Mit o ptici

III
U znak seanja na te predivne, jake ljude,
pokuao sam jednog sumraka dole na obali reke
da i sam uobliim neto potpuno neogranieno.
Da smislim takvu vrstu strogosti i istote
koja bi od fantasti nog stvorila uverljiv gest.
Pokuao sam da nauim svoje delo da misli.
Da ima belu radoznalost.
Usudio sam se da naem odgonetku
da li smo oblikovanjem neega oduzeti od sebe
ili smo sebi vraeni.