[Type text]

1

Jelica Selakovi, trener za obuku odraslih, prosvetni savetnik i republiki prosvetni
inspektor
ispred Udruenja graana RODITELJ Kragujevac

OCEKIVANJA KOJA RODITELJI IMAJU OD NASTAVNIKA I SKOLE
KAO INSTITUCIJE

U odnosu na tradicionalnu kolu koju poznajemo, uloga kole u savremenim uslovima je
znatno promenjena. Mogunost korienja raznih izvora znanja i novi sistem komuniciranja
implicira injenicu da nastavnici nisu vie jedini izvori znanja i informacija, niti je kola jedini
centar uenja i razvoja mladih. U zavisnosti od sredine u kojoj ive i rade, socioekonomskog
statusa porodice, steenog obrazovanja, ali i sopstvenog ivotnog iskustva u obrazovanju,
oekivanja savremenih roditelja od kole su veoma razliita i raznovrsna.
Savremeni trendovi u obrazovanju i izmenjene obrazovne potrebe dananje dece razlozi su za
sprovoenje reformi u sferi obrazovanja, pre nego u drugim oblastima. S druge strane,
tradicionalna kola je veoma vrsto utemeljena i koncipirana, a prosvetni radnici nisu uvek
spremni za promene, tako da na obrazovnom tritu kod nas postoji arolikost u pogledu
dostignutog nivoa u reformskim procesima, otvorenosti kola za saradnju sa roditeljima i drugim
subjektima, kompetencija zaposlenih nastavnika i primene savremenih nastavnih metoda.
U postojeim uslovima veoma je teko, ali ne i nemogue, uskladiti oekivanja roditelja sa
radom kole. Porodice u kojima vladaju pozitivni odnosi meu lanovima porodice, omoguavaju
optimalne uslove za saradnju i uspenu realizaciju vaspitno-obrazovnih ciljeva. Roditelji, svojom
linou i ponaanjem, utiu na formiranje koncepta vrednosti i stvaranja slike o sebi kod svoje
dece, a u zavisnosti od toga kakav koncept o sebi ima dete zavise i njegovi izbori i odluke kao to
je izbor kole, slobodnih aktivnosti, prijatelja i dr. U ovakvim porodicama najee se usklauju
oekivanja roditelja od kole i postignua dece u njoj. Naravno da se ovde govori o idealnim
uslovima, a nikako o realnosti u praksi.
U praksi se sreemo sa situacijom u kojoj veina roditelja zapravo ne zna ta tano moe da
oekuje od nastavnika i kole kao ustanove. Pri tome postoji konstantna opasnost da posao
nastavnika bude posmatran iz samo jednog ugla (uloga administratora odeljenske zajednice, ako je
u pitanju razredni stareina, ili pukog realizatora propisanog nastavnog programa, ako je u pitanju
[Type text]

2

predmetni nastavnik). U uslovima nedefinisanih oekivanja od kole i nastavnika, retko koji
roditelj sebi postavi pitanja tipa:
Kakvo obrazovanje zaista elim za svoje dete?
Kakvu vrstu nastavnika elim za rad sa mojim detetom?
Tek nakon definisanih oekivanja moe se oekivati i njihovo potpuno ili delimino
ostvarivanje, dok e u bilo kojoj drugoj situaciji roditelju posle kontakta sa kolom i
nastavnicima ostati gorak ukus izneverenih nadanja.
Danas su oekivanja od kola vea nego ikada. U uslovima tranzicije i svakodnevnog
suoavanja sa posledicama globalne ekonomske krize, od kola se oekuje da deci prue
adekvatno obrazovanje koje e im u budunosti omoguiti ekonomsko blagostanje i socijalnu
ukljuenost. Istovremeno, roditelji od kola oekuju da deca dobiju i obrazovanje o vrednostima,
a ne indoktrinaciju koja povreuje principe koje inae potuje konkretna porodica. Takoe se
oekuje i:
Kvalitetno obrazovanje, u skladu sa meunarodnim uporednim standardima;
Visoki profesionalizam nastavnika uz nepristrasan tretman prema uenicima;
Dobra opremljenost kola, a pogotovo IT opremom.
Otvoren put prema visokom obrazovanju;
Jednaka prava na obrazovanje deci sa posebnim obrazovnim potrebama i
marginalizovanim grupama;
Bezbedno i zdravo okruenje.
Pojedinana oekivanja od nastavnika nisu nita manje zahtevna. Trebalo bi da oni:
budu eksperti u predmetu koji predaju;
permanentno unapreuju svoja znanja;
poseduju pedagoke kvalitete i poznaju obrazovne tehnologije.
Uz sve navedeno, mnogi roditelji su jo optereeni i predrasudom i zabludom da plate
nastavnika nisu u skladu sa radnim vremenu koje provode u kolama, kao i da, prema radu koji
ostvaruju, imaju neprimereno dug godinji odmor.
[Type text]

