KOLA ZA POETNIKE

FONDACIJA ZA OTVORENO DRUTVO, SRBIJA

OPEN SOCIETY FOUNDATION, SERBIA
2 kola za poetnike
UVODNA RE
Broura pod nazivom kola za poetnike delo je grupe autorki, lanica Kluba roditelja i nastavnika Beograd u okviru pro-
jekta Formiranje nacionalne asocijacije roditelja i nastavnika Partnerski za obrazovanje. Naziv klub moe da bude nepoznanica,
ak i iznenaenje za strunu i iru javnost budui da se o povezanosti nastavnika i roditelja govori iskljuivo u institucionalnom,
kolskom kontekstu. Na sreu, ove godine klubovi su organizovani u 11 gradova po prvi put, sa idejom da budu pokreta novog
odnosa i kvalitetnijeg partnerstva ove dve grupe kljunih aktera u obrazovanju i razvoju deteta.
Objavljivanje Broure poklapa se sa aktuelizovanim merama obrazovne politike pokrenutim poetkom ove dekade o ve-
em ueu roditelja u podizanju kvaliteta obrazovanja i traganju za najboljim modelima uspostavljanja partnerstva sa kolom.
Fondacija za otvoreno drutvo i UNICEF kancelarija u Srbiji podravaju ovu meru tako to najneposrednije povezuju roditelje i
nastavnike na neformalniji, inspirativniji, kreativniji nain. Time ele da poalju poruku: vi ste nam vani, zajedno moemo mnogo
da uradimo za svu decu, slobodno razgovarajte, inicirajte, organizujte akcije...
Tako se autorke obraaju, pre svih, roditeljima. Onima koji treba da budi sigurni kako unose sebe kao roditelja u kolu,
kako da se ukljue i podre aktivnosti koje znae bolju sredinu za njihovo dete, drugu decu, svako dete. Kako nastavnici da se
otvore, posmatraju roditelje kao resurs i paljivo grade meusobno partnerstvo? Autorke se obraaju i jednima i drugima videi ih
kroz sinergijsko delovanje i dajui model kako da se razmilja na nain koji vodi ka uspehu.
Kako bi se rairila krila, zajedniki otvorila sva pitanja koja su dugo bila bojaljivo postavljana, nedosledno reavana, jedan
od prvih koraka, opravdano, bilo je informisanje roditelja o ve formalno osvojenim podrujima uticaja na obrazovanje, na lokalnu
kolu, zaposlene...I ta sve mogu, koliko slobode imaju, koja su im prava, koje obaveze? A interes svih je kvalitet obrazovanja.
Ono to bi svaki roditelj trebalo da zna nalazi se u ovoj brouri. Ovo je Bukvar za roditelje! Na jednom mestu, pri ruci,
sve vano izvueno je iz raznih lanova zakona i pravilnika u kojima bi roditelji pre lutali nego lako pronalazili ono to ih zanima.
ta to znai za mene da sam lan Saveta roditelja? Koja je veza izmeu Saveta roditelja i kolskog odbora? Gde je moje mesto
u vrednovanju kvaliteta rada ustanove? Imam li pravo da reagujem kada saznam za neki oblik nasilja? Kako da uestvujem u po-
drci obrazovanja dece koja imaju potrebu za dodatnom podrkom? ta tano pie u zakonima? Koja pitanja najee postavljaju
roditelji? Odgovori jesu u Brouri. A ukoliko neko eli da sazna vie detalja, ponueni su i drugi iri izvori.
Obogaen primerima dobre domae i strane prakse, situacijama partnerstva, kreativnim akcijama borbe za kvalitet obra-
zovanja dece, tekst vue na ukljuivanje, aktivizam, nadograivanje i irenje. U svakom primeru su nastavnici i roditelji zajedno.
Roditelji i nastavnici ukljueni u klubove videe ovu publikaciju kao prvu u nizu. Oekivano je da e razvoj i irenje klubova
i dobiti spoznate od ovog vida organizovanja neminovno voditi ka novim produkcijama ovog tipa: instruktivnim, inspirativnim, do-
brim vodiima i promoterima pravog bogatstva ideja kako da roditelji i nastavnici pokrenu svoje potencijale i donesu dobrobit za
svako dete. Oekivano je da u bogatstvu kapaciteta koje mogu da nose ove dve grupe, bude i novih autora koji ele da doprinesu
odrivosti i stalnom unapreivanju partnerstva neophodnog za kvalitet obrazovanja.
U tom smislu ova publikacija jeste prvi vaan korak...U nadi da e je uzeti u ruke, itati i stalno joj se vraati ne samo
nastavnici i aktuelni roditelji, ve i drugi graani, verovatnoa je velika da e ovaj prvi korak uspeno voditi daljem zrelom, kon-
struktivnom i za obrazovanje dece neophodnom kvalitetnom partnerstvu.
Nema sumnje, broura kola za poetnike sigurno e ispuniti svoju misiju.
Beograd, 27. 10. 2016.
Borislava MAKSIMOVI
psiholog, nezavisni konsultant, trener i mentor u obrazovanju
 kola za poetnike 3
Kako itati ovu brouru
Kvalitetna saradnja kole i porodice vaan je faktor za stvaranje jednakopravnog, efikasnog, prihvatajueg obrazovnog
sistema u kome svi uesnici postiu svoje najbolje rezultate.Kontinuitet i doslednost u saradnji je problem sa kojim se sreu
kako nastavnici/ce tako i roditelji / staratelji koji ovu saradnju esto opisuju kao problematinu.
Prava saradnja je relativno retka tokom osnovnog obrazovanja i na drugim nivoima kolovanja. Roditelji/staratelji se
ne oseaju dovoljno sigurno u svojoj ulozi u obrazovnom procesu jer nemaju dovoljno energije, znanja ili vremena. Ne-
dostatak kvalitetne saradnje utie na stvaranje manje podsticajne klime za razvoj i ostvarivanje punog potencijala deteta,
to indirektno utie na itavu zajednicu.
Razgovori sa roditeljima/starateljima su pokazali da je prepreka za uestvovanje u obrazovanju nedostatak infor-
macija o kolskom sistemu, tj. nainima na koje roditelji/staratelji mogu aktivno da se ukljue u ivot i rad kole kao i
nedostatak adekvatnih pristupa i sadraja koji bi uticali na motivaciju roditelja/staratelja na kvalitetnije uee. Klub
Partnerski za obrazovanje ima zadatak da osnai i podstakne roditelje/staratelje kao i sve druge aktere u vaspitanju i
obrazovanju u cilju formiranja uslova i pozitivne klime za to bolje napredovanje u uenju i ponaanju dece i oseaju njiho-
ve pripadnosti koli kao zajednici koja ui . Tako e biti zadovoljniji svi: deca, roditelji i nastavnici.
U ovoj brouri prikazani su razni naini ukljuivanja roditelja/staratelja i njihova saradnja sa kolom. Kroz brouru ro-
ditelji/staratelji mogu saznati kako je organizovana kola i na koji nain funkcionie. Roditelj/staratelj moe da uestvuje kao
lan u Savetu roditelja, kolskom odboru, razliitim kolskim telima i timovima i na taj nain bude aktivan u donoenju odluka.
Broura sadri i primere dobre prakse koji pokazuju kakvi naini saradnje postoje u cilju stvaranja odnosa poverenja i
razumevanja. Zelenom bojom su delovi Broure koji su najvaniji za roditelje/staratelje, crvenom bojom su oznaene pre-
poruke koje su vane obrazovno-vaspitnim institucijama, i narandasti su primeri dobre prakse saradnje roditelja i kole.
4 kola za poetnike
Pre polaska u kolu
Upis deteta u kolu koje do poetka kolske go-
dine ima od 6,5 do 7,5 godina obaveza je svakog rodite-
lja/staratelja. Lokalna samouprava blagovremeno dostavlja
svakoj koli sa svoje teritorije spisak dece stasale za pola-
zak u kolu.Potrebna dokumenta za upis su:
Izvod iz matine knjige roenih (ne stariji od est
meseci);
Uverenje o zavrenom pripremnom predkolskom
programu, koje izdaje vrti koji je dete pohaalo;
Potvrda o obavljenom lekarskom pregledu;
Uverenje o prebivalitu deteta.
Deca iz osetljivih drutvenih grupa mogu da se upi- Sa detetom
u u prvi razred i bez dokaza o prebivalitu roditelja i po- odaberite kolski
trebne dokumentacije. pribor i sveske. Zajedno
uredite mesto gde e dete uiti.
Zajedno sa detetom stavite omote i
nalepnice na knjige i sveske.
Zajedno prelistajte udbenike kako biste
se upoznali ta e sve uiti kada krene u
kolu.
Ako je kola u blizini mesta stanovanja,
zajedno sa detetom posetite kolu i pokaite
mu sve to je vano za snalaenje, a pre
svega ono to vas pita u vezi sa kolskim
objektom.
Nastojte da predloene ak-
tivnosti rasporedite tokom leta.
Realizujte ih u oputenoj
atmosferi, bez urbe i
napetosti.

