ОСТАЛИ ОБАВЕЗНИ ОБЛИЦИ ОБРАЗОВНО ВАСПИТНОГ

РАДА

ПРОГРАМСКЕ И МЕТОДИЧКЕ ОСНОВЕ РАДА ОДЕЉЕНСКОГ

СТАРЕШИНЕ/ОДЕЉЕНСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ

Функције одељенског старешине

Наставничко веће одређује, између чланова одељенског већа а на заједнички

предлог директора школе и педагошко – психолошке службе одељенског
старешину као руководиоца одељења. Као индивидуални стручни орган,
одeљенски старешина је у школи задужен за спровођење плана и програма
образовно васпитног рада и остваривања циља и задатака васпитања у одељењу.
Његове функције су : педагошка, организациона и административна. Оне су
међусобно повезане и остварују се интегрално. Међутим, педагошка функција
доминира.
Суштина педагошке функције одељенског старешине је у стварању услова
за подстицање развоја личности сваког ученика, његових способности,
одговорности, правилног односа према раду, стваралаштву, слободи и моралној
аутономији, затим формирање и развијање одељенског колектива и његово
оспособљавање за самосталан рад у процесу реализације програма образовно
васпитног рада. То се остварује самоактивношћу ученика, интеракцијом са другим
ученицима у образовно – васпитном раду одељења.
Да би остварио ову функцију, одељенски старешина посебно упознаје
индивидуални развој сваког ученика( здравствено стање, физички, социјални,
емоционални и интелектуални развој, економске , социјалне, породичне, културне
и друге услове тог развоја);васпитни циљ, групну динамику и методе усмеравања
групне комуникације, природу и начине остваривања квалитетне интереакције и
комуникације у међусобним односима, те могућности и начине остваривања у
условима школског живота и рада.
Одговорност за правилно формирање одељенске заједнице, њено
самоорганизовање, самостални рад и остваривање функција као основног радног
колектива ученика, захтева од одељенског старешине и познавање Програма
друштвених и слободних активности ученика у средњој школи. За остваривање
других садржаја педагошке функције потребно је да познаје и програме друштвено
– корисног рада, заштите и унапређивања здравља, професионалне оријентације,
културне и јавне делатности. У овим програмима налазе се садржаји за рад са
одељенском заједницом, групни и индивидуални рада са ученицим. Такође је
неопходно да оријентационо познаје и програмске садржаје наставе.
 Организациона и административна функција одељенског старешине
остварује се планирањем и програмирањем, руковођењем и радом са одељенским
већем, организацијом, координацијом, праћењем реализације укупног образовно-
васпитног рада; усклађивањем деловања свих чинилаца васпитног рада у
одељењу;организацијом сарадње са родитељима, стручним сарадницима,
стручним органима и руководиоцима школе и остваривањем послова анализе и
вредновања квалитета и резултата образовно –васпитног рада у одељењу, вођење ,
прикупљање и сређивање документације одељења и сл.

Програмски садржаји и задаци одељенског старешине

У раду са ученицима одељенски старешина:

- упознаје, прати и проучава здравствене, материјалне, социјалне и породичне
прилике и услове живота и рада ученика нарочито неких посебних категорија
( даровитих, ученика са озбиљним здравственим проблемима, повратника из
иностранства, путника, ученика из дома, подстанара и сл.)
- упознаје индивидуалне особености, склоности и особине личности и тенденције
у развоју ученика систематским посматрањем, интервјуом, проучавањем
документације и резултата испитивања, прати и подстиче индивидуални развој; рад
и напредовање ученика у односу на његове способности, склоности и
интересовања( знања, мотивацију, аспирацију, однос према учењу и раду, успех,
професионалну и оспособљеност за самостално и рационално учење, социјално
понашање, здравствену културу, развој моралне аутономије, креативност, културу
понашања и др.)
- примењује индивидуализоване васпитне поступке и педагошке
мере(стимулативне, васпитно дисциплинске и друге); примењује њихову
ефикасност и вреднује напредовање ученика у настави и индивидуалном
развоју;пружа помоћ, саветује, усмерава и даје инструкције ученицима;
- упознаје ученике са задацима и садржајима наставе, правилима образовно-
васпитнмог рада, критеријумима оцењивања; подстиче ученике на укључивање у
процес припремања и реализације наставе и побољшању услова извођења наставе;
- ради на формирању одељења као заједнице ученика, организацији и спровођењу
избора за одбор одељенске заједнице и представника у заједницу ученика школе и
стварању услова за демократске изборе; увођењу у процедуру демократског
одлучивања; пружа помоћ одбору одељенске заједнице; подстиче динамично
групно организовање унутар одељенске заједнице и обезбеђује ангажман сваког
ученика у активностима одељенске заједнице, друштвених организација и др.;
- доприноси оспособљавању за самостално планирање, програмирање,
организацију, реализацију и вредновање рада одељенске заједнице; остваривању
представничке улоге у стручним и другим органима школе, информише о уређењу
односа у школи, годишњем програму рада школе и сл.
- подстиче формирање одељенског колектива као групе у којој је успостављена
равнотежа између личног циља појединца и циља колектива и интерпересоналних
односа између свих учесника у образовно – васпитном раду;
- помаже и подстиче одељенску заједницу да се, сарадњи са са наставницима и
стручним сарадницима залаже за унапређивање рада и учења, побољшање успеха у
настави и другум ученичким активностима;
- са одељенском заједницом, у сарадњи са педагошко – психолошком службом
припрема и реализује делове садржаја програма заштите и унапређивања здравља
и животне средине, професионалне оријентације, садржаје којима се ученици
васпитавају у духу хуманости, солидарности, културног понашања и бриге о својој
и туђој имовини;
- помаже реализацију културно – забавних, спортских и других активности
одељенске заједнице у слободном времену; подстиче и помаже сарадњу са другим
одељењским заједницама; организацију, извођење и анализирање резултата
екскурзије;
- брине о стандарду ученика(Стипендије, кредити, уџбеници,.. итд.)
- прати, проучава и обрађује поједине појаве и проблеме у образовно васпитном
раду(одељења и појединаца); прати развој образовно – васпитне ситуације у
одељењу и њен утицај на резултате образовно – васпитног рада;
У раду на реализацији плана и програма у сарадњи са одељенским већем и
наставницима, одељенски старешина:
- координира наставне и друге активности у одељењу, усклађује васпитно деловање
свих чланова одељенског већа, усклађује односе између ученика и наставника;
подстиче стил демократског вођења и изграђује став поверења у ученикове снаге и
поштовања достојанства његове личности кроз колективне облике рада и
индивидуални рад са наставницима;
- води бригу о стварању неопходних услова за рад и остваривање оперативних
планова наставних и ваннаставних активности у које се ученици укључују;
- прати реализацију обавезних (наставних и ваннаставних) и
факултативних(наставних и ваннаставних) програма у одељењу, предлаже,
примењује и координира примену различитих врста објективног проверавања
знања и инструмената за вредновање других резултата образовно – васпитног рада ,
писмених задатака, рада на уједначавању критеријума оцењивања, прати
оптерећеност ученика, брине о корелацији садржаја образовања;
- подстиче унапређивање наставе и увођење иновација у наставу;
- упознаје одељенско веће са карактеристикама развоја ученика; предлаже
педагошке мере за деловање свих наставника и укључивање родитеља и других
чинилаца у рад са ученицима;
- са одељенским већем анализира и вреднује остваривање циља и задатака средњег
образовања и васпитања (најмање два пута годишње);
- организује рад одељенског већа;предлаже оперативни програм његовог рада,
сазива и руководи радом седница, предлаже дневни ред, припрема предлоге,
одлуке, закључке и потребне податке, прати реализацију донетих закључака,
помаже ученицима да се припреме за учешће у раду седнице одељенског већа.
У оквиру сарадње са родитељима одељенски старешина:
- припрема , организује и реализује родитељске састанке као облик групне сарадње
са родитељима (најмање четири пута годишње)
- припрема, програмира и организује рад одељенског савета родитеља
- информише родитеље о захтевима које поставља школа пред ученицима, о
резултатима које ученици постижу у укупном образовно – васпитном раду
(најмање четири пута годишње), заједнички ради са родитељима на побољшању
резултата учења, рада и развоја ученика;
- иницира, подстиче и укључује родитеље у остваривање програма рада школе
(професионалне оријентације, друштвено – корисног рада, слободних активности и
других културних активности школе и др.) и прихвата иницијативе родитеља;
- у сарадњи са педагошко психолошком службом и другим стручњацима ради на
подизању нивоа педагошко – психолошкох образовања родитења;
- ради са групама родитеља чија деца имају исте проблеме ( према потреби);
- индивидуално ради са родитељима ( једном недељно);
- укључује у сардњу са родитељима школског педагога, психолога, социјалног
радника и друге стручњаке изван школе у складу са конкретним потребама;
Са стручним сарадницима и институцијама, стручним органима и
директором школе одељенски старешина:
- сарађује са школским педагогом, психологом и другим сарадницима на
реализацији задатака и садржаја утврђених овим програмом и основама програма
рада стручних сарадника;
- сарађује са наставничким већем и директором школе од чијих одлука, закључака
и упутстава полази у остваривању својих програмских задатака и решавању
проблема; са другим стручним органима и обезбеђује њихову подршку на
унапређивању рада рада у одељењу;
- сарађује са школским диспанзером, стручњацима и специјализованим
институцијама, васпитачима у дому и другима у решавању васпитних и других
проблема појединаца у одељењу;
Одељенски старешина води документацију и обавља административне
послове свог одељења:
- формира, прикупља и сређује укупну документацију о раду одељења : дневник
образовног рада, матичну књигу, ђачке књижице и сведочанства, евиденцију о
поправним, завршним, матурским и другим испитима, извештаје о раду одељенског
већа и одељенског старешине, о резултатима рада ученика, стимулативним
васпитно- дисциплинским мерама, о раду одељенске заједнице и другу неопходну
документацију.
Своје задатке и садржаје у раду са ученицима одељенски старешина
остварује у времену између часова, на екскурзији, излетима, посетама, акцијама
друштвено корисног рада, у различитим активностима слободног времена (посете
позоришту, биоскопу, изложбама), састанку(часу) одељенске заједнице,
планираним индивидуалнима разговорима са ученицима за које би било пожељно
обезбедити време од 15 минута за сваког ученика месечно и сл.За састанак(час)
одељенске заједнице правилницима о плану образовања и васпитања за гимназије и
средње стручне школе предвиђено је од 15 до 30 часова годишње. С обзирома на
потребу интезивнијег рада у првом и другом разреду, треба предвидети свих 30
часова, у трећем и четвртом најмање 15, већ према потреби.
За укупан рад одељенског старешине школа планира потребно време.

