha i pravilnog suda pokre-
nuti i kontinuirano sprovoditi nove specifi~ne preven-
tivne mere, najdelotvornije i najjeftinije mere za{tite
zdravqa naroda. „Nada, vera i qubav drè ovaj svet... zbog
vere, nade i qubavi Hristos je razapet“, i nama ostaje da se
nadamo, da verujemo u ~ovekoqubqe i da }e 21. vek biti
po~etak kraja svetskih kriza, sukoba, neznawa, bede i siro-
ma{tva, duhovnog i materijalnog i vek uspe{ne borbe protiv
BZ-i. Mo`da se u laboratorijama nau~nika izgnezdi i „bi-
olo{ka vakcina“ protiv ove kobne po{asti, zla svetskih
razmera.
U novoj demokratskoj dràvi nastavqamo na{ volonter-
ski rad kako bismo realizovali programski ciq: za{titi
zdravqa pojedinaca, porodice i dru{tva od stalno rastu}e
po{asti, planetarnog zla alkoholizma, narkomanije i pu{ewa
duvana, jer je, uglavnom, samo prevencija uspe{na, jeftina i
sveobuhvatna, a le~ewe individualno, preskupo i uglavnom
bezuspe{no (izuzev odvikavawa od pu{ewa). U tom smislu
Savez je usvojio petogodi{wi program aktivnosti na planu
primarne prevencije bolesti zavisnosti.
Petogodi{wi projekat primarne

prevencije Bolesti zavisnosti JUSPANP
(dràvni i op{tinski)
Naziv projekta: „ZDRAVQE, SLOBODA I PERSPEK-
TIVA“.
Primarna prevencija bolesti zavisnosti (alkoholizma,
narkomanija, nikotinizma).
Podnosilac projekta: Savez organizacija protiv
bolesti zavisnosti (alkoholizma, narkomanija, nikotiniz-
ma), Jugoslavije-Srbije i Crne Gore — JUSPANP.
Ciq projekta: Ako znamo da je MEDICINA
BUDU]NOSTI PREVENTIVNA MEDICINA, na{i
ciqevi su slede}i:
— Osposobiti znawem i ve{tinama svaku osobu da ~uva,
neguje svoje zdravqe i duvanu, drogi i alkoholu kaè NE,
— Spre~avawe pojave i {irewa pu{ewa duvana, alkoholiz-
ma i narkomanija,
— Formirawe odbojnih stavova prema pu{ewu duvana,
pijewu alkohola i kori{}ewu droge, posebno kod dece,
adolescenata i mladih u mla|em odraslom dobu,
— Podizawe nivoa op{te i zdravstvene kulture naroda i
afirmacije zdravih stilova ìvota (rad, sport, stvar-
ala{tvo...),
— Nau~no-istraìva~ki rad pojave i {irewa zavisnosti
u svim sredinama, odnosno u svakoj na{oj op{tini.
Kratak opis projekta (opis svih aktivnosti, metod rada,

ciqna grpa, broj u~esnika-korisnika, dinamika i mesto real-
izacije projekta):
— Osnivawe op{tinskih organizacija Saveza u svim
na{im op{tinama (odràvawe skup{tina, izbor
Organizaciono-koordinacionog odbora — OKO-a, usva-
jawe statuta, Poslovnika o radu i OP[TINSKOG PRO-
GRAMA PREVENCIJE BOLESTI ZAVISNOSTI).
1. Metod rada }e biti grupni i individualni odnosno
socijalno-ekolo{ki model uz kontinuiranu edukaciju eduka-
tora savetovawa, predavawa, debate, tribine, edukativni sem-
inari, simpozijumi, omladinski tematski kampovi, nagradni
konkursi za u~enike, izlo`be, plakate, letke, bexevi,
bro{ure, kwige.
2. Ciqna grupa programa su: deca (pred{kolska-vrti}i),
omladina, (osnovna, sredwa i studentska) porodice,
zaposleni...
— broj u~esnika — korisnika oko 3.000.000.
— dinamika — mese~na, godi{wa, a program je
petogodi{wi.
3. Mesto realizacije: sva naseqena mesta, {kole, mesne
zajednice, radne organizacije sportska i druga dru{tva.
Predvi|eno je uvo|ewe jedinstvenog informacionog sis-
tema za sve ove aktivnosti sa centrom u Jugoslovenskom savezu.
Preduslovi uspe{ne primarne prevencije bolesti zavis-
nosti je edukacija edukatora, stru~waka razli~itih profi-
la — psihologa, socijalnih radnika, nastavnika, pedagoga,
zdravstvenih radnika... u ciqu sticawa aktuelnih znawa iz
oblasti BZ, posebno o prakti~nom radu u svojoj sredini. Oni
su ti koji }e znawe proslediti roditeqima, nastavnicima,
{kolama... svima koji imaju krucijalnu ulogu u formirawu
zdrave dece, omladine... Seminari su po~etna osnova za
edukaciju edukatora.
Plan primarne prevencije

Bolesti zavisnosti Saveza Srbije
Zadaci:
1. Obnavqawe i osnivawe op{tinskih i drugih organi-
zacija — cele strukture Saveza. Sa~initi okvirni program
prevencije na nivou Op{tine, kao polaznu osnovu za plani-
rawe rada osnovih i op{tinskih organizacija Saveza
(op{tinske organizacije }e taj program prilagoditi uslovi-
ma i mogu}nostima svoje sredine).
Organizovati osniva~ke skup{tine u op{tinama gde za
to postoje trenutni uslovi, odnosno zainteresovanost, a u
ostalim op{tinama formirati inicijativne odbore koji }e
do kraja godine pripremiti i zakazati osniva~ke skup{tine.
2. Prou~avawe epidemiolo{kih pokazateqa o kretawu
bolesti zavisnosti. Prou~iti i analizirati dostupnu medi-
cinsku dokumentaciju Republi~kog zavoda za zdravstvenu
za{titu, Instituta za mentalno zdravqe u Beogradu i Zavoda
za bolesti zavisnosti u Beogradu o u~estalosti pojedinih
pojavnih oblika nikotinizma, alkoholizma i narkomanije u
Srbiji za posledwih deset godina (epidemiolo{ka studija),
Prou~iti i analizovati sva dostupna i aktuelna dosada{wa
istraìvawa, nau~ne i stru~ne radove u na{oj zemqi koji se
odnose na pojavne oblike bolesti zavisnosti i wihovu
ra{irenost.
Sa~initi odgovaraju}e informacije pristupa~ne za
javnost o kretawu bolesti zavisnosti, i informisati celu
populaciju putem sredstava javnog informisawa, a isto tako
informisati i nadle`ne upravne organe o tome, radi preduz-
imawa i koordinacije odgovaraju}ih preventivnih mera.
3. Stvoriti — Model edukacije aktivista Saveza.
Organizovati seminare — edukaciju edukatora — za op{tinske
aktiviste sa ciqem da se boqe informi{u o savremenim tren-

dovima u prevenciji bolesti zavisnosti, na~inu rada kao i da
uspostave boqu me|usobnu saradwu — socijalnu mreù svih pre-
ventivnih ~inilaca radi {to uspe{nijeg delovawa na terenu.
U drugoj polovini godine organizovati — seminare za
{kolske pedagoge, psihologe i socijalne radnike u svim ve}im
gradovima Srbije, kao i nastavnike i druga zainteresovana
lica za rad na prevenciju bolesti zavisnosti.
4. Prevencija bolesti zavisnosti u preduze}ima, mesnim
zajednicama. Sa~initi koncept pisma o potrebi zna~ajnijeg
rada i angaòvawa svih subjekata u preduze}ima na prevenci-
ju bolesti zavisnosti uputiti ga Privrednoj komori Srbije,
sa kojom prethodno uspostaviti kontakt i saradwu.
Neophodna je pomo} Privredne komore Srbije, koja bi svo-
jim pismom direktorima svih preduze}a u zemqi, ukazala na
zna~aj prevencije bolesti zavisnosti u tim kolektivima, kao
i potrebu ozbiqnijeg rada i angaòvawa — radi boqe produk-
tivnosti, kvaliteta rada i ìvota i bezbednosti na radu.
Ovde se podrazumeva i angaòvawe sindikata i klubova alko-
holi~ara le~enih.
5. Prevencija bolesti zavisnosti u {kolama.
Pripremiti odgovaraju}i program za prevenciju bolesti zav-
isnosti prilago|en {kolskom programu — osmogodi{wih
{kola, sredwih {kola i fakulteta, i upoznati
Ministarstvo za prosvetu Srbije, pa izloìti neophodne i
mogu}e mere — stvarawe omladinskih dru{tva, nagradni
konkursi, tribine, sportske i druge kulturne manifestacije.
Organizovati jednodnevna savetovawa sa direktorima
{kola u ve}im gradovima Republike, i ukazati na neophodnost
ozbiqnije borbe protiv bolesti zavisnosti kod mladih.
Sve ove mere koje se odnose na prevenciju bolesti zavis-
nosti u {kolama realizovati u dogovoru sa Ministarstvom
za prosvetu Srbije, kao i razmotriti mogu}nosti uvo|ewa
novog predmeta „Zdravstveno vaspitawe“ u {kolama, sa
odgovaraju}im programom o~uvawa zdravqa.
6. Prevencija bolesti zavisnosti u saobra}aju. Sa~initi
program za{tite dece i starih u saobra}aju, koriste}i ranija
pozitivna iskustva. Putem odgovaraju}ih sredstava (agitki,
nalepnica...) informisati i upozoravati u~esnike u
saobra}aju o {tetnim uticajima alkohola, droga i nikotina na
bezbednost qudi u saobra}aju, a posebno voza~a. Ovaj zadatak
realizovati u saradwi sa Auto-moto savezom Srbije.
7. Informisawe javnosti. Neophono je permanentno i kon-
tinuirano informisawe javnosti o uzrocima i posledicama
bolesti zavisnosti, kao i mogu}nostima le~ewa i prevencije —
preko svih sredstava javnog informisawa. Informacije mora-
ju biti kratke, efektne, adekvatne i razumqive.
Pripremiti kratka saop{tewa o nepo{tovawu zakon-
skih propisa o proizvodwi i prometu alkoholnih pi}a,
reklamirawu tih proizvoda, zatim pu{ewu javnih li~nosti u
emisijama TV i drugo.
8. [tampati posebne agitke, letke, plakate i popularne
bro{ure, koje bi se preko organizacije Saveza i Crvenog krsta
povremeno plasirale u javnosti. Ispitati mogu}nost da se
obnovi izdavawe nau~no-popularne revije „Tribina“, koja je u
ranijem periodu odigrala zna~ajnu ulogu u informisawu javnos-
ti i podsticawu motivacije za angaòvawe svih ~inilaca u
realizaciji programa prevencije i le~ewa bolesti zavisnosti.
Isto tako u~estvovati sa aktuelnim ~lancima u dnevnoj
i revijalnoj {tampi — Vivi, Eliksiru, i drugim zdravstveno-
vaspitnim ~asopisima koji izlaze u na{oj zemqi, sa temama iz
oblasti prevencije i le~ewa bolesti zavisnosti.
9. Koordinacija rada Saveza i drugih dru{tvenih subjeka-
ta. Savez je u pro{losti (pored Instituta za alkoholizam i
narkomanije u Beogradu — kao stru~no metodolo{kog centra)
imao ulogu koordinatora svih dru{tvenih ~inilaca na poqu
prevencije bolesti zavisnosti, {to se pokazalo i mogu}im i
ispravnim. Smatramo da bi takvu ulogu Savez ponovo trebalo
da razradi i preuzme, svakako u dogovoru i saradwi sa svim
drugim zainteresovanim dru{tvenim subjektima. U vezi sa
tim potrebno je sa — svim zainteresovanim dru{tvenim sub-

