Академија струковних студија

Јужна Србија - Бујановац

Одсек висока школа за васпитаче

Семинарски рад из Методика васпитно-образовног рада

Сарадња између родитеља и школе

Mентор: Студент:
Др Ранђел Стошић Милијана Вучковић 81/22

Бујановац, 2024. године.

 САДРЖАЈ
1. УВОД.............................................................................................................................................................. 3
2. ЗНАЧАЈ САРАДЊЕ ИЗМЕЂУ РОДИТЕЉА И ШКОЛЕ........................................................................................ 4
2.1. ПОДРШКА У ЕМОЦИОНАЛНОМ РАЗВОЈУ:.................................................................................................................4
2.2. ДОПРИНОС СОЦИЈАЛНОМ РАЗВОЈУ:.......................................................................................................................4
2.3. УНАПРЕЂЕЊЕ АКАДЕМСКОГ ПОСТИГНУЋА:...............................................................................................................4
3. ОБЛИЦИ КОМУНИКАЦИЈЕ ИЗМЕЂУ РОДИТЕЉА И ШКОЛЕ...........................................................................5
3.1. РЕДОВНИ РОДИТЕЉСКИ САСТАНЦИ:.......................................................................................................................5
3.2. ЕЛЕКТРОНСКА КОМУНИКАЦИЈА:.............................................................................................................................5
3.3. ИНДИВИДУАЛНИ РАЗГОВОРИ СА НАСТАВНИЦИМА:...................................................................................................5
4. ИЗАЗОВИ У САРАДЊИ ИЗМЕЂУ РОДИТЕЉА И ШКОЛЕ.................................................................................6
4.1. РАЗЛИЧИТЕ ПЕРСПЕКТИВЕ И ОЧЕКИВАЊА:...............................................................................................................6
4.2. ОГРАНИЧЕН ВРЕМЕНСКИ РОКОВИ:.........................................................................................................................6
4.3. НЕДОСТАТАК КОМУНИКАЦИЈЕ:...............................................................................................................................6
4.4. НЕСИГУРНОСТ У ПОСТУПАЊУ СА ПРОБЛЕМИМА:......................................................................................................6
5. БЕНЕФИТИ АКТИВНОГ УЧЕШЋА РОДИТЕЉА У ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНОМ ПРОЦЕСУ....................................7
5.1. ЈАЧАЊЕ ПОРОДИЧНИХ ВЕЗА:.................................................................................................................................7
5.2. ПОВЕЋАЊЕ МОТИВАЦИЈЕ ЗА УЧЕЊЕ:......................................................................................................................7
5.3. РАЗВИЈАЊЕ САМОПОУЗДАЊА И САМОСТАЛНОСТИ:..................................................................................................7
5.4. БОЉЕ РАЗУМЕВАЊЕ ДЕТЕТОВИХ ПОТРЕБА:.............................................................................................................7
5.5. ПОВЕЋАЊЕ КВАЛИТЕТА ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНОГ ИСКУСТВА:.....................................................................................8
6. ИНИЦИЈАТИВЕ И ПРОГРАМИ ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ САРАДЊЕ ИЗМЕЂУ РОДИТЕЉА И ШКОЛЕ...........................9
6.1. РОДИТЕЉСКИ РАДИОНИЦЕ И ЕДУКАЦИЈЕ:...............................................................................................................9
6.2. РОДИТЕЉСКЕ ЗАДРУГЕ:.........................................................................................................................................9
6.3. ИНДИВИДУАЛНИ РАЗГОВОРИ И САВЕТОВАЛИШТЕ:....................................................................................................9
6.4. ДИГИТАЛНЕ ПЛАТФОРМЕ ЗА КОМУНИКАЦИЈУ:.........................................................................................................9
6.5. ПРОЈЕКТИ ЗА ЗАЈЕДНИЧКО УЧЕШЋЕ:.....................................................................................................................10
7. ЗАКЉУЧАК................................................................................................................................................... 11
8. ЛИТЕРАТУРА................................................................................................................................................. 12

