KOLA KAO AGENS SOCIJALIZACIJE

SEMINARSKI RAD IZ SOCIOLOGIJE VASPITANJA I OBRAZOVANJA

www.BesplatniSeminarskiRadovi.com

SADRAJ

Uvod............................................................................................................................................ 3 Socijalizacija............................................................................................................................... 4 kola kao agens socijalizacije...................................................................................................5 Socijalizacije dece u kolama i potekoe prilikom socijalizacije..........................................7 Socijalizacija dece sa mentalnom retardacijom.......................................................................8 Ustanove za o razovanje i vaspitanje dece ometene u razvoju.............................................! "aklju#ak................................................................................................................................... $% &iteratura................................................................................................................................... $$

UVOD

Polazak u kolu predstavlja jednu od najveih promena u ivotu deteta. Prvo je ta promena nastala prilikom upisa deteta u predkolsku ustanovu. Meutim, te promene su normalne i zdrave za razvoj deje individualnosti kao i neizbena etapa u razvoju deje linosti. Za ovako velike promene kod deteta roditelji igraju veliku ulogu i to u smislu da su oni ti koji na pravi nain treba detetu da objasne i uvedu dete u druge vode, gde e se postepeno uklapati i kombinovati sa svojim vrnja ima. !li upravo je to onaj moment kada dete shvata da nije u porodi i i da mora da se izbori za svoje mesto u grupi i pronadje svoje "mesto pod #un em$. % poetku je de i veoma teko, njihova tuga je tada prevelika i onda su tu vaspitai koji treba ovaj drugi svet da priblie de i. &eka de a ak misle da su ih roditelji "ostavili$ i zato je bitno da im stalno pria'u zato su u vrtiu i da oni sami jedva ekaju da im se de a vrate i da ostatak dana provedu sa njima razmenjijui nenost. Zbog toga je veoma bitno da se jo od tih dana u de i stvori oseanje odgovornosti a samim tim valja ih i osamostaljivati. (e a koja su dosta vezana za roditelje, koja po eo dan i no provode sa njima, veoma im je teko da razviju ova oseanja odgovornosti i osamostaljivanja. )remenom se sve to postie kada roditelji postavljaju detetu razliite zahteve i obaveze primerne njihovom uzrastu, a to e upravo detetu biti glavni pomagai i u daljem kolovanju.

SOCIJALIZACIJA

Pod pojmom socijalizacija najee se podrazumeva pro es uenja u toku kojeg dete vremenom prihvata pravila igre koja vrede u drutvu, oseaj za vrednost navike i ponaanja, tako da bi kasnije s razumevanjem moglo aktivno saraivati sa svojom drutvenom okolinom. Pod so ijaliza ijom se podrazumevaju svi uti aji drutva * njegovih jedini a +skupina, institu ija, na pojedin a kojima se on priprema -a preuzimanje svih drutvenih uloga koje mu pripadaju * kojima on stvara svoju linost, razvija svoj individualitet +*vkovi .//01 23,. #o ijaliza ija je veoma sloen pro es koji planski i sistematski sprovode porodi a, kola i drutvena zajedni a kako bi se so ijalno nezrela de a osposobila za dalji ivot u so ijalnoj zajedni i. 4snovni ilj pro esa so ijaliza ije je da novi lanovi drutva putem uenja i interak ije sa roditeljima, vaspitaima, nastavni ima i linostima iz kulturnog i javnog ivota, kao i osobama iz njihove okoline i dalje porodi e, naue onaj tip ponaanja u meuljudskim odnosima, koji su karakteristini za datu kulturu, uz mogunost adapta ije na ivotnu sredinu i njene uslove. Prema savremenim shvatanjima, pro es so ijaliza ije ukljuuje i pro es individualiza ije pod kojom se podrazumeva sposobnost pojedin a da prevazilazi odreenu so ijalnu sredinu koja nam je nametnuta i da se menja u skladu sa sopstvenim potrebama. #o ijaliza ijom ovek ui obras e kulture, prisvaja drutvene vrednosti i 5ormulie iljeve, 6judi, ustvari ine ono to sa gledita drutva moraju da ine. 7ovek najee postaje bie koje prihvata i ispunjava zahteve drutva, a mi to postajemo od samog roenja. Zbog toga so ijaliza ija podrazumeva pro ess 5ormiranja i drutvenog sazrevanja oveka. &aravno, tokom so ijaliza ije pojedina nije pasivan, odnosno ne mora sva shvatanja, sve norme, prin ipe, obras e ponaanja da prihvati. 8okom ivota, pre svega putem kolovanja, ovek razvija kritiko i samokritiko miljenje, to mu dosta pomae u izgraivanju sopstvenog stava i razmiljanja. #tadijum rane so ijaliza ije traje 9 godina. 4vde presudnu ulogu imaju pre svega porodi a i deji vrtii, odnosno ona mesta gde de a u ovom uzrastu provode najvei deo svog vremena. 4snovni vid delatnosti je igra kroz koju dete stie navike elementarne radne delatnosti i usvaja norme ponaanja. &ajvanije podruje dejeg prisnog druenja i saradnje jesu porodi a, grupa de e sa kojima se igra, susedstvo i zajedni a starijih. (akle, dete prvo ui uloge u okviru malog drutvenog sveta porodi e i susedstva, a zatim i na ire drutvo i kulturu. Agensi socijalizacije su najvaniji inio i koji neposredno utiu na so ijaliza iju jedinke u pro esu rasta i razvoja. % glavne agense so ijaliza ije spadaju 1 porodi a, vrtii, kola, grupe vrnjaka, rkva, drutvene organiza ije kao i sredtva za masovnu komunika iju. 4ni ne stvaraju sistemne vrednosti, uzore i norme, ve ih samo prenose na jedinku koja se so ijalizuje.