3

Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja predvieno je da, pored
nastavnika, u odeljenju moe da radi i pedagoki asistent, ako je u njemu dete sa posebnim
potrebama ili dete iz marginalizovane socijalne grupe, te su oekivanja roditelja ove dece
pojaana, kada znaju da postoji mogunost i za pojedinani, individualizovan rad sa njihovim
detetom.
U realnom ivotu primeeno je da je u kolama nedovoljan broj pedagokih asistenata u
nastavi, da nije odgovarajue reen njihov radno-pravni status, da opis posla i radni zadaci
pedagokih asistenata nisu jasno utvreni, kao i to da ne postoje kriterijumi o optimalnom i
maksimalnom broju uenika sa kojim e asistent ostvariti kvalitetan rad.
Stoga je i Zatitnik graana uputio Ministarstvu prosvete i nauke preporuku kojom od
ovog organa oekuje da preduzme mere kako bi se obezbedilo angaovanje veeg broja
asistenata za podrku u obrazovanju Roma, omoguilo potpunije ostvarivanje prava na jednak
pristup obrazovanju, i stvorili trajni, odrivi i sistemski uslovi za ukljuivanje Roma u obrazovni
sistem. Roditelji, prilikom oekivanja od kola, treba uvek da imaju na umu da na rad u koli ne
utiu samo line osobine uenika i nastavnika, ve i osobine porodice i drutvena sredina u koju
su ukljueni i nastavnik i uenik. Treba, takoe, imati u vidu da je stalnost promena i razvoja u
teoriji i praksi obrazovanja noena moralnom dunou i tenjom za unapreivanjem postojeeg
stanja s jedne strane, dok na drugoj strani proces promena sobom nosi potencijalne nejasnoe,
propuste i rizike, ogranienja i protivrenosti, naravno uz mogunost njihovog ublaavanja i
proirivanja granica saznanja.
Kada su u pitanju roditelji dece sa posebnim potrebama, neophodno je da imaju u vidu da
je vaspitno obrazovna izolacija i institucionalno zbrinjavanje postojalo do poetka sedamdesetih
godina prolog veka, kada su se deca sa smetnjama i tekoama u razvoju i osobe s
invaliditetom, u privredno i kulturno naprednijim dravama, poele postupno tretirati na
ravnopravnoj osnovi s drugim graanima. Njima se tek tada pruila mogunost pristupa
jednakom obrazovanju i obuci, to im omoguuje da do maksimuma razviju svoje potencijale.
Obrazovna izolacija u posebnim ustanovama vaspitanja i obrazovanja zamenjuje se politikom
inkluzije, koja se primenjuje i u Republici Srbiji. Naalost, uitelji i nastavnici u odeljenjima sa
velikim bojem uenika, jo uvek nisu dovoljno pripremljeni niti motivisani za rad sa ovim
grupama dece. S druge strane, u oblasti poznavanja deteta, roditelj je ekspert. On poseduje niz
veoma korisnih informacija za uitelja, koje mu u velikoj meri mogu olakati rad, skratiti proces
upoznavanja sa detetom i utedeti dragoceno vreme. Jednostavno reeno, potrebno je da roditelj
edukuje uitelja za rad sa njegovim detetom, ime mu pomae u izradi individualnog obrazovnog
plana i ujedno iskazuje svoja oekivanja od uitelja/nastavnika.
Posebna oekivanja imaju roditelji nadarenih uenika za koje se takoe moe kazati da
imaju posebne obrazovne potrebe. Oni, s razlogom, od nastavnika i kole oekuju da prepoznaju
[Type text]

