Devizni Kurs, Platni Bilans...

PLATNI BILANS, DEVIZNI KURSEVI, TRITE DOBARA I SPOLJNOTRGOVINSKI BILANS
PREDAVANJE 6 Pror. dr Jovo Jednak
UVOD
Do sada smo pretpostavljali da je ekonomija zatvorena, Danas emo posmatrati otvorenu ekonomiju.
Stanovita otvorenosti trita dobara, odnosno mogunosti potroaa i proizvodjaa da izaberu izmedju domaih i inostranih dobara.
prof. dr Jovo Jednak
Ekonomija
PLATNI BILANS
Pod platnim bilansom podrazumevamo
skup svih ekonomskih transakcija jedne zemlje sa inostranstvom u odreenom vremenskom periodu (po pravilu jedne godine).
Ekonomija
PLATNI BILANS
On podrazumeva bilans svih primanja i izdavanja koja nastaju na osnovu ukupnih ekonomskih transakcija sa inostranstvom u datom vremenskom periodu.
PB = X M
PB-platni bilans zemlje; X-ukupna primanja iz inostranstva po osnovu izvoza; M-ukupne obaveze prema inostranstvu po osnovu uvoza.
Ekonomija
PLATNI BILANS
a) bilans tekuih transakcija i
Tekui bilans obuhvata trgovinski bilans kao i bilans svih nerobnih transakcija.
b) bilans kapitalnih transakcija.

Kapitalni bilans pokazuje kako je pokriven deficit platnog bilansa, odnosno za ta je upotrebljen suficit.
Ekonomija
PLATNI BILANS
Trgovinski bilans predstavlja
saldo plaanja po osnovu uvoza roba i naplatu po osnovu izvoza roba.
U stvari,
on pokazuje pokrivenost uvoza sa izvozom (deficit ili suficit) u odreenoj zemlji.
Ekonomija
PLATNI BILANS
Bilans nerobnih transakcija obuhvata:
bilans usluga (turizam, saobraaj, osiguranje, neto autorska prava, neto dohodak od investiranja itd.) i bilans jednostranih transfernih plaanja (isplate i uplate iz budeta EU, neto radnike doznake i neto meunarodna pomo).
Ekonomija
PLATNI BILANS
Bilans razmene dobara i usluga jednak
je zbiru :
spoljnotrgovinskog bilansa i bilansa nerobne razmene.
Ekonomija
PLATNI BILANS
Neto dohodak od investicija je razlika koju rezidenti dotine zemlje (X) primaju od investicija na inostranu imovinu koju dre, a strani rezidenti primaju dohodak od investicija zemlje (X). Zemlje meusobno primaju i daju pomo dok migraciona kretanja obezbeuju neto radnike doznake, to zajedno ini veliinu neto primljenih transfera.
Ekonomija
PLATNI BILANS
Saldo tekueg rauna rauna-tekui bilans
(TB) predstavlja
zbir svih plaanja izmeu neke zemlje i ostatka sveta.
Sve stavke tekueg bilansa mogu se uopteno posmatrati kao

transakcije kupokupo-prodaje dobara i usluga, ukljuujui tu i usluge stranih radnika, kapitala, knowknow-how, meunarodnu pomo i dr.
prof. dr Jovo Jednak Ekonomija 10
PLATNI BILANS
Tekui bilans
TB = Y (C + I + G ) = Y A
A= C+I+G definiemo kao apsorciju, odnosno kao ukupnu domau potronju dobara i usluga (kako domaih tako i inostranih) koji troe domainstva, preduzea i drava.
PLATNI BILANS
Tekui bilans nam govori da li je zemlja:
neto dunik deficit tekueg rauna,
kada vie troi nego to zarauje (PB<0 i A>Y) zemlja je neto dunik, pa razliku mora pokriti pozajmicama iz inostranstva.
ili neto poverilac - suficit tekueg rauna.

Kada zemlja zarauje (proizvodi) vie nego to troi (PB= Y Y A>0) ona je neto poverilac u odnosu na ostatak sveta
Ekonomija
12
PLATNI BILANS
Tekui bilans odraava komercijalne
transakcije, onda iza njih slede finansijske transakcije koje se odraavaju na kapitalnom raunu (KR) podrazumeva da njihov zbir po raunovodstvenim principima mora biti jednak nuli.
PLATNI BILANS
Ako imamo suficit na tekuem raunu,
imamo neto odliv finansijskog kapitala prema ostatku sveta tj. pozajmljivanje sopstvenih sredstava ostatku sveta.
I obrnuto, ako imamo deficit tekueg bilansa