KOLA KAO AGENS SOCIJALIZACIJE

#o ijaliza ija u kolama predstavlja sekundarnu so ijaliza iju, dok je porodi a primarna so ijaliza ija. #ekundarna so ijaliza ija se pre svega odvija pod uti ajem kole. 4na je proizvod drutva zasnovanoj na razvijenoj podeli rada. 4dlazak u kolu podstie duhovni razvoj deteta, naroito uenjem jezika. :kola se pojavljuje kao jedna drutvena zajedni a u kojoj se dete nalazi u jednoj vie obezlienoj situa iji, normiranoj pravilima, pa se ono pojavljuje kao jedan od mnogih. #o ijaliza ija u kolama se odvija putem vaspitanja i obrazovanja. Posebno je vano to dete u koli mora da bude mirno i paljivo, bar due vremena i to nije u entru panje kao u porodi i. &a taj nain dete ui postepeno da se so ijalizuje. ;lementi sekundarne so ijaliza ije, odnosno elementi kolske so ijaliza ije su brojni + <lere =29>12>,, a kao osnovni se navode1 =, poduavanje i podsti anje razvoja i umenosti, ., prenoenje in5orma ija i usmeravanje na duhovno naslee, 0, prenoenje duhovnih vrednosti i iljeva, ?, obezbeivanje atmos5ere potrebne za uenje, @, nastojanje da se individualizuje pristup ueniku i >, nadzor i kontrola. :kola predstvalja jednu od najznaajnijih vaspitnoAobrazovnih institu ija koja prati veoma vaan period ivota svakog pojedin a. 4na je veoma vana u pro esu so ijaliza ije deteta i razvijanju pro esa individua ije. Znai da je so ijaliza ija pro es izgradnje samosvesti, izradnja line kompetentnosti i autonimnosti linosti. % koli treba da se odvija najvaniji deo vaspitno obrazovnog pro esa, onaj deo koji je najorganizovaniji i koji je pod stalnim vostvom vaspitaa, odnosno osobe koja organizuje vaspitno obrazovni pro es +*vkovi .//01 29,. #o ijaliza ija kao vaspitanje i obrazovanje je onaj segment so ijaliza ije koji je drutvo organizovalo i sistematizovalo + Bavelka =22@1 .9/,. )aspitanje i obrazovanje se preteno odvija u spe ijalizovanim institu ijama, koje se jednim imenom zovu kole. *ako je vaspitanje kao pojava starija od kole, iako se realizuje u razliitim institu ijama, organiza ijama i drutvenim grupama, kolski sistem jo uvek predstavlja najznaajniju institu iju koja se u okviru drutvene podele i organiza ije rada neposredno i obuhvatno bavi integra ijom novih lanova u organizovan deo drutva. Croz vaspitnoAobrazovni pro es uspeno se razvijaju i neguju ona svojstva linosti koja istovremeno imaju visoku uestalost i visoku instrumentalnu vrednost u drutvenom ivotu. #istematsko razvijanje i negovanje odabranih svojstava linosti zahteva i odgovarajuu
5

