Академија васпитачко-медицинских струковних студија Крушевац –

одсек Ћуприја

Семинарски рад

Психологија

ПРОЦЕСИ СОЦИЈАЛИЗАЦИЈЕ

Професор: Студенти:

Бојан Вељковић Јана Гошић 5874

Проф. струк. студ. Тијана Филиповић

Милица Ђуричић

Ћуприја, 2023.
 Садржај
1. Увод.....................................................................................................................1

2. Фазе социјализације..........................................................................................2

2.1. Примарна социјализација..........................................................................2

2.2. Секундарна социјализација.......................................................................2

2.3. Одрасла фаза социјализације....................................................................3

2.4. Фаза антиципијације..................................................................................4

3. Значај социјализације........................................................................................5

4. Извор социјализације........................................................................................7

4.1. Агенси социјализације...............................................................................7

Породица..............................................................................................................7

Школа....................................................................................................................8

Вршњаци...............................................................................................................8

Радно место..........................................................................................................8

5. Облици социјалног учења у процесу социјализације....................................9

5.1. Класично условљавање..............................................................................9

5.2. Инструментално условљавање или поткрепљивање..............................9

5.3. Учење по моделу........................................................................................9

6. Закључак...........................................................................................................10

7. Литература........................................................................................................11
 1. Увод

Социјализација је суштински део људског развоја. То је процес којим учимо да

комуницирамо са другима, стичемо друштвене норме, вредности и развијамо свој
идентитет. Начин на који се дружимо има значајан утицај на наше односе, понашање и
опште благостање.

Социјализација почиње у раном детињству, пошто бебе и мала деца уче да

комуницирају, комуницирају са другима и развијају друштвене вештине. Овај процес
се наставља током нашег живота док се крећемо кроз различите друштвене ситуације и
комуницирамо са људима различитог порекла.

Један од најважнијих аспеката социјализације је стицање друштвених норми и

вредности. Ова неписана правила и очекивања усмеравају наше понашање у
друштвеним ситуацијама. Они се разликују у различитим културама и често се уче
посматрањем и имитацијом. На пример, у неким културама се сматра непристојним
говорити гласно у јавности, док се у другим од људи очекује да буду изражајнији и
живахнији. Учењем ових норми и вредности можемо да се уклопимо у нашу
друштвену групу и избегнемо друштвено одбацивање(Гвозденовић, С., Образовање и
други сродни појмови 2011).

Социјализација такође игра кључну улогу у развоју сопственог

идентитета. Кроз друштвену интеракцију учимо о себи и свом месту у свету. Развијамо
осећај самосвести, самопоштовања и самопоимања. На пример, деца одгајана у
окружењима која су подржавана и негована имају тенденцију да развију снажно
самопоштовање и самопоуздање. У исто време, они који доживљавају занемаривање
или злостављање могу да се боре са проблемима сопствене вредности и
идентитета(Зунић, Н. 2009).

Социјализација има пет фаза – примарна, секундарна социјализација, одрасла

фаза, фаза антипацје и ресоцијализације(Шљаковић, И. и Ђукић, Н. 2011).

3
 2. Фазе социјализације
2.1. Примарна социјализација
Примарна социјализација је процес којим појединац учи основне вредности,
норме и понашања која од њих очекује њихово друштво. Обично се дешава у
детињству и углавном се остварује кроз породицу и образовни систем.

Примарна социјализација се дешава између детета и оних људи у њиховом

животу са којима има близак, лични и интимни однос лицем у лице. За већину људи,
први примарни односи које стварају су са родитељима, браћом и сестрама, бакама и
декама и другим члановима породице. Породица даје деци осећај моралних вредности,
учећи разлику између исправног и погрешног понашања и како да се на одговарајући

Док примарну социјализацију највише спроводе чланови породице, постоји низ

других потенцијалних примарних социјализатора. То укључује дадиље, па чак и
старију браћу и сестре. У неким случајевима, медији могу послужити и као примарни
социјализатор, посебно ако су деца изложена телевизији или другим екранима у веома
младој доби. На крају, сваки појединац или институција која игра значајну улогу у
обликовању раних искустава детета може се сматрати примарним социјализатором.