jektima — u direktnim kontaktima posti}i na~elni dogovor, o
zajedni~kom radu i angaòvawu na ovom zna~ajnom podru~ju
za{tite zdravqa.
Potrebno je i formirati tri posebna Koordinaciona
odbora za prevenciju alkoholizma, narkomanije i niko-
tinizma, kao visoko stru~nog i savetodavnog tela, koji bi se
povremeno sastajao ali ne bi preuzimao ulogu organa Saveza.
10. Saradwa sa srodnim organizacijama i institucijama.
Potrebno je {to pre uspostaviti neposredan kontakt sa
slede}im subjektima: Republi~kim zavodom za zdravstvenu
za{titu, zavodima za zdravstvenu za{titu u Republici,
Domovima zdravqa, bolnicama, Crvenim krstom Srbije, Auto-
moto savezom Srbije, Privrednom komorom Srbije, Udruèwem
socijalnih radnika Srbije, Udruèwem psihologa Srbije,
Institutom za mentalno zdravqe u Beogradu, Zavodom za bolesti
zavisnosti u Beogradu, psihijatrijskim klinikama u zemqi,
fakultetom politi~kih nauka u Beogradu, defektolo{kim
fakultetom, Sekcijom za bolesti zavisnosti SLD, Udruèwem
terapeuta za bolesti zavisnosti, Zavodom za zdravstvenu
za{titu studenata svih Univerziteta, MUP-om Srbije, organima
za pravosu|e i drugim zainteresovanim subjektima.
Formirati Predsedni{tvo saveza Srbije. I pored
izvr{enih izbora 26.01.1998. godine, Predsedni{tvo saveza
nije u celini konstituisano. Neophodno je da svi izabrani
~lanovi, ili predstavnici organizacija, daju svoje ~lanove,
kako bi se omogu}io kontinuiran i plodonosan rad.
11. Obilasci Ministarstva Republike. Potrebno je da
delegacije Saveza, u sastavu 2—3 ~lana Predsedni{tva, dogov-
ore sa nadle`nim ministarstvima Srbije i drugim subjekti-
ma, sastanke, na kojima bi nadle`ne organe upoznali sa usvo-
jenom Programskom orijentacijom, Planom rada i drugim
aktivnostima Saveza. Posebno treba obi}i: ministarstva
Srbije za zdravstveno, socijalna i bora~ka pitawa, pravosu|e,
prosvetu, unutra{we poslove, lokalnu samoupravu, inform-
sawe, porodicu i druga.
12. Finansijska sredstva Saveza. S obzirom na to da je
Savez dobrovoqna dru{tvena organizacija, koja od 1991. godine
nije radila, zbog mnogih razloga, ona se sada aktivira u
Srbiji, i èli da svojim radom i entuzijazmom doprinese
o~uvawu i unapre|ewu zdravqa zajedno sa svim drugim dru{tven-
im subjektima a posebno na podru~ju bolesti zavisnosti.
Savez nema za sada ni svojih prostorija, ni svojih finansi-
jskih sredstava, ve} sami ~lanovi finansiraju svoje aktivnos-
ti iz li~nih sredstava, pa je neophodno pitawe finansija {to
hitnije re{iti u saradwi sa nadle`nim dru{tvenim subjekti-
ma, donatorima i sponzorima.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO, eng. WHO, fr.
OMS). Na me|unarodnoj konferenciji UN jula 1946. godine u
Wujorku, na predlog delegacije Brazila i Kine iz 1945.
godine, konstituisana je jedinstvena univerzalna
zdravstvena organizacija kao rezultat skoro vekovnih ideja
i mnogogodi{wih èqa i napora za uspostavqawem {to
te{we me|unarodne saradwe i zajedni~kog delovawa na poqu
unapre|ewa i o~uvawa zdravqa stanovni{tva ~itavog sveta.
Aprila 1948. godine Svetska zdravstvena organizacija
donela je svoj Ustav. Ovaj zna~ajni istorijski dokument
postavio je „dostizawe najvi{eg zdravstvenog standarda kao
jedno od osnovnih prava svakog qudskog bi}a bez obzira na raz-
like u rasi, religiji, politi~kom uverewu, ekonomskim i
socijalnim uslovima. Zdravqe je — kaè se daqe u Ustavu SZO
— stawe potpunog fizi~kog, psihi~kog i socijalnog
blagostawa a ne samo odsustvo bolesti i nesposobnosti, i
takvo zdravqe svih qudi osnov je za mir i sigurnost u svetu“.
Svoju prvu skup{tinu SZO odràla je 24. juna 1948.
godine uz prisustvo 53 delegacije iz ukupno 55 zemaqa-~lani-

ca. Predsednik ovog prvog zna~ajnog zasedawa bio je profesor
dr Andrija [tampar, profesor socijalne medicine, ~ija je
delatnost na poqu u za{titi zdravqa prevazi{la granice
na{e zemqe.
Aktivnosti SZO: brojne su i ve}e nego bilo koje ranije
me|unarodne zdravstvene organizacije. Wena angaòvanost i
pomo} ogleda se u ja~awu zdravstvene slu`be u pojedinim
zemqama, u oblicima tehni~ke pomo}i za razvoj slu`be, u
unapre|ewu epidemiolo{kih i statisti~kih slu`bi u raznim
zemqama, u pomo}i oko organizovawa programa za eradikaci-
ju pojedinih oboqewa, za sanirawe epidemiolo{kih i endem-
skih àri{ta, u podsticawu mera za unapre|ewe prevencije
povreda i nesre}a, mera za poboq{awe ishrane, stanovawa,
sanitacije i higijene okoline, mera za obezbe|ewe boqih rad-
nih uslova kao i rekreacije.
Wenom aktivno{}u obezbe|uje se kooperacija izme|u
nau~nih i profesionih grupa {irom sveta koje rade na
razli~itim zadacima unapre|ewa i o~uvawa zdravqa kao i
le~ewa, ona podsti~e istraìvawa iz oblasti zdravqa bilo
da ih sprovode weni saradnici bilo da daje podr{ku
istraìvawima u pojedinim zemqama. Sem toga SZO pred-
laè me|unarodne konvencije i regulative iz oblasti
zdravqa, ustanovqava me|unarodne nomenklature i stan-
darde, dijagnosti~ke procedure, unapre|uje me|unarodne
standarde u hrani, biolo{kim i farmaceutskim proizvodima,
zatim organizuje specifi~ne programe za za{titu majke i
deteta, mentalnog zdravqa i {iroko informi{e javnost o
problemima zdravqa u svetu.
Sve ove aktivnosti odvijaju se uz u~e{}e velikog broja
stru~waka, multinacionalnog istraìva~kog tima pri SZO,
povremenim timovima za posebne ve{tine, formirawem
grupa eksperata iz raznih zemaqa, studijskih grupa, saveto-
davnog komiteta za medicinska istraìvawa i... Nekoliko
stotina instituta, laboratorija, odeqewa univerzitetskih
bolnica u vi{e od 50 centara sara|uje sa SZO u istraìvaw-
ima i sli~nim aktivnostima. Veliki broj stru~waka iz
mnogih zemaqa koristi tako|e stipendije SZO za nau~na
istraìvawa iz oblasti za{tite zdravqa.
Organizacija i struktura. Svetska zdravstvena organi-
zacija je specijalizovana organizacija koja je povezana i tesno
sara|uje s drugim me|unarodnim organizacijama, ali je pot-
puno nezavisna od UN. Izme|u SZO i UN kao i izme|u SZO i
Pan-ameri~ke zdravstvene organizacije, Me|unarodnog biroa
rada, Organizacije za hranu i privredu UN (FAO), organizaci-
je za obrazovawe, nauku i kulturu UN (UNESKO) i Me|unaro-
dne agencije za atomsku energiju postoje formalni sporazumi
o razmeni informacija i saradwi.
Svetska zdravstvena organizacija ima svoja sopstvena
upravna tela, svoje ~lanove i svoj buxet. Obezbe|uje i buxet za
rad ove organizacije prema svojim mogu}nostima. Me|utim
bez obzira na visinu upla}enih sredstava svaka zemqa ~lani-
ca u glasawu i dono{ewu odluka ima samo jedan glas.
Organizacija ima tri glavna upravna tela: skup{tinu,
izvr{ni komitet i sekretarijat.
Skup{tina se odràva obi~no jednom godi{we i to u maju
mesecu u @enevi. Svaka zamqa ~lanica moè biti pred-
stavqena najvi{e sa tri ~lana delegacije. Skup{tina odobra-
va program i predlog buxeta za narednu godinu i donosi odluke
o najva`nijim pitawima politike SZO.
Izvr{ni komitet sastoji se od zdravstvenih eksperata
koji nisu delegati svojih vlada — ve} rade u interesu svih nar-
oda. Komitet se sastaje obi~no dva puta godi{we i to jednom u
januaru i odmah posle sastanka Skup{tine. Sednice
Skup{tine i izvr{nog komiteta otvorene su za javnost.
Sekretarijat predstavqa zapravo tim, osobqe zaposleno
u SZO. Na ~elu je generalni direktor, koji je administra-
tivno i tehni~ki odgovoran za rad organizacije. Pored gener-
alnog direktora postoje i regionalni direktori koji se
nalaze na ~elu 6 regionalnih komiteta ~ija su sedi{ta u
Aleksandriji (za zemqe isto~nog Sredozemqa), Brazilu

(afri~ke zemqe), u Kopenhagenu (Evropa), Manili (zapadni
Pacifik), u Wu Delhiju (jugoisto~na Azija) i u Va{ingtonu
(ameri~ki kontinenti). Ovim regionalnim kancelarijama
postiè se regionalna organizacija SZO {to dovodi do boqe
saradwe i kooperacije me|u ~lanicama.
Svetska zdravstvena organizacija ~ini sve, od svog osni-
vawa, da za{titi zdravqe naroda i smawi brojne rizike koji
dovode do oboqevawa naroda. Predlaè da se:
— obezbede uslovi za normalan rast i razvoj dece,
— obezbe|uje zdrava ìvotna sredina,
— obezbe|uju zdravi uslovi ìvota,
— razvijaju zdravi stilovi ìvota,
— suzbijaju {tetni oblici pona{awa,
— SZO oruà pomo} stanovni{tvu u stresno-kriznim
situacijama.
Svetska zdravstvena organizacija i

Bolesti zavisnosti u 21. veku
Bolesti zavisnosti (pu{ewe duvana, alkoholizam, narko-
manija — BZ) su hroni~ne masovne bolesti, nazvane jo{ i
bolesti pona{awa. Sastavni deo pona{awa su navike,
stavovi, tradicija, obi~aji, verovawa, ve{tine...
„ugra|ivane“ u toku vaspitawa, sloènog procesa koji
po~iwe u porodici (primarna socijalizacija), formalno i
neformalno, svuda i na svakom mestu od obdani{ta, vr{wa~ke
grupe, preko {kole do zdravstva, masmedija, dru{tvenih i
sportskih organizacija, verskih zajednica... Pona{awe
~oveka je rezultanta op{teg i zdravstvenog vaspitawa a moè
biti zdravo ili nezdravo u zavisnosti od koli~ine ugra|enih
pozitivnih ili negativnih zdravstvenih poruka.
Svetska zdravstvena organizacija, u okviru strategije
„zdravqe za sve u 21. veku“: od ukupno 21 ciqa, dva su
posve}ena BZ — ciq 4 i ciq 12.
WHO: ciq 4 — zdravqe mladih

Do 2020. mladi u regionu treba da budu zdraviji i sposob-
niji za ispuwavawe svojih uloga u dru{tvu. Naro~ito:
4.1 Deca i adolescenti trebaju da raspolaù boqim
ìvotnim ve{tinama (da se boqe snalaze u ìvotu) i
da vi{e budu u stawu da prave zdrave izbore.
4.2 Mortalitet i invalidnost usled nasiqa i
nesre}nih slu~ajeva me|u mladim qudima treba smaw-
iti najmawe za 50%.
4.3 Treba znatno smawiti broj mladih qudi sa {tetnim
oblicima pona{awa kao {to je pu{ewe, uzimawe droga
ili alkohola.
4.4 Incidenciju trudno}a me|u tinejxerkama treba smaw-
iti najmawe za jednu tre}inu.
WHO: ciq 4 — „zdravqe mlade populacije“. Politika, pre
svega, treba da omogu}i i stvori podr{ku u porodici za
èqenom decom i dobrom sposobno{}u roditeqa. Roditeqima
su potrebna sredstva i ume}a da odgaje svoju decu i brinu o
wima u dru{tvenoj sredini koja {titi prava deteta, a lokalne
zajednice treba da podrè porodicu u osigurawu bezbednog
okruèwa i ustanova za brigu o deci i wihovu promociju
zdravqa. Potrebno je obu~iti osobqe zdravstvenih i soci-
jalnih ustanova da prepoznaju i tretiraju slu~ajeve
zloupotrebe dece. Ako èlimo da smawimo broj nesre}nih
slu~ajeva, zloupotrebu PAS-a, droga, neèqenu trudno}u, a
op{ta za{tita i programi pomo}i deci i mladim qudima
treba da naprave zdrav izbor, lakim izborom. [tavi{e sve
glavne dràvne i politi~ke odluke treba razmotriti da bi
se izbegao svaki negativan udar na zdravqe dece i adolescena-
ta, wihove porodice i starateqe. Politika zapo{qavawa i
edukacije treba da omogu}i mladim qudima da dobiju najboqe
mogu}e obrazovawe i najproduktivniji posao.
Obezbe|ivawe seksualnog obrazovawa i podr{ke mladima,

plus lak pristup kondomima, smawi}e rizik od neplaniranih
trudno}a i polno prenosnih bolesti, ukqu~uju}i HIV infekciju.
WHO: ciq 12. — Smawivawe zla kao posledice pu{ewa,

