САДРЖАЈ ПРЕДМЕТА

 Уводне информације о предмету: циљеви,

садржај и очекивани исходи предмета; литература,
обавезе студената.
 Основни концепти о инклузивном образовању
(ИО). Дефиниције, кључни појмови, развој идеје и
праксе ИО. Широке према уским дефиницијама
ИО.
 Деца која имају потребу за додатном
друштвеном подршком. Разлике медицинског и
социјалног модела посебних потреба. Илустрација
медицинског и социјалног модела на примеру из
живота.
 Аргументи за ИО.

Приручник Инклузија у образовању, стр. 5-25

 САДРЖАЈ ПРЕДМЕТА
Индивидуалне разлике.
Приручник Инклузија у образовању, стр. 27-37.

 Мере подршке и индивидуализација. Педагошки

профил ученика као основа за планирање ИОПа. Пример
профила.
 Индивидуални образовни план (ИОП). Примери ИОПа.
Ученици који имају право на ИОП.
Приручник Инклузија у образовању, стр. 39-46.

Приступ учењу усмерен на дете/ученика.

Приручник Инклузија у образовању, стр. 47-86.

Сарадња са родитељима деце/ученика.

Приручник Инклузија у образовању, стр. 87-98.
Обавезна литература за први део (за
колоквијум):
 Мацура Миловановић, С. (2012): Приручник
Инклузија у образовању, Педагошки факултет у
Јагодини. Стр. 5-98 (библиотека, скриптарница)
(положен колоквијум важи до краја школске године)

Други део:
 Истраживање и израда рада на тему Подршке и
препреке инклузивном образовању
(изради рада се не може приступити пре положеног
првог дела)
ШТА ЈЕ ИНКЛУЗИВНО ОБРАЗОВАЊЕ?

 Опште прихваћена образовна пракса и политика

која није ограничена на посебне интервенције у
вези било које посебне групе деце
 Образовни модел који обухвата скуп педагошких
мера чији је циљ да се свако дете развија према
својим способностима и темпу који му одговара
 Процес излажења у сусрет потребама ученика у
оквиру редовног образовног система,
коришћењем свих расположивих средстава да се
деца квалитетно образују и припреме за живот
 Препознавање, уважавање и излажење у сусрет
различитости деце

 односи се на сву децу

НАЧЕЛА ИНКЛУЗИВНОГ ОБРАЗОВАЊА

 Свако дете може да учи и да има корист од

образовања
 Свако дете има неотуђиво право на
образовање и ниједно дете се не искључује из
школовања
 Деца најбоље уче у природној вршњачкој
групи. Зато им треба омогућити образовање у
редовним предшколским, основним и
средњошколским установама
НАЧЕЛА ИНКЛУЗИВНОГ ОБРАЗОВАЊА

 Наставници/васпитачи треба да прилагоде

начин рада тако да изађу у сусрет потребама
деце; школе/вртићи се прилагођавају
потребама деце, а не деца потребама
школе/вртића
 Различитост је извор обогаћивања деце
међусобно, као и извор обогаћивања рада са децом
(а не проблем)
 Некој деци је потребна додатна подршка у
образовању
КО СУ ДЕЦА КОЈОЈ ЈЕ ПОТРЕБНА ДОДАТНА
ПОДРШКА

 Сва деца која без помоћи и подршке неће постићи

или одржати очекивани ниво физичког,
интелектуалног или социјалног развоја:

...деца са тешкоћама у телесном, интелектуалном и

чулном развоју, деца са проблемима у понашању,
хроничним болестима, деца на дужем болничком
или кућном лечењу, деца са емоционалним
сметњама, деца која живе у сиромаштву, ромска
деца, децa без родитељског старања, злостављанa и
занемаривана децa, децa погођенa ратом, избеглa
и расељенa децa, деца из породица са проблемима
у односима, даровитa децa...
КО СУ ДЕЦА КОЈОЈ ЈЕ ПОТРЕБНА
ДОДАТНА ПОДРШКА

Подршка је потребна и деци која су променила

место становања, добила млађег брата/сестру, а да
то нису прихватила, тј. деци са потешкоћама које
су више привременог карактера од претходно
наведених
СПЕЦИЈАЛНЕ ШКОЛЕ
Слабо видљиви, тј. недовољни резултати рада у
специјалним школама:
 укљученост у друштвену заједницу је скоро
потпуно онемогућена и изгубила се као циљ којем
се тежи и који је остварив – најчешће доживотно
етикетирање и одбацивање; са друге стране код
детета/особе које је похађало специјалну школу
нису развијене вештине потребне за живот у
друштву
 фокус је на тешкоћама, а не на потенцијалима
(може да важи и за редовне школе)
 појава феномена снижених очекивања који омета
развој и учење (може да важи и за редовне школе)
СПЕЦИЈАЛНЕ ШКОЛЕ
 Деца су лишена учења у окружењу вршњака без
тешкоћа (а учење по моделу је доминантан вид
учења код деце).

 Многа деца нису укључена ни у специјално

образовање; и у специјалним школама тенденција
елиминације деце која имају израженије сметње
или се теже уклапају.

 Специјалне школе у највећој мери похађају

сиромашни, националне мањине (ромска деца),
занемaривана деца. У специјалним школама нису
«слични са сличнима». Када би се и догодило да
школу похађају само деца са одређеном сметњом
развоја и тада је сметња само део њихове личности.
МЕДИЦИНСКИ МОДЕЛ И ПАТОГНОМИЧНА
УВЕРЕЊА

 Етикетира се дете - извор проблема се смешта у

дете
 Усмереност на проблем/ограничење у раду са
дететом
 Дете се мења да би се прилагодило средини –
вртићу/школи.
 Препознају се само нека деца којој је потребна
додатна подршка - физикални аспекти
ометености
 Не преузима се одговорност за рад са децом којој је
потребна додатна подршка
СОЦИЈАЛНИ МОДЕЛ И
ИНТЕРВЕНЦИОНИСТИЧКА УВЕРЕЊА

 У раду са децом се полази од потенцијала и

потреба
 Прилагођава се окружење и рад са децом –
физичко окружење, услови рада, начин рада,
садржаји, процењивање итд.
 Деци је потребна додатна подршка из различитих
разлога; потреба за подршком може бити трајна
или привремена
 Преузима се одговорност за рад са свом децом; у
крајњем исходу рад је делотворнији како са децом
којој је потребна додатна подршка, тако и са
осталом децом
 Опис детета из угла медицинског модела
 Опис детета из угла социјалног модела
(педагошки профил)

 Користи од ИО/Аргументи за ИО