Professional Documents
Culture Documents
Косовска Митровица
Предмет: Педагогија
Професор:
Др Бранко Јовановић Срђан Кушаковић
1 Увод ............................................................................................................ 3
7 Закључак................................................................................................... 23
8 Литература ............................................................................................... 24
Страна |2
1 Увод
Страна |3
2 Значај сарадње школе и
родитеља
Страна |4
Сарадња школе и родитеља
Страна |5
Сарадња школе и родитеља
Страна |6
3 Проблеми у сарадњи школе и
родитеља
Страна |7
Сарадња школе и родитеља
Али нису само родитељи криви што не долази до успешне сарадње између
њих и наставника, него добар део одговорности сносе и сами наставници школа.
Дешава се да наставници потцењују или прецењују улогу коју имају родитељи,
не сматрају их равноправним сарадницима (намећу им своје мишљење, упућују
заједљиве критике, постављају нереалне захтеве, држе им „лекције" како би
требало васпитавати дете, организују родитељске састанке без интересантне
садржине, не баве се довољно проблемима ученика (неки наставници мисле да
је њихова дужност само да изложе градиво, испитују и оцењују, а не и да им
помогну да схвате, разумeју) па некада своје неуспехе правдају проблемима у
породици ученика (недостатак радних навика, бриге родитеља, услова у
породици и сл.) или ниским количником интелигенције. Најчешће разлоге за
одсуствовање са часова и напуштање школе од стране појединих ученика
наставници траже у самим ученицима и породици, а не и у школи.
Појава оваквих размимоилажења између родитеља и наставника
условљена је бројним разлозима.
Непостојање чврсте сарадње која је перманентна и искрена између
родитеља и наставника. Отуда они немају поверења једни у друге, узајамно се
оптужују и не постижу сагласност у најосновнијим питањима, нити заједнички
решавају проблеме. Постоје озбиљни пропусти у педагогиком образовању
родитеља и наставника. То им онемогућава заједничке полазне основе за
решавање проблема, јединство педагошке акције и интервенције. Наставник без
солидног педагошког образовања не може помоћи родитељу у решавању
васпитних проблема, осим тога они нису способни да буду иницијатори и
организатори педагошког усавршавање родитеља. Недовољно потпуније
ангажовање и наставника и родитеља на васпитном плану, условљено бројним
нерешеним материјалним проблемима и школе и породице. Васпитни утицај
средине нарочито савремених информационих и комуникационих средстава -
мас-медија, не иду у корак са васпитним утицајем школе и породице. Често
мењање наставника не омогућава да се сарадња успостави и континуирано
одвија (наставник проведе само једну школску годину у школи или је запослен у
више школе са малим процентом радног времена, па се недовољно посвећује
сарадњи са родитељима). Наставници немају довољно педагошког знања
посебно они у старијим разредима, што отежава сарадњу са родитељима. А
Страна |8
Сарадња школе и родитеља
Страна |9
4 Облици сарадње школе и
родитеља
С т р а н а | 10
Сарадња школе и родитеља
С т р а н а | 11
Сарадња школе и родитеља
С т р а н а | 12
Сарадња школе и родитеља
С т р а н а | 13
Сарадња школе и родитеља
С т р а н а | 14
Сарадња школе и родитеља
4.2.3 Саветовалишта
Родитељима је потребна помоћ стручњака због чега је у школама основана
педагошко-психолошка служба, медицинско и социјално саветовалиште. Њихов
циљ је да заинтересованим родитељима и наставницима практично помогну у
решавању свакодневних задатака који пред њима као васпитачима стоје. Она
могу упутити родитеља како да решава конкретне васпитне проблеме (васпитни
проблеми - непослушност, тврдоглавост, лаж и сл.); проблеми у вези са школом,
психички проблеми (осетљивост, слабо памћење...); проблеми развојне
природе, аномалије (енуреза).
С т р а н а | 15
Сарадња школе и родитеља
С т р а н а | 16
5 Родитељски састанци
С т р а н а | 17
Сарадња школе и родитеља
С т р а н а | 18
Сарадња школе и родитеља
С т р а н а | 19
Сарадња школе и родитеља
С т р а н а | 20
Сарадња школе и родитеља
6.3 Корисност
Из жеље за што бољи успех у школи, родитељи очекују пуно подршке од
наставника и школе у целини. Њихова сарадња ће бити успешнија ако они осете
да од ње имају користи. То се може и препознати и по томе колико често
родитељи долазе у школу и да ли долазе само по позиву или и
самоиницијативно.
Овај принцип налаже да се родитељима не дају уопштене информације о
ученику, и да се не воде „празни разговори". О ученику треба давати конкретне
информације које треба увек да буду праћене и ставом наставника о томе шта
може за одређено понашање бити узрок у породици а шта у школи и сл.
Родитељ ће имати користи од сарадње са наставником ако може како каже
А. С. Макаренко одлазећи из школе сам за себе да закључи: „сад ми је јасно
зашто је то тако и шта треба да урадим".
6.5 Тактичност
Ако је наставник иницијатор сарадње са родитељима онда је неопходно да
у тој сарадњи он буде тактичан. Тактичност подразумева да се у одређеним
ситуацијама понаша онако како најуспешније може доћи до жељеног резултата.
С т р а н а | 21
Сарадња школе и родитеља
С т р а н а | 22
7 Закључак
Као што знамо, породица је била и остала прва и најважнија школа живота
у којој дете стиче прва знања, вештине и навике. На породици је велика
одговорност када је у питању дете. У њој дете развија своју личност и она има
готово пресудан утицај на дете. Што је дете млађе, утицај родитеља је већи. У
раном детињству дете је упућено искључиво на породицу, оно не показује тако
велику потребу за боравком и комуникацијом изван породице као што се то
дешава у каснијим периодима његовог развоја. Детету нико не може пружити
потпуну телесну, социјалну и емоционалну заштиту као породица.
Због тога је добра сарадња школе са родитељима од пресудног значаја за
васпитање детета.
Родитељима треба посебно подвући огроман значај повољне породичне
атмосфере за развој њиховог детета, као и чињеницу да је најбоља васпитна
метода њихов лични пример, без чега ни остали поступци неће бити ефикасни.
Као што закључујемо из праксе сви ови односи са родитељима васпитаника
захтевају велику обазривост, стручност и припремљеност, морају бити плански,
систематични и сврсисходни.
На крају, сигурно је да је циљ и родитеља и наставника исти, да од детета
изградимо доброг, поштеног, умног, моралног човека.
1
Нил С. Александар: Слободна деца Самерхила, БИГЗ, Београд, 1993. година
С т р а н а | 23
8 Литература
С т р а н а | 24