Програмски садржаји и задаци одељенске заједнице

Одељенску заједницу ученика чине сви ученици једног одељења. Ово је

основни радни колектив ученика.
Ученичке одељенске заједнице се конституишу на почетку сваке школске
године избором одбора(руководства), договором о програму рада и избором
представника у друге органе школе.
У одељенској заједници ученици остварују своја права и дужности
непосредним учешћем у разним активностима на савладавању програма образовно
–васпитног рада и активностима у слободном времену, расправљањем,
договарањем и одлучивањем о питањима значајним за појединце и заједнице.

Функције одељенске заједнице су:

- доношење програма и правила рада одељенске заједнице;
- учествовање у планирању, припремању и реализацији теоретске и практичне
наставе, слободних активности, изграђивање одговорног односа појединаца и целе
одељенске заједнице према постојећим и усвојеним обавезама и учешће у процени
резултата, успеха и владања ученика;
- организовање радних активности и акција којима одељенска заједница учествује у
остваривању текућих задатака – програма друштвено корисног рада,
професионалне оријентације, заштите и унапређивања животне средине, васпитања
за хумане односе међу људима, половима и одговорно родитељство;
- разматрање актуелних друштвених питања из области друштвено политичких и
других збивања;
- критичко и самокритичко разматрање рада и понашања сваког појединца,
решавање неспоразума и изграђивање сарадничких односа међу ученицима и
наставницима ;
- организовање разноврсног друштвено – забавног, културног и ракреативног
живота одељења.
Уважавајући карактер и улогу ученичких одељенских заједница у средњој
школи, њени оквирни садржаји се могу поделити у неколико области:
А) унапређивање наставе и других активности ученика
Б) чување здравља, хуманизација односа међу половима, заштита и унапређивање
животне средине
Ц) развијање хуманости, солидарности, културе опхођења и понашања,
усклађивање личних и друштвених интереса, брига о личној и туђој имовини
Д) организовање културно- забавних, спортских и других активности у слободном
времену, правилно коришћење слободног времена
Е) професионална оријентација
Ф) учествовање у одлучивању о питањима из домена права ученика која е
разматрају на органима управљања и стручним органима школе.

ДОДАТНИ РАД

Циљ: додатног рада је да омогући обдареним и талентованим ученицима да

прошире и да продубе своја знања и вештине из неких наставних области и
предмета у складу са својим интересовањима, способностима и сколоностима, као
и да подстиче ученике на самосталан рад, развој логичког, стваралачког и
критичког мишљења и да допринесе њиховом оспособљавању за даље
самообразовање.

Задаци:
- задовољавање индивидуалних особености ученика – склоности, интересовања,
способности за учење;
- подстицање индивидуалног развоја ученика(адекватног темпа), пре свега његових
интелектуалних карактеристика, што омогућава брже напредовање
ученика(акцелерација);
- проширивање и продубљивање обима и садржаја појединих предмета за које
ученици показују интересовања и способности;
- груписање ученика према способностима и интересовањима чиме се стварају
услови за индивидуализацију додатног рада;
- идентификовање обдарених и талентованих ученика.
Садржаји додатног рада полазе од редовног плана и програма , али се
сходно интересовањима и потребама ученика, проширују, продубљују и допуњују
новим садржајима, одређених наука, и као такви важе само за ученике обухваћене
овим обликом рада. Самим тим, садржаји додатног рада су индивидуализовани,
како у односу на ученика, тако и у односу на наставника.

Објашњење за реализацију

Додатним радом треба обухватити ученике који постижу изузетне резултате

у савладавању садржаја програма, који показују интересовање за проширивање и
продубљивање знања и вештина и који су обдарени и талентовани за одређене
области и предмете.
Један ученик, се по правилу, може укључити у додатни рад само из једне
наставне области, односно предмета. Међутим, уколико ученик постиже изузетне
резултате из више наставних области , односно предмета, може бити укључен у
додатни рад из два предмета ако они припадају сродној групи( природна,
друштвена и сл.) и ако ученик изричито испољи жељу. Ученици који су обухваћени
додатним радом из једне наставне области, односно предмета могу бити
ангажовани и у раду једне секције, научне групе и сл.
Разредни старешина, предметни наставник, педагошко- психолочка служба
школе, одељенска заједница ученика предлжу ученике за укључивање у додатни
рад. Коначну одлуку о избору ученика, за укључивање у додатни рад по наставним
областима и предметима појединих одељења и разреда, доносе одговарајућа
одељенска и разредна већа и образовно –васпитно веће школе.
Програм додатног рада треба планирати и организовати у оквиру недељног
распореда часова образовно – васпитног рада. Часови могу да трају краће или дуже
од 60 минута, зависно од садржаја који се остварује.
Треба настојати да се према могућностима додатни рад организује пре
почетка редовне наставе, у супротној смени, за време радних субота и слично. При
том се мора водити рачуна о просторно, матерјалним и организацијским
могућностима школе, као и о томе које време најбоље одговара ученицима и
наставницима, а поготову ученицима – путницима.
С обзиром на примену и функцију додатног рада наставник треба да
препоручи најразноврсније облике, методе и поступке рада који ће ученицима
омогућити да њихове креативне способности и интересовања максимално дођу до
изражаја(индивидуални и групни облик, проблемска, индивидуализована и други
облици наставног рада). Наставник треба да упућује ученике да самостално
испитују разне појаве, да се служе литературом, приручницима, алатима и
инструментима, као и да сачине записе, закључке, анализе, и сл.

