Na osnovu trendova u XX veku moemo pretpostaviti dalje trendove pedagogije i vaspitne prakse u XX vek.

Kao prioriteti mogu se prepoznati: 1. Od pedag. Pouavanja ka pedag. Uenja 2.od pedago kog separatizma i didak!izma ka integrisanoj pedagogiji ". od pedago ke tre#ologije i prin!ipologije ka izvedenoj pedagogiji $. od orijenta!ije na pro lost ka orijenta!iji ka sada njosti i #udu%nosti. Od pedagogije pouavanja ka pedagogiji uenja& trend koji kao teorijski za'tev nalazimo na poetku XX veka u radovima (ojmana i )aja u kojima zastupaju tezu da se pedagogija zasnuje na uenju i #iolo koj prirodi deteta. Uslovi za nji'ovo ostvarivanje su se mogli stvoriti tek kada je #ilo potpuno jasno da je nastupila ue%a !iviliza!ija i da %e e*ikasno uenje #iti uslov visoke pro*esionaliza!ije u zanimanjima. +kola danas kod uenika mora vi e razvijati sposo#nost permanentnog uenja& a pam%enje i reproduk!ija svesti na optimalan nivo. ,a %e pouavanje #iti svedeno na razumnu meru podrazumeva veoma oz#iljnu reorganiza!iju kolskog sist. Konkretno& o!enjivanje ili testiranje kao uslov napredovanja uenika ne%e se vi e mo%i #azirati prvenstveno na reproduk!iji gradiva& ve% na o!enjivanju sposo#nosti za ivot. Od pedago kog separatizma i didakteizma ka integrisanoj pedag. -rend je koji se danas tek nazire. Pojam &&integrisana pedag. je jo nejasan. /igurno je da se radi o pedagogiji koja %e razviti modele kori tenja saznanja svi' drugi' nauka u pedag. /vr'e. Pedago ki separatizam smo u XX veku prepoznali u nizu vidova. 0edan je podela vaspitanja na umno& radno& moralno& sestetsko i *iziko. 1e% na prvi pogled uoavamo da nedostaje emo!ijonalno vaspitanje& a da se moralno ne moe poistovetiti sa so!ijalnim. ,rgui vid pedag.separatizma se prepoznaje u nastojanju da pedag. 2ude istanauka& nauka za se#e& nauka koja mnogo ne zavisi od srodni' dis!iplina& a pose#no ne od psi'ologa. -re%i vid separatizma se prepoznavao u nastavnim planovima i programima #aziranim na razmrvljenim sadrajima& podeljenim po nastavnim oredmetima koji esto nisu #ili ni me3uso#no sin'ronizovani& iz koji' se uilo za kolsu o!enu& a ne za ivot. 4ntegrisana pedagogija mora razre iti sve ove pro#leme separatizma&a uski didakti!izam otvoriti ka novim strategijama uenja i pouavanja& odvo3enja do samostalnog rada& samouenja. Od pedago ke tre#ologije i prin!ipologije ka izved#eno pedagogiji kao trend prepoznajemo od skonstituisanja pedagogije do danas. Od uvek je #ilo lak e re%i ta tre#a uraditi nego kako to izvesti. 4zved#ena pedagogija u njoj se radi o pedagogiji koja osim teorije ili !iljeva nudi modele za realiza!iju te teorije i ti' !iljeva& kao instrumente za merenje uinka. 5as!epkana evropska pedagogija u XX veku je u izved#enoj *ormi imala didaktiku metodike& a za meru uinka #ila je namenjena metodologija. ,idaktike i metodike su esto #ile prie za se#e. naje %e prilago3ene *ormalizmu& ove izved#ene dis!ipline su se vi e #rinule oko toga kako da zadovolje akademsku *ormu& pre nego kako kod de!e razviti potre#ne kompeten!ije& ili kako realizovati proklamovane prin!ipe. Od orijenta!ije na pro lost ka orijenta!iji na sada njost i #udu nost trend koji savremena stvarnost neumoljivo name%e. Kao vrlo sloena i znaajna o#last dru tvenog ivota& prosveta aje prilino dekadentna& sklona uvanju u'odani' metoda i postupaka& programa i sadraja te sistema organ. 5ada. ,o#ar deo te dekadentnosti proizilazi iz sloenosti o#lasti vaspitanja i o#razovanja. /a metodikog aspekta gledano ovaj pro!es moe #iti vrlo upro %en& npr. ,iktiranje u pero 6 nastavnik diktira iz knjige a ueni!i pi u. /a druge strane& pro!es vasp. 0e vrlo sloen. Npr& ako nastavnik eli jaati samo!enjenje uenika& mora%e uvaiti postavku da uenik u njegovom nastavnom predmetu ne mora #iti naj#olji i drugu stvar& da ona sam kao nastavnik mora da razvija modele interaktivnog& kooperativnog i

individualnog uenja& koji %e to dete uiniti samopouzdanim. Kako vidimo lak e je okrenutise pro losti& diktirati sadraje koje ve% neko predvideo& nego osmi ljavati sadraje i metode rada& prilago3ene konkretnim potre#ama uenika. ,anas je do lo vreme da %e kole #iti vi e na !eni& ak ode!u pripreme za savremeno dru tvo i #udu%nost& nego ako ga treniraju na tradi!ionalnim sadrajima. Upravo o#rnuto orijenta!ija na sada njost podrazumeva oslanjanje na tradi!iju i pro lost& ali ne i ro#ovanje toj pro losti& ne i okretanje le3a #udu%nosti.