onda pozajmljujemo sredstva od ostatka sveta, tako da finansijski kapital pritie u zemlju.
PLATNI BILANS
Bilans kapitalnih transakcija obuhvata:
dugoroni kapitalni bilans (bruto priliv i odliv direktnih i bruto priliv i odliv portfolio invensticija) i saldo kratkoronog kretanja kapitala (kratkoroni priliv i odliv kapitala).
Ekonomija
15
PLATNI BILANS
Neto priliv kapitala (odnosno suficit kapitalnog rauna) trebao bi biti potpuno jednak deficitu tekueg rauna, ali u stvarnosti to po pravilu nije tako. Tu razliku izmeu tekueg i kapitalnog rauna
apsorbuju monetarne vlasti intervencijama na deviznom tritu (IDT).
Ekonomija
16
PLATNI BILANS
Ta odstupanja normalna pojava, pa otuda i naziv statistika neslaganja.
PB = TB + KB IDT = 0
Ekonomija
17
PLATNI BILANS
Prikaz br. 66-1. Platni bilans Pune linije prokazuju plaanja koja se evidentiraju u platnom bilansu na tekuem raunu. Isprekidane linije predstavljaju plaanja koja se evidentiraju u platnom bilansu na kapitalnom raunu (u novije vreme naziva se finansijski raun). Upravo zbog toga, to ukupni tok priliv u Srbiji mora biti jednak ukupnom toku odlivu iz Srbije, zbir platnog bilansa na tekuem raunu plus platni bilans na kapitalnom raunu (finansijskom raunu) jeste nula.
PLATNI BILANS
U sluaju deficita platnog bilansa, pokrivanje je mogue iz:
domaih deviznih rezervi ili zaduivanjem u inostranstvu.
Ekonomija
19
PLATNI BILANS
Ponuda i tranja za valutama zavisi od tranje za robama i uslugama izmeu drava. Iza svake kupovine ili prodaje roba ili usluga koje se belee u platnom bilansu, takoe je i kupovina ili prodaja valute. Platni bilans nam pokazuje da li je dolo do priliva ili odliva valute iz zemlje. Promene u platnom bilansu zemlje menjaju ponudu i tranju za valutama, to bitno predodreuje devizni kurs zemlje.
Ekonomija
20
Platni bilans zemlje ,, X 2002. god. Raun tekuih plaanja 1. Izvoz 2. Uvoz 3. Trgovinski bilans (1) - (2) 4. Neto dohodak od invensticija 5. Jednostrani (primljeni) transferi 6. Bilans tekuih plaanja (3)+(4)+(5) Raun kapitalnih plaanja 7. Prodaja dobara u inostranstvu (priliv kapitala) 8. Kupovina dobara u inostranstvu (odliv kapitala) 9. Bilans kapitalnog rauna (7)-(8) Raun zvaninih transakcija 10. Zvanine transakcije monetarnih vlasti 11. Statistiko neslaganje 12. Bilans plaanja - privatni (6)+(9)+(11) 13. Platni bilans (12)+(10)
prof. dr Jovo Jednak Ekonomija
Milijarde 1,020 2,480 -1,460 -0,010 0,040 -1,430 1,950 -0,550 1,400 -0,001 0,030 0,001 0
21
PLATNI BILANS
Pojedinci i kompanije imaju velike finansijske aktive koje su spremni da presele u drugu zemlju ukoliko vide mogunost da ostvare viu stopu prinosa. Kamatne stope igraju znaajnu ulogu u odreivanju oekivanih prinosa. Kada kamatne stope rastu u jednoj zemlji u odnosu na drugu, novac odlazi iz zemlje sa niom kamatnom stopom u zemlju sa viim kamatnim stopama.
PLATNI BILANS
Raun zvaninih transakcija je poslednja
komponenta platnog bilansa. Na ovom raunu se belee dravne kupovine i prodaje valuta. Bilans plaanja (taka 12) je zbir rauna tekueg plaanja i rauna kapitalnog plaanja. Kada devizni kurs odreuju samo trine snage (drava ne kupuje i ne prodaje valute da bi uticala na vrednost svoje valute), platni bilans jednak je nuli.
PLATNI BILANS
Ako je valuta konvertibilna znai da je zamenljiva za druge valute, odnosno (to je sluaj sa veinom vanijih valuta industrijalizovanih zemalja), koliina valute koja se nudi jednaka je traenoj koliini.
Ekonomija
24
PLATNI BILANS
Deficit platnog bilansa (neto odliv valute) mora se neutralisati dravnim kupovinama domae valute, dok se suficit platnog bilansa (neto priliv valute) mora neutralisati dravnim kupovinama strane valute (transakcije monetarne vlasti).
Ekonomija
25
PLATNI BILANS
Kada je raun zvaninih transakcija nula, raun kapitalnih plaanja je slika u ogledalu rauna tekuih plaanja ako jedan raun ima suficit, drugi mora biti u deficitu.
Ekonomija
26
PLATNI BILANS
ta je poeljno, suficit ili deficit trgovinskog bilansa?
To zavisi od okolnosti.
Trgovinski deficit se mora finansirati prodajom
finansijske aktive kao to su akcije i obveznice, i realne aktive, kao to su nekretnine i preduzea.
Kako stranci pribavljaju sve vie strane aktive, u naem sluaju zemlje ,,x,, sve vie dohotka mora se plaati strancima od strane zemlje "x".
Ekonomija
27
GNP I GDP
BDP, BNP i neto faktorska plaanja Kuvajta, 1989-1995.
Godina 1989 1990 1991 1992 1993 1994 1995 BDP 7.143 5.328 3.131 5.826 7.231 7.380 7.451 BNP 9.616 7.560 4.669 7.364 8.386 8.321 8.358 Neto-faktorska plaanja u Kuvajtskim din. (-1din.=3,3$) 2.483 2.232 1.538 1.538 1.151 941 907
Tabela br.6-2. BDP,BNP i neto faktorska plaanja Postoji mala razlika izmeu domaeg i ,,nacionalnog,, proizvoda za veinu zemalja, nasuprot Kuvajtu gde je znatno vei BNP zahvaljui znaajnim invensticijama u inostranstvu po osnovu ostvarenog dohotka od izvora nafte.
IZBOR IZMEU DOMAIH I INOSTRANIH DOBARA

U otvorenoj privredi, ljudi su suoeni sa dve odluke:
tedeti ili kupovati domae ili inostrane robe i usluge
Ekonomija
29
IZBOR IZMEU DOMAIH I INOSTRANIH DOBARA

