INKLUZIJA

IZAZOVI U INKLUZIVNOM OBRAZOVANJU I VASPITANJU

Kada je redovni školski sistem organizovan tako da deci, bez obzira na njihove

sposobnosti, omogući da postanu njegov integralni deo, uz stvaranje optimalnih uslova za

prepoznavanje i zadovoljavanje njihovih različitih potreba, onda se može govoriti o inkluzivnom

obrazovanju.

Izazov i krajnji cilj inluzije u sistemu obrazovanja i vaspitanja je socijalna integracija

svih za sve. Socijalnu integraciju treba shvatiti kao nameru da se osnovni principi otvorenog i

slobodnog društva realizuju u savremenom društvenom sistemu.

Osnovne principe savremenog društva karakteriše:

 socijalna pravda

 uvažavanje različitosti i isticanje različitosti kao prednosti

 jednaka prava za sve

 jednakost mogućnosti

 solidarnost

 ekonomska nezavisnost pojedinca

 napredak društva

 kvalitetan život svakog pojedinca…

 Do socijalne integracije, kvalitetnijeg života i mentalng zdravlja osoba sa smetnjama u

razvoju i osobama u situaciji hendikepa treba ići korak po korak u budućnosti za budućnost kroz

sistem inkluzivnog obrazovanja i vaspitanja.

Inkluzivni vaspitno-obrazovni sistem treba da obezbedi obrazovanje dece s ometenostima

u redovnim školama pod ravnopravnim uslovima, zajedno sa svom ostalom decom, i u sredini

prilagođenoj svakom detetu u sledećim aspektima:

 tehničkim

 organizacijskim

 kadrovskim

 materijalnim uslovima

Dakle ove škole treba da karakteiršu:

 mala odeljenja

 edukovani nastavnici

 specijalizovani nastavnici

 personalni asistentni

 volonteri

 Edukatori

 animatori...
 Takva škola treba još da bude:

 otvorena

 autonomna

 kreativna

 umrežena

 inkluzivna

 kooperativna

 solidarna

 prihvata različitosti

 zadovoljava potrebe dece

 zadovoljava prava dece

 zapošljava

U vezi zapošljavanja treba istaći da su mogući i poželjni sledeći oblici zapošljvalja:

 zaštitne radionice

 socijalne zadruge

 rad u preduzeću
 Put od obrazovne inkluzije do socijalne integracije potrebno je da se odvija kroz sistem

dualnog obrazovanja, tj. primenom naučenog u školi u praksi, a potom i u svakodnevnom životu

u interakciji sa drugima.

Dosadašnja iskustva i neka od istraživanja u vezi praktične primene sistema inkluzivnog

obrazovanja i vaspitanja ukazala su nam na sledeće dobre i loše strane ovog sistema u našem

društvu:

DOBRO

Koristi za decu sa teškoćama u razvoju:

 Razvoj socijalnih vrednosti, stavova, pogleda na svet

 Podučavanje dece kako da ne budu socijalno izolovani (grupa vršnjaka pruža okruženje u

kojem se uče i vežbaju socijalne veštine)

 Predviđanje i uticaj na buduće mentalno zdravlje deteta

 Veće samopoštovanje zbog boravka u redovnoj grupi

Koristi za vršnjake:

 Prilike za učenje o razlikama

 Veće samopoštovanje zbog pomaganja drugima

 Učenje novih socijalnih veština interakcije s decom različitih sposobnosti

 Razvijanje senzibiliteta prema potrebama drugih i bolje razumevanje različitosti

 Spoznaja da pojedinac može prevladati svoje teškoće i tako postići uspeh

 Deca bi postala tolerantnija na različitost i manje sklona diskriminaciji

 Koristi za roditelje dece sa smetnjama u razvoju:

 Sigurnost, osećaj da njihova deca nisu izdvojena i od strane društva prepuštena sama sebi

 Informacije o detetu u poredjenju s drugom decom

 Saznanje da dete dobija onoliko koliko je moguće

Koristi za roditelje vršnjaka redovne populacije:

 Spoznaja individualnih razlika među decom

 Dobili bi šansu da formiraju pozitivne stavove prema deci sa smetnjama u razvoju

 Otkrivanje novih puteva i načina za međusobnu podršku

Koristi za učitelje i nastavnike:

 Popravice se profesionalne veštine nastavnika i profesionalne kompetencije u smislu

boljeg poznavanja potreba dece sa smetnjama u razvoju i opštim razvojnim potrebama

dece.

 Dobijaju mogućnost da kompleksnije i složenije pristupaju poslu i da na taj način

podignu kvalitet nastave

LOŠE

 velik broj učenika u odeljenjima i samim tim nemogućnost nastavnika da detetu sa

smetnjama u razvoju pruži odgovarajuću pažnju.

 nedefinisane uloge u smislu ko treba da pruža podršku nastavnicima.

 neadekvatna obuka nastavnika za rad sa decom sa smetnjama u razvoju.

 nedoumica da li će zbog posebnog tretmana koje zahtevaju deca sa smetnjama u razvoju,

i prilagođavanja nastave njima, ostala deca u odeljenju biti uskraćena.

 kako će druga deca da prime u kolektiv decu sa smetnjama u razvoju, i vrlo često, strah

od reakcije roditelja ostale dece.

 nepostoje raspoloživa sredstava za finansiranje

 nema asistenta, personalnih asistenta, volontera, animatora u nastavi

 nepripremljenosti druge dece i njihovih roditelja za inkluzivno obrazovanje

Roditelji dece sa smetnjama u razvoju zbog manjkavosti sistema inkluzivnog obrazovanja

i odbacivanja dece od drugih danas ne retko žele nastavak školovanja svoje dece u specijalnoj

školi. Da bi smo izbegli negativne efekte u sistemu inluzivnog obrazovanja i vaspitanja od

koristiti je poštovati načela Kvebeške klasifikacije i stremiti ka ostvarivanju životnih navika koje

treba zadovoljiti u najvećoj mogućoj meri.

 Činioci rizika
Uzrok

Lični činioci Sredinski činioci

Sistemi organa Kapaciteti

Integritet  Oštećenje Sposobnosti.  Nesposobnost

Olakšavajući činilac  Otežavajući činilac

Interakcija

Životne navike
Ostvarivanje  Neostvarivanje
(učešće u društvu) (situacija hendikepa)

Kvebeška klasifikacija 1999. godina: NASTAJANJE SITUACIJE HENDIKEPA

Kategorije životnih navika koje treba zadovljiti su:

• ishrana

• lična nega

• Komunikacija

• stanovanje

• kretanje
 • odgovornost

• život u zajednici

• obrazovanje

• posao

• razonoda

Može se zaključiti da postoji opšta saglasnost sa stavom da razvoj i ličnost imaju

prednost nad ostvarenjem nastavnog plana i da je dobar onaj svet u kome se hendikepi i

različitosti razumeju, prihvataju i poštuju. Kao i da treba uložiti velike napore da bi se postigla

zadovoljavajuća socijalna integracija svih za sve. Da bi se ostvario ovaj cilj treba na državnom

nivu raditi na integrisanju sistema obrazovanja, zdrvstva i društvenog sektora. Ovaj vid i viši

nivo saradnje mislim ne samo da bi bio od koristi, već da je i neophodan i nezaobilazan uslov za

uspeh u procesu deinstitucionalizacije i socijalne integracije.