2.2. Секундарна социјализација

Секундарна социјализација је процес којим појединац учи основне вредности,
норме и понашања која се од њих очекују изван главне функције породице.

У савременом друштву, школе су главне устонове за секундарну социјализацију

и повезане су са учењем специфичних професионалних вештина, као и ставова који
доприносе радној дисциплини.

Секундарна социјализација се дешава између појединца и оних људи у њиховом

животу са којима има секундарне односе. Секундарни однос је онај у коме појединац
нема близак, лични, интиман или однос лицем у лице са људима који су одговорни за
процес социјализације.

4
 Секундарна социјализација се често одвија током адолесценције и одраслог
доба, а углавном се остварује кроз вршњачке групе, радне колеге и клубове или
друштва.

Секундарна социјализација помаже појединцима да се прилагоде новим

ситуацијама и може се посматрати као начин „финог подешавања“ примарне
социјализације. Јавља се током читавог живота, кад год неко уђе у нову фазу или фазу
(на пример, полазак у школу или нови посао). Обично се дешава брже од примарне
социјализације, због претходног познавања културе корисника.

Секундарна социјализација је кључни процес који се дешава у каснијим фазама

живота, где појединци уче и прилагођавају се нормама, вредностима и понашањима
повезаним са одређеним друштвеним групама. Она игра значајну улогу у обликовању
идентитета појединца и његовој функцији у друштво.

2.3. Одрасла фаза социјализације

Погрешно је претпоставити да се процес социјализације завршава када
појединац достигне зрело доба из адолесцентне фазе. У ствари, социјализација је
доживотни процес. Ни у једном тренутку у животу човека не долази крај. Чак и на
вратима смрти човек има шта да научи. Наравно, одрасли људи који треба да преузму
велике одговорности у животу имају много ствари да науче током свог одраслог доба.
У савременом друштву одраслост се сматра достигнутом када човек може да се
издржава потпуно независно од родитељске породице. Пуно пунолетство подразумева
и способност да се формира сопствена породица.

Одрасла фаза социјализације види концепт друштвености подељен на

индивидуалне интеракције. Током фазе социјализације одраслих, наши животи се
развијају кроз различите улоге: ученика, пријатеља, љубавника, запосленог и
послодавца. Свака од ових улога доноси јединствен скуп правила и вештина
социјализације. Способност гранања и интеракције са различитим групама на
различите начине у великој мери зависи од успешног развоја у примарној и
секундарној фази социјализације.

5
 Ране фазе социјализације усађују вредности које нам омогуц́авају да променимо
понашање одраслих како би одговарало ситуацији. Када је раст у раној социјализацији
заостао или под негативним утицајем, одрасли се боре да се прилагоде различитим
условима и нађу се ограниченим у свом потенцијалу раста.

Одрасла фаза социјализације је релевантнија за дружење у оквиру културе у

којој живимо, а не за унутрашњи раст. Међутим, ранији стадијуми социјализације
постављају темеље и обезбеђују језгро друштвеног развоја.

2.4. Фаза антиципијације

Антиципаторна социјализација је шира фаза која се одвија истовремено кроз
све фазе социјализације, али углавном у фази одраслих. Антиципаторна социјализација
види раст превентивног разумевања очекиваног понашања. Ова фаза социјализације
олакшава наше разумевање прихваћених и очекиваних друштвених конвенција.

Антиципаторна социјализација обухвата чин друштвеног опонашања. На

пример, када људи проводе време са одређеним типом личности, они почињу да
опонашају своје стилове дружења и манире. Овај аспект социјализације је оно што
види формирање друштвених стереотипа. На пример, људи из области са високом
стопом криминала склонији су да се и сами окрену криминалу у чину друштвеног
опонашања.

Фаза антиципације је релевантна за наш развој јер повезивање са онима који

имају одређени скуп друштвених вредности чини нас вероватније да усвојимо те
вредности.

6
 3. Значај социјализације
Човек није од рођења спосован да размишља, говори и комуницира. Дете је при
рођењу заправо “tabula rasa” која треба током живота да буде испуњена, а ту функцију
врши околина. Под утицајем средине ствараја се предиспозиција за успостављањем и
одржавањем социјалног контакта, комуникације, осећања и сл. (Сенић-Ружић, М.
2013)

Процес одрастања и развијања детета у равноправну јединку – одраслог човека

који је способан да циркулише у свим сферама живота, зове се процес социјализације.