Ovo nije test inte-
ligencije i znanja. Ne
postoje odgovori koje deca
treba da naue kako bi imali bo-
lji rezultat. Ne treba ni pokuavati
da se dete priprema unapred pred
sam razgovor. To nije potrebno.
Imajte poverenja u vae vas-
pitanje i rad vrtia koje je
dete pohaalo.
kola za poetnike 5
Budui prvak kod psihologa
ili pedagoga
Psiholog ili pedagog su prve osobe sa kojima rodi-
telj i dete zvanino razgovaraju.
Postoje brojna pitanja i pokuaji da se unapred ot-
krije tajanstvenost sadraja i naina na koji psiholog ili
pedagog razgovaraju sa vaim detetom, nakon to obave
razgovor s vama kao roditeljem/starateljem.
Vano je znati da je to situacija koja je prilagoena
detetu, u kojoj e dete pokazati svoju kreativnost, snala-
ljivost u svakodnevnim situacijama, ono to zna i ume, i
da to nije od presudnog znaaja za njegov dalji uspeh u
uenju. Namera psihologa i pedagoga je da kroz razgo-
vor blagovremeno procene eventualne potrebe deteta za
dodatnom podrkom, otkriju njegove jake strane i podre
rad uitelja koji e biti najbolji za svako dete i odeljenje.
Dakle, to je put da se kola to bolje pripremi za ulazak
deteta u prvi razred.
Ukoliko roditelj/staratelj eli da se njegovo dete
upie u prvi razred pola godine pre propisanog uzrasta,
tada se primenjuju postupci za ispitivanje spremnosti za
polazak u kolu.
Pedagog ili psiholog koristi nekoliko testova kojima
se ispituju intelektualna, emocionalna i socijalna zre-
lost deteta.
Ispituju se sledee sposobnosti i vetine:
Ispituje se grafomotorika odnosno zrelost motori-
ke ake. Ovde se posmatra kojom rukom dete dri olovku,
kakav je pritisak na papir, da li moe da povee niz taki-
ca. Prilikom crtanja crtea posmatra se koliko ima detalja
na crteu.
Ispituju se matematike sposobnosti utvruje se
poznavanje brojeva i brojne koliine. Postavljaju se pitanja
koliko ima godina, koliko e imati sledee godine. Moe i
6 kola za poetnike
da mu se pokae crte na kome su nacrtane jabuke i da se
pita koliko ih ima na slici.
Ispituju se jezike sposobnosti u ovoj oblasti se
prati kako dete gradi reenicu, da li je opirna, koliko je
izraajna, koliko je opis bogat detaljima.
Postavljaju se i pitanja snalaljivosti ili pitanja sva-
kodnevnih situacija (npr: ta radimo kada pada kia? Kako
znamo koje je godinje doba? Koji je dan posle srede?).
Najvanije je da roditelj razgovara sa detetom o te-
stiranju kao o neemu to dete ve ima u iskustvu, to je
slino onome u vrtiu, gde se neto crta, pie, broji, razgo-
vara o raznim stvarima. I da, pritom, niko u porodici ne
pokazuje znake strepnje i uznemirenosti.

Prilikom zakazivanja testiranja

vano je da se objasni roditeljima/
starateljima kako e test da izgleda.
Roditelji/staratelji treba da razumeju
da je to provera spremnosti za pola-
zak u kolu.
 kola za poetnike 7
Izbor kole
Roditelj/ staratelj bira osnovnu kolu koju e da po-
haa njegovo dete. kola je u obavezi da upie svako dete Organizujte otvo-
koje ima prebivalite na podruju kole, a druga deca bie rena vrata pred upis u
primljena ukoliko roditelj podnese zahtev do 1. februara kolu. Postavite obavetenje
tekue godine, a kola ima uslove i odobri upis. i termine na sajtu kole ili na
Koja pitanja roditelji/staratelji najee postavljaju: oglasnoj tabli dostupnoj svima koji
U koje vreme uenici prvih razreda idu na nastavu? dolaze u kolu. Na taj nain, roditelji/
Da li postoje smene i kako se menjaju? staratelji zajedno sa decom mogu da
proetaju kroz kolu, upoznaju se sa
Da li u koli postoji produeni boravak i koje je rad- prostorom: uionicama, fiskulturnom
no vreme boravka? salom, kolskim dvoritem, trpezarijom,
Koliko odeljenja prvih razreda e biti? sanitarnim vorovima.
Koji strani jezici se ue u koli? Upoznajte ih sa vannastavnim
aktivnostima i sekcijama u koli.
Na koji nain se brine o bezbednosti uenika? Da li
Pokaite im deje produkte.
kola ima video nadzor i kolskog policajca?
Odgovorite na sva njiho-
Da li kola organizuje nabavku udbenika i kakva je va pitanja.
procedura?
Da li su planirani izleti i rekreativna nastava? Za koji
mesec je predviena i gde se ide?
Koji su izborni predmeti?
Koje sekcije postoje u koli? Svakog prolea
Da li u odeljenju ima uenika koji se koluju pre- jedna osnovna kola
ma individualizovanom programu, bilo da se radi o otvara vrata zaintereso-
smetnji u razvoju, detetu koje je siromano ili dete- vanim roditeljima/starate-
tu koje ima izvan prosene sposobnosti? ljima i prvacima. Organizuje
se priredba u kojoj uestvuju
uenici prvog i drugog ra-
zreda. Priredba podsea na
karneval i svi imaju priliku
da vide sve prostorije
u koli.
8 kola za poetnike
Leto pre polaska u kolu
Leto je vreme za odmor i zabavu. Nakon upisa u ko-
lu, budui prvaci treba i dalje da se igraju i zabavljaju. U ovom
periodu je dobro da se kroz igre i razliite aktivnosti deca veo-
ma jednostavno pripreme za polazak u kolu. Radite na formi-
ranju radnih navika kroz igru i crtanje. Podstiite samostalnost
nauite dete da se samo oblai i svlai, vezuje pertle, obue Tokom susreta dete-
jaknu kada je hladno, vodi rauna o svojim stvarima i okolini. ta sa psihologom/peda-
gogom vano je da roditelji
budu informisani o pripremi
Dobro doli na prvi roditeljski deteta za polazak u kolu.
sastanak Savetujte ih da o koli priaju
pozitivno: da e tamo stei nove
kole najee organizuju prvi roditeljski sastanak drugare, da e u koli nauiti
ubrzo posle 1. septembra. To ne znai da roditelji ne mogu mnoge zanimljive stvari, ali i
traiti razgovor sa uiteljem/uiteljicom i pre sastanka. Cilj da polazak u kolu ne znai
prvog sastanka je da se roditelji i uitelj/ica meusobno da treba da se odreknu
upoznaju. esto uestvuju i psiholog/pedagog i direktor i igraaka i igre.
ohrabruju roditelje na saradnju i davanje ideja za unapre-
ivanje rada sa decom. Na prvom roditeljskom sastanku
dobijaju se osnovne informacije koje su vane za poetak
kolske godine i to je prilika da roditelji postave sva pitanja
kako bi razreili nedoumice koje imaju.