ДОПУНСКИ РАД

Допунски рад се организује за ученике који стално или повремено заостају у

савлађивању образовно – васпитних садржаја у редовној настави.
 Циљ: омогућавање ученицима који заостају у савлађивању образовно –
васпитних садржаја да се лакше укључе у редовни васпитно – образовни процес.
Задаци:
- ближе одређивање програмских садржаја у којима ученици не постижу
добре резултате;
- савлађивање овако утврђених садржаја треба више ускладити са потребама
и могућностима ученика за које се организује овакав рад;
- пружање помоћи ученицима да се лакше уклопе у редовну наставу и
праћење њиховог напредовања;
Садржаји су идентични прописаном наставном плану и програму. Избор,
ширина и дубина обраде, као и дидактичко – методички поступци, у овим
облицима рада су, више него обично, под утицајем индивидуалних карактеристика
ученика укључених у допунски рад.

Објашњење за реализацију

Пре издвајања ученика за допунски рад треба утврдити узроке и тешкоће

које ученици имају у савлађивању градива. У самом идентификовању ученика за
које треба организовати допунски рад учествују школски психолог и педагог,
предметни наставник, одељенски старешина, родитељ, а према потреби и школски
лекар.
Узимајући у обзир узроке заостајања појединих ученика у савлађивању
садржаја неких наставних подручја(предмета) допунским радом се обухватају:
- ученици који долазе из других школа
- ученици који су похађали наставу у иностранству
- ученици који су због болести, породичних и других оправданих разлога
дуже одсуствовали са наставе
- ученици који перманентно заостају и тешко савлађују наставно градиво
- ученици који у току наставне године више пута у континуитету добију
негативну оцену из неког наставног предмета, а посебно ако су из тог предмета у
претходном разреду показали недовољан успех или ишли на поправни испир
- ученици који у довољној мери не познаки језик на којем се обавља настава
Допунски рад треба, по правилу, организовати у току читаве наставне
године, с тим што за неке ученике или групе ученика може да траје дуже или краће
време, што зависи од узрока заостајања и потребног времена за савлађивање
садржаја и програма неких наставних подручја у редовној настави.
Приликом планирања допунског рада мора се водити рачуна о следећем:
- један ученик, који заостаје у савлађивању садржаја из више предмета може
бити укључен у допунски рад истовремено само уз два предмета;
 - допунски рад треба организовати са групом ученика или са појединим
ученицима, а број ученика у групи не треба да буде већи од 10 и зависи од узрока
заостајања ученика и природе садржаја програма појединих предмета;
- група ученика за допунски рад може се образовати у оквиру једног
одељења или у оквиру једног разреда;
- групе, по правилу треба да да обухватају оне ученике који имају исте
проблеме и тешкоће у савлађивању садржаја неких предмета;
- састав појединих група не треба да буде сталан у току читаве године,
будући да неки ученици који отклоне пропусте које су имали у праћењу напуштају
их, али да се у њих укључују неки нови ученици;
- оријентационо планирати садржаје за сваког ученика и за сваку групу,
водећи рачуна при томе да се допунски рад може одржавати у оквиру једног или
два часа недељно.
Трајање допунског рада се мора еластичније организовати. У зависносту од
пропуста у знању, нивоа усвојености градива, психофизичких могућности ученика
као и оптерећености ученика у току дана, дужина рада са појединим ученицима у
групама може трајати краће или дуже од 45 минута.

ДРУШТВЕНО – КОРИСТАН РАД

Циљ: друштвено – корисног рада је да васпитава ученике да добровољним

радом самостално и у оквиру друштвено – организованих активности у слободном
времену, доприносе стварању и унапређивању услова живота и рада људи у ужој и
широј друштвеној заједници.
Задаци су:
- развијање навика ученика да стално и рационално обављају различите
послове ради задовољавања личних потреба, потреба породице и друштвене
средине
- стицање навика и одфоворности за чуваење естетског изгледа средине у
којој ученик учи, ради и живи, развој и неговање урбане и комуналне културе
- развијање свести о потреби колективног рада и принципима који се
примењују у акцијама и активностима друштвено- корисног рада
- развијање осећања одговорности за преузете обавезе и радне задатке уз
неговање радне културе ученика и спремности за сарадњу.

Садржаји и облици рада

Одржавање школског простора: уређење учионице, уређење заједничких
просторија(хол, степениште, сале, библиотека, терени..), неговање зеленила у
згради и ван ње(расађивање, неговање цвећа, дрвећа, украсних биљака,..)уређивање
и одржавање простора за одмор у згради и ван ње.
 Услужне делатности: рад у припремању и издавању школског листа, рад у
школској библиотеци, помоћ у школској кухињи, дежурство у школи, продаја
школског прибора и сопствених производа.
Израда украсних и употребних предмета: у сарадњи са предузећима израда
предмета од: тканине, коже, вуне, керамике, стакла,метала, пластике, израд паноа и
зидних новина, шема, графикона и других наставних учила.
Хуманитарне и друге активности: добровољно давање крви, отклањање
последица од елементарних непогода, сакупљање књига за школску библиотеку,
акција сакупљања добровољног нобчаног и другог прилога за оболеле и
пострадале, сакупљање секундарних сировина.
Активности по избору школе: све активности које нису обухваћене
претходним целинама, а апокажу се као друштвено и педагошки оправдане.

Објашњење за реализацију

Понуђени оријентациони програм свака школа треба да прилагоди својим

условима, потребама, интересовањима и да донесе свој глобални програм који
улази у састав годишњег програма рада школе.
На основу глобалног програма, свака одељенска заједница треба да донесе
свој програм активности, водећи, при том рачуна о следећем:
- да ученици одељења узму учешће у планирању и програмирању
друштвено- корисног рада
- да понуђене активности буду још више конкретизоване зависно од својих
услова и интересовања
- да се активности равномерно поделе по месецима
- да се предвиде сарадници, наставници и други субјекти који ће
учествовати у реализацији задатка
- да се планира онолико активности колико ученици могу да ураде, да ова
акривност не би ишла на штету наставе
Непосредним планирањем и припремањем конкретне активности треба
обухватити следеће: утврђивање трајања рада, места рада, састава и броја група,
конкретног задужења за групу, одговорног ученика групе, резултати који се
очекују по обављеном посли, анализа остварених резултата, појединци који су
највише допринели, али и истицање оних који нису испунили очекивања.

III ФАКУЛТАТИВНЕ АКТИВНОСТИ

1. ФАКУЛТАТИВНЕ ВАННАСТАВНЕ АКТИВНОСТИ

Слободне активности ученика

 Слободне активности ученика представљају ваннаставни факултативни
облик рада школе.
Непосредни, васпитно – образовни циљ ученичких слободних активности
јесте да допринесу развоју личности на образовном, сазнајном, креативном и
друштвеном и личном плану. Задаци слободних активности су:
- проширивање и продубљивање , као и стицање нових знања и умења,
према интересовањима ученика
- задовољавање специфичних интересовања ученика уз активно усмеравање
њихових склоности, способности интресовања и подстицање професионалног
развоја
- мотивисање и оспособљавање ученика за самосталан и креативан рад
- омогућавање ученицима организовање забаве и рекреација, као и других
услова да самостално користе слободно време и организују духовни, културни и
друштвени живот у средини у којој живе и раде.
Слободне активности су многобројне и разноврсне и омогућавају
укључивање сваког ученика у поједине облике рада. У средњим школама се
најчешће организују као:
- научно - истраживачке
- научно- техничке и радно- производне
- културно – уметничке
- спортско –рекреативне

Научноистраживачке слободне активности

Посебни задаци научно –истраживачких слободних активности су:

- развијање склоности и способности ученика у одговарајућој научној
дисциплини, посебно стваралачких способности и сазнајних могућности ученика
- развијање логичког и критичког мишљења ученика
- стварање услова и подстицање креативног рада ученика
- навикавање и оспособљавање ученика за коришћење научно –популарне и
стручне литературе, приручника и лексикона
- увођење ученика у методе научног истраживања и упознавање ученика са
мултидисциплинарним и интердисциплинарним приступом у решавању научних
проблема
- развијање спретности ученика за експерименталан и практичан рад
Облици и садржаји – у зависности од интересовања ученика, облике и
садржаје треба изабрати у следећим областима:

Секције за математику
Теме из историје математике, логичко- комбинаторни задаци, рационални
поступци рачунања и трансформација израза, занимљиве конструкције, елементи
топологије, разне примене табела и дијаграма, бројеви система, методичке игре,
математичке занимљивости.
Секције за географију
Проучавање локалне средине – ужи значај или простор општине ради
упознавања краја у којем је школа. Предузимањем малих истраживачких радова
проучавати следеће: појам локалне средине, ужег завичаја и његовог феофрафског
положаја, састав земљишта и рељеф краја, клима, хидрографија, тло са биљним и
животињским светом, становништво и насеља са историјатом њиховог настанка,
привредне одлике краја. Током тих истраживања на терену ученици боље упознају
примену планова, израду географских карата, утврђују оријентацију у природи и
обучавају се у руковању инструментима, сакупљају одговарајућу документацију,...
Прикупљање података: о температури ваздуха, о притиску, влажности
ваздуха, облачности, падавинама и ветровима. Слободним руковањем ученици
упознају инструменте: термометар, барометар, кишомер, хелиограф, ветроказ,и сл.
Рад групе мора бити сврсисходан и користан за средину за коју се обавља.

Научно – техничке и радно – производне слободне активности

Техничке слободне активности су многобројне, разноврсне, и као такве

пружају најшире могућности за ангажовање омладине. Ове активности припремају
младе да се брзо оријентишу у условима савремене производње која се под
утицајем научно техничког прогреса стално мења.
Посебни задаци научно –техничких и радно – производних слободних
активности у средњој школи су:
- развијање способности за научно – техничко стваралаштво, рационализацију и
проналазаштво и подстицање на континуиран стваралачки рад
- оспособљавање за успешно повезивање теоријских и практичних знања
- изграђивање политехнучке културе и интересовања за производни и други
друштвено- користан рад
- оспособљавање за правилну примену: прибора и алата, апарата, машина и уређаја,
за примену мера заштите на раду, примену стечених знања у свакодневном животу
и раду, као и оспособљавање за самообразовање
- навикавање на колективан – тимски рад и заједничко решавање техничких и
радно – производних проблема
- формирање радних навика, развијање истрајности, смисла и способности за
систематичност, уредност и тачност у раду.
Постоји богатство техничког и радно – производног ангажовања ученика у
средњој школи. Због тога се у средњим школама, посебно у средњим стручним
школама формирају и развијају сви они облици и активности техничког и радно –
производног ангажовања у одговарајућим подручјима рада. Садржаји могу бити
делови програма стручног предмета, групе стручних предмета или појединих
области, дефинисани тако да изазивају радозналост, обогаћују знања, умења и
вештине, и подстичу креативност ученика и стваралачке способности.
Саобраћајна секција
Облици садржаји рада:
- саобраћај(врсте и њихове карактеристике, достигнућа у друмском саобраћају)
- начин и средства регулисања саобраћајних токова
- саобраћајне незгоде
- савлађивање профила, прописа и вештина вожње- бицикла, мотора, аутомобила

Секција за програмирање
Облици садржаји рада:
-технички систем рачунара
- упознавање делова рачунара, њихове функције и руковање
- алгоритам и програми
- алгоритмизација проблема
- програмски језици(својства, коришћење, писање програма)
- датотеке(врсте, својства, програмирање уз коришћење датотека)
- програми(врсте, својства, коришћење)
- програмирање графике и звука
- превођење и повезивање програмских јединица)
- практични, самостални рад на рачунару

Еколошка секција
Облици садржаји рада:
- грађење једноставних уређаја за утврђивање и контролу штетних елемената и
материја у храни, ваздуху,води, земљи.
- демонстрација рада уређаја којима се прочишћава вода методама аерацијом,
таложењем, дезинфекцијом,омекшавањем,...
- израда уређаја за мерење сумпор – диоксида, дима буке...

Слободне културно – уметничке активности ученика

Слободне активности језичко – уметничког васпитно – образовног подручја

Поред циља и задатака које имају слободне активности ученика у средњој
школи, у активностима језичко – уметничког подручја остварују се и посебни
задаци:
- развијање и неговање радозналости и отворености за нове, актуелне појаве у
језику, уметности и култури уопште
- васпитање опажања, критичког мишљења и слободног креативног изражавања
ученика
 Слободне активности овог подручја остварују се у оквиру секција. За сваку
поједину активност утврђују се посебан циљ, задаци и оквирни садржаји рада.

Спортско – рекреативне активности

Основни циљ спортско – рекреативних активности је да се у слободном

времену организује активност ученика у овој области, тако да им обезбеди здраву и
културну забаву и разоноду, да задовољи њихове посебне жеље, да им помогне да
развију позитиван однос према физичкој култури, формирају чврсте радне навике
за телесним вежбањем.
У оквиру спортско – рекреативних активности се остварују следећи
конкретни задаци:
- обухват што већег броја ученика посебним програмом физичког вежбања, који
заједно са општим програмом чини јединствену целину, односно јединствен систем
школског физичког образовања
- задовољење нових и све разноврснијих жеља и интереса школске омладине за
бављење разним гранама физичког вежбања у слободном времену
- откривање могућности и лепоте стварања у физичкој култури, у спорту,
гимнастици, игри, плесу и помагање ученицима да свестрано развију своје
природне способности за овај или онај вид физичког вежбања
- подстицање ученика да науче како да физичко вежбање интегришу у свој
свакодневни живот и да активности у овој области развију као своју трајну потребу
и обавезу.
Спортско- рекреативне активности подразумевају оне спортско-
рекреативне активности и дисциплине које обавезна настава физичког васпитања
не може да обухвати.
Садржај рад чине спортско – рекреативне активности неформалних група у
спортовима за које се група самостално определи(све спортске игре, стрељаштво,
стони- тенис, пливање,..)тренинзи и такмичења у спортовима за које се ученици
самостално на основу жеља и предиспозиција определе(атлетика, вежбе на
справама, рукомет, фудбал,одбојка, кошарка, ...), забавна такмичења и надметања,
излети и друге активности ради забаве и разиноде, специјални течајеви за основно
упознавање неких грана физичког вежбања и спортских дисциплина које ученици
нису раније упознали или у њима желе да продубе њихова знања (рвање, карате,
џудо, клизање, шах,..)