Значај социјализације се огледа у постојању фералне односно такозване

“дивље” деце и постоји више примера. Постоји бројно документованих случаја која су
одрасла са животињама, а један пример таквог живота јесу Камала и Амала – деца
вукова. Пронађене су 1920. године у индијским џунглама у узрасту од три и осам
година. Одгојене су од стране вучице, а да ли су биле у сродству није било потврђено.
Пронашао их је један свештеник и одвео их је својој кући, покушавајући да их
прилагоди људском окружењу. У почетку је свештеников рад давао резултата,
међутим, након извесног времена оболеле су од болести које су допринеле леталном
исходу. (Plessis, S. 2022)

Деца нису била од почетка упозната са друштвеном средином и нису била

способна да функционишу у складу са тим. Социјализација је основ бројних радњи
које су неопходне за функционисање у друштву.

Такође, на простору Балкана 1988. године, група ловаца у сред шуме у источној
Босни, проналази у чопору вукова дечака који се четвороношки креће и режи. Дечака
су ловци покупили и повели са собом. Дечак није проговарао ништа, не јер није желео,
већ зато што није знао. Назван је Харис и послат је у Београд на ресоцијализацију. У
центру где је био смештен, комуницирао је режањем, гестикулацијом, положајем тела,
кретањем, чучањем и седењем. Није умео да хода у ципелама, није желео да спава у
кревету, штитио је храну приликом јела, није подносио кувану храну, није знао шта је
умиваоник, основне хигијенске навике, процес купања, сечење ноктију, коришћење
четкице за зубе. У дому је био са дечаком, који је био најснажнији и

7
најпроблематичнији, али се Харис поред њега значајно побољшао у спремању кревета,
држању оловке, коришћењу метле и лопате и основном понашању. Нажалост, Харис је
преминуо у саобраћајној несрећи, не дочекавши ни 18. рођендан.(Главоњић, З. 2014)

Слика 1. Плакат за филм “Ничије дете”

Извор https://sn.rs/99v4y

8
 4. Извор социјализације

Појединац се интегрише у средину кроз културу и друштво, јер они одређују

циљеве, садржај и средства социјализације – пишу норме, стандарде, вредности и
веровања које дете усваја приликом одрастања.

Са рођењем, човек постаје део заједнице. Свака од заједница има специфичне

начине решавања важних друштвених питања, дефинисане установе и институције у
оквиру којих се негују традиција, обичаји, морал и норме понашања односно култура.
Култира представља свеобухватно матерјалне и духовне аспекте и чини један сложени
систем, који се преноси трансгенерацијски. Чине је експлицитна и имплицитна
култура. Експлицитну културу чине обичаји, оруђа, обреди, начин живота и облачења,
стандарни обрасци понашања, друштвене установа и слично, док је имплицитна
култура аспект који обухвата моралне норме, вредности, потребе, идеале, веровања,
перцепцију света и идеје припадника одређене културе.

Наше друштво је мултукултурално и утицај на појединца је сложен. Јединка је у

процесу глобализације изложена мултиплим културама и може да бира утицаје међу
бројним. Како било, то није једносмерни однос, колико човек има утицаја на кулуру
има и она на њега, јер је он њен активан носилац, корисник и творац.

Најмоћнији извор социјализације јесте друштво које на појединца делује преко

својих агенаса – породица, породично васпитање, вртићи, школе, цркве, установе,
књижевност и други чиниоци социјализације. (Павловић, З. 2018)

4.1. Агенси социјализације

Агенси, вршиоци или посредници су друштвени чиниоци који представљају
заступнике друштва и културе, који непосредно утичу на социјализацију.

Породица
Породица је институција и служи за стицање основних вредности и учењу
основних образаца понашања. Подизање деце и однос према деци у породици према

9
бројним научницима, извор је обликовања појединих особина личности, као и саме
личности у целини.