Razvijajte pozitivan
stav prema koli. Ni-
kada ne koristite kolu
kao pretnju, jer ete
tako stvoriti otpor kod
deteta.
 kola za poetnike 9
Koje informacije ete dobiti na prvom roditeljskom sastanku:
raspored asova;
da li uenici prvog razreda idu po smenama i kako se smene menjaju;
Na kraju svakog
informacije o kolskom kalendaru raspored radnih i neradnih dana, ras- tromeseja ili polu-
pusti, radne subote; godita odravaju se ro-
na prvom roditeljskom sastanku roditelji/staratelji biraju izborne predmete diteljski sastanci. Za sve
(postoje obavezni izborni predmeti: graansko vaspitanje i verska nastava); dodatne potrebne infor-
neki uitelji daju upitnike roditeljima u cilju prikupljanja dodatnih vanih macije, postoje Otvorena
podataka o uenicima; vrata kao poseban termin
tokom nedelje kada
kako je organizovana uina uenika i po kojoj ceni; se vode individualni
upoznaju kuni red kole; razgovori.
vri se izbor roditelja za Savet roditelja kole.

U upitnike, koje na
prvom roditeljskom
sastanku dajete roditeljima/
starateljima, dodajte pitanje
u vezi sa njihovim interesova-
njima, hobijima i profesijom.
Na osnovu podataka moete
Prvi roditelj- zajedno sa roditeljima/stara-
ski sastanak je teljima da planirate neku
najbolji trenutak za zanimljivu aktivnost.
motivisanje roditelja/sta-
ratelja i njihovo ukljuivanje Predlaemo vam da otvorite
u kolske timove. Roditelji/ zatvorenu grupu na interne-
staratelji koji su lanovi nekog tu, na nekoj drutvenoj mrei
tima, obavezno treba da na ili postavite oglasnu tablu na
narednim roditeljskim sastan- koju e se stavljati informaci-
cima prenose zakljuke, je za roditelje/staratelje.
preporuke i odluke koje
su donete na kol-
skim telima.
10 kola za poetnike

Roditelji uenika osnovne

kole u cilju obezbeivanja
vee bezbednosti svih uenika
Uiteljica u jednoj osnovnoj koli kole pokrenuli su preko Save-
u dogovoru sa roditeljima organizuje ta roditelja inicijativu postavljanja
nastavu tako to povremeno poziva ro- semafora na peakom prelazu
ditelje/staratelje uenika. Oni ih upoznaju u blizini kole. Savet roditelja je
sa svojim zanimanjima i poslom kojim se podrao ovu inicijativu. Postav-
bave. Ove kolske godine uenici su imali ljanjem semafora poveana je
prilike da se upoznaju sa zanimanjem vete- bezbednost svih uenika.
rinar, novinar, vatrogasac, poslastiar. Pored
gostovanja roditelja na asu, organizovani
su i realni susreti, gde su deca imala pri-
like da posete nekog od ovih roditelja na
njihovom radnom mestu i vide kako
izgleda njihov radni dan.

Roditelj uenika koji profe-

U jednoj koli se svakog
1. septembra organizuje pri-
redba dobrodolice za prvake i
njihove staratelje/roditelje. Na-
kon toga, sledi roditeljski sasta-
nak na kome se predstavlja uprava
kole i pedagoko-psiholoka slu-
ba kole. Zatim se roditelji/stara-
telji rasporeuju po uionicama i
sa uiteljem/icom svog deteta
imaju roditeljski sastanak.
sionalno svira trubu, ponu-
dio je koli da zainteresovane
uenike/ce poduava sviranju
trube. kola je organizovala
zimsku kolu trube za uenike/
ce koja je realizovana tokom
zimskog raspusta.
 kola za poetnike 11
Ocenjivanje u prvom razredu
Uenici/ce prvog razreda se ocenjuju opisno. Ocena pokazuje na-
predovanje uenika u uenju. Opisnom ocenom izraava se ta su uenici
nauili (npr: nauio da pie tampana slova, savladao raunske operaci-
je) i u kom stepenu. Takoe, opisuje angaovanje uenika i napredova-
nje u odnosu na prethodni period i usmerava u kom pravcu uenik dalje
treba da napreduje. Sadri pozitivne komentare o vladanju i ponaanju
uenika (npr: aktivan na asu, postavlja pitanja...).
Zakljuna ocena izbornih predmeta, graansko vaspitanje ili vero-
nauka moe biti: istie se, dobar i zadovoljava. Pravilnik o ocenjivanju
uenika u osnovnom vas-
pitanju i obrazovanju je
dokument kojim se regulie
ocenjivanje u osnovnoj koli.
Nemojte opisne ocene pre-
voditi u numerike.

Upoznajte roditelje/staratelje
sa Pravilnikom o ocenjivanju
uenika u osnovnom obrazova-
nju i vaspitanju. Upoznajte ih sa
nainom ocenjivanja i objasnite ta
ulazi u opisno ocenjivanje u prvom
razredu i brojano ocenjivanje u osta-
lim razredima. Ne zaboravite da ih
podsetite da se i vladanje ocenjuje
i ta se konkretno posmatra.
12 kola za poetnike
kolski kalendar
kolski kalendar propisuje Ministarstvo prosvete, na-
uke i tehnolokog razvoja i on se objavljuje u junu za na-
Upoznajte rodi-
rednu kolsku godinu. Sve obrazovne institucije su u obavezi
telje/staratelje sa
da potuju kalendar. Nastavna godina poinje 1. septembra a
vaeim kalendarom
zavrava se krajem juna naredne godine. Ovim kalendarom
za kolsku godinu i
su predvieni radni i neradni dani, kao i raspusti.
postavite ga na sajt
kole.

