Svetomir Bojanin Mentalna higijena u osnovnoj školi i reforma.

Reforma u školama 1980. nije uspela ili nije ni otpočela. Pregrupisali smo decu,
prekrojili smo star program a sve je ostalo po starom, neki oblici inovacija u samoj školi su
„izvitopereni“ . „Činili smo reformu forme tamo gde je trebalo da činimo preobražaj suštine.“
Dva osnovna problema koja „koče“ i stoje na putu svakom ozbiljnijem zahtevu u preobražaju
školstva su neprikosnovenost razredno-časovnog sistema, koji je u našem dobu izgubio suštinu
zajedništva koja se time prvi put ostvarila u okviru tadašnjih društvenih uslova, drugi problem
je plan i program kao vrhunski imperativni zahtev a koga nastavnici u praksi uvek modifikuju.
I razredno-časovni sistem i plan i program su bili prevaziđeni još u XIX veku kao imperativi
nastave.

Reforma školstva se ne može izvesti ako ne postoji stručno lice koje će u okviru
masovne nastave i u okviru socijalnomedicinski usmerenih dečijih dispanzera da radi sa decom
disharmoničnog razvoja ili sa decom ograničenih sposobnosti čula i inteligencije. Dotadašnji
pokušaji inovacija u školi nisu ništa bitno doprineli poboljšanju školstva koji je zatočen u
okvirim razredno-časovnog sistema i krutih nastavnih programa. Inovacije u pedagoškom radu
u ravni metodika moguće je uvoditi sa dovoljnim poznavanjem i upućenosti u svetske tokove
teorijske misli koja inspiriše te metodike.

Nastavnik živi u atmosferi onoga što je učio tokom svoga školovanja i proširiti će to
prvobitno naučeno, tu polaznu tačku, nekim novinama. No veliki broj nastavnika će se zadrati
samo na način predavanja kakav je njemu prezentovan u toku njegovog školovanja. Česti
seminari sa raznim novinama i novim pojmovima nastavnici mogu da usvoje ali nikad da
razumeju suštinu ako se „drže svoje polazne tačke“ tj. svojih prvobitno naučenih znanja. Tako
nastavnici često postavljeni pred šture i nedorečene zahteve gube volju za svoj poziv i rad, kao
i deca koja, okružena ambicijama roditelja i zahtevima nastavnika, strepe pred školom i gube
motivaciju i volju za učenjem.

Mentalna higijena školi nudi nove oblike rada i odnosa. Obuka nastavnog kadra je od
izuzetne važnosti. Da bi ličnost nastavnika bila svestrano otvorena prema svim raznovrsnim
karakterima, načinima ophođenja, strepnjama svojih učenika mora se tokom obuke naučiti da
posmatra sama sebe. Obuka za ovakav vid prepoznavanja sebe, bi trebala da traje godinu i po
dana, a moguća bi bila samo u onim mestima gde postoji obučen kadar za ovaj vid edukacije,
gde bi studenti pedagoških akademija bili učeni od strane stručnjaka za edukaciju kadrova iz
oblasti grupni rad i savetovanja. Od velike koristi bi nastavnicima bila iskustva savetovanja i
grupnog rada na polju saradnje sa roditeljima, gde bi nastavnik imao uvid i kontrolu u svoje
privatne stavove kao i uvid roditelja u vlastitu ulogu pri formiranju neželjenih ponašanja svog
deteta, treba da omogući da se čin procenjivanja, optuživanja, pohvaljivanja, koji škola obavlja
a i sam roditelj primenjuje, pretvori u krug uzajamnog poštovanja i saradnje.

Mentalna higijena treba da ima uvek angažovan analitički odnos prema oblasti koja e
bavi programiranjem nastave i odobravanjem izrade udžbenika i aktivan odnos prema problemu
inovacija u vaspitanju i obrazovanju. Stručnjaci mentalne higijene mogu da ostvare odnose sa
centrima u kojima se odmerava količina i kakvoća onoga što se uči, kako bi svojom analizom
predloženih programa mogla da ukaže koliko su oni, u datom trenutku, mogući stimulativni
činioci za razvoj radoznalosti i motivisanje za dalja istraživanja u okviru procesa učenja u samoj
školi. Morao da imamo na umu da se preobražaj školstva ne može desiti preko noći niti
kursevima koji traju od po mesec dana. Inovacije i kraći tečajevi su odlični za promenu
atmosfere koja vlada u školama, radi bolje pripreme za reforme. Također pored pripremanja
atmosfere bitno je da pripremamo nove generacije nastavnika.