Школа
Представља васпитно-образовну институцију која има снажан и свеобухватан
утицај на интелектуални, емоционални, морални и социјални развој ђака. Придоноси
усвајању бројних култура и друштвених премиса, норми и мисаоних навика. Настоји
да научи ђаке да прихвате прописане, а да елиминишу непожељне видове понашања.
Главни је преносилац правих система вредности и правила датог друштва на младе.

Вршњаци
Чине неформалну групу деце или младих, оквирно сличног узраста, нивоа
образовања и система вредности у ком се чланови интензивније друже. Они су
укључени у процес социјализаце од 5. или 6. године живота. Преносе начин облачења,
пожељног понашања и ставова, вредности и узора. Њихов утицај је сигнификантан у
адолесцентном добу.

Радно место
Важан агенс у просецу секундарне социјализације. Учвршћивању
професионалног идентитета и личности и њеном осећању поноса и самоактуализације
придоносе успешно обављање посла и афирмација у струци.

10
 5. Облици социјалног учења у процесу социјализације
5.1. Класично условљавање
Велики број социјалних учења, бројни аутори објашњавају овим моделом.
Олпорт сматра да се по овом принципу дете учи говору. На одређеном нивоу развоја
оно рефлексно почиње да изводи гласове и комбинације гласова. Одређена веза се
ствара када се глас случајно произведе и нека случајна спољна ситуација или реакција
одраслих, а када се та појава одвија одређени број пута између гласова и објеката, дете
успева да именује одређеним гласовима одређене објекте. Називи предмета и
именовање се врши повезивањем одређене комбинације гласова и одређених објеката.
Оваквим класичним условљавањем аутори објашњавају да се дете судржавању од
реакција које друштво сматра непожељним попут испољавања активности.

5.2. Инструментално условљавање или поткрепљивање

Носи овај назив јер учење служи као инструмент или средств да се нека потреба
задовољи ии постигне одређени циљ. Овакав начин учења Скинер поткрепљује својим
експериментом са животињама, где пацов да би стигао до хране треба да научи да
притисне полугу – чинећи то постепено. Када се овај покрет неколицину пута
понавља, степен случајности се све више смањује и знање се учвршћује. Пацов је
научио одређени облик понашања који му служи као средство за задовољење мотива.
Покрет је инструменталан и омогућава му да дође до хране.

5.3. Учење по моделу

Имитацијом се објашњава сличност у понашању чланова појединих група,
заједница, као и уопште појава конформирања у људском друштву. Имитација је кључ
за социјалну тајну. Одвија се под деловањем слика у главаа оних који имитирају, а те
слике настају на основу опажања модела. Међу моделима за одређене облике
понашања, постоји и инстикт за имитацијо, захваљујући ком јединка лако и брзо усваја
облике понашања који јој омогућавају да се успешно носи са препрекама на које
наилази у природи и у контакту са другим индивидуама.

11
 6. Закључак

Процес одрастања једног детета у пуноправну јединку, одраслог човека који је

способан да учествује у свим сферама друштва назива се социјализација.
Социјализацијом се не стичу само особине и навике друштва где јединка борави и
неопходна бројна знања и вештине за живот у друштву већ и личне и индивидуалне
карактеристике, навике, тежње и идентитет.

У социјалној психологији појам социјализације означава дуготрајан процес

формирања људске јединке када се биолошки незрела јединка под утицајем друштвене
средине преображава у личност одраслог, компетентног припадника друштвене
заједнице. Социјализација не доноси нужно позитивне особине и навике, поред
просоцијалног јединка усваја инеке видове антисоцијалног понашања као што је
агресивност, похлепа и слично, што нам потврђује данашње друштво.

Социјализација има пет фаза – примарна, секундарна социјализација, одрасла

фаза, фаза антипацје и ресоцијализације.

Агенси социјализације су породица, школа, врњаци и професионални живот.

Један од најважнијих аспеката социјализације је стицање друштвених норми и

вредности. Ова неписана правила и очекивања усмеравају наше понашање у
друштвеним ситуацијама. Они се разликују у различитим културама и често се уче
посматрањем и имитацијом. На пример, у неким културама се сматра непристојним
говорити гласно у јавности, док се у другим од људи очекује да буду изражајнији и
живахнији. Учењем ових норми и вредности можемо да се уклопимо у нашу
друштвену групу и избегнемо друштвено одбацивање.