Kljuni momenat u ovoj drugoj odluci (kupiti domae ili inostrane proizvode), jeste relativna cena inostranih roba i usluga u odnosu prema domaim robama i uslugama. Tu relativnu cenu nazivamo realni kurs. Realni kurs ne moete osetiti niti proitati u dnevnoj tampi. Ono to pronalazite u tampi su nominalni kursevi, odnosno relativne cene valuta.
Ekonomija
30
Devizni kurs
Cena po kojoj se jedna nacionalna valuta razmenjuje za drugu valutu naziva se deviznim kursom ili, preciznije ,,nominalni devizni kurs,, i oznaavae se sa E.
Ekonomija
31
Devizni kurs
U odnosu na devizni kurs, treba razlikovati devizni (valutni) paritet, koji predstavlja zvanino utvrenu vrednost nacionalnog novca, izraenog u nekom ire prihvaenom imenitelju: zlatu, specijalnim pravima vuenja (SDR), nekoj snanijoj ili stabilnoj valuti i sl. U normalnim prilikama, devizni kurs se kree oko deviznog pariteta, kao osnove.
Ekonomija
32
Devizni kurs
Pomou deviznog kursa se uspostavlja veza izmeu nivoa cena u zemlji i inostranstvu. Tako se inostrane cene preraunavaju u nacionalnu valutu, a domae cene iskazuju devizno. Drugim reima, uporeuju se unutranje i spoljne cene i utvruje ta treba izvoziti, a ta uvoziti. Na dui rok, razlike u cenama uslovljavaju alokaciju inputa prizvodnje u nacionalnoj ekonomiji koje postiu visok stepen efikasnosti privrede.
Ekonomija
33
Devizni kurs
kurs izmeu dolara i evra. Kursevi izmeu amerikog dolara i evropskog evra kao i drugih valuta menjaju se svakog dana, minute itd. Te promene nazivamo nominalne
apresijacije ili nominalne depresijacije, ili skraeno, apresijacija i depresijacija.

Devizni kurs
Apresijacija domae valute predstavlja
rast cene domae valute izraene u stranoj valuti - to odgovara smanjenju deviznog kursa, E.
Ekonomija
35
Devizni kurs
Depresijacija domae valute je
smanjenje cene domae valute izraene u stranoj valuti, to odgovara rastu deviznog kursa E.
Ekonomija
36
Devizni kurs
-apresijacija dolara znai da cena amerikog dolara izraena u evrima raste, odnosno da cena evra izraena u dolarima pada, to je isto kao kada bi rekli da se kurs smanjio. -depresijacija dolara znai da cena amerikog dolara izraena u evrima pada , odnosno da cena evra izraena u dolarima raste, to je isto kao da se kae da se kurs poveao.
Ekonomija
37
Devizni kurs
Nominalni kurs - E, sa stanovita SAD - Evropa Apresijacija amerikog dolara Cena amerikog dolara izraena u evrima raste - to je isto kao, cena evra izraena u amerikim dolarima pada - to je isto kao, nominalni kurs pada: E Depresijacija amerikog dolara Cena amerikog dolara izraena u evrima pada - to je isto kao, cena evra izraena u amerikim dolarima raste to je isto kao, nominalni kurs raste: E
Slika br. 6-1. Nominalni kurs izmeu amerikog dolara i evra Apresijacija dolara, znai njegov rast u evrima, tako da nominalni kurs pada, a depresijacija dolara znai njegov pad u evrima, tako da nominalni kurs raste
Devizni kurs
revalvacija i devalvacija. Ova dva termina se
koriste kada zemlja ima fiksni kurs (o emu sledi objanjenje), odnosno sistem u kome dve ili vie zemalja odravaju konstantan kurs. U takvom sistemu, smanjenje kursa, koje po samom poimanju nije esto, naziva se revalvacija umesto apresijacija. Nasuprot tome porast kursa se zove devalvacija umesto depresijacija.
Ekonomija
39
a) Devizni kurs ili cena deviza zavisi od odnosa:

Ponuda i tranja u platnom bilansu se oslikava u vidu priliva i odliva deviza. U sluaju deficita PBPB-a, tranja je vea od ponude, te i devizni kurs raste, i obrnuto. devizni kurs moe biti odreen paritetom kamatnih stopa na unutranjem i spoljanjem tritu, regulativama vlade i sl.
Ekonomija
40
b) Uloga trita pri formiranju deviznih kurseva