uzimawa alkohola i droga — odnosi se na prevenciju bolesti
zavisnosti u op{toj populaciji.
Do 2015. u svim zemqama — ~lanicama treba u znatnoj meri
da budu smawena {tetna dejstva adiktivnih materija na
zdravqe, kao {to su duvan, alkohol i psihoaktivne droge.
U svim zemqama treba naro~ito da se postigne slede}e:
12.1 Da broj nepu{a~a iznosi najmawe 80% kod osoba
starijih od 15 godina ìvota i oko 100% kod mla|ih
od tog uzrasta.
12.2 Da potro{wa alkoholnih pi}a per capitam ne
poraste ili ne bude ve}a od 6 litara godi{we, a da kod
osoba mla|ih od 15 godina ìvota bude blizu nule.
12.3 Da prevencija nezakonite upotrebe psihoaktivnih droga
opadne najmawe za 25%, a mortalitet najmawe za 50%.
WHO: ciq 12 — smawivawe zla od posledica pu{ewa,
upotrebe alkohola i droga. Najve}i problem za zdravqe u
evropskom regionu je pu{ewe. Implementacija Madridske
poveqe protiv pu{ewa iz 1988. godine, kao i Plan
aktivnosti oslobo|ewu od duvana, vodi}e ka ekonomskoj i
zdravstvenoj dobiti. Pove}awe takse na duvanske proizvode
podi}i }e dràvna primawa i sa~uvati ìvote. O{trija regu-
lativa u odnosu na duvanske proizvode i ve}a dostupnost save-
tovali{ta za prestanak pu{ewa i terapijskih sredstava, spo-
jeno sa pove}anim okruèwem oslobo|enim od pu{ewa i
zabrana reklamirawa i sponzorisawa proizvoda, smawi}e
godi{wi gubitak od dva miliona smrtnih slu~ajeva koji se
o~ekuje u toku slede}ih 20 godina. Efikasni zakoni smawuju
potro{wu duvana. Pet godina posle uvo|ewa Evin zakona u
Francuskoj koji je zabranio reklamirawe cigareta, stvara-
ju}i javna mesta bez pu{ewa i pove}avaju}i cene, potro{wa
cigareta je opala za 16%.
[tetnost od alkohola ukqu~uju}i akcidente, pred-
stavqa ogroman evropski zdravstveni problem. Postoji dokaz
da }e se zna~ajne zdravstvene i ekonomske dobiti ostvariti
kroz preuzimawe akcija o alkoholu. Evropska poveqa o alko-
holu (Pariz 1995) i Evropski plan akcija o alkoholu zacr-
tavaju glavne strategije prevencija i le~ewa. One ukqu~uju
oporezivawe alkoholnih pi}a, kontrolu direktnih i indirek-
tnih reklamirawa i le~ewe usled opasnog i {tetnog pijewa
alkohola. Sve dràve ~lanice treba da obezbede da wihova
politika i programi budu u potpunosti na liniji sa strategi-
jom Evropske poveqe.
Proceweno je da bi broj korisnika te{kih droga u evrop-
skom regionu mogao biti izme|u 1,5 i 2 miliona. Uz direktne
posledice po zdravqe, narkomanija doprinosi masovnom
{irewu HIV infekcije i hepatitisa, naro~ito u ju`nim i
isto~nim delovima regiona.
Tokom godina su se razvili napori za prevenciju i le~ewe,
uz {ire prihvatawe supstitucione terapije za zavisnike od
opijata. Potvr|eno je da dru{tva koja mogu da mobili{u
sveobuhvatne i nove pristupe slu`bi za zavisnike od droga,
mogu biti veoma uspe{na u smawewu rizi~nog pona{awa, kao
i u ograni~avawu asocijalnog pona{awa i kriminalne
aktivnosti me|u narkomanima.
Narod za prevenciju (NZP)

— alkohola, duvana i drugih droga —
101 ideja {ta ~initi i kako se suo~iti sa problemima

— duvana, alkohola, droga —
Roditeqi, nastavnici i mnogi gra|anski lideri traè

da budu na~isto kako spre~avati pojavu i {irewe DAD. Mnogi
traè neki nau~ni ili magi~ni odgovor iako je sve {to treba
za spre~avawe problema DAD prakti~no prosta svakodnevna
zajedni~ka aktivnost.
Ako u navedenom 101 na~inu Vi, Va{a grupa za prevenciju
ili zajednica uspe{no sprovedete samo jednu ideju, napretka
}e biti. Ali za{to stati tu? Za{to ne nastaviti razne
aktivnosti sa entuzijazmom i predano{}u, a drugi }e onda
svakako prihvatiti ideju. Ovo }e uve}ati u~e{}e zajednice
bez koje nema uspe{ne primarne prevencije. [iroka upotreba
alkohola, droga, pu{ewe duvana u svetu uzrokuje bolesti,
patwe, tragedije vi{e nego {to se procewuju. Na{i napori se
moraju uve}ati u ponudi ne~eg boqeg, pozitivnog i vrednog sa
okretawem svakog pojedinca prema samokrontroli.
@elimo Vam uspeha u Va{em izboru, podu~avawu i
kretawu prema zdravom dru{tvu, bez duvana, alkohola, i
drugih droga.
1. Podstaknite i ohrabrite qude kroz pojedina~ne razgov-

ore da odaberu na~in ìvota bez duvana, alkohola i droga i
da postanu ~lan grupe „Narod za prevenciju“.
2. Podelite bro{ure sa podacima o posledicama upotrebe
duvana, alkohola i drugih droga i ostavite prostora na
listu papira da svako napi{e svoje vi|ewe o na~inu ìvota
bez DAD.
3. Odlu~ite u grupi da razgovarate o prevenciji, posle nekog
filma o {tetnim supstancama (DAD) ili posle neke ù~ne
sednice.
4. Pozovite kom{ije, prijateqe na „sok“-partiju. Iznesite
letak sa podacima o posledicama upotrebe DAD, istaknite
va`nost individualnog izbora.
5. Naglasite alternativni ìvotni stil. Sa~inite slogan
i pustite u javnost npr. „pravi ìvot — ìvot bez DAD“.
6. Organizujte burne sednice sa lokalnom omladinom u ter-
minu „ve~e u porodici“. [ta ~ovek moè da ~ini na zabavi
ako je odabrao ìvot bez ADD?
7. Obezbedite saradwu nastavnika u veli~awu zdravog
na~ina ìvota. Oni mogu zna~ajno pomo}i u zajedni~kim
naporima spre~avawa pu{ewa, alkoholizma i narkomanije.
8. [tampajte letke, bro{ure, agitke, magazine za mlade,
trezvewa~ke novine i sli~ne publikacije van {kole.
9. Odràvajte porodi~na okupqawa — jednodnevne izlete
izvan ku}e, muzicirawe, kratke razgovore o prevenciji i
zna~aju zajedni{tva u porodici i opasnostima od DAD.
Koristite letke sa podacima. Govorite o zdravim stilovi-
ma ìvqewa i potrebi duhovne snage za sre}u i razvoj
porodice.
10. Organizujte lokalnu grupu „Narod za prevenciju“
pu{ewa, alkoholizma i narkomanije. zatraìte informa-
ciju od JUSPANP-a radi pomo}i u ja~awu Va{e jedinice.
11. Zatraìte od Va{e crkve, xamije ili sinagoge podr{ku da
organizujete okupqawa i ve~erwe zabave gde }e se izloìti
preventivne poruke i podsta}i novi na~in ìvota, ìvot
slobodan — bez duvana, alkohola i drugih droga.
12. Planirajte godi{wu paradu ili festival za isticawe
ideje „pravi ìvot je ìvot bez duvana, alkohola i droga“.
13. Traìte odobrewe za izlo`bu prevencije na va{oj teri-
toriji kada postoji neki skup, kongres politi~ara, prosvet-
nih radnika ili na konferenciji privrede trgovine...
14. Podelite „od vrata do vrata“ uputstva, bro{ure ili
magazine koji }e iznositi preventivne koncepte.
15. Govorite qudima o BZ kad putujete u vozu, autobusu,
avionu i dajte im letak ili nedeqnik koji prikazuje pre-
ventivne koncepte.
16. Istaknite zastave sa izlo`bom postera i letaka.
17. Osmislite javni oglas, plakat, osmislite kako moète sa
grupom, paradom, balom doìveti zadovoqstva i bez alkohola.
18, Obavestite lokalna sredstva informisawa o Va{im
preventivnim aktivnostima. Obezbedite listu podataka i
fotokopije Va{ih publikacija.
19. Obezbedite predstavnika kod Va{ih politi~kih prvaka.

Tri ili ~etiri osobe mogu govoriti o Va{em programu i
ponuditi pomo} zajednici. Isti predstavnici treba da
posete predsednika op{tine, na~elnika policije, direk-
tore {kola, verske lidere, sudije i glavne privrednike.
20. Obavestite putem radija ili TV za 30 sekundi Va{e
gra|ane o Va{oj aktivnosti i zatraìte pomo} za
stvarawe slobodnog dru{tva bez DAD. Ponudite ovo preko
radija ili TV u vreme predvi|eno za javne slu`be.
21. Obezbedite sredstva od lokalnih biznismena ili organi-
zacija za pla}awe radio, TV reklama, oglasa za Va{e
poruke. oglasite podr{ku sponzora.
22. Organizujte telefon slu`bu „milo mi je da Vas upoznam“.
23. Obezbedite radio informacije, pregled o procentima
stanovni{tva koje ne upotrebqava alkohol, duvan i druge
droge.
24. Planirajte lokalnu godi{wu nagradu za „pravi ìvot“ za
osobu u javnom ìvotu koja je najsna`nije uticala na razvoj
zdravog na~ina ìvota bez DAD.
25. Odrìte jednodnevni preventivni seminar. Dve ili tri
zna~ajne osobe iz vrha mogu dati ideje i predloge kako
primewivati preventivne principe NZP.
26. Inicirajte godi{wi preventivni banket, visoko-kul-
turni doga|aj sa vegetarijanskom zakuskom, prvoklasnim
aran`manom i voditeqem. U~e{}e samo po pozivu.
27. Objavite konkurs za preventivnu pesmu.
28. Organizujte porodi~ne grupe za podr{ku nacionalnim
naporima za suzbijawe alkoholizma, pu{ewa i upotrebu
drugih droga.
29. Razgovarajte sa advokatima, privolite ih za wihovu
podr{ku preventivnom programu, protiv alkohola, duvana
i drugih droga.
30. Ostavite preventivne letke u supermarketima, mesar-
nicama, robnim ku}ama.
31. Osnujte „vru}u telefonsku liniju“ za svakodnevno save-
tovawe.
32. Posetite policiju i sudije, upoznajte ih sa Va{im pre-
ventivnim principima i lokalnim preventivnim pro-
gramom. Ponudite im saradwu.
33. Stimuli{ite rehabilitacione grupe (KLA) da govore o
prevenciji.
34. Razgovarajte sa direktorima fabrika ili robnih ku}a i
ponudite im film (skining — rano otkrivawe alkoholizma)
i razgovor sa radnicima posle filma.
35. Zamolite verske predstavnike da oforme specijalnu
grupu u slu`bi ugroènih porodica, a porodice obavestite
da se molite za wihovu pobedu i da ste verske poglavare
ubedili da neguju preventivne principe.
36. Podsetite da postoji kratak upitnik (4 pitawa CAGE)
za rano samootkrivawe alkoholizma, a {to zna~i preven-
ciju i rano le~ewe.
37. Otvore Va{ dom za omladinu. Razgovarajte sa wima,
traìte wihovu pomo} u upoznavawu wihovih vr{waka: o
pu{ewu, alkoholizumu i kori{}ewu drugih droga, o pre-
ventivnim principima, o programima koji traè wihovo
ukqu~ivawe.
38. U~estvujte u koktel partiji, kada je mogu}e, pokaìte
Va{u preventivnu kartu ili letak gde je Va{e pi}e sok.
39. Razgovarajte sa konobarima i dajte im preventivni
letak.
40. Obavestite humanitarne dobrovoqne organizacije i
ponudite im pomo} u suo~avwu sa problemima alkohola,
duvana i drugih droga.
41. Ponudite pomo} odgovaraju}im zakonodavnim organima
radi {to uspe{nije zakonodavne regulative.
42. Obezbedite kvalifikovane spikere i filmove za potrebe
no}nog kluba, a od kluba potraìte finansijsku podr{ku.
43. Pomozite qudima kako da koriste slobodno vreme. Onima
koji imaju problem sa DAD ponudite pozitivne alternative.
44. Iskoristite stru~ni plan i pokaìte ~iwenice o alko-
holu, duvanu i drugim drogama.