12
 7. Литература
Видић, Т. (2010). Учитељске перцепције ученичких понашања:(не) поштивање,
социјализација и позорност на сату. Живот и школа, (23). Очитано 03.12.2023.
Доступно на
https://www.researchgate.net/profile/Tomislava-Vidic/publication/281464078_Tomislava_Vi
dic_UCITELJSKE_PERCEPCIJE_UCENICKIH_PONASANJA_NEPOSTIVANJE_SOCIJ
ALIZACIJA_I_POZORNOST_NA_SATU/links/55e9dd3d08ae3e1218450359/Tomislava-
Vidic-UCITELJSKE-PERCEPCIJE-UCENICKIH-PONASANJA-NEPOSTIVANJE-
SOCIJALIZACIJA-I-POZORNOST-NA-SATU.pdf

Гвозденовић, С. (2011). ОБРАЗОВАЊЕ И ДРУГИ СРОДНИ ПОЈМОВИ.

Социолошка кућа, 5(2). Очитано 28.11.2023. Доступно на
http://www.socioloskaluca.ac.me/PDF16/Gvozdenovic,%20S.,%20Obrazovanje%20i
%20drugi%20srodni%20pojmovi.pdf

Ранчић, М. (2022). Социјализација и развој личности детета кроз игру. Очитано

28.11.2023. Доступно на https://rfasper.fasper.bg.ac.rs/handle/123456789/5040

Имшировић, Ф. (2008). Медији и вршњаци као битни фактори социјализације

личности. Нови Муаллим, (34), 59-63. Очитано 28.11.2023. Доступно на
https://ilmijja.ba/ojs/index.php/casopis1/article/download/953/916

Милановић, В. (1965). Функционално-Аналитичка Концепција Социјализације

Личности и патолошког утицаја телевизије. Очитано 28.11.2023. Доступно на
https://heinonline.org/hol-cgi-bin/get_pdf.cgi?handle=hein.journals/jccl3&section=56

Лазић, Л. (2017). Утицај фактора социјализације на појаву стигматизације

малољетних преступника. ДРУШТВЕНЕ ДЕВИЈАЦИЈЕ, 2(2), 228-236. Очитано
28.11.2023. Доступно на https://www.ceeol.com/search/article-detail?id=799795

Томановић-Михајловић, С. (1993). Социјализација као пракса социјалне

репродукције у делима Ентони Гиденса и Пјера Бурдијеа. Социолошки преглед, 27(1-
4), 303-315. Очитано 03.12.2023. Доступно на https://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/143

13
 Gavrov, S., & Nikandrov, N. (2008). Education and the process of socialization.
Gavrov Sergey. Очитано 03.12.2023. Доступно на https://books.google.com/books?
hl=sr&lr=&id=3vaCgQOT0g4C&oi=fnd&dq=process+of+socialization+pdf&ots=JN602pK
Y1p&sig=wWaHU8Ko46pt_UVdLYoh36d4V0A

Ashurova, Z. (2021). The Role of the School in the Process of Socialization of

Students. Журнал иностранных языков и лингвистики, 2(3).в Очитано 03.12.2023.
Доступно на https://fll.jdpu.uz/index.php/fll/article/view/896

Schaffler, T. R. (1953). The Process of Socialization. The Phi Delta Kappan, 34(6),
225-228. Очитано 03.12.2023. Доступно на https://www.jstor.org/stable/20332345

Lippitt, R. (1967). Improving the Socialization Process. Очитано 03.12.2023.

Доступно на https://eric.ed.gov/?id=ED012512

Lewis, S. (2013). What is secondary socialization? Очитано 03.12.2023. Доступно

на https://stepofweb.com/secondary-socialisation/

Ion, A. (2022). 5 stages of socialization. Очитано 03.12.2023. Доступно на

https://www.thecoolist.com/personality/stages-of-socialization/

Panades, R., Drew, C. (2023). 10 Anticipatory Socialization Examples (And Easy

Explanation). Очитано 03.12.2023. Доступно на https://helpfulprofessor.com/anticipatory-
socialization-examples/

14