Објашњење за реализацију програма друштвених и слободних активности

У школи се организују оне слободне активности за које постоје

интересовања ученика и неопходни кадровско – материјални услови. Зависно од
броја заинтересованих ученика и постојећих услов, секције могу да буду
организоване као самосталне, укључене у клубове или друштва школе, или пак,
комбиноване. Уколико постоје потребе и услови, секције се могу делити на групе.
При организовању слободних активности важно је да се поштују следећи
принципи:
- слободно и добровољно опредељивање ученика у избору активности и
удруживању на основу индивидуалних интересовања и способности
- активно учешће ученика у организовању рада, планирању и програмирању
садржаја, метода и поступака у секцијама, анализи остварених резултата
- повезаност и јединство слободних активности са осталим образовно- васпитним
активностима уз координиран рад свих васпитних чинилаца
За слободне активности ученици се сами опредељују.Зато је потребно на
почетку године извршити увид у њихова интресовања за рад у појединим
секцијама, односно слободним активностима. На основу добијених резултата
анализе успешности у претходној години, као и интересовања ученика, затим
кадровских и материјалних услова школе, треба извршити избоз врсте и облика
слободних активности.
Слободне активности треба организовати током читаве школске године у
оквиту годишњег фонда часова који је утврђен годишњим програмом васпитно –
образовног рада школе.
Свака секција треба да има своје чланство, руководство, правила и програм
рада, као и документацију о свом раду. Формирају се почетком школске године, уз
максималну помоћ и подршку свих органа школе. Секцију треба да чине најмање 5
чланова, ученика од првог до четвртог разреда, уколико је мањи број
заинтересованих, онда их прикључити средњој школској секцији(комбиновано) или
укључити у секцију која се формира од ученика двеју или више школа у граду.
У руководство секције сваке године бирају се нови чланови(број и поступак
утврђује се правилима секције). Правила о раду секције садрже: циљ и задатке
секције, облике организовања, методе и средства рада, права и дужности чланова,
оквирни број сасатанака, састав и начин избора руководства, начин доношења
програма, вођење документације и финансијског пословања секције и др. О
реализацији програма и континуираном раду секције брине се њено руководство и
стручни водитељ – инструктор, као и одређени школски органи.
Инструктори у раду наведених секција су наставници одговарајућих струка,
афинитета и способности, али то могу да буду и стручни сарадници напр. Школски
библиотекар – библиотечка секција, као и друга подобна и стручна лица изван
школе( родитељи и други грађани – стручњаци за поједине области, уметници и
др.Зависно од специфичности садржаја рада, у раду секције може бити ангажовано
и више инструктора.
Наставник се у културно – уметничким активностима ангажује стручно и
консултативно. Он помаже ученицима у иднтификовању њихових склоности( у
сарадњи са школским психологом – педагогом, одељенским старешином,
предметним наставницима, родитељима) и опредељивању за рад у појединим
секцијама. У складу са жељама ученика и задацима секције, он помаже чланству у
конципирању и остваривању приграма рада и сарадњи са другим секцијама.
Наставник посебно прати рад и развој ученика, подстиче и усмерава активности
секције и пружа стручну помоћ у њеном раду. У овим активностима наставник је
саветодавац и консултант, инспиратор и инструктор, његова подршка у раду
ученика је нужна, али је његова личност мање истакнута. У секцији он је стручни
сарадник, инструктор и координатор, али није члан њеног руководства.
Ученици се не смеју преоптерећивати радом у секцијама(један ученик –
члан највише двеју секција) јер су и иначе доста ангажовани разним видовима
образовно – васпитног рада. У противном, слободне активности губе смисао и
разлог свог постојања. Ученик је члан секције онолико дуго колико жели сам да
буде. Ученик има право кад задовољи своја интересовања у једној области да је
напусти, и пређе у другу. То, међутим не значи да треба одобравати брзо, често и
неоправдано мењање активности. Ученику се не може ускратити учешће у
слободним активностима због слабог успеха у учењу. Оваквом ученику треба
скретати пажњу на његове обавезе у настави и стимулисати га за појачани рад и
одговорност имајући при, том у виду да ангажовање у слободним активностима
представља снажно средство за рад и појачану одговорност, да ствара прилику за
афирмацију позитивне личности.
Секције и чланове који се истичу посебним резултатом треба посебно
стимулисати( похвале, награде и друга признања), а њихове водитеље наставнике
морално и материјално награђивати.
Слободне научно – истраживачке активности треба организовати у
разноврсним активностима : секције, групе, клубови, , школска друштва,....У
оквиру сваког од наведених облика организују се и други облици рада као:
дискусионе трибине, вечери посвећене некој теми, предавања, квизови, смотре,
изложбе, посете и излети. Значајну форму рада представља практичан рад ученика
у лабораторијама, радионицама, кабинетима. Избор могућих облика врши се према
садржају рада.
При увођењу ученика у методе научно – истраживачког рада треба
применити стимулацију процеса научног истраживања. За млађи узраст ученика
предлаже се једна од могућих шема за такав ,, процесни прилаз,, истраживању у
природним наукама: посматрање појаве –постављање проблема, коришћење
просторно – временских односа, квантификација карактеристика појава, мерење,
класификација добијених података, повезивање података, предвиђање резултата,
извођење закључка.
За старији узраст ученика треба користити сложеније поступке научне
активности по следећој шеми: интерпретација података, формулисање
претпоставки, контрола променљивих величина, одређивање операција, извођење
експеримената.
 Понуђени програм не исцрпљује све облике, методе, садржаје научно –
истраживачких активности па, треба организовати и неке друге облике рада.
Истраживања могу да буду интердисциплинарна – да окупљају ученике
различитих секција и тиме обезбеде свестранији приступ у изучавању неког
проблема. Исто тако, истраживања могу да окупе и ученике различитих разреда,
тако да старији ученици уводе у истраживање млађе ученике којитек почињу са
таквим активностима.
Слободне активности научно –техничког и радно производног
карактера остварују се у сарадњи са другим организацијама као што је
Организација за научно – техничко васпитање и образовање младих, спортске,
хуманитарне и др.
При томе, школе и зависности од својих специфичности, а пре свега од
подручја рада за које образују кадрове, развијају и програмирају рад својих секција.
Стручни органи школе у складу са задацима плана и програма треба да
обезбеде педагошку, дидактичку и стручну заснованост рада секција, и стога,
садржаји и облици рада за које се школа определи треба да буду саставни део плана
и програма рада школе.
Спортско – рекреативне активности свој рад треба да оријентишу
првенствено на задовољавање оних жеља и интересовања ученика, које обавезна
настава физичког васпитања не може да реши. Наиме, оне треба да проширују и
продубљују физичко образовање у оним спортским дисциплинама за које ученици
имају посебна интересовања, да се кроз њих забаве, да се у њима такмиче и да у
њима постижу виши ниво од оног који се може постићи на редовним часовима.
Као што се види спортско – рекреативне активности представљају
надградњу основног физичког васпитања, које се остварује у редовној настави.Оба
облика, међутим, морају координирано да делују у правцу остваривања
јединственог програма физичког и спортског образовања ученика. Ради тога ове
активности треба схватити као допунски облик обавезне наставе.
У програму физичког васпитања за овај узраст предвиђа се да се рад ових
активности одвија на основу посебног програма који стручни актив наставника
физичког васпитања разрађује за сваку организациону групу, на основу
оријентационог програма који је дат за : атлетику, вежбе на справама, рукомет,
кошарку, фудбал, одбојку, пливање.
Садржај и програм ових активности могу дакле да буду спортска рекреација
неформалних група, затим спортски тренинзи екипа или секција, многобројна
спортска такмичења у оквиру школе, општине, града...
Досадашња искуства говоре, да је рад ових спортско – рекреативних
активности у школама , давао најбоље резултате онда, када су оне биле отворене за
друге ученике, бивше ученике, као и за ђачке родитеље и друштвено спортске
раднике из средине у којој живи и ради школа.
 2. Екскурзије, излет, зимовање, летовање и камп

Циљ екскурзије, излета, зимовања, летовања и кампа

Екскурзије, излет, зимовање, летовање и камп су ваннаставни облици
образовно – васпитног рада који се остварује ван школе. Циљ је савлађивање и
усвајање дела наставног програма непосредним упознавањем, појава и односа у
природној и друштвеној средини, упознавање културног наслеђа и привредних
достигнућа која су у вези са делатношћу школе, као и рекретивно- здравствени
опоравак ученика.

Задаци екскурзије, излета, зимовања, летовања и кампа

Задаци програма екскурзије, излета, зимовања, летовања и кампа су:
проучавање објекта и феномена у природи, уочавање узрочно – последичних
односа у конкретним природним и друштвеним условима, развијање интересовања
за природу и изграђивање еколошких навика, упознавање начина живота и рада
људи у појединим крајевима, развијање позитивног односа према: националним,
културним и естетским вредностима, спортским потребама и навикама,
позитивним социјалним односима , као и схватање значаја здравља и здравих
стилова живота, подстицање испољавања позитивних емоционалних доживљаја.

Садржај екскурзије, излета, зимовања, летовања и кампа

Садржаји екскурзије, зимовања, летовања и кампа, подразумевају
остваривање дела наставног плана и програма и саставни су део годишњег
програма рада школе.

Програм екскурзије, излета, зимовања, летовања и кампа

Одељенска и стручна већа школе предлажу план и програм наведених
активности, који разматра наставничко веће. Предложени план и програм разматра
и на њега даје сагласност савет родитеља школе.
План и програм ових активности садржи образовно – васпитне и
здравствене циљеве и задатке, садржаје којима се постављени циљеви и задаци
остварују, планирани обухват ученика, носиоце предвиђених садржаја и
активности, трајање, путне правце, техничку организацију и начин финансирања.