pedagoku organiza iju takvog vaspitnoAobrazovnog rada. % koli se obrazuje, ali se u koli i vaspitava. :kola je te koja u svakom pojedin u razvija odreene poten ijale i sposobnost za to bolje snalaenje i prilagoavanje postojeem drutvenom sistemu u uslovima koje nam namee samo drutvo. % koli se zahtevaju posebni intelektualni, struni i organizovani napori koji odreuju i 5unk iju same kole, radi boljeg i uspenijeg vaspitanja i obrazovanja. )aspitanje se uglavnom, u svim so ijalnim, pedagokim i psiholokim literaturama de5inie kao sloeniji pro es od obrazovanja, ali to ne znai da je obrazovanje manje znaajan pro es od pro esa vaspitanja. * jedan i drugi pro es su veoma vani u 5unk iji same kole i pripremanju oveka ka njegovoj svestranosti. Zbog toga kola i zahteva malopre navedene napore. Cada kola uspe da objedini sva iskustva uenika tako da se on u svim situa ijama opredeljuje na osnovu oseanja svoje drutvene pripadnosti, onda znai da kola na taj nain vaspitava.

SOCIJALIZACIJA DECE U KOLAMA I POTEKOE PRILIKOM

6

SOCIJALIZACIJE

#o ijaliza ije de e u kolama pre svega podrazumeva spremnost deteta da prihvati nove obaveze koje mu kola namee, ali takoe i podrazumeva i spremnost roditelja da na pravi nain pomognu detetu i obezbede uslove za uspean rad. Pre svega, dete je u predkolskoj ustanovi naviklo da igrom razvija odreene sposobnosti i sada u kolu tu igru mora da zameni obavezama i sistematskim radom. &aravno, igra se ne iskljuuje, ve se samo pomera u drugi plan. *gra se ne sme eliminisati jer ona ravija brojne 5unk ije, ali sada obaveze dobijaju primat. Zbog toga roditelji imaju veoma vanu ulogu u pripremanju deteta da te obaveze prihvati jo na samom poetku, kako na dalje ne bi imalo problema. Doditelji to ine u zavisnosti od uzrasta njihovog deteta, postavljajui im razne zahteve i obaveze, koji e im kasnije pomoi tokom kolovanja. *nteligen ija je samo jedan od uslova da dete bude uspeno u koli i da naui da prihvata postojee injeni e. !li uporedo se moraju razvijati i druge sposobnosti kako bi njegove intelektualne mogunosti mogle da dou do izraaja i da se dalje produbljuju i to u najpozitivnijem smislu. Zbog toga, dete treba na vreme pripremiti. 8o moe da krene i sasvim neobavezno, npr. prilikom etnje. Doditelj moe da odvede dete da vidi kolu, da gleda drugu de u kako trkaraju po kolskom dvoritu, da vide da i tamo ima igre preko 5izikog vaspitanja. (ete tako moe da stekne utisak jedne lepe i pozitivne zajedni e. &aravno, takoe treba dopustiti detetu da sam odabere svoj pribor, rana i sve ono to misli da e mu biti od koristi. Moda su to sami poe i so ijaliza ije deteta u koli. 8akoe treba imati dosta strpljenja prilikom njihovog navikavanja, jer so ijaliza ija nije toliko jednostavan pro es i adapta ija, odnosno prilagoavanje deteta na kolu moe dugo da traje. (etetu e trebati nekoliko nedelja da se adaptira. 8o posebno vai za de u koja se nisu odvajala od svoje porodi e ili su imala iskustvo nestabilnosti u ivotu. #ve novine sa kojima se dete sree prilikom polaska u kolu mogu biti tekoa za njega, pa nije ni redak sluaj da dete ne moe odmah da se ukljui u sistem kolstva. 8e tekoe u prilagoavanju se mogu ispoljiti u nainu ponaanja, bilo da se preterano povlae ili da su nemirna, a mogue su i druge reak ije kao to su zaboravnost, plakanje, strahovi, izbegavanje kole +izmiljaju bolest,, poremeaji apetita, sna, poremeaji 5unk ije probavnih organa i dr. Meutim, de a u ovom urastu takoe uspostavljaju autonomiju, razvijaju sposobnost da znaju kome mogu da veruju a kome ne, sa kim mogu da uspostave blii kontakt a sa kim ne mogu itd. &a taj nain ona biraju svoje durgove i drugari e i tako se so ijalizuju u datu sredinu.