Pedagoko-psiholoka sluba
Pedagoko-psiholoka sluba moe imati jednog, dva,
nekad i tri struna saradnika. Broj lanova slube zavisi od Pedagoko-psiholoka
veliine kole. Slubu uglavnom ine psiholog i/ili pedagog, a sluba treba da bude
po potrebi lan moe da bude i defektolog logoped. lanovi dostupna svakom roditelju/
ove slube su zadueni za rad sa uenicima, ali i roditeljima/ staratelju. lanovi slube tre-
starateljima kao i kolektivom kole. Njihov zadatak je kom- ba da budu prisutni na prvom
pleksan i obuhvata mnogo znaajnih zadataka. roditeljskom sastanku i da
Pedagogu i/ili psihologu se obraate ukoliko imate roditelje/staratelje upoznaju sa
neki od sledeih problema, na primer: domenom njihovog rada kao i
zastoj deteta u uenju; sa njihovim radnim vreme-
nom ukoliko za to ima
navikavanje na kolsku sredinu;
potrebe.
prihvaenost od vrnjaka
i socijalizacija uenika/ce u grupi vrnjaka.

Uz uitelja/icu,
pedagoko-psiholo-
ka sluba (psiholog,
pedagog, logoped) su
Vam podrka u vaspi-
tanju i obrazovanju
deteta.
 kola za poetnike 13
Ukljuivanje roditelja/staratelja u ivot i aktivnosti kole
Zakonom je predvieno da roditelj/staratelj uestvuje u radu kole kroz kolska tela, timove, aktivnosti a posebno
se ceni samostalna inicijativa roditelja. Roditelj/staratelj svojim angaovanjem u donoenje odluka u koli, doprinosi po-
boljanju kvaliteta kole.
Ukljuivanje roditelja/staratelja je novijeg datuma u praksi kola, i iz tog razloga je dosta osetljiva oblast. Zato su se
u ovoj brouri nali primeri dobre prakse koje imaju zadatak da podstaknu saradnju izmeu kole i roditelja/staratelja.

Timovi

Struni tim za inkluzivno obrazovanje i Tim za dodatnu podrku detetu/ueniku

Inkluzivno obrazovanje obezbeuje da sva deca idu u kolu, da zavre kolovanje
i da dobiju kvalitetno obrazovanje
UNICEF
Princip funkcionisanja inkluzivnog obrazovanja je kola po meri deteta.
Cilj kolskog strunog tima za inkluzivno obrazovanje je unapreivanje uenja, razvoja i socijalizacije uenika/ce sa
smetnjama u razvoju, talentovanih uenika i dece iz osetljivih grupa. Preporuka je da u Timu bude roditelj/staratelj ije dete
ima potrebu za dodatnom podrkom.
Tim za dodatnu podrku odreenom detetu/ueniku ini pedagoko-psiholoka sluba, nastavnik razredne ili predmet-
ne nastave, odeljenjski stareina, roditelj/staratelj. Na predlog roditelja deteta moe da bude ukljuen i lini pratilac deteta i
pedagoki asistent.
Struni tim za svaku kolsku godinu donosi godinji program rada u kome su predviene aktivnosti, nosioci aktivnosti
i vremenska dinamika realizovanja.
Osnovne uloge strunog tima kole su:
analiza aktuelne kolske godine, identifikovanje dece kojoj je potrebna dodatna podrka;
donoenje plana i programa rada;
organizovanje aktivnosti na osnovu programa;
saradnja sa Interresornom komisijom;
pomo uiteljima/cama u izradi i primeni individualizacije, individualnog obrazovnog plana (IOP-a), praenje realizacije
i evaluacija;
vrednovanje ostvarenosti individualizacije i individualnih obrazovnih planova uenika;
pruanje dodatne podrke roditeljima/starateljima uenika/ca, podrka u uenju i radu;
planiranje i realizovanje strunog usavravanja nastavnog kadra.
14 kola za poetnike
Deci kojoj je potrebna dodatna podrka
su deca sa irokim spektrom individualnih te-
koa u uenju, smetnji u razvoju, invaliditeta
do odrastanja u siromanoj i nestimulativnoj
sredini. Takoe je vano pruiti dodatnu po-
drku deci koja pokazuju talente u pojedinim
oblastima. Otklanjanje prepreka u obrazovanju
moe se pristupiti na vie razliitih nivoa.
Individualni obrazovni plan (IOP) je
dokument kojim se definiu podrke ueniku/
ci. Izrauje ga nastavnik/ca uz pomo roditelja,
odeljenjskog stareine, pedagoko-psiholoke
slube i drugih osoba i strunjaka koji poznaju
dete. IOP se zasniva na obrazovnim potrebama
deteta i moe da bude:
Program po kome se prilagoavaju uslovi,
metode rada, nastavna sredstva, aktiv-
nosti, lica koja pruaju pomo, ali se ne
menjaju oekivani ishodi uenja deteta
(IOP1).
Izmenjen program u kome se precizno
planira prilagoavanje ishoda obrazova-
nja i vaspitanja u odnosu na propisane i
prilagoavanje sadraja za jedan, vie ili
sve predmete (IOP2);
Obogaen i proiren program za talentova-
ne uenike (IOP3);
Roditelji/staratelji uenika/ca kojima je
potrebna dodatna podrka, imaju mogunost da
predlau i uestvuju u izradi individualnog obra-
zovnog plana (IOP-a), da po potrebi predlau
spoljne saradnike/ce u Timu koji se bavi izradom
individualnog obrazovnog plana, kao i da daju
odobrenje za njegovo sprovoenje.
kola je u obavezi da svakom detetu
prui odgovarajuu podrku i na taj
nain omogui jednake anse za postizanje
sopstvenog maksimuma.
Individualni obrazovni plan 3 (IOP3) je namenjen ta-
lentovanim/darovitim uenicima. Darovito /talentovano
dete je dete koje ima visoko razvijene opte sposobnosti
ili specifine sposobnosti i talenat (npr. matematika, muzi-
ka, lingvistika) koji omoguavaju nadprosena postignua u
konkretnom podruju.
Principi rada sa talentovanom decom su sledei: stvaranje
mogunosti da uenik/ca ui istraujui i otkrivajui; prime-
na posebnih oblika rada: uenje u timu, problemsko ue-
nje, individualizovana programirana nastava, uee u
kolskim projektima; pruanje mogunosti talentova-
nom detetu da to ee reava sloene probleme
i, pritom, doivi uspeh i radost u radu; pokazi-
vanje uenicima/ama da njihove neobi-
ne ideje imaju svoju vrednost.
Besplat-
na info linija za
roditelje/staratelje je
PODRKA INKLUZIVNOM
OBRAZOVANJU. Pozivom na te- Koristite znanja i isku-
stva MREE PODRKE
lefonski broj 0800 100 12, mogu
se dobiti informacije o zakonskim INKLUZIVNOM OBRAZOVA-
i podzakonskim aktima koja po- NJU www.mrezainkluzija.org
dravaju inkluzivno obrazovanje i Mreu je osnovalo Ministarstvo
socijalnu inkluziju, merama dodat- prosvete, nauke i tehnolo-
ne podrke za decu i porodicu i kog razvoja. lanovi mree
nainima njihovog ostvarivanja, uspeno razvijaju, podrava-
kao i o korisnoj literaturi o ju i promoviu inkluzivno
inkluzivnom obrazovanju obrazovanje.
i primerima dobre
prakse.
 kola za poetnike 15
Tim za zatitu od nasilja,
zlostavljanja i zanemarivanja uenika
Svako dete ima neotuivo pravo na ivot, a drava ima
obavezu da obezbedi njegov opstanak i razvoj
Konvencija o pravima deteta