45. Po~nite kao omladinski preventivni klub (trezvewa~ko
dru{tvo).
46. „Skinite“ nove ~lanke o duvanu, alkoholu, drogi i iste
iskoristite za poster o potrebi prevencije.
47. Zahtevajte od vlasti op{tine i sela da podrè nedequ
borbe protiv alkoholizma i da neguju prevenciju.
48. Postavite veliku zastavu preko ulice i tako ohrabrite
qude u preventivnom delovawu.
49. Postavite neke postere i znake i mar{irajte okolo gde
su problemi pijewa veliki.
50. Zapo~nite „projekt voda“ — svetski apstinenti da
uìvaju prava, nagla{avajte prava nealkoholi~ara.
51. Traìte od aviokompanija da uvedu nepu{a~ke zone i
naglasite da je ~isti vazduh, bez duvanskog dima, pravo
svakoga.
52. Pazite na povredu nepu{a~ke zone i pozovite ovla{}ene
organe.
53. Predloìte godi{wi dan bez pu{ewa ili nedequ bez
pu{ewa ili podrìte ovakve doga|aje ako ih organizuje
neka druga organizacija.
54. Urgirajte za vidnu deklaraciju svakog alkoholnog pi}a o
procentu alkohola.
55. Traìte od nadle`nih dràvno-ustavnih organa da se
obeleè upozorewa o zdravstveno-{tetnim posledicama
na fla{ama pi}a i kutijama cigareta.
56. Podràvajte zakonodavne mere, a osmatrajte „glavne
dilere“ droga.
57. Pozovite lokalne zdravstvene radnike da otvoreno gov-
ore protiv alkohola, duvana i drugih droga.
58. Traìte da lekari prepisuju mawe opasne lekove i
koriste vi{e prirodne lekove.
59. Protestujte protiv kompanija za majice koje koriste}i
slogane pospe{uju potro{wu duvana i alkohola.
60. Predloìte istim kompanijama alterantivne pozi-
tivne slogane koji upu}uju na nepu{ewe i nepijewe alko-
holnih pi}a.
61. Podstaknite sportske organizacije da organizuju i
sponzori{u bezalkoholne priredbe.
62. Dajte medaqu ili trofej sportskim zvezdama koje su to
postigle bez duvana, alkohola i drugih droga.
63. Ube|ujte TV ku}e da elimini{u indirektnu promociju
duvana, alkohola ili drugih droga u svojim programima.
64. Ubedite glumce da protestuju protiv duvana, alkohola ili
narkomanskih scena.
65. Osnujte studijsku grupu roditeq-nastavnik kao „qudi za
prevenciju (NZP)“.
66. Pi{ite automobilskim udruèwima (AMSS) i
podrìte wihov otvoren govor protiv pripitih voza~a.
67. Dajte omladini nalepnice da realizuju obiman projekat
„sigurna vo`wa — trezan voza~“.
68. Obezbedite saradwu policije u gorwem projektu i u kam-
pawi „kad pije{ — ne vozi“.
69. Odrìte protestni skup protiv dràvne pomo}i proiz-
vo|a~ima duvana i predloìte alternativne kulture, kao
na primer soju, krompir, kukuruz...
70. Za boì}ne praznike obezbedite nealkoholna pi}a i
wihovo sluèwe u preduze}ima, upravama i {kolskim
ustanovama.
71. Traìte da prodavnice zdrave hrane u blizini {kole
istaknu postere protiv duvana, alkohola i drugih droga i
izloè bezalkoholna pi}a.
72. Postavite postere na oglasnim tablama u {koli, mesnim
zajednicama i javnim ustanovama.
73. Organizujte trke „narod za prevenciju“ sa nagradama za
pobednike. Zatraìte javnu obavezu za omladinski preven-
tivni program.
74. Ispi{ite Va{e poruke na balone i podelite iste deci
izvan {kole.
75. Vodite govorni~ko nadmetawe u {koli uz poster i
dobo{arewe za prevenciju.
76. Poku{ajte „dan belih traka“ i toga dana sve pokrovite-
qe na svim mestima simboli~no vezati, obmotati belim
trakama sa svim preventivnim porukama.
77. Organizujte sa op{tinskim zvanicama gradsku izlo`bu
„NZP“ u foajeu Skup{tine op{tine, koju bi otvorio
predsednik op{tine.
78. Planirajte sa direktorima preduze}a prikazivawe
edukativnih filmova o posledicama upotrebe alkohola i
obezbedite kratak razgovor sa radnicima.
79. Iznajmite avion za promociju slogana NZP iz vazduha za
posmatra~e sa zemqe.
80. Pridruìte se voditeqima „èqe slu{alaca“ i uputite
svoje poruke prevencije DAD.
81. Napravite NZP majice.
82. Napravite kartonske lepeze sa NZP porukama za letwe
konferencije.
83. I{tampajte kalendar za pove}awe fonda koji }e
ozna~avati NZP program.
84. Ogla{avajte Va{u adresu NZP grupe u telefonskom
imeniku.
85. Unesite svoje preventivne poruke u nedeqne turisti~ke
bro{ure.
86. Prona|ite prave i totalne apstinente (nepu{a~a,
trezvewaka) u Va{em gradu i zatraìte wihovu pomo} u
Va{em programu.
87. Organizujte na univerzitetu NZPO grupu.
88. Privolite i lobirajte narodne poslanike da podrè
zakonske mere primarne prevencije DAD.
89. Animirajte i okupite javnost za slu{awe o prevenciji
DAD (pisma, {tampa...).
90. Posetite lokalne zatvore i podelite literaturu i fil-
move o prevenciji DAD.
91. Organizujte omladinske kampove za prevenciju DAD.
92. U~estvujte na seminarima za obuku qudi da vode
kreativni ìvot.
93. Obezbedite savetovali{te za odvikavawe od pu{ewa i
aktivnosti KLA.
94. U~estvujte na stru~nim skupovima kod nas i u svetu o
primarnoj prevenciji ADD.
95. Sara|ujte sa OKO i JUSPANP-om.
96. Urgirajte kod verskih lidera da organizuju razgovore i
seminare za vernike o duhovnim vrednostima koje treba
suprotstaviti pusto{i koju ostavqa u du{i i telu upotre-
ba DAD.
97. Urgirajte da verske publikacije inkorporiraju ~lanke sa
prakti~nim sugestijama kako kontrirati DAD.
98. Pi{ite sve{tenim licima i zamolite ih da u svojim
propovedima govore vi{e o {tetnosti i zlu DAD.
99. Predloìte Va{j mesnoj zajednici da postane Centar za
Boqi @ivot.
100. Savetujte vernike da u svojim molitvama, uz bo`ju
pomo}, razvijaju u svom ìvotu samokontrolu, umerenost
i saznawe o patwama koje donosi gubitak samokontrole u
kori{}ewu DAD.
101. Izbegavati osude ali smelo svakome predstaviti preven-
tivne principe i programe.
Ovaj tekst je rezultat moje vi{egodi{we stru~ne saradwe

i li~nog prijateqstva sa g. Ernest H. J. Stid-om, izvr{nim
direktorom ICPA (International Commission for the Prevention of
Alkoholism an Drug Dependency). i idejnog tvorca ovog vida
mobilizacije naroda u prevenciji bolesti zavisnosti.
LITERATURA
1. Adamovi}, V.: Emocije i telesne bolesti, Nolit, Beograd,

1984.
2. Akcioni program borbe protiv alkoholizma, nikotinizma
i narkomanije, KS/3.
3. Al~az, S.: Narkomanija — vrste droga i wihova dejstva,
P/2.
4. Al~az, S.: Narkomanija — faktori rizika, rano otkrivawe
i le~ewe, P/2.
5. Al~az, S.: Pu{ewe kao bolest zavisnosti — supstancijal-
na teorija. Zbornik radova ECPD/1.
6. Alcoholics Anonymus World Services . INC, New York, 1989.
7. Anthenelli, M., Schuckit, A: Affective and anxiety disorders and
alcohol and drug dependence: diagnosis -and trea
ment. Journal of Addictive Diseases12(3) 1993.
LEGENDA:
ECPD/1. — Zbornik radova — Prva me|unarodna {kola za prevenciju
bolesti zavisnosti — ECPD — Evropski centar za mir i
razvoj — Univerzitet za mir Ujediwenih nacija, Beograd,
2003.
P/2. — Praktikum za OKO, JUSPANP, Beograd, 2003.
KS/3. — II jugoslovenska konferencija o nikotinizmu, alkoholizmu i
narkomaniji — zbornik radova, Republi~ki savez BH, Sarajevo,
1977.
KB/4. — Jugoslovenski kongres psihijatara — zbornik radova, Beograd,
1995.
Bolesti zavisnosti • 419
8. Arif, G., Westermeyer, J.: Manual of drug and Alcohol abuse .
Plenum medical book company, New York and London,
1988.
9. Backovi}, A.: Narkomanija. Crveni krst, Beograd, 2001.
10. Baasher T.: Preventing Drug Problems . WHO, VIII-IX, 1985.
11. Ball, K.: Smoking spells Health of . Milions World Health forum,
7, 1986.
12. Batten, L.: Allen. S.: Towards a Smoke-free Environment, Local
Authority Policies and Practice , HEA. Southampton.
1991.
13. Berger, J.: Teorija krize i model bazi~nih oslonaca
li~nosti (BOL). Avalske sveske, Ni{, Institut
za dokumentaciju za{tite na radu, 1881.
14. Begoli, I.: Zdravstveno vaspitawe. Sopstveno izdawe,
pomo} Atholic Relief Services, Pri{tina, 1997.
15. Bern, E.: Koju igru igra{? Nolit, Beograd, 1980
16. Bjegovi}, V. i saradnici.: Zdravstveno vaspitawe u
osnovnim {kolama. Katedra soc. medicine,
Beograd, 1998.
17. Blagojevi}, Q.: Kroz izazove narkomanije — Vodi~ za
roditeqe. Rad, Beograd, 2003.
18. Bojanin, S: Uloga {kole u primarnoj prevenciji bolesti
zavisnosti i delinkvencije mladih. ECPD/1.
19. Bojanin, S.: Tajna {kole. Izdawe autora, Beograd 2002.
20. Botvimn, G. J., Wills, T. A.: Personal and social skils training
Congnitive-behavioral appraches to substance
abuse prevention . Prevention resarch: Deterring drug
ahuse among children and adolescents, national institute
of drug aubse, Rockville, 1985.
21. Borovi}, P.: Pu{ewe i kardiovaskularne bolesti. Kardi-
ologija, Univerzitet u Beogradu, 1994.
22. Bo{kovi}, D.: Alkoholizam èna. Zadu`bina Andrejevi},
Beograd, 1990.
23. Burov, J. Vedernikova, N.: Neurohemija i farmakologija
alkoholizma. Medicina, Moskva, 1985.
24. Bukeli}, J.: Droga u {kolskoj klupi, „Velartra“, Beograd,
1995.
25. Bukeli}, J.: Toksikomanije — duvan, alkohol, droge. „Obe-
lisk“, Beograd, 1987.
26. Bukeli}, J.: Farmakodinamski aspekti i posledice
zloupotrebe psihoaktivnih supstanci, ECPD/1.
27. Bukeli}, J.: Vrste droga, osobine i dejstva. ECPD/1.
28. Bukeli}, J.: Droga u {kolskoj klupi. Velarta, 2002.
29. Bukeli}, J.: Ispovest narkomana - zapisi psihijatra.
30. Visloveki, M.: Stavovi sredwo{kolske omladine prema
razli~itim aspektima alkoholizma. Diplomski
rad, Filozofski fakultet, Beograd, 1986.
31. Vlajkovi}. J.: Teorija i praksa mentalne higijene. Savez
dru{tava psihologa Srbije, Beograd, 1989.
32. Vlajkovi}, J.: @ivotne krize i wihovo prevazilaèwe.
Nolit, Beograd, 1992.
33. Voji}, Z.: Primarna prevencija alkoholizma, narkomanije
i nikotinizma. JUSPANP, 1998.
34. Voji}, Z.: Edukacija edukatora kao vid primarne preven-
cije. ECPD/1.
35. Voji}, Z.: Psihoaktivne supstance i mladi. ECPD/1.
36. Vujovi}, M.: Bolesti zavisnosti kod dece i omladine.
„Zmaj“, Novi Sad, 1999.
37. Vukov, M.: Ose}ajni ìvot savremenog ~oveka i droga.
Prosveta, Ni{, 1995.
38. Vukovi}. V.: Alkoholizam sredwo{kolske omladine.
Diplomski rad, Filozofski fakultet, Beograd,
1978.
39. Vuleti}, Z.: Deca alkoholi~ara, De~je novine, G. Milano-
vac, 1998.
40. Vu~eti}, B.: Kad pi}e pije qude. Zavod za organizaciju
poslovawa, Beograd, 1995.
41. Vu~kovi}, N.: Alkoholizam i Narkomanija. Crveni krst,
Novi Sad, 1997.
42. Vu~kovi}, N.: Rano prepoznavawe narkomanije. Zbornik

radova ECPD/1.
43. Gams, A.: Nagon i norma. „Filip Vi{wi}“, 1995.
44. Ga~i}, B.: Alkoholizam — Bolest pojedinca i dru{tva,
„Filip Vi{wi}“, Beograd, 1995.
45. Glautt, M.: Alcoholism , Teach Yourself Books. Hodder and
Stroughton,London, 1982.
46. Grant, M., Hodgson, R.: Responding to Drug and Alcohol - Prob
lems in the Community . WHO. Geneva, 1991.
47. Gudeq, M.: [kolska omladina — Alkohol, duhan, droge.
Stvarnost, Zagreb, 1983.
48. Despotovi}, A., Igwatovi}, M.: Zavisnost od droga i
lekova — narkomanije. Institut za dokumentaciju
za{tite na radu, Ni{, 1980.
49. Despotovi}, A.: Alkoholizam-etiologija, klinika, le~ewe
i prevencija, Institut za dokumentaciju za{tite
na radu, Ni{, 1980.
50. Despotovi}, A.; Stojiqkovi}, S.: ôvek i droge, Institut
za alkoholizam i narkomanije, Beograd, 1971.
51. Despotovi}, A.: Alkoholna bolest, Medicinska kwiga,
Beograd, 1987.
52. Diagnostic and Statistical monnal of mental– Disorders IDSM
IV. American psychiatric assotiation, Washington, D.C.
1994.
53. Dimitrijevi}, I.: Alkoholizam mladih. Nina pres,
Beograd, 1992.
54. Dimitrijevi}, V.: Zlostavqawa uma / porobqavawe i sred-
stva za{tite. Svetigora, Cetiwe 1998.
55. Dimitrijevi}, Z., Vu~ini}, Z., Ojdani}, M., Mastelica, Z.:
Sveobuhvatni pristup u prevenciji,
Jugoslovenski simpozijum o bolestima zavisnos-
ti, Zavod za bolesti zavisnosti, beograd, 1998.
56. Disorders , Fourth Edition, Revised, Washington, D.C.: American
Psychiatric Association, 1993.
57. Drug Misu se A Basic Briefing, Institut for the Study of Drug
Dependence, London, 1982.
58. \oki}, D.: Za{titite svoje dete od droga. Medicinski
fakultet, Kragujevac, 2000.
59. \orlijevski, L.: Droga na na{em trì{tu, kriminogeni
aspekti zloupotrebe PAS-i i prikaz uzoraka P/2.
60. \ukanovi}, B.: Alkoholizam i porodica. Privredna
{tampa, Beograd, 1979.
61. \uki}, D.: Alkoholizam èna: nastanak, posledice i
le~ewe. Doktorska disertacija, Medicinski
fakultet, beograd, 1995.
62. \ur|evi}, R.: Zdrava psihologija. Ihtis, Beograd, 2000.
63. Erèbet, N.: Zdravqe je najve}e bogatstvo. Crveni krst,
Novi Sad, 1988.
64. Erikson, E.: Identity, youth,. New crisis
York, Faber and Faber,
1968.
65. Europe and the USA, European Bureau for Action on Smoking
Prevention, Brussels. 1996.
66. Ili}, V.: Zdravstveni odgoj. Zavod za za{titu zdravqa
SRH, Zagreb, 1983.
67. Ili}, D.: Narkomanija i Sida. Zbornik radova ECPD/1.
68. International Statistical clasification of diseases and Related health
problems. World health Organization, Geneva, 1992.
69. Jak{i}, @. i saradnici.: Socijalna medicina, praktikum
I, . II
[kola narodnog zdravqa „Andrija {tampar“,
Zagreb, 1983.
70. Jankovi}, A., Jovanovi}, B., Jankovi}-Gaji}.: Prevencija
upotrebe supstanci u saobra}aju — integra-
tivni model. Rukopis, Beograd, 2000.
71. Janovski, N., Nikoli}, D., Pe{i}, I.: Strategija suzbi-
jawa pu{ewa u Srbiji, ECPD/1.
72. Ga{i}, M., Vukovi}, O.: Bolesti zavisnosti i psihija-
trijski poreme}aji. ECPD/1.
73. Jelinek, E. M.: The Disease Concept of Alcoholism. College