2
 1. Увод

Сарадња између родитеља и школе представља кључни фактор учинковитог васпитно-

образовног процеса. Ова веза је од суштинског значаја за целокупни развој детета, јер
спаја два кључна окружења у којима се оно формира - дом и школу. Кроз блиску
интеракцију и размену информација, родитељи и школа могу заједно допринети
емоционалном, социјалном и академском успеху деце. У наредним одељцима ћемо
анализирати важност сарадње, разматрати различите видове комуникације, истражити
изазове са којима се можемо суочити, али и истаћи конкретне користи које произлазе из
активног партнерства између родитеља и школе.

3
 2. Значај Сарадње између Родитеља и Школе

Сарадња између родитеља и школе представља кључни стуб у остваривању холистичког

развоја детета. Овај партнерски однос пружа бројне бенефите који се рефлектују на
емоционални, социјални, и академски аспект деце.

2.1. Подршка у Емоционалном Развоју:

Емоционални развој детета кључан је за формирање стабилне личности. Сарадња између

родитеља и школе пружа континуирану емоционалну подршку, стварајући окружење
поверења. Отворена комуникација између породице и школе омогућава праћење
дететових емотивних потреба и правовремено реаговање, чиме се граде чврсти темељи за
емоционално благостање.

2.2. Допринос Социјалном Развоју:

Социјалне вештине су кључне за успешно интегрирање детета у друштво. Кроз сарадњу

између родитеља и школе, ова интеграција постаје свеобухватнија. Партнерство између
два кључна актера у дететовом васпитању омогућава заједничко обликовање друштвених
вештина, јачање осећаја припадности и подршке, те формирање позитивних социјалних
навика.

2.3. Унапређење Академског Постигнућа:

Академски успех детета тесно је повезан са сарадњом између породице и школе. Када
родитељи активно учествују у дететовом образовању, пружајући подршку, мотивацију и
ресурсе, то директно утиче на његово академско постигнуће. Континуирана комуникација
о дететовим напрецима омогућава благовремено препознавање изазова и заједничко
проналажење решења, стварајући оптимално окружење за учење и развој.

4
 3. Облици Комуникације између Родитеља и Школе

Комуникација између родитеља и школе чини основу за успешну сарадњу и дубље

разумевање потреба детета. Разнолики облици комуникације пружају прилику за
константан дијалог, транспарентност и заједнички рад у циљу оптималног развоја детета.

3.1. Редовни Родитељски Састанци:

Организовани редовни родитељски састанци представљају формалну прилику за родитеље

и наставнике да поделе информације о дететовом академском напретку, социјалном
развоју и понашању. Ови састанци пружају простор за постављање питања, изражавање
брига и заједничко планирање даљих корака.

3.2. Електронска Комуникација:

У данашњем дигиталном добу, електронска комуникација постаје свеприсутна. Кроз е-

маилове, вебинаре, или специфичне платформе, родитељи могу брзо добити информације
о дешавањима у школи, домаћим задацима или планираним активностима. Ова врста
комуникације омогућава инстантан приступ релевантним информацијама, олакшавајући
брзу и ефикасну размену између родитеља и школе.

3.3. Индивидуални Разговори са Наставницима:

Индивидуални разговори родитеља са наставницима пружају прилику за детаљну анализу

дететовог развоја и напретка. Ова форма комуникације омогућава личнији приступ, где
родитељи могу директно делити своје бриге, добити специфичне информације о
дететовом учењу, и заједно са наставницима радити на адекватним стратегијама подршке.

Комбинација ових облика комуникације чини богат дијапазон средстава кроз које
родитељи и школа могу остварити близак однос и заједнички доприносити дететовом
целовитом развоју.

5
 4. Изазови у Сарадњи између Родитеља и Школе

Упркос многобројним користима сарадње између родитеља и школе, постоје и изазови

који могу утицати на ефикасност овог партнерског односа. Разумевање и препознавање
ових изазова кључно је како би се осигурала продуктивна сарадња и превазишли
потенцијални проблеми.