Nasilje se definie kao svaki oblik jedanput uinjenog ili po-

novljenog, verbalnog ili neverbalnog ponaanja, koje ima za posle-
dicu stvarno ili potencijalno ugroavanje zdravlja, razvoja i dosto-
janstva.
Nasilje obuhvata razliite vrste i oblike nasilnog ponaanja,
zlostavljanja, zanemarivanja, zloupotrebe i iskoriavanja. Javlja se
u okviru vrnjakog odnosa, kao i odnosa odrasli-deca, koji uklju-
uje odgovornost, poverenje i mo. Program zatite uenika/ca od
nasilja ima za opti cilj unapreivanje kvaliteta ivota uenika/ca u
koli primenom mera prevencije, radi stvaranja bezbedne sredine i
mera intervencije u situacijama kad se javlja nasilje, zlostavljanje i
zanemarivanje uenika/ca.
Zatita od nasilja, zlostavljanja, zanemarivanja propisana je:
Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja;
Prema pravilniku o protokolu
Pravilnikom o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na
postupanja u ustanovi u odgo-
nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje;
voru na nasilje, zlostavljanje i
Posebnim protoolom za zatitu dece i uenika/ca od nasilja, zanemarivanje, postoji tri nivoa,
zlostavljanja i zanemarivanja u obrazovno-vaspitnim ustanova- nekoliko vrsta nasilja i zlostavlja-
ma; nja: fiziko, psihiko, socijalno,
Pravilnikom o bliim kriterijumima za prepoznavanje oblika seksualno i elektronsko nasilje.
diskriminacije od strane zaposlenog, deteta, uenika ili treeg
lica u ustanovi obrazovanja i vaspitanja.

Tim za zatitu od nasilja ine direktor/ka kole, nastavnici/

ce, predstavnik roditelja/staratelja i predstavnici uenika/ca viih ra-
zreda kole.
16 kola za poetnike
Programom je predvieno da Tim obavlja sledee
aktivnosti:
Donoenje Programa za zatitu od nasilja, zlostav-
ljanja i zanemarivanja uenika/ce koji je deo Godi-
njeg plana rada ustanove;
Organizovanje aktivnosti na osnovu programa;
Otac uenice je na
Praenje stanja bezbednosti u ustanovi, pravilno roditeljskom sastanku
i uvremenjeno reagovanje u sluajevima drugog i predloio predavanje na temu
treeg nivoa nasilja; zatite od elektronskog nasilja.
Pruanje podrke kolegama u preventivnom delova- Uz njegovu pomo, predavanje
nju i reagovanju u sluajevima nasilja prvog nivoa; je odralo Odeljenje za spre-
Voenje odgovarajue evidencije i dokumentacije; avanje visoko tehnolokog
kriminala iz MUP-a.
Vrednovanje ostvarenosti kvaliteta rada Tima;
Planiranje i realizovanje strunog usavravanja na-
stavnog kadra.
SOS linija za prijavljivanje nasilja je 0800200201.
SOS linija je otvorena svakog dana od 8.30 do 16.30 a-
sova a van tog vremena, prijave se snimaju automatskom
telefonskom sekretaricom. Telefonski pozivi su besplatni i
anonimni. Telefonska linija funkcionie u skladu sa proto-
kolom o prijavljivanju nasilja u kolama.
Onome ko prijavljuje nasilje, postavljaju se sledea
pitanja: gde i kada se nasilje desilo, da li je prijavljeno Upoznajte roditelje/sta-
upravi kole, gradskom prosvetnom inspektoru i daju se ratelje sa pravima i obave-
uputstva kako to da se uini. Takoe se osobe upuuju u zama kao i sa kunim redom
nadlene institucije. kole. Uputite ih na vaee
Korisne veb stranice: protokole i zakone i upoznajte
www.sbn.rs, www.mpn.rs, www.kliknibezbedno.rs, ih sa procedurom prijave i
www.netpatrola.rs postupanjem u sluaju kad
uenik/ca trpe nasilje.
 kola za poetnike 17
Tim za samovrednovanje
Samovrednovanje/vrednovanje je postupak kojim se vrednuje sopstvena praksa i sopstveni rad, polazei od ana-
lize ta je i kako je uraeno. Cilj samovrednovanja je unapreivanje kvaliteta rada kole.
Tri su osnovna pitanja kojima se rukovodi proces samovrednovanja/vrednovanja kvaliteta rada kole:
Koliko je dobra naa kola?
Kako to znamo?
ta treba da uinimo da bude bolja?
Odgovore na sva ova pitanja daju nastavnici/ce, roditelji/staratelji i uenici/ce kao i rukovodilac kole.
Samovrednovanje/vrednovanje moe biti sveobuhvatno ili delimino. Ako je samovrednovanje usmereno na odreeno
pitanje ili problem onda se odluuje da se vri procena nekih kljunih oblasti. Deliminim samovrednovanjem se sprovodi
detaljna analiza pojedinih aspekata rada kole, kako bi se stavio akcenat na njihovo unapreivanje.
Sveobuvatno samovrednovanje/vrednovanje se sprovodi kako bi se dobila celovita slika o radu kole.
Samovrednovanje/ vrednovanje nije samo procena kvaliteta i analize podataka ve je proces koji se odvija kroz vie
faza i aktivnosti:
Diskusija u to irem krugu, analiza stanja u koli;
Izbor kljunih oblasti i podruja vrednovanja;
Sagledavanja postojeeg stanja u izabranim kljunim oblastima;
Prepoznavanja jakih i slabih strana;
Izrada plana za otklanjanje prepoznatih slabosti;
Procena rezultata planiranih aktivnosti.
ta vrednujemo?
Da bi se sagledao kvalitet rada kole, vano je razmiljati o uslovima u kojima kola radi, procesima koji se deavaju
u koli i produktima, ishodima i rezultatima koje kola postie.
Kvalitet rada ustanove vrednuje se u sledeim oblastima:
kolski program rada i godinji Program rada kole
Nastava i uenje
Obrazovna postignua uenika
Podrka uenicima
kolski etos (odnosi uvaavanja, saradnja, opta klima u koli)
Organizacija rada kole i rukovoenje
Resursi
18 kola za poetnike
Roditelj/staratelj, kao neizostavni partner kole, ukljuivanjem u proces samovrednovanja/vrednovanja, obez-
beuje da sopstvenim ueem doprinosi objektivnoj i realnoj slici kole, da odluuje i sprovodi akcije za njeno unapreenje.
Prilikom samovrednovanja/vrednovanja rada kole, roditelji/staratelji vrednuju i sopstveni rad i ukljuenost u timove,
Savet roditelja, Klub roditelja i prosvetnih radnika, individualno angaovanje. Rezultati samovrednovanja pokazuju gde je
ukljuenost roditelja bila zastupljena i kvalitetna, a gde treba da se pobolja.
Samovrednovanje/vrednovanje kvaliteta rada kole je zakonska obaveza, a istovremeno i podsticaj da svi akteri kol-
skog ivota prihvate odgovornost za sopstveni rad i razvoj. To nije jedini oblik procene rada, ali je osnova za druge vrste
vrednovanja.
U okviru Tima za samovrednovanje, roditelji/staratelji, zajedno sa ostalim lanovima/icama Tima, staraju se o osigu-
ranju i unapreivanju kvaliteta vaspitno-obrazovnog rada ustanove, prate ostvarivanje programa obrazovanja i vaspitanja,
staraju se o ostvarivanju ciljeva i standarda postignua, vrednuju rezultate rada nastavnika/ca i strunih saradnika/ca, prate
i utvruju rezultate rada uenika/ca i odraslih, preduzimaju mere za jedinstven usklaen rad sa uenicima/ama i odraslima u
procesu obrazovanja i vaspitanja i reavaju druga struna pitanja vaspitno-obrazovnog rada.
Prilikom spoljanjeg vrednovanja kvaliteta rada kole od strane prosvetnih savetnika Ministarstva prosvete, roditelji e
biti ukljueni u razgovor i time dobiti priliku da prenesu svoje vienje ta je dobro, a ta treba promeniti. Njihovo miljenje
se visoko vrednuje i uzima u obzir pri davanju ocene kvaliteta.