and Univ. Press, New Haven, 1968.
74. Jelinek, E. M.: The phases of alcohol addiction.
WHO, Techn.
rep. ser. 48.
75. Jeroti}, V.: Hri{}anstvo i psiholo{ki problemi ~oveka,
Bogoslovski fakultet SPC, Beograd, 1974.
76. Jeroti} V.: Li~nost mladog narkomana, Institut za alko-
holizam i narkomanije, Beograd, 1974.
77. Jeroti}, V.: Uloga vere u prevenciji bolesti zavisnosti.
ECPD/1.
78. Jovanovi}, D.: Pu{ewe — plu}ne bolesti i malignitet.
ECPD/1.
79. Jovanovi}, R.: Programska orijentacija i metodologija
primarne prevencije bolesti zavisnosti.
Institut za alkoholizam i narkomanije, 1977.
80. Jovanovi}, R.: Pu{ewe. Zavod za bolesti zavisnost,
Beograd, 1975.
81. Jovanovi}, R.: Stawe i problemi alkoholizma u SFR
Jugoslaviji. Savezni zavod za zdravstvenu
za{titu, 1976.
82. Jovanovi}, R.: Stawe i problemi narkomanije u SFR Jugo-
slaviji. Savezni zavod za zdravstvenu za{titu,
1976.
83. Jovanovi}, R.: Narkomanija, Socijalna misao, Beograd
84. Jovi} S.: Promocija zdravqa u zajednici, Zna~aj motiva-
cionog postupka i ve{tina komunikacije,
Kongres socijalne medicine Srbije i Crne Gore
(I), Zbornik radova, 2002.
85. Jovi}, S.: Metode zdravstvenog vaspitawa u primarnoj
prevenciji bolesti zavisnosti. ECPD/1.
86. Jovi}evi}-Beki}, A.: Film i moda bez duvana — pazi snima
se. Dru{tvo Srbije za borbu protiv raka, 2003.
87. Jovi~evi}, M.: Za{tita mentalnog zdravqa dece i om
ladine. Medicinska kwiga, 1995.
88. Jovi~evi}, M.: Prevencija alkoholizma i narkomanije sa
aspekta koncepcije op{tenarodne odbrane.
KS/3.
89. Jovi~i}, B.: Bez cigarete jo{ danas. Litopapir,â~ak,
1988.
90. Jovi~i}, B.: Uloga psiholo{kih faktora u prevenciji
bolesti zavisnosti. ECPD/1
91. Joseph, A.: Psihijatrija. Langeov klini~ki priru~nik.
Savremena administracija, Beograd, 1991.
92. Jugoslovenska konferencija (III) o bolestima zavisnosti.
Zbornik saètaka i referata, Zagreb 1984.
93. Jugoslovenska konferencija (II) o alkoholizmu, nikotiniz-
mu i narkomanije. Zbornik radova, Sarajevo, 1997.
94. Jugoslovenski simpozijum (III) o bolestima zavisnosti.
Zbornik saètaka, Zavod za bolesti zavisnosti,
Beograd, 1998.
95. Jugoslovenski Kongres o alkoholizmu i narkomaniji. Kwiga
rezimea, Zavod za bolesti zavisnosti, Beograd, 1995.
96. Jugoslovenski simpozijum Socijalno-medicinski aspekti
pu{ewa duvan, Zbornik radova, Beograd, 1988.
97. Jung. G. K.: Duh i ìvot, Odbrana dela K. G. Junga, kwiga
tre}a, Matica srpska, Novi Sad, 1997.
98. Kapamaxija, B.: Alkoholizam. Crveni krst, Novi Sad, 1973.
99. Kapetanovi}-Bunar, E.: Alkoholizam — ìvotna dva
koloseka. Globus, Zagreb, 1985.
100. Caplan, G.: An approach to community mental health.
Tavistock Publication, London, 1961.
101. Caplan, G.: Principles of preventive psychiatry . Tavistock
Publications, London, 1964.
102. Carpman, C.: Smoking Prevention . An. A-Z of useful ideas.
HEA, Bristol, 1992.
103. Kecmanovi}, D.: Socijalna psihijatrija sa psihijatri-
jskom sociologijom, Svetlost, Sarajevo, 1978.
104. Kecmanovi}, D., Loga, S., Ceri}, I., Markovi}, A.:

Psihijatrija. Medicinska kwiga, Beograd-
Zagreb, 1980.
105. Killoran, A.: The Smoking Epidemic . Counting the cost in
England. HEA., London, 1991.
106. Kjerkegor, S.: Ili. Grafos,
ili 1989.
107. Kova~evi}, M.: Li~nost — razvoj, isku{ewa, stran-
putice i BZ. P/2.
108. Kova~evi}, M.: Nastanak, razvoj i posledice narkomani-
je. P/2.
109. Kova~evi}-ôlovi}, J.: Protiv zloupotrebe droga.
Narodne novine, Zagreb, 1996.
110. Koji}, T.: Alkoholizam i nasle|e. Zavod za izdavawe
uxbenika i nastavna sredstva, Beograd, 1982.
111. Kongres lekara Srbije (VIII). Zbornik saètaka. Srpsko
lekarsko dru{tvo. 1996.
112. Kongres preventivne medicine (VII). Zbornik rezimea.
Srpsko lekarsko dru{tvo, 1995.
113. Kondi}, K.: Psihologija Ja. Nolit, Beograd, 1987.
114. Kosovi}, D.: Stres, îgoja, Beograd, 2004.
115. Kohx, K.: The end tobacco and concer .century J. Natl can-
cer inst. 91, 1999.
116. Kristijana, F.: Mi deca sa stanice zoo, Kairos, Sremski
Karlovci, 1995.
117. Ku{evi}, V.: Zloupotreba droga. Grafi~ki zavod Hrvat-
ske, 1987.
118. Lang, V.: Psihoterapija i terapijska zajednica alkoho-
li~ara. Jumena, Zagreb, 1982.
119. Leavell, H. Clark, G.: Preventivna medicina za lekare u
wegovoj komuni, „Vuk Karaxi}“, Beograd, 1971.
120. Legeti}, B.: Priru~nik za sprovo|ewe programa promo-
cijezdravqa u {koli. Institut za za{titu
zdravqa, Novi Sad, 2005.
121. Lukovi}, Z.: Verske sekte. Dragani}, Beograd, 2000.
122. Mali{i}, V.: ôvek od straha. Partizanska kwiga, 1986.
123. Malu{i}, S.: Metodi vaspitnog rada sa decom kao brana
u prevenciji BZ. P/2.
124. Mari}, J.: Klini~ka psihijatrija. „Silmir“, Beograd,
1995.
125. Marinkovi}, R., Lukovi}, J., Simovi} M.: Pu{ewe i
mladi.
126. Markovi}, P.: Adolescentna kriza. „Velatra“, Beograd,
1996.
127. Maslov, A.: Motivacija i li~nost. Nolit, Beograd, 1982.
128. Me|unarodna klasifikacija bolesti MKB-10 (ICD-10),
Savremena administracija, Beograd, 1995.
129. Mileki}, P.: Zdravqe mladih i alkoholizam, Beograd,
1970.
130. Milenkovi}, S.: Psihoterapija i duhovnost, îgoja,
Beograd, 2001.
131. Mili}, B.: Hemija halucinogenih jediwewa. Univerzitet
tehnolo{ki fakultet, u Novom Sadu.
132. Mili~ec, Z.: Piti ili ne piti. Nik stvarnost, Zagreb,
1968.
133. Milovanovi}, D.: Du{evni poreme}aji — uzrok i posledi-
ca zloupotrebe psihoaktivnih supstanci
bolesti zavisnosti, ECPD/1.
134. Milovanovi}, D.: Li~nost narkomana i porodica.
ECPD/1.
135. Milosavqevi}, M.: Uloga centra za socijalni rad u pre-
venciji bolesti zavisnosti. ECPD/1.
136. Ministri zdravqa protiv duvana. Evropska {kola za
rak (CEE), Vivre, Pariz. 1993.
137. Na|, E.: Zdravqe je najve}e bogatstvo. Crveni Krst,
Novi Sad, 1998.
137. Nani}, M.: Presveta — spasi nas od droge. Srpska
pravoslavna zajednica, [id 2002.
138. Nastasi}, P.: Mesto i zna~ewe sistemskog pristupa u
prevenciji alkoholizma. KB/4.
139. Nastasi}, P., Stankovi}, Z., Voji}, Z.: Mogu}nosti za