Извођење екскурзије, излета, зимовања, летовања и кампа

Носиоци припреме, организације и извођења плана и програма путовања су
директор школе, стручни вођа, одељенски старешина или други наставник који је
најмање једну годину изводио наставу у одређеном одељењу. Стручног вођу
путовања одређује директор школе.
 Одељенски старешина обезбеђује организационо – техничке услове за
извођење путовања и координира остваривање садржаја и активности предвиђених
планом и програмом, стара се о безбедности и понашању ученика.
Стручни вођа путовања припрема и изводи програм који се односи на
остваривање постављених образовно – васпитних циљева и задатака и
одговарајућих садржаја. Стручни вођа путовања бира се из редова који остварују
наставни план и програм, а који су у вези са циљевима, задацима и садржајима
наведених активности.

Услови за извођење екскурзије, излета, зимовања, летовања и кампа

Екскурзија и излет се организују и изводе, уз претходну писмену сагласност
родитеља, за најмање 70 % ученика истог разреда и ако су створени услови за
остваривање циљева и задатака.
Извођење екскурзије и излета за ученике истог разреда, организује се
истовремено и са истим садржајем.
Извођење зимовања, летовања и кампа остварује се у складу са годишњим
програмом рада школе, уз претходну писмену сагласност родитеља.
Ако нису испуњени наведени услови, директор школе обуставља извођење
ових активности.

Припрема и извођење екскурзије, излета, зимовања, летовања и кампа

Путни правци, објекти, манифестације, крајеви и предели који треба да се
посете, одређују се у складу са циљем и задацима путовања. Екскурзија се по
правилу изводи у оквиру државних граница.
Изузетно за ученике трећег и четвртог разреда, екскурзија може да се
организује у иностранство.
Екскурзија траје:
- за ученике првог и другог разреда – два до три дана
- за ученике трећег и четвртог разреда – до седам дана
Излет се организује у трајању од једног дана.
Зимовање, летовање и камп се организују за време зимског, пролетњег и
летњег распуста.
Ако су екскурзије и излет организовани за време наставних дана , ови дани
морају бити надокнађени, у складу са школским календаром и годишњим
програмом рада школе.
Избор агенције ће се спроводити у складу са Законом о јавним набавкама.
Агенција мора да поседује одговарајућу лиценцу Министарства трговине,
туризма и услуга и да испуњава и друге услове прописане законом о туризму.
Директор школе је дужан да од агенције затражи документацију којом она
доказује референце и искуство и ђачком и омладинском туризму.
Директор школе је дужан да изда путни налог запосленом који путује.
 О висини надокнада за наставнике одлучује савет родитеља и оне се
обрачунавају у бруто износу и исплаћују у складу са законом, на терет родитеља
ученика који путују.
Програм путовања не може да садржи тзв. Факултативу.Школе су дужне да
у условима јавног позива (тендера) наведу све врсте садржаја који ће бити
остваривани, тако да ће родитељи бити ослобођени било каквих накнадних
издатака за време извођења путовања.
Сва предвиђена вишедневна путовања морају се уговорити најмање на бази
полупансиона.
Након избора агенције програм путовања и општи услови путовања
обавезно се достављају родитељима на писмену сагласност.
Програм путовања и општи услови путовања морају да садрже све елементе
прописане законом о туризму. (члан 63. закона).Писмене сагласности су саставни
део уговора којег директор школе закључује са одабраном агенцијом.
Агенција је дужна да се придржава утврђених општих услова путовања и
програма путовања (јер су у њима садржани елементи уговора који се тада
закључује).
Школа може да распише јавни позив(тендер) неколико месеци пре
остваривања екскурзије( за екскурзије планиране у првом полугодишту, у периоду
фебруар – март календарске године за наредну школску, а за екскурзије планиране
за друго полугодиште – у периоду октобар – новембар текуће школске године)
Уговор који закључују директор школе и агенција, треба да садржи следеће
елементе:
- појединачну и укупну цену(број путника)
- начин плаћања(број рата), услове задржавања износа гаранције
- водиче
- здравствену заштиту
- гратисе
Саставни и обавезујући део уговора је јавни позив( тендер) у коме су
садржани сви уговорени садржаји који ће бити остваривани, програм и општи
услови путовања.
Приликом уговарања путовања, директор је у обавези да обезбеди потребне
услове за удобан и безбедан смештај ученика у односу на ангажован број ауробуса
и расположив број седишта, као и да се превоз не може вршити ноћу у времену од
22 до 05 часова.
Приликом закључивања уговора са агенцијом која организује превоз,
директор школе је обавезан да обезбеди да превозник пре отпочињања путовања
поднесе:
- за аутобусе који нису старији од 5 година- доказ о техничкој исправности
не старији од 6 месеци
 - за остале аутобусе- записник о извршеном техничком прегледу не старији
од 5 дана
- тахографске улошке за претходна два дана- за возаче који су ангажовани
за превоз ученика
Директор и стручни вођа пута неће дозволити отпочињање путовања
уколико аутобус не испуњава наведене услове у погледу техничке исправности,
потребног броја седишта, и одговарајуће удобности, као и у случајевима када
возачево психофизичко стање оправдано указује да није способан да безбедно
управља возилом(алкохолисаност, умор, болест) о чему ће одмах обавестити
надлежни орган Министарства унутрашњих послова.
Директор школе је обавезан да организује консултативне разговоре пре
извођења путовања, што подразумева укљученост свих интересних група у процес
одлучивања и планирања.
Директор школе је у обавези да најкасније 48 сати пре отпочињања
путовања, о превознику, месту и времену поласка ученика, као и броју
ангажованих аутобуса и броју пријављених ученика, наставног и другог особља,
обавести надлежни орган унутрашњих послова који ће извршити контролу
документације о техничкој исправности возила прдвиђених за превоз.
Пре изведеног путовања наставници и ученици ће бити упознати са
правилима понашања којих су дужни да се придржавају.
- Забрањено је пушење, конзумирање алкохола и опојних средстава за
наставнике и ученике
- Потребно је сачинити план дежурстава ученика и наставника за време
путовања
- Обавеза наставника и ученика је да се придржавају прописа државе у коју
путују
- све предвиђене дневне активности морају бити реализоване до 24,00
часова
- за путовања дужа од два дана потребно је обезбедити лекара пратиоца
- за путовања дужа од три дана потребно је да родитељ, односно старатељ
достави здравствени лист
- здравствени лист попуњава родитељ, односно старатељ ученика,
ординирајући лекар, односно лекар у месту где ученик борави за време
путовања( тајност података из здравственог листа мора бити загарантована, и
овоме се стара директор школе и одељенски старешина).

Извештај о извођењу екскурзије, излета, зимовања, летовања и кампа

Након изведеног путовања, стручни вођа и представник туристичке агенције
сачињавају забелешку о извођењу путовања након чега стручни вођа у року од три
дана сачињава извештај, који подноси директору, са оценом о извођењу и
квалитету пружених услуга.
 Извештај се доставља савету родитеља и наставничком већу ради
разматрања, а школском одбору ради разматрања и усвајања.
Одељенски старешина упознаје родитеље са извештајем на родитељском
састанку. Извештај о путовању је саставни део годишњег извештаја рада школе.
Уколико се приликом разматрања извештаја о остваривању путовања оцени
да предвиђени програм није остварен или да туристичка агенција није испоштовала
уговорене обавезе, школа је дужна да у року од осам дана, од завршетка путовања,
поднесе приговор агенцији и о томе обавести Министарство просвете и спорта и
Министарство за трговине, туризам и услуге.

Културна и јавна делатност школе

Културна и јавна делатност школе, у својој суштини, представља

манифестацију целокупног васпитно – образовног рада који се остварује у школи.
Школа је значајан фактор културне трансмисије у којој долази до узајамног
деловања средине на школу и школе на друштвену средину. Ту активну
интеракцију школа остварује кроз програме сарадње са организацијама,
институцијама културе(музеји, галерије, позоришта, домови културе, секције,
клубови, спортска друштва) и родитељима.
Основни циљ ових активности је организовано деловање школе на средину
и обратно. Поред општих васпитних задатака, посебни задаци културне и јавне
делатности школе били би:
- оспособљавање ученика да користе све вредности које им пружа средина
за њихов свестрани развој и богатији лични живот у слободном времену као и
презентирање оних резултата којим школа богати културни и друштвени живот
средине(акције, прославе, ...)
- афирмисање школа као културних центара у месту и стварање педагошких
и друштвених услова за реализацију циља и задатака васпитања и образовања у
школи и богаћењу културног живота средине.