Samovrednovanje se prepo- aktere decu, roditelje, nastavnike

znaje kao znaajna intervencija u
kolama u npr. Velikoj Britaniji. To
je prilika za kolu da omogui jasni-
je sagledavanje ire slike i zajedno
iz razliitih perspektiva proceni rad
kole u proteklom periodu, a na
osnovu podataka napravi strateki
plan razvoja kole (razvojni plan).
Ova vrsta procene se realizuje
svake etiri godine i podrazumeva
prikuplanje i analizu relevantnih
podataka i informacija kako bi se
sagledalo trenutno stanje iz odree-
nih uglova i zajedno, ukljuujui sve
i menadment, omoguilo definisa-
nje prioriteta i ciljeva za naredni pe-
riod. U ovaj proces stratekog (ra-
zvojnog) planiranja, kojim rukovodi
kola, od kljunog interesa jeste
ukljuivanje roditelja.
Metodologija podrazume-
va realizaciju aktivnosti u nekoli-
ko koraka: prikupljanje podataka
sadranih u izvetajima kole (go-
dinji izvetaji, izvetaji o radu
timova, uporedni podaci po godi-
nama, itd.), zatim prikupljanje mi-
ljenja osobla, roditela i uenika

i njihova procena realizovanih posti-
gnua tokom prethodnih godina. ko-
la angauje spoljanjeg konsultanta
za obrazovne politike koji analizira pri-
kupljene podatke i omoguava jasnije
razumevanje postignua u odnosu na
britanske nacionalne politike (AusVels
i NAPLAN) u proteklom periodu, kao i
razumevanje postignua i oekivanja iz
perspektiva razliitih aktera ukljuenih
u obrazovni proces.
Uee roditelja u toku izra-
de novog stratekog plana kole, ro-
ditelji su uzeli znaajno uee na
nekoliko naina u razliitim fazama
procesa. Roditelji angaovani u okviru
rada kolskog saveta imali su pristup
relevantnim podacima tokom procesa
izrade stratekog plana i bili su uklu-
eni, ne samo u fazi analize situacije i
izdvajanja prioriteta, ve i u razgovore
o razvoju nacionalnih obrazovnih pla-
nova (NAPLAN). Ostali roditelji su bili
ukljueni u dva navrata tokom pri-
kupljanja podataka u prvoj fazi proce-
sa i tokom izdvajanja prioriteta i krei-
ranja plana. Tokom prve faze, razvijen
je upitnik kojim su se prikupili podaci
na pitanja, kao to su: ta je dobro u
naoj koli?, ta kola sprovodi, a da izradi plana intervencije. Kljuno je to
vi to posebno vrednujete/ cenite (do-
bre prakse)?, Da li postoji neto to
bi trebalo po vaem miljenju dodati ili
ukloniti iz naih sadanjih programa?,
Kada dete zavri osnovnu kolu, ta
po vama treba neizostavno da zna/
naui ili da ima u iskustvu? U dru-
goj fazi, tokom procesa konsultacija,
kola za poetnike 19
organizovane su male grupne javne
rasprave, gde su roditelji upoznati sa
izdvojenim prioritetima i predloenim
stratekim planom razvoja kole.
Dobit od ukljuivanja aktera
u proces samovrednovanja /razvoja
stratekog (razvojnog) plana kole
kolski menadment, govorei o dobi-
tima ukljuivanja svih aktera u proces
samovrednovanja i razvoja stratekog
(razvojnog) plana navodi da je na ovaj
nain znaajno osnaen rad kole po-
sebno u domenu razvoja klime uva-
avanja i partnerstva posebno izmeu
kole roditelja lokalne zajednice.
Ovo je bila prilika da se prepozna i pro-
slavi mnogo uspeha, kao i da se krea-
tivno razmila o mogunostima i bu-
duim prilikama za dalji rast i razvoj.
Fokusirajui se na rezultate procene
grupa uenika i pojedinaca nastavni-
ka i roditelja, ovaj proces je omoguio
grupisanje dece u timove za koje se
kreiraju programi/ pristupi uenju koji
vode najveim postignuima.
U ovakvom procesu samovred-
novanja, dobit nije samo u sistema-
tinom sagledavanju snaga i slabosti,
kao i promiljenom izboru prioriteta i
kroz proces svi akteri postaju vetiji u
razumevanju najboljeg interesa dece u
obrazovanju, a zaposleni stiu vetine
u baratanju i analizi raspoloivih poda-
taka, koji se mogu koristiti za voenje
nastave i uenja, to je dovelo do po-
bolanja u ishodima uenja uenika.
20 kola za poetnike
Struni aktiv za razvojno
planiranje
Razvojni plan kole je strateki dokument kojim
se utvruju ciljevi razvoja kole u periodu od tri do pet
godina.
Odgovara na pitanja:
Kakva je kola sad?
Kakva elimo kola da bude?
Kako emo to postii?
Kako emo znati da smo to postigli?
Razvojno planiranje kole koordinira Aktiv za razvoj-
no planiranje kole. Ovaj Aktiv ine predstavnik/ca Saveta
roditelja, nastavnik/ca, struni saradnik/ca, uenik iz Ue-
nikog parlamenta i predstavnik iz lokalne samouprave.
Aktivnosti Aktiva su sledee:
pisanje, voenje, praenje procesa razvojnog plani-
ranja kole;
pisanje Razvojnog plana;
pisanje predloga projekata kojima se realizuju plani-
rani ciljevi razvoja;
praenje realizacije Razvojnog plana;
saradnja sa Aktivom za kolski program i komisijom
za Godinji program rada kole, kako bi se ta dva
dokumenta uskladila;
informisanje kolektiva, roditelja/staratelja i kol-
skog odbora o realizaciji Razvojnog plana;
organizovanje vrednovanja kvaliteta ostvarivanja ra-
zvojnog plana.
kola na
Paliluli ve nekoliko
godina organizuje vaar
starih zanata. Tog dana
uenici, nastavnici i roditelji
imaju prilike da upoznaju brojne
zanate (bombondija, kova, pe-
kar, mesar, knjigovezac, bravar,
kroja, obuar, itd.). U aktivno-
stima uestvuju roditelji/sta-
ratelji, roaci (bake, deke,
tetke) uenika/ca koji
se bave nekim od
zanata.
Majka uenice prvog
razreda predloila je ui-
teljici da organizuju planinar-
sku sekciju. Poto je majka ak-
tivna lanica planinarskog drutva,
uestvovala je u formiranju sekcije
tako to je na roditeljskom sastanku
roditeljima/starateljima predstavila
ideju i nain realizovanja aktivnosti.
Tokom kolske godine uenici/ce,
roditelji/staratelji i uiteljica rea-
lizovali su nekoliko aktivnosti
boravka u prirodi koji su bili
zabavnog i obrazovnog
karaktera.