4.1. Различите Перспективе и Очекивања:

Један од изазова произлази из различитих перспектива и очекивања које родитељи и

наставници могу имати. Очекивања везана за дететов академски успех, понашање и
социјални развој могу варирати. Ово може изазвати несугласице и потребу за
усклађивањем различитих приступа.

4.2. Ограничен Временски Рокови:

Ограниченост времена представља изазов, како за родитеље, тако и за наставнике.

Усклађивање различитих распореда и проналажење времена за састанке може бити
изазовно. Ограниченост времена може ограничити и квалитет разговора и сарадње.

4.3. Недостатак Комуникације:

Недостатак јасне и редовне комуникације може представљати значајан изазов. Ако

информације нису транспарентно дељене или су непрецизне, родитељи и наставници могу
имати отежан приступ релевантним подацима о детету, што може отежати разумевање и
подршку.

4.4. Несигурност у Поступању са Проблемима:

Неки родитељи или наставници могу се осећати несигурно у поступању с потенцијалним

проблемима. Отворена дискусија о изазовима може захтевати додатни напор како би се
створила атмосфера у којој се проблеми разматрају као прилике за заједничко решавање, а
не као препреке.

6
 5. Бенефити Активног Учешћа Родитеља у Васпитно-Образовном
Процесу

Активно учешће родитеља у васпитно-образовном процесу има дубоке и дугорочне

позитивне ефекте на развој деце. Ова секција ће истражити кључне користи које произлазе
из ангажовања родитеља, наглашавајући како њихова подршка и инволвираност директно
доприносе емоционалном, социјалном и академском благостању деце.

5.1. Јачање Породичних Веза:

Активно учешће родитеља у школском животу детета јача породичне везе. Кроз
заједничке активности, родитељи постају свеснији дететових искустава, стварајући
чвршће везе које доприносе стабилности и подршци у породичном окружењу.

5.2. Повећање Мотивације за Учење:

Родитељска подршка директно утиче на мотивацију детета за учењем. Кроз демонстрацију

интересовања за школске активности, родитељи подстичу ентузијазам код деце, чиме се
ствара позитивна и подстицајна атмосфера за учење.

5.3. Развијање Самопоуздања и Самосталности:

Ангажовање родитеља у васпитно-образовном процесу помаже у развијању самопоуздања

и самосталности код деце. Осећај подршке и разумевања од стране родитеља доприноси
позитивном развоју дететове личности и способности суочавања с изазовима.

5.4. Боље Разумевање Дететових Потреба:

Родитељи који активно учествују у дететовом образовању имају дубље разумевање

његових потреба. Ово омогућава прилагођавање подршке према специфичним изазовима с
којима се дете суочава, чиме се ствара персонализован приступ његовом развоју.

5.5. Повећање Квалитета Васпитно-Образовног Искуства:

7
Кроз сарадњу родитеља и школе, целокупно васпитно-образовно искуство детета постаје
богатије и квалитетније. Родитељски допринос допуњује наставне методе, стварајући
синергију која доприноси свеобухватном и оптималном развоју детета.
Ови бенефити указују на кључну улогу родитеља у васпитно-образовном процесу,
наглашавајући да активно учешће породице има дубље и трајније импликације на дететов
живот и развој.

6. Иницијативе и Програми за Унапређење Сарадње између

Родитеља и Школе

8
У циљу јачања сарадње између родитеља и школе, развијају се различите иницијативе и
програми који пружају структуру и подршку овој кључној партнерској вези. Ова секција
ће истражити неколико конкретних примера иницијатива и програма који су усмерени ка
побољшању сарадње и унапређењу васпитно-образовног искуства деце.

6.1. Родитељски Радионице и Едукације:

Организација радионица и едукативних програма за родитеље представља ефикасан начин

за јачање њихових васпитних вештина и разумевања педагошких приступа. Ове
активности пружају прилику за размену искустава, стварање мреже подршке међу
родитељима, и стицање додатних алата за активно учешће у дететовом образовању.