Садржаји рада
Коришћење услова које пружа друштвена средина
- организовање коришћења програма библиотека, позоришта, домова
културе, , рекреативних и спортских центара, организовано коришћење програма
научних трибина, јавних предавања, ангажовање истакнутих начних и јавних
радника, организовање семинара, курсева, организовање међушколских такмичења,
организовање излета и екскурзија и других облика међусобне сарадње са школама
и друштвеном средином у коришћењу спортских објеката у школи за рекреацију и
физичко васпитање.
Сарадња са родитељима:
- рад и сарадња са родитељима у реализацији појединих активности;
информисање родитеља о захтевима који се постављају ученицима; о резултатима
ученика и др.; заједнички рад на подизању ефикасности ученика у учењу и раду,
укључивање родитеља у остваривање образовно-васпитних послова и задатака из
појединих програма и свих облика сарадње школе и друштвене средине (секције,
професионална оријента-ција, друштвено-користан рад, манифестације и сл.); рад
на подизању нивоа педагошко-псижшошког образовања родитеља.
Учешће школе у активностима друпггвене срсдине:
- учешће ученика у обележавању и прослааљању значајних датума и јубилеја
(академије, изложбе, одржавање опоменика и др.); организо-вање радних акција и
акција солидарности у месној заједници и широј друштвеној средини уз учешће
ученика; учешће ученика на састанцима у месној заједници, широј друштвеној
средини, и др.; укључивање тален-тованих ученика у културно-уметничка,
спортска и друга друштва сре-дине, као и обезбеђивање могућности да та друштва
имају своје секције у школи; организовано укључивање у масовне акције
сакупљања летине, добровољног давања крви, пружања помоћи старима, акције
Црвеног крста и друге акције које се организују у друштвеној средини.
Школа као цснтар културног и друштвеног живота:
- организовање разних облика подизања опште стручне и професионалне
културе младих и одраслих (предавања, курсеви, семинари и др.); Васпитање
младих за хумане одноое међу половима, припремање за брак и одгој 1" усвајање
родитељских дужности (школе за родитеље, саветовалишта, предавања и др..);
неговање аматеризма и слободног креатавног испољавања младих у слободном
времену (културно-уметничка и спортска друштва, клубови технике, секције
стваралаца и др.) у својим просторијама (спортским халама, кабинетима,
лабораторијама).
Објашњења за реализацију
Остваривање задатака школе у културном и друштвеном животу средине зависи од
развијености средине и материјалних и других мо-гућнооти школа У развијеним
срединама школе се укључују у деловање постојећих стручних институција у
области образовања, васиитања и културе.
На остваривање културне функције школе треба гледати оа стано-вишта
прожимања свих садржаја наставе и других облика васпитно-образовног рада и
укупних односа у школи са вредностима и достигнућима култура
Отвореност ка свим прогресивним културним отрујањима тражи од школе да
ученике васпитава као аниматоре културних вредности, али и да се афирмише
богатом продукцијом у области уметности, науке, спорта и сл. To даље упућује
школу да отвори своје просторије (увече, у дане викенда и сл.) за културна збивања
и самоорганизовање у ученичком колективу (приредбе, трибине, сусрети, изложбе,
ученички универзитет и сл.) али и за манифестације ширег друштвеног значаја
(ликовне изложбе, такмичење, јубилеји и сл.)
Постоје разноврсне активности које школа организује за ученика у сарадњи са
привредним, културним и јавним установама ради остваривања своје културне
функције.
Сарадња школе и породице део је ширег подручја рада школе, означеног као
сарадња школе са средином.
. Носиоци активности сарадње са родитељима су сви учесници у ва-спитао-
образовном процесу. Посебно је значајно место и улога разред-ног старешине и
стручних сарадника школе - школског психолога и педагога.
Садржаји сарадње проистичу из потреба школе,породаце,развојних ,
карактеристика младих на овом узрасту и индивидуалних потреба појединаца.
Сарадња школе и породице мора се заснивати на поштовању најопштијих
принципа: рад мора бити планиран и програмиран садржајно, по структури и
времену. Са планом и програмом сарадње родитељи морају бити упознати на
почетку школске године или код евентуалих промена у току године, али увек
унапред; рад мора бити заонован на поштовању личности родитеља; у контактима
треба уважавати знања и искуства родитеља са њиховом децом, а такође и
неопходна је обострана тактичност.
Назначени садржаји остварују се у оквиру непосредне и посредне сарадње
Непосредна сарадња може бити индивидуална и групна. Индивидуално сарађују са
родитељима; одељенски старешина, стручни сарад-ници, наставници, директор
школе и други учесници васпитно-образовном процесу, питањима значајним за
поједине ученике, родитеље, наставнике и одељенског старешину. Групна сарадња
одвија се у оквиру: родитељских састанака, трибине за родитеље, савета родитеља,
школе, састанака родитеља ученика о специфичним проблемима на нивоу
саветодавног рада (слаби ученици, са поремећајима у понашању, ученици који
избегавају часове и др.). Ови облици сарадње се одвијају применом метода
разговора, савето-вања, демонстрација, посета, анализа документације, техника
дијагно-стичког истраживања, предавања за родитеље и др. Школа је обавезна да
родитеље информише о захтевима које поетав-ља ученицима у реализацији
појединих активности, као и о свим позитив-ним и негативним појавама везаним за
ученике као појединца или групу појединаца. Ро дитеља треба да информише о
дељенски старешина Школа и њени представници не треба да своје информације
заснивају на извошењу само негативних појава, пожељно је увек почети са
позитивним а када се дају негативне, оне морају бити аргументоване и да их прате
решења за њихово превазилажење. Информисање родитеља могуће је остваривати
и другим облицима, на пример, изложбама, приредбама, такмичењима и сличним
манифестацијама.
 Посебан проблем је сарадња са родитељима ученика који имају тешкоћа у
постизању успеха у учењу и понашању чији су узроци више у детету (адолесцентне
сметње, болест, деликвенција и сл.) више у породици (развод родитеља, нови брак
код родитеља, досељење породице и сл.), више у школи (ауторитаран однос, рад
без поштовања индивидуал-них особености ученика и родитеља, низак ниво
стручне и педагошко-психо лошке оспособл>ености носилаца активности) или
више чинилаца. Најпогодније је да се ова сарадња остварује уз учешће школског
психолога и педагога да се одвија техником саветодавног групног и индиви-
дуалног рад, а уз већ наведено педагошко-психолошко образовање родитеља.
Од групних облика рада најдужу традицију и најчешћу примену имају редовни
родителлки састанци, које, по правилу, припремају и реализују одељенске
старешине када су организовани на нивоу одељења а директор школе са стручним
сарадницима када се организују на нивоу разреда или одсека образовног профила
За интензивнији васпитни рад са ученицима, припремање и подстицање
родитеља за заједничко деловање неопходно је посветити већу пажњу припреми
родитељских састанака. To је посебно значајно за утисак родитеља о школи као
целини, а посебно о васпитио-образовном раду у њој.
За информативне састанке погодно је предвидети, у првом делу састанка,
теме од општег значаја за школу и родитеље (из области педагошко-психолошког
образовања родитеља), било као предавања или као подстицај за вођење дискусије,
a у другом делу информације везане за ученике.
Посредна сарадња школе и родитеља одвија се преко делегата родитеља у
органу управљања школе, савету родитеља, као и у оквиру свих других облика
сарадње школе са средином.
У програму рада школе постоји програм рада савета родитаља који се доноси сваке
година Савет родитеља се састаје једанпут месечно, a његове активности ое
одвијају преко комисија (за услове живота и рада у школи, за организацију
друштвено-корисног рада и слободних активно-сти, за наставна питања, за
социјалну и здравотвену бригу о ученицима.
ОСНОВЕ ПРОГРАМА ПРОФЕСИОНАЛНЕ ОРИЈЕНТАЦИЈЕ ЗА
УЧЕНИКЕ СРЕДЊЕ ШКОЛЕ
Ради подстицања професионалног развоја ученика и њиховог
оспособљавања да донесу одлуку о избору даљег образовања и животног позива