Ako koliina ponuene valute pree traenu koliinu, cena te valute (u odnosu prema drugoj valuti) e pasti.
Na primer, ako ponuda dolara pree tranju dolara, cena dolara u evrima moe pasti, na primer, sa 1,00 na 0,90.
Ako je koliina valute koja se nudi manja od koliine koja se trai, cena valute e porasti, na primer dolara prema evru, sa 0,90 na 1,00.
Ekonomija
41
Slika broj 6-2. Fleksibilni i fiksni devizni kursevi Devizni kurs je odreen ponudom i tranjom za dolarima, pano (a).To je fleksibilan devizni kurs. Pano (b) pokazuje kako drava mora da prodaje ili kupuje svoju valutu da bi odrala njenu vrednost na eljenom nivou. Ako bi SAD elele da fiksiraju vrednost dolara na 1,00 evro za dolar, onda bi morale da kupe prekomernu ponudu dolara (4 miliona) koristei rezerve u evrima. Ako pak, SAD ele da fiksiraju vrednost dolara na 0,8 evra za dolar, gde je prekomerna tranja 4 miliona, one bi morale da prodaju 4 miliona u zamenu za evre.
Devizni kurs
Evropljanima su potrebni dolari iz dva razloga:
a) za kupovinu uvoznih roba i usluga iz SAD i b) za kupovinu finansijske aktive u SAD.
Drugim reima, tranja za dolarima u Evropi zavisi od tranje za izvozom dobara SAD u Evropu i finansijske aktive.
Uz pretpostavku da sve ovo dobro funkcionie, i ako relativna cena dolara poraste sa 0,90 na 1,00 evro za dolar, Evropljani e morati da daju deset centi vie za svaki dolar, a to e poveati cenu amerikih roba i usluga u evrima. Posledino, Evropljani e kupovati manje amerikih roba i usluga pa samim tim i manje dolara. To rezultira u negativnom nagibu krive tranje za dolarima koja je oznaena sa D$1 na slici 6-2, pano (a).
Devizni kurs
Ponuda dolara zavisi od amerike tranje za evropskim robama i uslugama.
Ako cena dolara u odnosu na evro poraste (za evro se kupuje manje dolara) sa 0,90 na 1,00 evro za dolar, cena evra u odnosu na dolar e pasti. Amerikanci mogu dobiti deset centi vie za svaki dolar , ime se sniava dolarska cena evropskih roba i usluga (zakon tranje). Uz pretpostavku da e morati da kupe vie evra, da bi to uradili, Amerikanci e na tritu ponuditi vie dolara. To znai da je ponuda pozitivno nagnuta kriva ponude, kao to je to S$1 na slici 66-2, pano (a).
Ekonomija
44
Devizni kurs
Presek krivih ponude i tranje, u ovom sluaju pri ceni od 0,90 evra za jedan dolar, jeste trini ravnoteni devizni kurs. Pri ovom kursu, koliina dolara koja se nudi i trai je jednaka.
Ekonomija
45
c) Dravna intervencija na deviznom tritu.

Prvi nain je odluka da li e njihova valuta biti konvertibilna ili nekonveribilna.
Konveribilna valuta je ona valuta koju ljudi mogu slobodno da zamenjuju za neku drugu valutu .
Neke drave, meutim, ne dozvoljavaju ljudima da slobodno kupuju i prodaju valute. Valute tih zemalja su nekonvertibilne valute.
Ekonomija
46

Drugi nain na koji vlade utiu na devizno trite je kupovina i prodaja valuta radi uticaja na vrednost sopstvene valute.
Ako vlada kupuje i prodaje sopstvenu valutu samo da bi odrala devizni kurs na unapred utvrenom nivou, ona ima fiksni devizni kurs. Drava koja dozvoljava da trite potpuno odreuje vrednost valute ima fleksibilan devizni kurs.
Ekonomija
47

Izmeu ova dva ekstrema je delimino fleksibilan devizni kurs, i u tom sluaju drava ulazi na devizno trite da bi kupila i prodala valute radi odravanja deviznog kursa unutar nekog unapred utvrenog nivoa.
Ekonomija
48
REALNI DEVIZNI KURS I PARITET KUPOVNIH SNAGA

Devizni kurs prilagoen razlikama u nivoima cena za robe i usluge izmeu zemalja ekonomisti nazivaju realnim deviznim kursem.
Realni devizni kurs je relativna cena stranih roba i usluga izraenih u domaim dobrima i uslugama.
Relativne cene predstavljaju meuodnos cene jednog dobra u odnosu na drugo dobro (tj. koliko se automobila moe dobiti za 1 t elika).
Ekonomija
49
REALNI DEVIZNI KURS

SAD (dolar posmatramo kao domau valutu), i EU (evro posmatramo kao inostranu valutu) cena evropskih dobara (strana dobra) izraena u amerikim dobrima (domaa dobra). Pretpostavimo da EU proizvodi samo jedno dobro Folksvagen, a i SAD proizvodi samo jedno dobrodobro- Krajsler (ovo je jedna od pretpostavki koja nije vezana za stvarnost, ali emo se u objanjenju pribliiti realnosti).
Ekonomija
50
REALNI DEVIZNI KURS

U prvom koraku bismo cenu Folksvagena izrazili u evrima i pretvorili bismo je u cenu izraenu u amerikim dolarima. Ako je cena Folksvagena u EU, 36.000 , a evro vredi 1,25 amerikih dolara, cena Folksvagena u dolarima je 36.000 x 1,25 $ za jedan evro = 45.000 $.
Ekonomija
51
REALNI DEVIZNI KURS

U drugom koraku bismo izraunavali odnos izmeu cena Folksvagena i cene Krajslera, oboje izraeno u dolarima. Ako je cena Krajslera u SAD 40.000 $, cena Folksvagena izraena u terminima Krajslera, odnosno realni devizni kurs izmeu SAD i EU, bio bi: 45.000 $ / 40.000 $ = 1,125. On predstavlja relativnu cenu inostranih dobara (EU) u odnosu prema domaim dobrima (SAD).
Ekonomija
52
REALNI DEVIZNI KURS

Da bismo izraunali realan devizni kurs za sva dobra i usluge moramo uzeti u obzir
indeks cena u evrima za sva dobra koja se proizvode u EU i indeks cena u dolarima za sva dobra koja se proizvode u SAD.
U ovu svrhu koristimo deflator BDPBDP-a. Deflatori BDPBDP-a su

ustvari indeksi cena za skup finalnih roba i usluga proizvedenih u pojedinim ekonomijama.
Ekonomija
53
REALNI DEVIZNI KURS

deflator BDPBDP-a za domaa dobra u naem primeru SAD, obeleimo sa (P), deflator BDPBDP-a za inostrana dobra u naem primeru EU, obeleimo sa (P*) nominalni devizni kurs izmeu dolara i evra sa (E), a realni devizni kurs obeleimo sa (ER), moemo izraunati i slikovito prikazati realni devizni kurs na sledei nain:
P * odnosno E = EP * ER = E R P P
REALNI DEVIZNI KURS