SOCIJALIZACIJA DECE SA MENTALNOM RETARDACIJOM

7

Potvreno je da de a sa mentalnom retarda ijom zaostaju u pro esu so ijaliza ije, naroito umereno mentalno retardirana de a, dok se lako mentalno retardirana de a u toku druge i tree godine sa napredovanjem so ijaliza ije, sve vie prikljuuju de i prosene inteligen ije. Cod teko i tee retardirane de e jedva se moe govoriti o so ijaliza iji, jer je njima potreban stalni nadzor i briga. 6ako mentalno retardirana de a zaostaju u senzoAmotornom razvoju, u razvoju govora i miljenja to im znatno oteava uspostavljanje kontakata sa de om ili odraslima. Doditelji imaju jako veliki uti aj na primarnu so ijaliza iju lako retardiranog deteta. Povoljna emo ionalna klima u porodi i olakava so ijaliza iju ove de e. 8okom ranih godina deteta izuzetno je bitno porodino okruenje, jer ovde de a provode najvei deo svog vremena, stiu mnoge razne so ijalne i kognitivne vetine i razvijaju uverenja ili vrednosti. #o ijalni odnosi sa okolinom bitno utiu na pravilan razvoj kao i na razvoj samoper ep ije. !ko je razvoj tekao pozitivno, dete e se razviti u osobu koja uspeno sarauje sa drugim ljudima, a to je povezano sa osobinama te osobe, sa njenim mogunostima, potrebama i potrebama sredine u kojoj pripada. #uprotno tome, ako so ijaliza ija nije bila primerena, javie se nedostatak samopouzdanja, strah od odvajanja, slabo prilagoavanje detataE 6ako mentalno retardirana de a se najpre drue sa jednim detetom, tokom predkolskog perioda, ali mogu i sa dva. #kloni su kon5liktima, svaama sa drugom de om koje su kratkotrajne. (ea i se obino 5iziki obraunavaju a devoji e, po pravilu, verbalno vreaju osobu sa kojom se svaaju. 4va su de a esto impulsivna i reaguju agresivno ako im neto zasmeta. &erazumevanje njihovih potreba ee dovodi do agresivnih reak ija nego kod de e prosene inteligen ije. !li i ovde postoje bitne razlike. 6ako mentalno retardirana de a mogu se so ijalizovati i u predkolskim ustanovama i zbog toga je vano stvoriti to vie predkolskih ustanova za lako mentalno retardiranu de u. (e a sa menlatnom retarda ijom su izrazito osetljiva i ponekad se teko prilagoavaju sredini. Cao takva, sa dodatnim potekoama, neprihvatljiva su od strane druge de e u sudelovanju u njihovim aktivnostima. Meutim, primenivi individualni pristup ovoj de i, ona se mogu pribliiti ostaloj de i i moe im se omoguiti zajednika saradnja u igri. Za ovaj pristup nije potrebno neko veliko znanje ili eduka ija, potrebna je volja i elja da se takvoj de i pomogne. )aspitai moraju biti dodatno motivisani i stimulisani za takav rad, jer on podrazumeva i trai vie emo ionalnosti, prilagodljivosti, pripremanja, zahteva ali pored svega toga i vei psihiki napor.

USTANOVE ZA OBRAZOVANJE I VASPITANJE DECE OMETENE U RAZVOJU

&aa drutvena organiza ija na posebno organizovan nain i sa posebno kolovanim kadrovima obezbeuje de i ometenoj u razvoju, predkolsko, osnovno i srednje obrazovanje, osposobljavanje za rad i ukljuivanje u raznovrsne oblike ivota. #pe ijalno vaspitanje se odnosi na vaspitnoAobrazovni rad sa de om, iji su telesni, mentalni, govorni i emo ionalni razvoj, raenje i sazrevanje na due vreme ometeni i da im je neophodno obezbediti spe ijalan vaspitni tretman. Zato se u spe ijalnom vaspitanju primenjuju spe ijalne metode, individualizovano prilagoena nastavna organiza ijai posebna nastavna, tehnika i druga sredstva, oprema i ureaji. )aspitnoA obrazovni rad se organizuje u zavisnosti od stepena ometenosti1 deca ometena u mentalnom razvitku, deca sa poremeajem govora, deca sa oteenim sluhom, deca sa oteenim vidom, telesno invalidna deca, deca viestruko ometena u razvitku. 8imovi strunjaka evidentiraju i kategorizuju de u ometenu u razvoju. % organiza ionom pogledu spe ijalno vaspitanje i obrazovanje se ostvaruje u vie razliitih oblika1 A u specijalno vaspitnim obrazovnim ustanovana (kolama) za predkolsko, osnovno kolsko i srednje vaspitanje, ili u A specijalnim zavodima ili specijalnim centrima za radno osposobljavanje +sa internatskim smetajem ili bez njega,, a A postoje i spe ijalna odeljenja pri redovnim osnovnim kolama za odreene kategorije ometenosti. % novije vreme sve su ea shvatanja da izola ija ove de e u spe ijalne kole i zavode igoe de u, izdvaja ih iz svakodnevnog drutvenog konteksta u kojoj kasnije treba da se ukljue, pa je sve zastupljnija teza da je za odreene kategorije lake ometenosti spe ijalno vaspitni rad bolje organizovati u redovnim kolama. 4vakav rad se moe jedino ovako organizovati1 A da jedan spe ijalni pedagog po odreenom rasporedu radi u vie kola u gradu ili selu, A da svaka kola ima po jednog spe ijalnog pedagoga za odreenu vrstu ometenosti A da se o5ormi jedno pedagokoApsiholoko savetovalite u kome e se upuivati ovakva de a na ispitivanje i tretman. #a ovom de om rade, u oblasti spe ijalnog vaspitanja, kadrovi sa visokom spe ijalnom pedagokom +de5ektolokom, spremom, koji se obrazuju na posebnom 5aklultetu.