pretvarawe teorijskih koncepata u
prakti~ne preventivne programe. KB/4.
140. Nastasi}, P.: Sindrom zavisnosti/zloupotrebe vi{e
psihoaktivnih supstanci kod adolescenata i
mladih. ECPD/1.
141. Nastovi}, I.: Dubinsko — psiholo{ki dijagnosti~ki
praktikum, De~je novine. Gorwi Milanovac,
1985.
142. Neslund,Th.: Speaking Out on Tobacco Issues . ICPA., USA,
1996.
143. Niki}, S., Vujo{evi}, K., Markovi}, M., Miqanovi}, B.:
Ekonomske posledice hroni~ne zloupotrebe
alkohola, Alkoholizam 3-4 Beograd, 1980.
144. Nikoli}, D.: Bolesti zavisnosti u Jugoslaviji i svetu.
Zdravstvena za{tita, 6, 1998.
145. Nikoli}, D.: Bolesti zavisnosti — aktuelni trenutak
i perspektiva. P/2.
146. Nikoli} D.: Du{evno zdravqe, du{evni poreme}aji i psi-
hijatrijska za{tita u Jugoslaviji. Engrami.
vol. 19. br. 4, Beograd 1997.
147. Nikolic, D.: Mental Health and Mental Disorders. Yugoslav
Survey, Quarterly I, 1997.
148. Nikoli}, D., Nikoli}, Z.: Kako suzbijati narkomaniju i
alkoholizam u zajednici? Prevod — Savezni zavod
za za{titu i unapre|ewe zdravqa, Beograd, 1995.
149. Nikoli}, D.: Svetska zdravstvena organizacija —
antipu{a~ki pokret u svetu. ECPD/1.
150. Nikoli}, D.: Pu{ewe ili zdravqe. Savezni zavod za
za{titu i unapre|ewe zdravqa, 1997.
151. Nikoli}, D., Dimitrijevi}, D: Nasilna smrt u
Jugoslaviji, 1951.-2000. — Samoubistva, ubistva,
zadesi, studija ARS Libri, Beograd, 2003.
152. Nikoli}, D.: Sveobuhvatni program prevencije bolesti
zavisnosti — op{tinski interventni program
(OKO) ECPD/1.
153. Nikoli}, D.: Stawe i problemi alkoholizma u SFR
Jugoslaviji. Savezni zavod za zdravstvenu
za{titu, materijal za Savezni Komitet za rad,
zdravstvo i socijalnu politiku i Saveznu
Skup{tinu. Beograd, 1986.
154. Nikoli}, D.: Pu{ewe duvana — po{ast savremenog sveta.
Savezni zavod za zdravstvenu za{titu, Beograd,
1977.
155. Nikoli}, D.: Possibilities for the Prevention of Depend
Diseases. World Congress for the Prevention of
Alcoholism and Drug Dependency, Nice, 1986.
156. Nikoli}, D.: Rad sa lokalnim vlastima, masmedijima i
udruèwima gra|ana u primarnoj prevenciji BZ.
P/2.
157. Nikoli}, Z.: Metodi vaspitnog rada i program preven-
cije BZ. P/2.
158. Nikoli}, Z.: Pu{ewe — najrasprostrawenija BZ-i i
posledice. P/2.
159. Nikoli}, Z.: Pu{ewe — definicija, rasprostrawenost,
mogu}e mere prevencije i odvikavawa. P/2.
160. Niki}, S.: Alkohol kao otrov. ECPD/1.
161. Nicovi}, M.: Nacionalna strategija za kontrolu droga.
Unija bezbednosti, Beograd, 2003.
162. Novkovi}, M.: Porodi~ni bukvar. Kub, Beograd, 2000.
163. Nutbean, D.: Smoking and Scoolchildren in Wales-a – New
Programme. Education and Health, 6, 1988.
164. O'Neill, P.: Health Crisis .2000 WHO, Cophenhagen, 1983.
165. Opali}, P.: Stavovi stanovni{tva prema alkoholizmu,
narkomaniji i pu{ewu kao aspekt prevencije
bolesti zavisnosti. ECPD/1.
166. Orlova, E.: Narkomanija — greh ili bolest. Svetigora,
Cetiwe, 2001.
167. Office of National Drug control Policy – National Drug control
strategy. Washington, White House, 1996.
168. Pavlovi}, M.: Bolesti zavisnosti i radna sposobnost.
ECPD/1.
169. Papovi}, [., Kulenovi}, F., Papovi}, M.: Moderno
zdravstveno vaspitawe — brana bolestima zav-
isnosti. Svjetlost, Sarajevo 1988.
170. Para~ki, H.: Borba u suzbijawu i spre~avawu alkoholizma
i pu{ewa. KC/3.
171. Patrijarh Pavle: Pravoslavqe i bolesti zavisnosti.
Zbornik radova, Religija i du{evni ìvot,
Beograd, 1994.
172. Petrovi}, D.: Depresije mladih i droga. „Astra“, Kragu-
jevac, 1997.
173. Perkins, W. M., A. McMurtie: Perkins Nancy Raising Drug –
Free Kids in Drugs – Filled Word, Hazeland. USA,
1986.
174. Petrovi}, S.: Droga i qudsko pona{awe. De~je novine,
Beograd, 1998.
175. Petrovi}, S.: Droga i qudsko pona{awe, Partenon,
Beograd, 2001.
176. Petrovi}, S.: Psihoterapija i duhovnost, îgoja,
Beograd, 2001.
177. Pe{i}, D.: Pasivno pu{ewe i pomo} pu{a~ima. P/2.
178. Plav{i}, Z.: Mogu}nosti sekundarne prevencije pu{ewa
— odvikavawe, savetovali{te. P/2.
179. Popadi}, G.: Pona{awe — stil ìvota kao rizik za
razvoj BZ. P/2.
180. Popadi}, G.: Rad sa roditeqima, vaspita~ima, pedagozi-
ma, psiholozima u prevenciji BZ. P/2.
181. Popovi}, D. : Alkoholizam — bauk ili re{iv problem.
Savremena administracija, 1998.
182. Popovi}, [.; i sar.: Moderno zdravstveno vaspitawe —
brana bolestima zavisnosti, Sarajevo, 1988.
183. Porter, L., and oth.: The law and the treatment of drug and al cohol
dependent person. WHO. Geneva, 1986.
184. Potrebi}, J.: Klubovi le~enih alkoholi~ara i wihova
mogu}a uloga u prevenciji BZ. P/2.

185. Potrebi}, J.: Priru~nik o alkoholizmu. „Socijalna
misao“, 1995.
186. Prevention and controling drug obuse. WHO, Geneva, 1990.
187. Prostran, M.: Mehanizam stvarawa zavisnosti. ECPD/1.
188. Prostran, M.: Pu{ewe i zdravqe. Simpozijum, Zbornik
radova, Soko bawa, 1983.
189. Prostran, M.: Pu{ewe i odvikavawe od pu{ewa. Zbornik
radova, Savetovawe (HLV) pulmologa, Beograd,
2002.
190. Radmilovi}, V.: Osnovne smernice prevencije pu{ewa
duvana. ECPD/1.
191. Radmilovi}, V.: Pu{ewe, ìvotna sredina i zdravqe.
Velarta, Beograd, 1996.
192. Radmilovi}, V.: Reanimacija programa „Pu{ewe ili
zdravqe“. Velarta, Beograd, 1998.
193. Radmilovi}, V.: [tetni sastojci duvanskog dima na
zdravqe naroda. ECPD/1.
194. Radmilovi}, D.: Upotreba droga u postkomunisti~kim
dru{tvima — nacrt strategije politi~ke kon-
trole. Beograd, 1991.
195. Radojkovi}, M.: Uloga mas-medija u prevenciji bolesti
zavisnosti. ECPD/1.
196. Radmilovi}, V.: Kancerogenost duvanskog dima i preven-
cija pu{ewa. II Jugosavetovawe o proizvodwi i
preradi duvana, Ni{, 1995.
197. Radojkovi}, M.: Uloga masmedija u prevenciji bolesti zav-
isnosti. ECPD/1.
198. Radulovi}, D.: „Drug use in Post-communist Societies”. White
house: The National Drug Control Strategy, Washington,
2002.
198. Radulovi}, D.: Sociolo{ki aspekti zloupotrebe psi-
hoaktivnih supstanci. ECPD/1.
199. Raki}, D.: Pu{ewe, alkohol i fizi~ke aktivnosti. Dok-
torska disertacija, Novi Sad, 1995.
200. Religija i du{evni ìvot. Zbornik radova, Zavod za

bolesti zavisnosti, 1994.
201. Report of the Seventh Norld Congres for the Prevention of Alco
holismus and Drug Dependency.. ICPA, Brislane,
Australia, 1988.
202. Ringl, E.: Da odbaci{ ìvot. Oko tri ujutro, Zagreb,
1983.
203. Richardson, A., Goldschmidt, L.: Prenatal alcohol, Marijuana and
Tobacco use: infant mental and motor development. neu-
rotoxicol and Teratol, 17, 1995.
204. Savi}, D.: Droge i mladi. Crveni krst, Novi Sad, 1987.
205. Savi}, M.: Doma}i lekar, Politika, 1992.
206. Sedmak, T.: Umereno pijewe. ECPD/1.
207. Sedmak, T.: Prikriveni alkoholi~ar. ECPD/1.
208. Shapiro, S.: Alkohol i ostale droge, Soros fond,
Jugoslavija, 1994.
209. Simpozijum domova zdravqa (I) SRJ: Zbornik radova, Dom
zdravqa Novi Sad, 1995.
210. Skot, P.: Svet koji ~eka da se rodi. Narodna kwiga, 1994.
211. Skupwak, B.: Pu{ewe ili zdravqe — Zdravi grad. Zavod za
organizaciju i ekonomiku zdravstva, Zagreb,
1988.
212. Smajki}, A.: Alkoholizam — uzroci i posledice. Sarajevo,
1968.
213. Smajki}, A.: Socijalna medicina. Institut za Socijalnu
medicinu, Sarajevo, 1988.
214. Smajki}, A., @arkovi}, G., \umhur, M., Jela~a, P.:
Prevencija alkoholizma i drugih toksikomani-
ja. KS/3.
215. Smoke still gets in her eyes. ASH. Group on women and smok ing,
Scotland, Stanley Press, Dewsbury, 1990.
216. Smoking among Secundary School Children in England in 1986.
HMSO., London, 1987.
217. Smoking and Health. Public Health Servis, US. Department of
Health Education and Welfare, 52, 1972.
218. Smoking the Facts. Health Education Authority, London, 1991.
219. Smoking, drinking and drug abuses in European region. WHO,
Geneva, 1997.
220. Staki}, M., Milenkovi}, G., @egarac, M.: Program pri-
marne prevencije za pred{kolski uzrast. Zavod za
BZ. Beograd, 1993.
221. Stanimirovi}, D.: Formirawe OKO-a za prevenciju BZ, rad i
problemi u lokalnoj zajednici, Primer iz prakse. P/2.
222. Stankovi}, Z.: Alkoholizam od prve do posledwe ~a{e.
Kreativni centar, Beograd, 1995.
223. Stankovi}, Z.: Alkoholizam i porodica. ECPD/1.
224. Stankovi}, Z.: Alkoholizam mladih. Crveni krst,

Beograd, 2001.
225. Stankovi}, Z.: Piti ili ne piti? Glupog li pitawa.
Ministarstvo prosvete i sporta, Srbije, 2003.
226. Statisti~ki godi{wak o narodnom zdravqu i zdravstve-
noj za{titi u SR Jugoslaviji. Savezni zavod za
za{titu i unapre|ewe zdravqa, 1971-1998.
227. Statisti~ki godi{wak Jugoslavije, Savezni zavod za sta-
tistiku, 1998.— 2001.
228. Stoiqkovi}, S.: Psihijatrija sa medicinskom psi-
hologijom. Medicinska kwiga, Beograd-Zagreb,
1973.
229. Stojiqkovi}, S.: Alkohol i du{evno zdravqe, Dispanzer
za le~ewe alkoholi~ara, Beograd, 1964.
230. Stojovi}, R.: Alkoholizam i narkomanija — dru{tveni
problem.
231. Stojovi}, R., Pepi}, N.: Narkomanija — sociomedicinski
problem.
232. Sumrak, D.: Doma}i lekar, Politika, 2004.
233. Timoti}. B., Jawi} M., Ba}i} S., Jov~i} S. i Mili},
Socijalna medicina, Velarta Beograd, 2000.
234. Tobaco Developing World. International Tobacco Growers Asotia
tion, England, 1990.
235. Tomi}, B.: Zdravstveno vaspitawe. Institut za
zdravstveno vaspitawe, Beograd, 1976.
236. Trbi}, V.: Alkohol droga broj jedan. Faze razvoja alko-
holizma. P/2.
237. Trbi}, V.: Rana dijagnostika i skrining alkoholizma
kroz rad savetovali{ta. P/2.
238. Tsahalidis, J.: Istraìvawe stavova prema du{evnim
bolesnicima, alkoholi~arima i narkomanima u
gr~koj populaciji. Diplomski rad, Filozofski
fakultet, Beograd, 1991.
239. The Health Consequences of Smoking : Nikotin Addiction.A
Report of the Surgeon General, Office on Smoking and
Health U.S., 1988.
240. The Smoking epidemic. Health Education Authority, London,1991.
241. UN.: Global illici drug .trends Unitite nation office for Drug
Control and Crime prevention. Geneva, 1999.
242. UN INCB.: Annual Report of the international narcotic control
Board for 2000. Vienna, 2001.
243. UNDCP: Drug and development. New York, 1966.
244. UNDCP: Economic and Social consequences of drug abuse and
Trafficking. New York, 2000.
245. UNDCP: The social impact of drug abuse. New York, 1966.
246. UHINCB: Annual report of the international Narcotic contol Board
for 2001., New York, 2002.
247. Farrell, M., Howes, S., Belington, P., Brugha, T., jenkins, R.,
Lewis, G., Marsden, J. Taylor, C., Meltzer, H.: Nicotine,
alcohol and drug depedence and psychiatric comorbidity.
Br. j. Psychiatry, 17, 2001.
248. Farren, C.: Smoking Prevention. An. A-Z of useful ideas. HEA.,
Bristol, 1992.
249. Fenihel, O.: Psihoanaliti~ka teorija neuroza.
Medicinska kwiga, Beograd-Zagreb, 1961.
250. Florenzano, R.: Preventing Alcohol Problems. WHO, VIII-IX,
1985.
251. Fourth Report of the Independent Scientific Committee on