6.2. Родитељске Задруге:

Формирање родитељских удружења представља платформу за заједничко деловање и

размену идеја између родитеља и школе. Ова иницијатива ствара стабилан оквир за
отворену комуникацију, планирање догађаја и активности, те активно учешће у
унапређењу школске заједнице.

6.3. Индивидуални Разговори и Саветовалиште:

Прављење простора за индивидуалне разговоре и саветовање родитеља омогућава им да

директно деле своје бриге и очекивања са наставницима. Овај персонализовани приступ
омогућава прилагођавање подршке према специфичним потребама детета, чиме се гради
ближи и персонализован однос између родитеља и школе.

6.4. Дигиталне Платформе за Комуникацију:

Увођење дигиталних платформи, као што су онлајн портали или апликације, олакшава
континуирану комуникацију између родитеља и школе. Ове платформе пружају брз и лак
приступ информацијама о дететовим постигнућима, школским дешавањима и домаћим
задацима, чиме се ојачава транспарентност и редовна комуникација.

6.5. Пројекти За Заједничко Учешће:

9
Организација пројеката који укључују родитеље, наставнике и децу у заједничке
активности подстиче тимски дух и међусобно разумевање. Ови пројекти стварају прилике
за заједничко деловање, јачање односа и промовисање позитивног окружења унутар
школе.
Све ове иницијативе и програми имају за циљ побољшање сарадње између родитеља и
школе, стварање подстицајног окружења за развој деце и ојачавање заједничког
одговорног приступа образовању.

7. Закључак

10
Закључак овог истраживања наглашава кључне аспекте сарадње између родитеља и школе
као неопходног чиниоца успешног васпитно-образовног процеса. Кроз анализу значаја,
облика комуникације, идентификацију изазова и проучавање бенефита активног учешћа
родитеља, ово истраживање истиче важност стварања партнерског односа између
породице и школе.
Сарадња између родитеља и школе има кључну улогу у емоционалном, социјалном и
академском развоју деце. Отворена комуникација, подршка и разумевање од стране оба
партнера доприносе стварању сигурног окружења у којем дете може просперирати. Без
обзира на изазове који могу настати због различитих перспектива, ограничености времена
или недостатка комуникације, препознавање ових фактора пружа могућност за развој
стратегија за њихово превазилажење.
Активно учешће родитеља у васпитно-образовном процесу доноси бројне користи,
укључујући јачање породичних веза, повећање мотивације за учење, развој самопоуздања
и самосталности, боље разумевање дететових потреба и повећање квалитета целокупног
васпитно-образовног искуства.
Иницијативе попут радионица, родитељских удружења, индивидуалних разговора,
дигиталних платформи и заједничких пројеката представљају конкретна средства која
подржавају и унапређују сарадњу између родитеља и школе. Ове иницијативе не само што
граде мост између породице и образовне институције, већ стварају и заједницу која је
посвећена целовитом развоју сваког детета.
У коначном закључку, сарадња између родитеља и школе је од суштинског значаја за
стварање подржавајућег и стимулативног окружења у којем деца могу остварити свој
пуни потенцијал. Овај партнерски однос представља кључну карику у ланцу образовања,
обликујући будућност сваке генерације кроз синергију породице и школе.

8. Литература

1.Богавац, М., & Ковач-Церовић, Т. (2015). Сарадња родитеља и наставника у основном

образовању: Мотивација и препреке. Иновације у настави - часопис за савремену наставу,
28(2), 28-39.

11
2.Ђорђевић Црнобрња, Ј., & Вуковић Дулић, В. (2019). Породична подршка развоју детета
у образовној установи. Психолошка истраживања, 22(2), 201-218.

3.Лаловић, Д. (2016). Важност родитељске подршке учењу деце. Настава и васпитање,

65(1), 63-76.

12