ZAKLJUAK

% ivotu nita nije jednostavno, nita ne moemo postii ako se bar malo ne pomuimo. Moda smo zbog toga jo od ranog detinjstva suoeni sa raznim izazovima, prijatnim ili neprijatnim, nekim lepim i runim. Moda su upravo ti usponi i padovi neto to nas ui kakvi treba da budemo kada odrastemo. #am taj pro es rastenja od malog deteta, do odraslog i zrelog oveka jeste komplikovan i teak. Prvo se naviknemo na majinu utrobu, zatim postajemo deo porodi e, nae mirne luke, potom se ukljuujemo u malo iru sredinu sa naim roa ima i susedima, a kasnije postajemo deo ve ireg drutvenog sistema putem predkolskog i kolskog obrazovanja. #amo to ukljuivanje u novi sistem i so ijaliza ija u njemu, jeste veoma teak izazov za svakog pojedin a. Zbog toga, ovaj izazov moramo doekati pripremljeni i to na najbolji nain. % tome nam pomau roditelji, osobe od poverenja, ljudi koji su ve to preiveli. %z lepe i vrste rei, sigurno emo ovaj problem prevazii. &aravno prvo nas ta prekretni a eka prilikom ukljuivanja u predkolskoj ustanovi, ali nita manje potresno nas ne oekuje i u kolskim klupama. #lino je, a ipak malo drugaije. 8akoe nam je potrebna velika podrka roditelja. Fez njih, mi bismo bili izgubljenji, ovako nas oni vraaju na pravi put. !li moramo biti svesni da sam pro es so ijaliza ije de e u kolama nije ni malo lak, ni kratak pro es. #o ijaliza ija moe da traje i po nekoliko nedelja. Za to vreme, roditelji pre svega treba da budu dosta strpljivi, jer u suprotnom mogu da se pojave trejne posledi e, zbog kojih e dete kasnije mrzeti kolu ili neto slino tome. !li na kraju, svaki trud se isplati, jer posle nekog vremena, de a budu svesna da im je obrazovanje neophodno i na samom poetku veoma zabavno.

LITERATURA

*vkovi, M. +.//0, #o iologija obrazovanja. Cnjaeva 1 (*P ,,&48!$

10

Cokovi, (. +=22?) ociologija obrazovanja. &ovi #ad1 Mati a #rpska

Milovanovi, ). +=23@, !brazovanje " drutvo. Feograd1 Dadnika tampa

Peda o!ko"dr#!tvo"Sr$i%e&"a#tor"teksta"Risti'"Stankov"San%a&"peda o "osnovne"!kole"()elena" *vetkovi'+& " Beo rad " , " -ttp,..www.peda o .rs.adaptaci%a/20#cenika.p-p " " 0prist#p " sa%t#&" decem$ar"2009."1

2#tor"teksta")elena"Popadi'"0o$%avl%eno3"11.08.2009.1","" -ttp,..www.politika.rs.r#$rike.4r#stvo.5e#pisivan%e6dece6#6s-kol#6samo6prekrs-a%.lt.-tml"0prist#p" sa%t#&"decem$ar"2009.1

7d#kativni"portal&"8kolarac.net,"-ttp,..www.skolarac.net.""0prist#p"sa%t#&"decem$ar"2009.1

#veuilite u Dije iG )isoka %iteljska kola u Dije iG diplomski rad +nepoznat autor, na tamu1 "#obi s mentalnom retardacijom$, Dijeka .//.. 1
-ttp,..www.scri$d.com.doc.12646084.soci%ali9aci%a6d%ece6s6mentalnom6retardaci%om"0prist#p" sa%t#&"decem$ar"2009.1

www.BesplatniSeminarskiRadovi.com

11