Smoking and Health. London, HMSO; 1988.
252. Frojd, S.: Odabrana dela I-VIII . Matica Srpska, 1979.
253. From, E.: ôvjek za sebe, Naprijed, Zagreb, 1996.
254. Hartman: Psihologija Ja i prilago|avawe, Kondi}, K;. —
Psihologija Ja, Nolit, 1987.
255. Hrwica, S.: Op{ta psihologija sa psihologijom
li~nosti. Nau~na kwiga, Beograd, 1990.
256. Hudolin, V.: Alkoholizam. Stvarnost, Zagreb, 19„.
257. Hudolin, V.: Alkoholizam i druge ovisnosti. Medicinska
naklada, Zagreb, 1977.
258. Hudolin, V.: Alkoholizam — priru~nik za vi{e razrede
osnovnih {kola. Medicinska naklada, Zagreb,
1977
259. Savez protiv alkoholizma SR Hrvatske, Zagreb, 1968.
260. Hudolin, V.: Alkoholizam. Jumena, Zagreb, 1979.
261. Hudolin, V.: Istina o drogama. Jumena, Zagreb, 1982.
262. Hudolin, V.: Mala enciklopedija alkoholizma. „Pano
rama“, Zagreb, 1965
263. Hudolin, V.: Ovisnost o alkoholu i drugi alkoholom iza-
zvani poreme}aji. Psihijatrija tom II.
Medicinska kwiga, 1989.
264. Hudolin, V.: Psihijatrija. Jumena, Zagreb, 1981.
265. Health or Smoking? Royal, College of Physicians, Pitman, Lon-
don, 1983.
266. Health Update. Health Education Authority 2, Smoking, London,
1991.
267. Healthy People. National Health Promotion and Disease Preven-
tion Objectives. Public Health Service, Washington, 1991.
268. Henderson, M., and oth.: Alcohol and the workingplace . WHO,
67, Copenhagen, 1996.
269. Ceki}, J.: Pu{ewe, navika i odvikavawe. Medicinska
kwiga, 1978.
270. Ceri}, I.: Zavisnost od droga, Psihijatrija tom II,
Medicinska kwiga Beograd-Zagreb, 1989.
271. Crevar, S.: Metodologija rada sa mladima po tipu
radionica i vr{wa~ka edukacija. P/2.
272. ânak, M.N.: Biti, raditi, imati. Tok — pokret
Evropske inicijative, Novi Sad 2001.
273. îkari}, S.: Kolumbo je kriv, Rak, Dru{tvo Srbije za
borbu protiv raka, 2004.
274. îkari}, S.: Spre~iti, otkriti, le~iti, Rak. Dru{tvo
Srbije za borbu protiv raka, 2006.
275. Xeletovi}, A.: Mladi i duvan, Rak — Dru{tvo Srbije za
borbu protiv raka, 52. 2004.
276. Xeletovi}, A., Vlajkovi}, M.: Zdravstveni radnici i
kontrola duvana. Savetovawe, 06.12.02.
277. [ipeti}-Gruju~i}, S.: Istraìvawa u oblasti bolesti
zavisnosti. Zbornik radova Medicinska naklada,
Zagreb, 1977
278. [padijer-Xini}, J.: Socijalna patologija. Zavod za
izdavawe uxbenika i nastavna sredstva, Beograd,
1988. Narkomanije. Socijalna misao, 4, 2001.
279. [tampar, A.: Narodna ~itanka o alkoholu. Hrvatski
{tamparski zavod, Zagreb, 1919.
280. [terni}, M.: Pu{ewe danas. Nip „Partizan“, Beograd,
1982.
281. WHO: „It Can Be Done “, A Smoke-free Europe., Europen Series,
30, 1988.
282. WHO.: Controlling the Smoking Epidemic ., Technical Rep. Ser.,
636, 1979.
283. WHO.: Drug dependance and Alcohol Related problems: A
man ual for Community Health Workers, -with gui
lines for Trainers, Geneva, 1986.
284. WHO.: Smoking and its Effects on Health., Technical Rep. Ser.,
568, 1975.
285. WHO.: Smoking Control strategies in Devaloping ., Countr
Technical Rep. Ser., 695, Geneva, 1983.
286. WHO.: Tobacco or Health . Report by Director general, Doc. A-
41/4, 1988.
287. WHO: Prevention and Control of Alcohol and Drug . Abuse

Copenhagen, 1983.
288. WHO: Smoking and Health ., Weekly Epidemiological Record,
15, 1987.
289. WHO: Targets for Health. Copenhagen,
for All 1985.
290. WHO: A 5 Year Action Plan – Smoke free Europe., Copenhagen,
1988.
291. WHO: Smoking, Drinking and Drug Abusus in Eur. Region. Ge-
neva 1997.
292. WHO: The Physician s Role. Smoke-free Europe., Copenhagen,
1989.
293. WHO: International Quit and Win Smoking, 1998.
294. WHO: Aging and working capacity. TRS 835, Geneva, 1993.
295. WHO: Osloboditi novo pokoqewe od duvana. Dru{tvo
Srbije za borbu protiv raka, prevod, 1987.
296. WHO: The economics of alcohol policy. Regional Publication,
European series N 61, 1995.
297. WHO: Alcohol in Europe, a Health Perspective. Regional Office
for Europe. Copenhagen, 1995.US congres: Alcohol and
Health. New Knowledge, june. 1974.
298. WHO: Regional Publication. Europien Series. N 67 1996.
299. WHO: Management of drinking. Regional Problem Publication.
Europe Series. N 32.
300. WHO: Health 21. Europen Health for All. Series 5, 1998.
301. WHO: World No-Tobacco Day. Special issue Advisory kit. WHO
Regional Office for Europe, Copehhagen. 1987.-2002.
302. WHO: Targets in Support of the European regional Strategy for
Health for all. Copenhagen, 1986.
303. WHO Euro: Tobacco smoking, in Air quality guidelines for
Europe, Kopenhagen, 1987.
304. WHO Euro: Prevention in primary. CINDI, care Kopenhagen,
2000,Yearbook.
SADR@AJ
PREDGOVOR 5
UVOD 11
— Razvojni put BZ-i 15
— Li~nost — presudna za razvoj BZ-i 18
— Ra{irenost bolesti zavisnosti 21
— Mladi, cigarete, alkohol i droga 23
— Tinejxeri su ugroèni 26
H ME\UNARODNA KLASIFIKACIJA
BOLESTI ZAVISNOSTI 29
SZO defini{e 4 stawa kod upotrebe PAS-i 30
PU[EWE DUVANA
UVOD 35
Istorijski osvrt 37
Svojstva duvana 38
[ta je pu{ewe? 41
— Pu{ewe je „odabrano robovawe“ 43
— [ta je pasivno — prinudno pu{ewe? 44
— Pasivno pu{ewe ubija — pu{ewe nije li~na

stvar 45
Kakvi su pu{a~i 47
— Li~nost pu{a~a 48
— Gde su najtvrdokorniji pu{a~i 50
— Pravila o lepom pona{awu pu{a~a 51
Rasprostrawenost pu{ewa 52
Uzroci pu{ewa 55
— Za{to qudi pu{e? 56
Pu{ewe — bolest zavisnosti 58
Pu{ewe i zdravqe 60
— Pu{ewe i saobra}ajne nesre}e 62
Pu{ewe i mladi 62
— [ta mlade goni da pu{e? 64
— Kako roditeqi da spre~avaju pu{ewe mladih? 65
— Kada mladi postaju zavisni od duvana? 66
— Deca, mladi i sport bez duvana? 66
— Mladi a pu{ite — za{to? 67
Pu{ewe i èna 70
— Pu{ewe i trudno}a 72
Pu{ewe i ekonomske {tete 73
— Pu{ewe je preskupa bolest 74
— Pu{ewe duvana, zdravqe i dràvni buxet 76
Bolesti pu{ewa 77
— Pu{a~ki katar plu}a (du{nica) 79
— Hroni~na opstruktivna bolest plu}a 81
— Rak plu}a pu{a~a 82
— Pu{a~ko srce 83
— Pu{a~ka noga 85
— Pu{ewe i ~ir èluca 86
— Pu{ewe i seks 86
Pu{ewe i umirawe 87
Pu{ewe i zdravstveni radnici 88
Deklaracija zdravstvenih radnika Evrope 91
Ocene i zakqu~ci Simpozijuma o pu{ewu 92
Antipu{a~ki pokret 94
— Poveqa protiv pu{ewa duvana 97
— Poveqa o politici pu{ewa duvana 98
— Antipu{a~ki pokret u Jugoslaviji 99
— Pu{ewe ugroàva ìvot 100
— Svet se organizovano bori protiv pu{ewa 101
— Koliko kaznena politika smawuje pu{ewe? 103
— Slogani o pu{ewu i zdravqu 104
— Svetski dan borbe protiv pu{ewa 31. maj 105
— Reforma kulture pu{ewa 107
Kako ostaviti pu{ewe? 108
— Postepeno odvikavawe od pu{ewa 110
— Nagao prekid pu{ewa 111
— [ta posle prestanka pu{ewa? 112
Zakqu~na razmi{qawa o pu{ewu 112
— Pu{ewe duvana — neki pokazateqi 119
Ugovor o kontroli duvana Srbije i Svetske
zdravstvene organizacije 120
ALKOHOLIZAM
UVOD 125
Istorijski osvrt 128
Svojstva duvana 130
Alkoholna pi}a 133
Za{to pijemo alkoholna pi}a? 135
— Zablude o alkoholizmu 138
[ta je alkoholizam? 140

— Za{to je alkoholizam bolest zavisnosti? 143
— Re~eno o pijewu 144
Definicija alkoholizma 145
— Rasprostrawenost alkoholizma 147
Uzroci alkoholizma 150
— Etiopatogeneza alkoholizma 154
Razvoj alkoholizma 155
Tipologija alkoholi~ara i alkoholizma 160
Ko je alkoholi~ar? 164
— Samodijagnostika alkoholizma — testovi 167
— Dnevnik pijewa alkoholnih pi}a 169
— Alkoholi~arsko pona{awe 170
— Li~nost alkoholi~ara 171
Pijanstvo 173
— Stepen i stadijum pijanstva 175
— Mamurluk 177
Alkoholizam i zdravqe 177
Telesna oboqewa 178
— Ciroza jetre 179
— Katar `drela i jedwaka 180
— Katar èluca 181
— Katar creva 181
— O{te}ewa srca 181
— Pove}ani krvni pritisak 182
— Zapaqewe gu{tera~e 182
— O{te}ena koà 183
— Tumori alkoholi~ara 183
Nervna oboqewa 183
— Atrofija mozga 184
— Zapaqewe ìvaca 184
— Alkoholna padavica 185
Du{evna oboqewa 186
— Alkoholno ludilo 186
— Alkoholna halucinoza 187
— Patolo{ka qubomora 188
— Korsakovqevo ludilo 188
— Alkoholna izlapelost 189
— Patolo{ko napito stawe 190
Alkoholizam i porodica 191
— Brak alkoholi~ara 192
— Deca alkoholi~ara 194
Alkoholizam i mladi 195
— Adolescentno doba i alkohol 198
— Mladi, alkohol i brak 200
Alkoholizam i èna 201
— @ena, alkohol, trudno}a i prostitucija 203
Alkoholizam radnika 204
Alkoholizam i selo 206
„Nevidqivi“ alkoholi~ari 208
Alkoholisanost i saobra}aj 210
Alkoholisanost i kriminalitet 213
Le~ewe alkoholi~ara 214
— Savremeno le~ewe alkoholi~ara 216
— Fazno le~ewe alkoholi~ara 221
— Recidiv alkoholi~ara 222
Klubovi le~enih alkoholi~ara 223
— 8 pravila pona{awa le~enih alkoholi~ara 225
@ivot bez alkohola 226
— „Umereni“ potro{a~i alkohola 227
— @ivor bez alkohola — totalna apstinencija 227
Alkohola i duvan 228

— Protiv alkoholizma, zajadno 230
NARKOMANIJA
UVOD 237
— Na{a narko scena 239
Istorijski osvrt 241
[ta je narkomanija? 243
— Definicija narkomanije 245
Rasprostrawenost narkomanija 249
— Cvetaju kriminal i trgovina drogom 250
— Putevi droge 250
— Narkomanija je „samoubistvo“ 253
— Narkomanija svetsko zlo — u dnevnoj {tampi 254
Uzroci narkomanija 259
Trofaktorska geneza narkomanije 261
— Za{to roditeqi ne uo~e rano drogirawe
deteta? 264
Razvoj narkomanija 265
Posledice narkomanija 267
— Klasifikacija i fenomenologija narkomanija 268
— Klasi~na i adolescentna narkomanija 270
Vrste, dejstva i podela droga 271
I — Depresori CNS-a 272
II — Psihostimulansi 279
III — Halucinogeni 284
IV — Kanabis 286
— Novodizajnirane sinteti~ke droge 291
— Politoksikomanija 292
Smrtnost narkomana i znaci trovawa prema
vrsti droga 293
Li~nost narkomana 295
— Da li se narkoman ra|a? 297
— Kada na{a omladina proba drogu? 298
Psiholo{ki odbrambeni mehanizmi narkomana 299
— Profil jugonarkomana 301
Rana dijagnostika narkomana 302
Le~ewe narkomana 304
Savremeno le~ewe narkomana 305
CIP - Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd
616-056.8
613.81/.84
NIKOLI], Dragoslav
BOLESTI ZAVISNOSTI: pu{ewe, alkoholizam i
narkomanija: kwiga za svaku porodicu / priredio dr Dragoslav
Nikoli} - 2. izdawe, dopuweno i osavremeweno. - Beograd :
Narodna kwiga - Alfa , 2007. (Beograd : Alfa). - 448 strana :
ilustr. ; 20 cm - ( Biblioteka Posebna izdawa / Narodna
kwiga - Alfa / : kwiga broj 236)
Tira` 2.000. - Bele{ka o piscu: str. 439.

— Bibliografija: 418-436
ISBN 978-86-331-3147-6
a) Bolesti zavisnosti
COBISS.SR-ID 140586508
I izdawe - Socijalna misao, 2000.