ER P * odnosno E = EP * = E R P P
Cena inostranih dobara u $, EP*
Cena inostranih dobara u , P*
Cena domaih dobara u $, P
Cena inostranih dobara (EU) izraena u domaim dobrima (SAD)
Slika br. 6-3 Konstrukcija realnog deviznog kursa Realni devizni kurs konstruisan je mnoenjem nominalnog deviznog kursa (E) sa deflatorom BDP-a , EU (P*) za strana dobra podeljeno sa deflatorom BDP-a SAD (P) za domaa dobra.
REALNI DEVIZNI KURS

Ako su cene ponderisane korpe roba i usluga identine u zemlji i inostranstvu, realni devizni kurs je jednak nominalnom deviznom kursu. Na primer, da cene Krajslera i Folksvagena reprezentuju ponderisane cene korpi roba u zemlji i inostranstvu imali bismo sledeu relaciju: ER = E x Pdomae / Pstrane = 1,125 x (40.000/45.000) = 1.
Ekonomija
56
REALNI DEVIZNI KURS

Realni devizni kursevi se takoe menjaju tokom
vremena, kao i nominalni.
Porast relativne cene domaih dobara izraene u terminima inostranih dobara naziva se realna apresijacija. Smanjenje relativne cene domaih dobara izraene u terminima inostranih dobara naziva se realna depresijacija.
Ekonomija
57
REALNI DEVIZNI KURS

Realna za razliku od nominalne podrazumeva promene relativnih cena dobara, a ne relativne
cene valuta. Kod realnog deviznog kursa kao cene inostranih dobara izraene u terminima domaih dobara, realna apresijacija odgovara smanjenju
realnog deviznog kursa (ER).

Slino tome, realna depresijacija odgovara
porastu realnog deviznog kursa (ER).
Ekonomija
58
Realni devizni kurs - ER , sa stanovita SAD EU Cena evropskih dobara izraena u terminima amerikih dobara Realna apresijacija Cena amerikih dobara izraena u terminima evropskih dobara raste - to je isto kao, cena evropskih dobara izraena u terminima amerikih dobara pada - to je isto kao, realni devizni kurs pada:ER Realna depresijacija Cena amerikih dobara izraena u terminima evropskih dobara pada - to je isto kao, cena evropskih dobara izraena u terminima amerikih dobara raste - to je isto kao, realni devizni kurs raste:ER
Slika br. 6-4. Realni devizni kurs izmeu amerikih dobara i dobara EU Realna apresijacija predstavlja rast relativnih cena domaih dobara izraene u terminima inostranih dobara. Realna depresijacija podrazumeva smanjenje relativnih cena domaih dobara izraene u terminima inostranih dobara.
Teorija pariteta kupovnih snaga moi.

Jedan od naina na koji ekonomisti procenjuju realan devizni kurs je teorija pariteta kupovnih snaga. Apsolutna varijanta teorije pariteta kupovnih snaga (e) tvrdi da je devizni kurs kolinik odnosa opteg nivoa domaih cena (P) i inostranih cena (P*), odnosno:
Ekonomija
60

e
P = P*
Posle agregiranja cena individualnih proizvoda i usluga u opti nivo cena indeks cena (jednom u domaim, a drugi put u inostranim cenama), meusobni odnos ovih nivoa cena daje paritet kupovne snage nacionalne valute u odnosu na valutu druge zemlje.
Ekonomija
61

Teorija pariteta kupovnih snaga tvrdi da iznos utrivih roba i usluga koji se moe kupiti za neku valutu (njena kupovna snaga ) treba da bude jednak u svim zemljama .
zakon jedne cene postaje paritet kupovne snage
Ekonomija
62

Preciznije, paritet kupovne snage tvrdi da e se devizni kursevi i / ili cene prilagoavati tako da se utrive robe prodaju po istoj ceni. Kod realnog deviznog kursa, paritet kupovne snage tvrdi da e realni devizni kurs zemalja u kojima se trguje robama biti jednak.

Pdomae , ili: Pstrane = E Pdomae ER = 1 = E P* strane
Primer : proizvoa jabuka
Ekonomija
64
Primer : proizvodnja elika
Zakon jedne cene