4

i podre talenat njihove dece, u cilju postizanja vrhunskih, umesto samo odlinih rezultata. Pri
tome se ne misli samo na obrazovna postignua i rezultate na takmienjima iz pojedinih naunih
oblasti, ve i na postizanje rezultata u oblasti sporta, muzike i dr. injenica je da ova deca svoj
pravi potencijal mogu da razviju uz podrku i rad sa strunim i kompetentnim nastavnikom. Ona
zasluuju da se kola prilagodi njihovim potrebama i napravi iskorak u primeni novih
tehnologija, da prilagodi kolski prostor ili raspored rada i usaglasi ih sa paralelnim aktivnostima
ove dece.
Najee nesuglasice u praksi izmeu roditelja i nastavnika nastaju kada je u pitanju
ocenjivanje uenika. Ovo je veoma osetljivo pitanje i u kolama esto ne postoji razumevanje za
nezadovoljstvo roditelja koje se ispoljava kada nisu zadovoljni ocenom koju je njihovo dete
dobilo. Ponekad je nezadovoljstvo roditelja izazvano odnosom nastavnika prema ueniku ili
roditelju, jer ocena nije na pravi nain obrazloena i uenik nije ohrabren za postizanje boljih
rezultata ubudue. U tim sluajevima roditelj najee reaguje podnoenjem prigovora ili albe
na ocenu, to je Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i predvieno, ali nije
uvek opravdano. Ocenjivanje je veoma sloen proces, koji nastavnika obavezuje na stalno
praenje rada i postignua uenika, uz poznavanje formalnih propisa vezanih za ocenjivanje.
Dobar nastavnik je svestan injenice da se ocenjivanje radi u funkciji napredovanja i razvoja
uenika i da treba da ima motivacioni karakter za svakog pojedinog uenika. Ocena nikako ne bi
smela da bude instrument za kanjavanje uenika za nedolino ponaanje na asu, da na dete
deluje deprimirajue, da ga demotivie ili usporava njegov razvoj. U ovakvim situacijama
roditelj treba da reaguje, razgovara sa nastavnikom u cilju otklanjanja nastalog problema, a ako
taj razgovor ne rezultira pozitivnim ishodom, potrebno je da se obrati strunim slubama,
direktoru kole ili prosvetnom inspektoru. Pojedinana greka, ili propust u radu jednog
nastavnika nikako ne bi smela da bude prepreka za saradnju sa kolom ili revidiranje oekivanja
roditelja.
U dananjim uslovima ivota jedno od osnovnih oekivanja roditelja od kole je
upravljanje ponaanjem uenika i obezbeivanje bezbednog i zdravog okruenja za njihovu
decu. Ovo je takoe veoma osetljivo pitanje koje kole, i pored sveg truda, ne mogu da ree bez
saradnje sa roditeljima. Bezbednost uenika u kolama i pojava nasilja u njima tema su brojnih
elektronskih i tampanih medija, naunih skupova i tribina, blogova, foruma i dnevnih razgovora
u razliitim sredinama, kao i meu samim uenicima. injenica je da su incidenti u kojima
preovladava nasilje sve uestaliji meu maloletnicima u Srbiji. Meutim i roditelji su u velikoj
meri odgovorni za nasilniko ponaanje svoje dece, jedinstveni su u stavu prosvetni radnici,
psiholozi i pravnici. Osim to nebrigom vaspitanje dece preputaju ulici, esto su upravo roditelji
ti od kojih deca naue da budu nasilnici, smatraju strunjaci. Vrnjako nasilje jeste u porastu ali
je za to odgovorno celokupno drutvo. Agresivnost se sree na svakom koraku, govor mrnje je
prisutan, teko je pronai emisiju ili film gde je komunikacija na kulturnom nivou. Problem u
[Type text]

5

praksi je, takoe, i to to pojedini roditelji potpuno neosnovano brane svoju decu. Veliki je broj
sluajeva kad dete dobije ukor u koli zbog nediscipline i nasilja, a onda se roditelj ali i tvrdi da
je njegovo dete nevino, iako uopte nema osnova za tako neto.
Iskustva strunih radnika Centara za socijalni rad govore da deca iz porodica sa
disfunkcionalnim odnosima esto prenose taj model ponaanja i na svoju okolinu, odnosno deca
iz takvih porodica su vrlo esto akteri vrnjakog nasilja. Zbog toga je nasilniko ponaanje
meu mladima problem koji je mogue reiti samo zajednikim delovanjem kole, porodice i ire
drutvene zajednice.
U idealnim uslovima kole bi trebalo da funkcioniu po principu servisnih centara u
kojima e deca biti bezbedna, dobijati kvalitetno obrazovanje, imati jednosmeni rad i u kolama
izraivati domae zadatke, a roditelji u njima dobijati uputstva i pomo vezanu za roditeljstvo,
praenje rada i podrku razvoju svoje dece. U realnosti su oekivanja roditelja od nastavnika i
kole, kako praksa pokazuje ili prevelika i nerealna, ili vrlo skromna, daleko ispod onoga to
kola zaista i prua. kola i kolski ivot ne ostavljaju ravnodunim ni roditelje, ni uenike, ni
prosvetne radnike. Oekivanja od nje moda je najkrae i najtanije odredio na veliki pesnik
Duko Radovi reima:
Moramo se dakle potruditi da nam kole ne ostare, da nam se pre vremena ne umore i da
ne ostare prosvetni radnici, da nam deca dolaze u kolu svoje, a ne nae mladosti.