— Te{ko}e u le~ewu narkomana 307
Osnovi jedinstvene medicinske doktrine za le~ewe
i rehabilitaciju narkomana u Jugoslaviji 309
I — Definicija i ciqevi 309
II — Osnovni principi organizacije, le~ewa i reha-
bilitacije narkomana 310
III — Osnovi metodologije le~ewa narkomana 310
Narkomanija i kriminalitet 312
Narkoman za volanom 314
Dru{tvena reakcija 315
— Na{a vlast u borbi protiv narkomanije 318
— Nova strategija u radu sa narkomanima 319
Kako spre~avati {tete narkomanija? 320
Zablude o drogama 322
— Kako rano za{tititi decu i omladinu
od droga? 324
— Kako prepoznati u ku}i narkomana? 326
— Roditeqi i wihov narkoman 326
— Roditeqi narkomana prave gre{ke 328
Argo jezik narkomana 329
Ilustracije vrsta opojnih droga 333
PRIMARNA PREVENCIJA
BOLESTI ZAVISNOSTI
— Za{to je primarna prevencija BZ-i „IN“? 355
— [ta obezbe|uje uspeh primarne prevencije
BZ-i? 356
Zadaci zdravstvenih radnikau prevenciji 359
Sveobuhvatni program primarne prevencije
bolesti zavisnosti 361
Generalni ciqevi nacionalne strategije
... Kwiga sublimira dosada{wa saznawa i iskustva autora iz za
oblasti bolesti zavisnosti u svetu i kod nas, pruàju}i ~i-
taocu zna~ajne aktuelne ~iwenice, neophodne za razumevawe kotrolu
uzroka, razvoja, dijagnostike, le~ewa i metoda prevencije, droga 365
odnosno spre~avawe pojave i {irewa pu{ewa duvana, alko-
holizma ili narkomanija i to pomo}u – samoza{tite, samopo- —
mo}i, uzajamne za{tite, porodi~ne i dru{tvene za{tite. Pi-
sana stru~no, pa ipak razumqivo i „obi~nom“ ~itaocu, delo-
va}e podsticajno na potrebu da se qudi ukqu~e u organizova-
ne grupe koje se aktivno bore protiv ove, kako u svetu tako i
kod nas, rastu}e socijalne patologije. Za pedagoge, socijalne
radnike psihologe, zdravstvene radnike; humanitarne orga-
nizacije... bi}e ovo dragocen priru~nik.
Iz recenzije:
Prim. dr sci Bo{ko Jovi~i}
... I{~itavao sam ponovo stare autore, poznate humaniste,

Dani}a, Popovi}a, Tasi}a, Pavlovi}a, Ili}a, [tampara...
Nametnuo mi se utisak da su ti qudi davne pro{losti
razmi{qali o alkoholnoj zavisnosti (ba{ tako su govorili)
na na~in koji bi i danas mogao biti prihvatqiv. Iako su
ve}ina bili lekari, nigde se ne vidi da su zastupali tezu o
alkoholizmu kao iskqu~ivo, ili bar prete`no, zdravstve-
nom problemu. Socijalni momenat je bio u prvom planu, a iz
toga opredeqewa da zlo treba spre~iti u korenu, a to najbo-
qe mogu porodica, {kola i socijalna sredina.
Kada sam ponovo i detaqno pro~itao rukopis BOLESTI ZA-
VISNOSTI do{ao sam do nesumwivog zakqu~ka da je autor
dr Nikoli} potpuno na liniji navedenih velikana iz pro-
{losti. Psihijatar u struci, antipsihijatar u alkohologiji;
prevencija u prvom planu, a ona po~iwe i odvija se u porodi-
ci, obdani{tu, {koli, socijalnoj sredini... Razmi{qam da
bi najidealnije bilo kada bi ovu kwigu porodica ~itala
kolektivno (porodi~na tribina).
Iz recenzije:
Radul Jovanovi}
Sveobuhvatni dràvni program primarne

prevencije 366
— Zdravstveno vaspitawe i prevencija BZ-i 369
— Stubovi primarne prevencije Bolesti
zavisnosti 372
— Za{to je {kola temeqni stub prevencije
Ro|en u selu Samaila, Kraqevo 1928. u porodici seo-
skog doma}ina kao jedinac oca Vojimira i majke Grozdane,
ro|ene Petrovi}. Osnovnu {kolu je zavr{io u rodnom selu
(od 1945. osmogodi{wa {kola „Petar Nikoli}“), a gimnazi-
ju u Kraqeva~koj „realki“ sa odli~nim uspehom, a od drugo-
va zvani „Tesla“.
Diplomirao na Medicinskom fakultetu u Beogradu (9,1
sredwa ocena), a tokom studija medicine dobio Oktobarsku
nagradu grada Beograda. Specijalizaciju iz neuropsihija-
trije zavr{io 1965. a subspecijalizaciju sudska psihijatri-
ja 1969. Primarijat stekao 1975. a doktorirao 1984. – tema
„Medicinski i socijalni aspekti psihoza u Srbiji“.
Dr sci Radio u Domu zdravqa u Sjenici – planska raspodela:
DRAGOSLAV porodi~ni lekar, {ef de~ijeg dispanzera (zavr{io prvu
NIKOLI] {kolu prof. Vukana ]upi}a – „De~iji dispanzer u za{titi
zdravqa dece“) i {ef porodili{ta; u Medicinskom cen-
primarijus tru u Kraqevu – na~elnik neuropsihijatrijske slu`be i
prakti~no jedan od osniva~a iste; profesor Medicinske {kole u Kraqevu; u Saveznom
zavodu za za{titu i unapre|ewe zdravqa – izvr{ni organ Saveznog ministarstva za
rad, zdravstvo i socijalnu politiku SFRJ – bio je: Vi{i savetnik za mentalno zdra-
vqe; redovni ~lan Savezne komisije za opojne droge; sekretar Savezne komisije za
mentalno zdravqe; zamenik direktora i rukovodilac slu`be za zdravstvenu stati-
stiku Zavoda; ekspert Svetske Zdravstvene Organizacije (SZO); Direktor i profe-
sor Prve me|unarodne postdiplomske {kole – „Primarna prevencija Bolesti zavi-
snosti (pu{ewe, alkoholizam, narkomanija) ECPD – Evropski centar za mir i razvoj
Univerziteta za mir Ujediwenih Nacija; potpredsednik Svetskog kongresa „Rehabi-
litacija u psihijatriji“ 1997.; Organizovao je i rukovodio na dva stru~na seminara
„Edukacija edukatora“ za primarnu prevenciju Bolesti zavisnosti, za u~esnike Srbije
i Crne Gore, 2003.
Objavio je preko 110 stru~nih radova i kwige: Pu{ewe i zdravqe; Samoubistva u
Jugoslaviji (1985–1994); Nasilna smrt u Jugoslaviji – Studija: samoubistva, ubistva,
zadesi (1951–2000), koautor Mr sci D. Dimitrijevi}, statisti~ar; Bolesti zavisnosti
– Pu{ewe, Alkoholizam, Narkomanija, 2000.; Pu{ewe – 66 pitawa, 66 odgovora; Bio je
Glavni redaktor i urednik ICD X SZO (Me|unarodna klasifikacija bolesti i uzroka
smrti – MKB 10; Urednik i ICD–IX/MKB–IX, Alfabetski indeks. Prevodio je: psihija-
trijske kwige; strane psihijatrijske ~lanke; recezent je vi{e kwiga iz oblasti psihi-
jatrije i statistike; pisao je feqtone za dnevni list „Politika“ i davao intervjue za
druge {tampane i elektronske medije.
Aktuelni je Predsednik Saveza organizacija za prevenciju Pu{ewa, Alkoholizma
i Narkomanije – JUSPANP (Osnovana 1953.) Redovni je ~lan Nau~nog dru{tva za
istoriju medicine Srbije; ~lan je Odbora SANU (Srpska Akademija Nauka i Umetnosti)
za medicinski jezik i terminologiju; Suosniva~ je Sekcije Srpskog lekarskog dru{tva
– BOLESTI ZAVISNOSTI – i wen drugi Predsednik, posle prof. dr J. Ceki}a.
Bio je: predsednik [ahovskog kluba Sjenica; predsednik Udruèwa distrofi~a-
ra regiona Kraqevo; odbornik SO Kraqevo; u vi{e navrata Predsednik saveta u svo-
jim ustanovama; predsednik Odbora protiv pu{ewa Jugoslavije...
Srbin, pravoslavne vere – Slava Sv. Nikola. Oèwen je i ima sina Miroslava,
snahu Biqanu, unuke Jelenu i Nevenu i unuka Aleksandra.
Nikad nije bio ~lan Saveza komunista Jugoslavije i danas je vanstrana~ka li~nost.
Bolesti zavisnosti? 379

— Koje zablude „gaje“ roditeqi u za{titi
dece od BZ-i? 380
Uloga religije u prevenciji bolesti zavisnosti 381
Op{tinski program prevencije BZ-i 384
Koliko nova vlast {titi narod od BZ-i? 388
Savez organizacija za prevenciju alkoholizma,
narkomanija i nikotinizma u Jugoslaviji
— JUSPANP — 390
— [ta obezbe|uje uspeh prevencije bolesti
zavisnosti? 392
— Metode i sredstva zdravstveno-vaspitnog
rada 394
Savez organizacija za prevenciju alkoholizma,

narkomanija i nikotinizma u Jugoslaviji
— JUSPANP — 395
Petogodi{wi projekat primarne prevencije
Bolesti zavisnosti JUSPANP (dràvni i
op{tinski) 397
Plan primarne prevencije Bolesti zavisnosti
Saveza Srbije 399
Svetska zdravstvena organizacija 403
Svetska zdravstvena organizacija i Bolesti
zavisnosti u 21. veku 406
Narod za prevenciju (NZP) 409
LITERATURA 418
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
616-056.8(082)
613.81/.84(082)
BOLESTI ZAVISNOSTI: pu{ewe, alkoholizam i narkomanija:

:kwiga za svaku porodicu / priredio Dragoslav Nikoli} - 2.
izdawe, dopuweno i osavremeweno. - Beograd : Narodna kwiga -
Alfa , 2007. (Beograd : Alfa). - 248 strana : 20 cm - ( Biblioteka
Posebna izdawa / Narodna kwiga - Alfa) : kwiga broj 236
Prema predgovoru, publikacija sadrì radove predava~a izloène

na Prvom seminaru Edukacija edukatora, odrànom septembra
2003. godine - Tira` 2000, - Str. 13-16 ; Predgovor / Dragoslav
Nikoli}.
ISBN 86-331-2970-1
1. Nikoli}, Dragoslav
a) Bolesti zavisnosti - Zbornici
COBISS.SR-ID 133254412

Anti Stres Holistički Prirucnik

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Anti Stres Holistički Prirucnik

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

BIBLIOTEKA POSEBNA IZDAWA

KWIGA BR. 236

Glavni i odgovorni urednik

Kwiga za svaku porodicu

Ova publikacija u celini ili u delovima ne sme se umno`avati,

Iako se u posledwe vreme vi{e pi{e o zdravqu pa i o socijalno-

preduzme, da uni{ti na{u omladinu. Mi smo po neprikrivenoj

stavove, verovawa i zdravo pona{awe {to, sve skupa, neu-

prof. dr sci Dragoslav Nikoli}

U dana{wem dinami~nom, dehumanizovanom i u`urbanom

dejstvo duvana, alkohola, droga, stvore naviku i na|u se brzo u

mawe ili vi{e uspeha.

Razvojni put BZ-i

bolesti, ali i za prevenciju ovih bolesti:

1. Li~nost — ~esto aberantna, sigurno u trofaktorskim

uli{e na razne na~ine, a posledwe dve tri decenije naj~e{}e

Li~nost — presudna za razvoj Bolesti zavisanosti

mentalni i emocionalni sklop wihove li~nosti.

Ra{irenost bolesti zavisnosti

narkomanijom. Ciqana istra`ivawa u raznim sredinama na{e

Mladi, cigarete, alkohol i droga

autoritetima“ kakvi su duvan, alkohol i droga, kao i raspusni

Tinejxersko doba nije lako od`iveti. Na putu od detiw-

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upotrebu

prou~avawe specifi~nih klini~kih stawa zbog upotrebe

„Pu{ewe je prvi i najve}i pojedina~ni faktor

Svetska zdravstvena organizacija

Savremena civilizacija je suo~ena sa brojnim zdravstvenim

umiru zarad omamquju}eg duvanskog dima. I pored toga pu{a~a

pu{ewe za „obi~aj odvratan pogledu, neprijatan nosu, opasan

(heroin, kokain...), deluje prvo razdra`uju}e a zatim depre-

opu{tenoj atmosferi, ali `ivotno zaga|enoj sredini,

Pu{ewe je „odabrano robovawe“

iz o~aja na{e svakodnevice.

[ta je pasivno — prinudno pu{ewe?

Pasivno pu{ewe ubija — pu{ewe nije li~na stvar

ozbiqnim plu}nim oboqewima, ako `ive u porodici gde se

„zapali“. Svaki pu{a~ ima svoju „ugodnu zonu“ a ve}ina

su `rtve profitera. Duvanska industrija sveta, i ne samo

Gde su najtvrdokorniji pu{a~i

Pravila o lepom pona{awu pu{a~a

— ne govorite sa cigaretom u ustima,

Slika 2. Duvan: epidemija u celom svetu

Omladina po~iwe rano da pu{i i sa 15 godina starosti

kao Turci“ a u ciqu smawewa pu{ewa i {tetnih efekata

pu{a~a ili ne, i pored dva uzro~na faktora (duvan, sredina),

Za{to qudi pu{e?

Pu{ewe — bolest zavisnosti

mogu se javiti apstinencijalne smetwe: napetost, ubrzani

Pu{ewe i saobra}ajne nesre}e

na zloupotrebu duvana nego i na: prihvatawe odre|enih nega-

[ta mlade goni da pu{e?

Kako roditeqi da spre~avaju pu{ewe mladih?

Kada mladi postaju zavisni od duvana?

Deca, mladi i sport bez duvana

Mladi a pu{ite — za{to?

svesno ili nesvesno indentifikuju. Krajwe je vreme da deca i

Amerike, maherski, ume{no gubitak jednog ameri~kog pu{a~a,

usta. @ene koje pu{e su pet puta vi{e naborane. Dovoqno je da

Pu{ewe i ekonomske {tete

dozvoqavali da im seku ruke, odrubquju glave zbog pu{ewa

Pu{ewe je preskupa bolest

pu{a~i ranije umiru

Pu{ewe duvana, zdravqe i dr`avni buxet