Zakon jedne cene nam pokazuje, da ako dve zemlje proizvode indentian proizvod, cena tog proizvoda bi trebala biti ista irom sveta, bez obzira koja ga zemlja proizvodi. proizvodi. Tako na primer, moemo pretpostaviti da je cena amerikog elika 100 $ za tonu, a indentinog srpskog elika 6.000 din din. . za tonu. tonu. Zakon jedne cene podrazumeva, da devizni kurs izmeu dinara i dolara mora biti 60 dinara za 1 dolar (0,016 dolara za 1 dinar), tako da se 1 tona amerikog elika proda za 6.000 din din. . u Srbiji (po ceni srpskog elika), odnosno da se 1 tona srpskog elika proda u SAD za 100 $, po ceni amerikog elika elika. . No, kada bi devizni kurs bio 120 din. za 1 $, srpski elik bi se prodavao po ceni od 50 $ za tonu u SAD, odnosno za pola cene amerikog elika, dok bi se ameriki elik prodavao po ceni od 12.000 din. za tonu u Srbiji, to bi bilo dva puta skuplje od srpskog elika. S obzirom na to, da bi ameriko elik bio mnogo skuplji u obe zemlje, poto su indentini, potranja za amerikim elikom bi se pribliila nuli. Uz fiksnu cenu amerikog elika od 100 $ za tonu, viak njegove ponude moe biti eliminisan samo ako devizni kurs padne na 60 din. za 1 $, izjednaavajui tako cene amerikog i srpskog elika u obe zemlje, to ponajbolje ilustruje sledei primer:
U meuvremenu cena srpskog elika u dinarima poraste za 10% (na 6.600 din. za tonu) u odnosu na dolarsku cenu amerikog elika (cena ostala nepromenjena, 100 $ za tonu). Pitanje je, za koji iznos mora porasti ili se smanjiti vrednost dolara, da bi zakon jedne cene ostao validan? Reenje: Da bi zakon jedne cene ostao validan, devizni kurs mora porast na ___ din. za 1 $, to u stvari predstavlja _________ dolara za 10%. Devizni kurs raste na ___ din. za 1 $, tako da je cena srpskog elika izraena u dolarima ostala nepromenjena, 100 $ (= ______ din. / __ din. za 1 $). Drugim reima 10% ______________ dinara (__________ dolara) jednostavno anulira 10% porast dinarske cene srpskog elika.
Ekonomija
65
RAVNOTEA NA TRITU DOBARA U OTVORENOJ EKONOMIJI I SPOLJNOTRGOVINSKI SUFICIT I DEFICIT
Pri otvorenoj ekonomiji potrebno je razlikovati tranju za inostranim dobrima u odnosu na tranju za domaim dobrima.
Ekonomija
66
1. Tranja za domaim dobrima.

Z C + I + G + ER M + X
Prva tri elementa:

lina potronja (C), investicije (I), dravna potronja (G), predstavljaju domau tranju za dobrima u zatvorenoj ekonomiji.
1. Tranja za domaim dobrima.

No, pri otvorenoj ekonomiji treba uraditi dve promene: Izraz (ERM) cena pomnoena sa koliinom uvoza, jeste vrednost uvoza izraena u jedinicama domaih dobara. Dodati izvoz, odnosno tranju za domaim dobrima koja potie iz inostranstva. To je prikazano oznakom (X) u jednaini
2. Odreivanje tranje za domaim proizvodima

domaa tranja: C + I + G = C ( Y T) + I ( Y ,r ) + G
(+ ) ( + , )
Vidljivo je da potronja zavisi pozitivno o raspoloivom dohotku, (Y T), dok investicije zavise pozitivno o proizvodnji (Y), a negativno o realnoj kamatnoj stopi (r). Dravna potronja (G) je zadata veliina.
Ekonomija
69

Sada analiziramo uvoz i izvoz. Koliina uvoza (M) zavisi pre svega od nivoa domae tranje.
to je vii nivo domae tranje za svim dobrima, vea je tranja za domaim i inostanim dobrima.
Osim toga, koliina uvoza zavisi i od realnog deviznog kursa,

to je cena inostranih dobara via od cena domaih dobara, to je manja domaa tranja za inostranim dobrima u odnosu na domau tranju za domaim dobrima, te je i manja koliina uvoza. Prema tome, izvoz moemo ovako izraziti:
Ekonomija
70

M = M ( Y ,E R )
( + , )
Koliina uvoza zavisi od dohotka, odnosno o domaem proizvodu, jer su dohodak i domai proizvod u otvorenoj ekonomiji jednake veliine. Vei dohodak (Y) dovodi do veeg uvoza. Drugim reima, tranja za uvozom raste kada su prihodi vei, tj. kada se poveava nacionalni autput. Tada stanovnitvo odvaja vie novanih sredstava namenjenih potronji za uvoznu robu. Re je o poveanoj, marginalnoj sklonosti potronji (c1) uvozne robe.

Domai proizvod ostatka sveta moemo oznaiti sa (Y*) i nazvati ga inostrani proizvod. Analogno ovome izvoz moemo prikazati kao:
X = X ( Y*,E R )
( + ,+ )
DD Dom a i proi zvod ,Y Domaa tranja (C+I+G)
Grafikon br. 6-1. Tranja za domaim dobrima i neto-izvoz (spoljnotrgovinski suficit i deficit) Domaa tranja (DD) za dobrima je rastua funkcija dohotka, pano (a). Tranja za domaim dobrima je dobijena oduzimanjem vrednosti uvoza (ERM) od domae tranje, pano (b), i dodavanjem izvoza (X). Dobijena kriva (ZZ) predstavlja tranju za domaim dobrima, pano (c). Odnos izmeu netoizvoza i domaeg proizvoda pokazuje kriva (NX) na panou (d) opadajua funkcija domaeg proizvoda. Pozitivan neto-uvoz odgovara spoljnotrgovinskom suficitu, a negativan neto-izvoz spoljnotrgovinskom deficitu.
a)
Dom proi zvod ,Y
Domai proizvod DD AA
Uvoz (ERM)
b)
Dom a i proi zvod ,Y
Domai proizvod DD ZZ AA
C B A
Izvoz (X)
c)
YTB
Domai proizvod
Net o izvo z, NX
Spoljnotrgovinski suficit
BC
YTB
Spoljnotrgovinski deficit
NX
d) prof. dr Jovo Jednak
Ekonomija
73
RAVNOTENI DOMAI PROIZVOD I SPOLJNOTRGOVINSKI BILANS

Trite dobara je u ravnotei kada je domai proizvod jednak tranji za domaim dobrima, odnosno: Y = Z. Ako poveemo relacije koje smo izveli za pojedine komponente tranje za domaim dobrima (Z), imali bismo sledeu jednainu:
Y = C( Y T) + I( Y, r ) + G ER M( Y, ER ) + X( Y*, ER )
Ekonomija
74
POVEANJE DOMAE ILI INOSTRANE TRANJE, DOMAI PROIZVOD I SPOLJNOTRGOVINSKI BILANS
1. Poveanje domae tranje.