lanovi Saveta roditelja
prvog i drugog razreda jedne
kole pokrenuli su inicijativu za
unapreenje uslova i kvaliteta ishrane
koja se realizuje za decu u boravku.
Napravili su malo istraivanje ime su roditelji
nezadovoljni po pitanju ishrane dece. Zajedno
sa menadmentom kole i ekspertom za javne
tendere, pripremili su tender koji je ukljuio sve
uslove koje su roditelji prepoznali kao znaajne,
a koji su u skladu sa procedurama koje reguliu
ishranu dece u obrazovnim ustanovama. Po
zavretku izbora ponuivaa hrane, u kojem
je uestovao Savet, roditelji su ukljuili
svog predstavnika u grupu za praenje
sprovoenja usluge.
kola za poetnike 21
anovi Saveta roditelja jedne
kole, pokrenuli su inicijativu srei-
vanja dvorita kole, kako bi bilo lepe
i prijatnije mesto za decu. Oslikali su zid
muralima, ozeleneli povrine sadnicama dr-
vea i postavili nekoliko klupa. Za decu niih
razreda u posebnom delu dvorita napravljena je
uionica na otvorenom oslikan je prostor za
razliite igre (Ne ljuti se ovee, ah, kolice),
koje se mogu realizovati na asovima fizikog
vaspitanja za nie razrede, ali i nakon redovne
nastave. Inicijativom Saveta roditelja, kontak-
tirana je i lokalna zajednica za poboljanje
osvetljenja u veernjim satima. Sve ovo je
uraeno u sklopu programa prevencije
nasilja kod uenika i promocije razvo-
ja zdravih ivotnih stilova.
22 kola za poetnike
Savet roditelja
Savet roditelja je savetodavno telo kole i ine ga po jedan
roditelj/staratelj iz svakog odeljenja u koli. Savet roditelja razmatra
pitanja kvaliteta rada kole, uslove za rad i uenje, bezbednost ueni-
ka, kolska dokumenta, uestvuje u predlaganju izbornih predmeta i
izboru udbenika, razmatra namenu korienja sredstava od donacija i
proirene delatnosti kole, daje saglasnost na program i organizovanje Vodi za savet roditelja
ekskurzije, razmatra i druga aktuelna pitanja rada kole. je publikacija u kojoj mo-
ete da proitate vie o ovom
Savet roditelja svoje predloge, pitanja i stavove upuuje or-
kolskom organu.
ganu upravljanja, direktoru/ki i strunim organima ustanove. Nain
izbora Saveta roditelja ustanove ureuje se statutom ustanove, a rad http://opd.org.rs/resurs-paket/
poslovnikom saveta. materijali-razno/edukativ-
ne-brosure/Vodic%20kroz%20
savet%20roditelja.pdf
Klubovi roditelja i nastavnika
Klubovi roditela i nastavnika predstavlaju grupe koje ine
roditeli i nastavnici zainteresovani da se aktivnije uklue u kreiranje
i realizaciju programa koji pruaju podrku za sve uesnike aktivne
u obrazovnom procesu uenike, roditele i nastavnike. Klubovi su
operativne jedinice koje omoguavaju direktno uee nastavnika i
roditelja, koji brzo i efikasno odgovore na potrebe razliitih uesnika
u obrazovanju, organizuju i realizuju konkretne aktivnosti/ inicijative
i na taj nain i doprinesu razvoju kvalitetne saradnje na relaciji kola
roditeli.
Delujui kao neformalno udruenje, Klub omoguava fleksi-
bilnije i efikasnije organizovanje i realizaciju veeg broja inicijativa,
nego to je to sluaj u praksi sa Savetom roditela. Na taj nain, Klub
postaje produena ruka za sprovoenje aktivnosti Saveta roditela/
Timova za saradnju sa porodicom.
Okvir rada Kluba roditela i nastavnika podrazumeva sledee:
- ispitivanje potreba i interesovanja razliitih uesnika u obra-
zovanju (roditela, nastavnika i uenika) za odreenom po-
drkom, sa posebnom panjom na razumevanje svih pre-
preka koje postoje u saradnji roditel kola (sprovoenje
istraivanja na temu kako roditeli vide nastavnike u obra-
zovnom procesu i obrnuto, diskusija kako da se saradnja
 kola za poetnike 23