Закон о средњем образовању и васпитању (у члану 2. алинеја 4. и члану 31. -
"Службени гласник" бр. 5/90) обавезује школу да "подстиче професионални развој
ученика у складу са индивидуалним могућностима и друштвеним потребама за
кадровима" као и да "прати развој ученика, његове склоноста и способности у току
образовања и помаже му у избору даљег образовања и професионалног
оспособљавања".
Циљ и задаци
Циљ рада на професионалној оријентацији у средњој школи је подстицање
професионалног развоја ученика и пружање помоћи појединцу да формира реалну
слику о својим способностима, особинама личности, ингересовањима и да у односу
на садржај, услове и захтеве појединих образовних профила и занимања што
успешније планира свој професионални развој.
У складу са постављеним циљем задаци средње школе су:
1. Упознавање, праћење и подстицање развоја индизидуалних карактеристика
личности ученика значајних за усмеравање њиховог професионалног развоја и
њихово подстицање да и сами свесно доприносе сопственом професионалном
развоју;
2. Информисање ученика о свету рада и занимања, систему образовања и њихово
оспособљавање за самостално прикупљање информација, које се односе на свет
рада и систем образовања;
3. Формирање правилних ставова према раду;
4. Подстицање ученика на испитивачко понашање према себи и СВЕТУ рада;
5. Оспособљавање ученика за планирање свог професионалног развоја и доношење
реалних и зрелих одлука у вези са избором занимања и правцима стручног
оспособљавања.
Оквирни програмски садржаји за остваривање задатака професионалне
оријентације:
1. Упознавање, праћење и подстицање развоја индивидуалних карактеристика
личности ученика значајних за усмеравање њиховог професионолног развоја и
њихово подстицање да и сами свесно доприносе сопственом професионалном
развоју.
Остваривање овог задатка подразумева;
а) у почетним разредима (I и П)
- упознавање карактеристика развоја ученика у току основног образовања;
- утврђивање психофизичких способности, склоности, интересовања, црта
личности потреба, вредности, навика и других особина личности: и предузимање
мера за њихов оптимални развој и оспособљавање учеиика да реално процењују
ове своје карактеристике и ускладу са њима да планирају правац свог
професионалног развоја;
- идентификовање учеиика који нису у могућности да прате и усвајају предвиђе
програмске садржаје појединих образовних профила и предузимање мера за
њихово одговарајуће професионално преусмеравање;
- идентификовање и усмеравање општег и професионалног развоја ученика који
поседују општу обдареност, као и оних који се одликују посебним врстама
обдарености (из појединих предмета или области);
- успоставаљање сарадње са ученичким родитељима у циљу прикупљања
потребних података о основношколском развоју деце и предузимање заједничких
мера за целисходније подстицање и усмеравање њиховог општсг и профсеионалног
развоја.
б) У завршним разредима (Ш и IV)
- даље праћење карактеристика биофизиолошког, психолошког, образовног и
здравственог развоја ученика, утврђивање њихове усклађености са испољеним
професионалним жељама и интересовањима: по потреби подстицати их да реалније
сагледају ове своје карактеристике и то у складу са њима планирају свој даљи
професионални развој;
-предузимање даљих мера за рад са ученицима који постижу натпросечне резултате
из више наставних предмега и доношење посебног програма за усмеравање
професионалног развоја ових ученика;
- утврђивање професионалних интересовања ученика гимназије и ученика средне
школе који намеравају да наставе даље школовање; сагледавање усклађености тих
интересовања са индивидуалним могућностима ученика и предузимање мера за
њихово преусмеравање уколико су њихове намере у супротности са испољеним
способностима, особинама личности, општим здравственим стањем постигнутим
успехом или актуелним објективним чиниоцима (нпр. потребе за кадровима);
- укључивање ученика у поједине делове радног процеса одговарајућих предузећа и
устанаова ради развијања њихових потенцијалних способности (нарочито оних
ученика који се одликују израженим општим и посебним способностима);
- подстицање родитеља да реално сагледавају индивидуалне могућности своје деце
и да заједно са њима праве могуће планове даљег профресионалног развоја било да
се ради о запошљавању или наставку школовањa на одговарајућим вишим школама
и факултетима;
- обједињавање сазнања о личности ученика и подстицање ученика да и сами
реално и критички сагледају своје карактеристике ради даљег планирања праваца
свог професионалног развоја;
2. Информисање ученика о свету рада и занимања, систему вишег и високог
образовања и оспособљавање за самостално прикупљање информација које осе
односе на свег рада и систем образовања.
Остваривање оог задатка подразумева:
a) I и II разред
- омогућавање ученицима да непосредно упознају образовне профиле за које могу
да се опредељују у даљем школовању (гимназија) или занимања која могу да
обављају након завршетка изабраног образовног профил«(стручна школа);
- оспособљавање ученика за уочавање промена које настају у свету рада и
занимања (изумирање неких занимања, појава нових или трансформација
постојећих, промене у технолошком процесу производње или вршењу услуга, |
промене у здравственим , физичко-физиолошким, психолошким и образовним
захтевима итд.) и усклађивање професионалних жеља и намера са тим променама;
- сагледавање фактора од којих зависи продуктивност рада (пре свега радних
способности, одговарајућих особина личности, потребних здравствених
предпоставки, мотивације за рад, стручне оспособљености) и мотивисање ученика
да се опредељују за оне послове или занимања у којима процењују да могу да
постижу максималне радне резултате;
- успостављање сарадње са предузећима и установама ради омогућавања
ученицима да и непосредно сагледају факторе од којих зависи продуктивност рада,
увиде промене које настају у многим занимањима под утицајсм нових радних
технологија, боље упознају занимања за која oспособљавају изабрани образовни
профили или занимања ка којима ће усмерити свој даљи професионални pазвоj;
- yпознавање ученика са могућностима хоризонталне проходности, односно
преласка из једне врсте школс у другу, из једног образовног профила у други,
могућност истовременог похађања два образовна профила или две врсте школа;
-информисање ученика о наставним плановима и захтевима програмских садржаја
у циљу постизања веће мотивације за даље образовање и рад;
- упознавање ученика са применом знања која се стичу у појединим наставним
предметима и областима и њихово повезивање са подручјима рада и занимањима у
којима се та знања практично примењују;
- упознавање родитеља са могућностима хоризоиталие и вертикалне проходности
као и њихово подстицање да прате успешност напредовања своје деце у изабраним
образовним профилима и планирају даљи професионални развој и да по потреби
заједно са њима приступе благовременом професионалном преусмеравању;
б) У завршним разредима (Ш и IV)
- даље оспособљавање ученика да уочавају промене које настају у свету рада и
занимања, сагледавају факторе који утичу на продуктивност рада и упознају
подручја рада и занимања у којима се практично примењују знања која се стичу из
појединих наставних предмета и области;
Формирање правилних ставова према раду
а) I и II разред
-развијање културе рада (методе успешног учења и рада; производне, техничке и
интелектуалне вештине; позитивна мотивација према изабраном подручју рада и
образовном профилу);
-развијање свести о уређености људског рада и превазилажење заблуда о
појединим врстама рада (нарочито о мањем друштвеном статусу производног-
мануелног рада, подели занимања на "мушка" и "женска", и "лака" и "тешка" итд.);
- сагледавање и уочавање улоге рада (учења, обављања разних производних
актипиооти, обављање послова и радних задатака у појединим занимањима итд.) у
задовољавању потреба за активношћу, стварањем и реализацијом потенцијалних
способности, интересовања, потреби и других карактеристика личности;
- подстицање на рационалну организацију и планирање учења и рада, слободног
времена и сл;
- развијање позитивних ставова према изабраном образовном профилу и
заиимањима за које он оспособљава (код ученика стручних школа);