Polazimo od pretpostavke da je ekonomija u recesiji i da je vlada (srpska) odluila poveati dravnu potronju. Rezultanta poveanja dravne potronje jeste porast domaeg proizvoda i spoljnotrgovinskog deficita.
Ekonomija
75
ZZ
E
ZZ
Tra nja ,Z
E
Grafik br. 6-3. Rezultati poveanja dravne potronje. Porast dravne potronje dovodi do porasta domaeg proizvoda, pano (a), ali i do spoljnotrgovins kog deficita, pano (b).
450
(a)
Domai proizvod, Y
Net o izvo z, NX 0
YTB C
Spoljnotrgovinski deficit
NX
(b)
Domai proizvod, Y
Ekonomija
76
2. Poveanje inostrane tranje

Poveanje inostranog proizvoda (Y*) vezujemo za inostranu dravnu potronju (G*). Analizu ilustruje grafikon 66-4. Inicijalna tranja za domaim dobrima prikazana je krivom ZZ na panou (a). Ravnotea je u taki E pri nivou dohotka (Y).
Ekonomija
77
Domaa tranja za dobrima

ZZ E ZZ C
DD
Potr anj a, Z
X>0 E
NX
Domaa tranja
450 D
Tranja za domaim dobrima
Grafikon br. 6-4 rezultat poveanja inostrane tranje Porast inostrane tranje uslovljava porast domaeg proizvoda i spoljnotrgovinski deficit.
NX
(a)
Domai proizvod, Y
Neto izvoz , NX
0
X>0 NX YTB
NX
(b)
Domai proizvod, Y
Ekonomija
78
DEPRESIJACIJA, SPOLJNOTRGOVINSKI BILANS I DOMAI PROIZVOD

U traenju odgovora polazimo od netonetoizvoza: NX X ERM. Ako zamenimo X i ERM njihovim izrazima iz jednaina (6(6-2) i (6 (6-3) imaemo:
NX = X ( Y*, E R ) E R M( Y, E R )
Ekonomija
79
DEPRESIJACIJA
a) izvoz (X); porast.
Realna depresijacija ini srpska dobra jeftinijim u inostranstvu, to prouzrokuje porast srpskog izvoza u EU ili SAD;
b) uvoz (M); pad.

Realna depresijacija ini inostrana dobra (EU i SAD) relativno skupljim. To uslovljava preorijentaciju domae tranje na domaa dobra i smanjenje koliine uvoza;
c) Relativna cena inostranih dobara (ER); porast.

To poveava vrednost uvoza (ERM), tako da sada ista koliina uvoza iz EU ili SAD vie kota (u terminima domaih dobara).
DEVALVACIJA DINARA (REVALVACIJA EVRA) Srbija sirova drvena graa 300,000 Din. 300,000 Din. Izvozne cene Tranja u ino Izvoz Italija sirova drvena graa 4,980 3,750
godina
evro
dinar
Italija Fiat punto 9,000 9,000
Srbija Fiat punto 540,000.00 Din. 720,000.00 Din.
jan 2004. jan 2006.
1 1
60 80
Devalvacija dinara, vrednost dinara
Uvozne cene Tranja za ino robom Uvoz
Izvoz > Uvoza Devizni kurs: 1Evro = 60 dinara ili 1 dinar = 0.0166 evra 1Evro = 80 dinara ili 1 dinar = 0.0125 evra
Deficit
Srbija Italija
300000 dinara x 0.0166 = 4980 evra 9000 evra x 60 dinara = 540000 dinara
Ekonomija 81
Smanjenje spoljnotrgovinskog deficita pomou depresijacije i fiskalne politike

S obzirom na to, da depresijacija uslovljava vie cene inostranih dobara, mogue je da se vlade suoavaju sa trajkovima i socijalnim nemirima. Naime, ljudi reaguju na znatno vie cene uvoznih dobara. U takvim uslovima vlade, pa i srpska, pribegavaju kombinovanju depresijacije i
fiskalne politike radi smanjenja spoljnotrgovinskog bilansa, ali bez promene obima domaeg proizvoda.

Ako bi se primenila samo depresijacija,
smanjio bi se deficit, ali bi se poveao domai proizvod.
A ako bi se pribeglo restriktivnoj fiskalnoj politici,

ona bi smanjila deficit, ali i domai proizvod.
Ekonomija
83
(a) ZZ' E' E NX>0 Tranja za domaim dobrima G<0 ZZ
450
Y Y' Domai proizvod, Y
Neto izvoz, NX
Grafikon br. 6-5. Smanjivanje spoljnotrgovinskog deficita bez promene domaeg proizvoda Da bi se smanjio spoljnotrgovinski deficit srpske privrede, bez promene domaeg proizvoda vlada Srbije bi morala istovremeno primeniti depresijaciju dinara i smanjiti dravnu potronju pomou restriktivne fiskalne politike.
Ekonomija
84