unapredi po odreenim temama, koje vetine nedostaju,

itd.);
- kreiranje obrazovanih programa, kolskih (na primer,
uee u nastavi) i vankolskih, kao to su razliite aktiv-
nosti u oblasti sporta, nauke, kulture, ekoloke zatite,
zdravla i bezbednosti, itd. na sve teme koje se prepo-
znaju kao znaajne, kako za uenike, tako i za roditele i
nastavnike;
- razvijanje inicijativa za unapreivanje organizacije ivota Do sada je oko 50 kola
u koli kolskog okruenja i uslova u koli; u 11 gradova uvelo Klu-
- mapiranje/prepoznavanje znaajnih programa/ inicijati- bove roditelja i nastavnika u
va, udruenja, itd. u lokalnoj zajednici, ali i ire (na me- Godinje planove rada kola.
unarodnom planu) sa kojima treba razviti partnerstvo/ Ukoliko elite da se slina inici-
saradnju; jativa sprovede i u vaoj koli,
kontakte i podrku moete
- prikuplanje sredstava za programe/ inicijative koje se pronai na sajtu
deavaju u koli; www.obrazovanje.org
- redovno informisanje Saveta roditelja, Nastavnikog
vea, kolskih timova o sprovedenim aktivnostima (ue-
em na redovnim sastancima, pripremom periodinih
izvetaja, itd.);
- redovno informisanje roditela, nastavnika i uenika o
planiranim i sprovedenim aktivnostima (sajt kole, kam-
panje, info pultovi, asopis kole, itd).
24 kola za poetnike
Roditelji prvog razreda jedne
beogradske kole prepoznali su kao
znaajan izazov nedostatak kvalitet-
nih, finansijski dostupnih programa
za decu tokom letnjeg raspusta, koji
bi ujedno omoguili uvanje dece to-
kom radnog vremena roditelja. Kao
posebno problematian period pre-
poznali su kraj juna, kada roditelji
esto nisu u prilici da obezbede uva-
nje za decu, a jo uvek nisu u prilici
da uzmu odmor. Kao odgovor na ovu
potrebu, roditelji su u saradnji sa
kolom pokrenuli inicijativu Aktivni
odmor/boravak za decu i organizovali
su dvonedeljni program tokom dru-
ge polovine juna meseca. kola je
obezbedila korienje svih potrebnih
prostorija (uionica, holova, fiskul-
turne sale, sportske terene u dvori-
tu kole, itd.), a roditelji su kreirali
program koji se zasnivao u najveoj
meri na volonterskom ueu i rodi-
telja i nastavnika.
Tokom te dve nedelje, 25 ma-
liana je imalo prilike da uestvuje u:
kreativnim radionicama ori-
gami radionice, muzike i dramske ra-
dionice;
sportskim aktivnostima jutar-
nja gimnastika, etnje i sportske igre
u prirodi;
edukativnim izletima poseta
Botanikoj bati, jednodnevne posete
Sremskim Karlovcima u saradnji sa
Ekolokim omladinskim centrom Ra-
dulovaki i specijalnom rezervatu pri-
rode Obedska bara;
poseta razliitim obrazovnim
programima koji se realizuju u Beo-
gradu jednodnevna radionica u igra-
onici Kamiak 50 zemalja za 50
dana, itd.
Program je omoguio znaaj-
nu podrku roditeljima, obezbeujui
kvalitetnu obrazovnu ponudu za mini-
malna sredstva. Deca su imala prilike
da steknu vetine, ali i da upoznaju
drugare iz razliitih odeljenja i razviju
prijateljstva, to je znaajno za pre-
venciju vrnjakog nasilja. kolski
menadment, nastavnici i roditelji,
prepoznaju dobrobit od zajednikog
uea; roditelji prepoznaju kolu kao
podrku, a nastavnici i menadment
prepoznaju resurse koje roditelji
mogu da obezbede. Rezultat je formi-
ranje Kluba roditelja i nastavnika koji
okuplja oko 30 nastavnika i roditelja.
Roditelji jedne velike kole u
Srbiji prepoznali su kao potrebu da se
vie meusobno poveu kako bi podr-
ali rad kole. Kako bi se bolje upo-
znali i kreirali drugaiju atmosferu u
koli, organizovali su razliite dogaa-
je, kao to je Sajam kunih ljubima-
ca. kola je jedne subote bila mesto
susreta za decu, roditelje, nastavnike
i kune ljubimce u sasvim drugaijoj,
festivalskoj atmosferi. Tokom tog de-
avanja, deca i roditelji su pripremili
prodajnu izlobu razliitih sitnica koje
su napravili, kolaa, napitaka (kafe i
ajeva) i tako su prikupili sredstva za
unapreenje rada kole i programa
koji se realizuju u koli.
 kola za poetnike 25
kolski odbor
kolski odbor je organ upravljanja kole koji doprinosi kvalitetu kole sa stanovita
planiranja, uspostavljanja politike kole (ukljuujui i kolska pravila), nadgledanja rada kole i
pozivanja kolskog kadra na odgovornost za rezultate.
kolski odbor ukupno ima devet lanova i ine ga tri predstavnika/ce lokalne zajednice,
tri predstavnika/ce nastavnog kadra i tri predstavnika Saveta roditelja. Sednicama kolskog od-
bora bez prava odluivanja prisustvuju: direktor/ka kole, predstavnik/ca Uenikog parlamenta,
predstavnik/ca sindikata i sekretar kole u svojstvu zapisniara. Mandat kolskog odbora traje
etiri godine. lanove kolskog odbora iz reda zaposlenih predlae Nastavniko vee a iz reda
roditelja/staratelja Savet roditelja, tajnim izjanjavanjem.
Nadlenosti kolskog odbora su sledee:
Donoenje Statuta kole, pravila ponaanja u koli i drugih optih akata;
Usvajanje izvetaja o ostvarivanju kolskog programa, razvojnog plana ili godinjeg plana
rada kole, kao i izvetaja o vrednovanju i samovrednovanju;
Davanje saglasnosti o organizaciji i sistematizaciji poslova;
Razmatranje potovanja optih principa, ostvarivanja ciljeva obrazovanja i vaspitanja i
standarda postignua;
Preduzimanje mera za poboljanje uslova rada i ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada;
Donoenje plana strunog usavravanja zaposlenih ili usvajanje izvetaja o njegovom
ostvarivanju;
Donoenje finansijskog plana ustanove u skladu sa zakonom;
Raspisuje konkurs i bira direktora/ku;
Dodeljuje nagrade uenicima/ama kole;
Obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom, aktom o osnivanju i statutom.
26 kola za poetnike
Partnerski za obrazovanje
Fondacija za otvoreno drutvo i UNICEF pokrenuli su projekat Formiranje nacionalne
asocijacije nastavnika i roditelja Partnerski za obrazovanje namenjen nastavnicima i ro-
diteljima, sa ciljem da promoviu i podstiu njihovo udruivanje kako bi efikasnije mogli da iniciraju
promene u obrazovanju i reavaju probleme koji u savremenom drutvu postaju sve kompleksniji.
Projekat je usmeren na osnaivanje i poveanje uticaja roditelja i nastavnika na obrazovnu politiku
i na njihovo uee u odluivanju, saradnju izmeu kole i porodice, s fokusom na kvalitet uea i
odnosa koji se uspostavlja. Namera je da se u praksi pokae kako nastavniko-roditeljska saradnja
i partnerstvo mogu da budu korisni za decu, obrazovni proces i ishode. Stoga projekat Partnerski
za obrazovanje ima ulogu da okupi sve one koji ele promenu i imaju energiju i znanje da mogu
na pravi nain da utiu na obrazovne procese i donosioce odluka kroz rad portala obrazovanje.org
i udruivanje prosvetnih radnika i roditelja, najpre kroz lokalne i kolske klubove roditelja i nastav-
nika, a zatim osnivanjem Nacionalne asocijacije nastavnika i roditelja.
Projekat se realizuje kroz nekoliko faza meu kojima je kljuna formiranje lokalnih klu-
bova roditelja i prosvetnih radnika u 11 gradova: Beograd, Novi Sad, Subotica, Zrenjanin,
Seanj, Loznica, aak, Kraljevo, Leskovac, Ni i Novi Pazar. Klubovi su radili na zajednikom
osmiljavanju odgovora na teme kao to su prevencija vrnjakog nasilja, unapreivanje kvaliteta
neformalnog obrazovanja, podizanja nivoa bezbednosti dece u kolama, uvoenje interaktivne i
multidisciplinarne nastave kroz partnerstvo, gde roditelji predstavljaju resurs za kolu. Takoe,
u okviru projekta predvieno je formiranje kolskih klubova nastavnika i roditelja koji e
zajedno unapreivati uslove rada u koli i kvalitet obrazovanja.
Portal obrazovanje.org slui kao vano mesto za nastavnike, direktore, strune saradnike
i roditelje u Srbiji da se informiu o osnovnim pojmovima, najbitnijim dokumentima, zakonima,
istraivanjima i temama za obrazovanje 21. veka. Na ovom portalu zainteresovani mogu da dis-
kutuju i o svim aspektima obrazovne delatnosti, ali i da razmenjuju stavove i primere dobre prak-
se i predlau inicijative za poboljanje kvaliteta obrazovanja. U sadraje iz obrazovanja unosie
se sve novosti i promene u ovoj oblasti, bilo da se odnosi na nov zakon, podzakonska akta ili
primere dobre ili loe prakse.
Pridruite nam se i registrujte se na portalu kako biste postali deo ove inicijative!
 kola za poetnike 27

Beleke
.......................................................................................................................................................................................
.......................................................................................................................................................................................
.......................................................................................................................................................................................
.......................................................................................................................................................................................
.......................................................................................................................................................................................
.......................................................................................................................................................................................
.......................................................................................................................................................................................
.......................................................................................................................................................................................
.......................................................................................................................................................................................
.......................................................................................................................................................................................
.......................................................................................................................................................................................
.......................................................................................................................................................................................
.......................................................................................................................................................................................
.......................................................................................................................................................................................
.......................................................................................................................................................................................
.......................................................................................................................................................................................
.......................................................................................................................................................................................
.......................................................................................................................................................................................
.......................................................................................................................................................................................
.......................................................................................................................................................................................
.......................................................................................................................................................................................
.......................................................................................................................................................................................
.......................................................................................................................................................................................
.......................................................................................................................................................................................
.......................................................................................................................................................................................
 Autorke:
Melita Ranelovi
Duanka Nigrenji
Jelena Dobrani
Aleksandra Radevi

Projekat podrali:
Fondacija za otvoreno drutvo
UNICEF

Godina tampanja: 2016. godina

Oba publikacija je nekomercijalno izdanje koje se deli besplatno.

www.obrazovanje.org