1. Mora uraditi takvu depresijaciju dinara u odnosu na evro, ili dolar ili drugu valutu da eliminie spoljnotrgovinski deficit u odnosu na poetni obim domaeg proizvoda.
U tom smislu depresacija dinara mora biti tolika da pomeri liniju netoneto-izvoza, NX u poloaj NX', pano (b). Ovde je problem u tome to depresijacija sama po sebi sa porastom netoneto-izvoza, pomera i tranju za domaim dobrima, ZZ u poloaj ZZ', pano (a). U odsutnosti ostalih mera, ravnotea bi se pomerila iz take E u taku E', a domai proizvod, Y bi se poveao na Y'.
Smanjenje spoljnotrgovinskog deficita pomou depresijacije i fiskalne politike 2. Da bi izbegla porast domaeg proizvoda vlada Srbije bi morala smanjiti dravnu potronju toliko da se kriva tranje vrati natrag s obima, ZZ' na obim ZZ. Ovakva kombinacija depresijacije i restriktivne fiskalne politike rezultira u poboljanju spoljnotrgovinskog bilansa uz istu veliinu domaeg proizvoda.

+ Deprecijacija Vreme 0 0
Grafikon br. 6-6. Uticaj realne depresijacije na spoljnotrgovinski bilans U kratkoronom periodu (nekoliko meseci) realna depresijacija uslovljava pogoranje, a zatim, u dugoronom periodu poboljava spoljnotrgovinski bilans.
B
Kratkoroni period Dugoroni period
Ekonomija
87
TEDNJA, INVESTICIJE I SPOLJNOTRGOVINSKI BILANS

Y = C + I + G ER M + X
Ako oduzmemo potronju i poreze (C + T) sa obe strane jednaine i uzmemo u obzir steeno znanje da je privatna tednja odreena relacijom: S = Y C T, dobiemo:
S = I + G T ER M + X
Ekonomija
88
Korienjem relacije netoneto-izvoza: NX X ERM, reorganizacijom prethodne jednaine dobijamo:

NX = S + ( T G ) I
Na osnovu izvedene jednaine (6(6-5) moemo zakljuiti:
Ekonomija
89

Porast investicija mora se odraziti na porast privatne i javne tednje, ili na pogoranje spoljnotrgoninskog bilansa (manji spoljnotrgovinski suficit ili vei deficit); 2. Porast proraunatog deficita mora se odraziti ili na porast privatne tednje, ili na pad investicija, ili na pogoranje spoljnotrgovinskog bilansa; 3. Zemlja sa visokom stopom tednje, i privatne i javne, mora imati ili visoku stopu investicija ili veliki spoljnotrgovinski suficit.
1.
Ekonomija
90
HVALA NA PANJI! PANJI!

Devizni Kurs, Platni Bilans...

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Devizni Kurs, Platni Bilans...

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

PLATNI BILANS, DEVIZNI KURSEVI, TRITE DOBARA I SPOLJNOTRGOVINSKI BILANS

PREDAVANJE 6 Pror. dr Jovo Jednak

prof. dr Jovo Jednak

prof. dr Jovo Jednak

prof. dr Jovo Jednak

b) bilans kapitalnih transakcija.

prof. dr Jovo Jednak

prof. dr Jovo Jednak

prof. dr Jovo Jednak

prof. dr Jovo Jednak

prof. dr Jovo Jednak

Sve stavke tekueg bilansa mogu se uopteno posmatrati kao

ili neto poverilac - suficit tekueg rauna.

prof. dr Jovo Jednak

I obrnuto, ako imamo deficit tekueg bilansa

prof. dr Jovo Jednak

prof. dr Jovo Jednak

prof. dr Jovo Jednak

prof. dr Jovo Jednak

prof. dr Jovo Jednak

prof. dr Jovo Jednak

prof. dr Jovo Jednak

prof. dr Jovo Jednak

Trgovinski deficit se mora finansirati prodajom

prof. dr Jovo Jednak

IZBOR IZMEU DOMAIH I INOSTRANIH DOBARA

prof. dr Jovo Jednak

IZBOR IZMEU DOMAIH I INOSTRANIH DOBARA

prof. dr Jovo Jednak

prof. dr Jovo Jednak

prof. dr Jovo Jednak

prof. dr Jovo Jednak

apresijacije ili nominalne depresijacije, ili skraeno, apresijacija i depresijacija.

prof. dr Jovo Jednak

prof. dr Jovo Jednak

prof. dr Jovo Jednak

prof. dr Jovo Jednak

a) Devizni kurs ili cena deviza zavisi od odnosa:

prof. dr Jovo Jednak

b) Uloga trita pri formiranju deviznih kurseva

prof. dr Jovo Jednak

prof. dr Jovo Jednak

prof. dr Jovo Jednak

c) Dravna intervencija na deviznom tritu.

prof. dr Jovo Jednak

c) Dravna intervencija na deviznom tritu.

prof. dr Jovo Jednak

c) Dravna intervencija na deviznom tritu.

prof. dr Jovo Jednak

REALNI DEVIZNI KURS I PARITET KUPOVNIH SNAGA

prof. dr Jovo Jednak

REALNI DEVIZNI KURS

prof. dr Jovo Jednak

REALNI DEVIZNI KURS

prof. dr Jovo Jednak

REALNI DEVIZNI KURS

prof. dr Jovo Jednak

REALNI DEVIZNI KURS

U ovu svrhu koristimo deflator BDPBDP-a. Deflatori BDPBDP-a su

prof. dr Jovo Jednak

REALNI DEVIZNI KURS

REALNI DEVIZNI KURS

Cena inostranih dobara u , P*

Cena domaih dobara u $, P