Medicinski fakultet

Univerziteta u Nišu

Seminarski rad iz socijalne medicine

„Zaštita seksualnog i reproduktivnog zdravlja mladih“

Autori: Mentor:
Nebojša Ćirković 14217 M8 dr Tamara Jovanović
Miljan Krstović 14040 M8
Aleksandar Rašić 14082 M8
 Niš 2019.

1. Uvod

Očuvanje i unapređenje reproduktivnog zdravlja ima poseban značaj za svako društvo, a posebno
ono koje karakteriše nizak natalitet. Zbog toga su mere za unapređenje reproduktivnog zdravlja
adolescenata, za zdravo materinstvo i rešavanje problema neplodnosti važni elementi strateškog
delovanja u cilju dostizanja proste zamene generacija. Posebno je značajna uloga pojedinih
ministarstava – zdravlja i socijalne zaštite, kulture, prosvete i sporta. Zaštita reproduktivnog
zdravlja je naročito važna u onim sredinama čiji reproduktivni model ima i savremene i
tradicionalne elemente, u kojima je rano stupanje u seksualne odnose i odlaganje rađanja dece
realnost, kao i oslanjanje na neefikasnu kontracepciju i široku primenu namernog prekida
trudnoće.
Zdravlje predstavlja složen dinamički fenomen koji se može definisati na više načina. Jedan od
načina jeste kao nedostatak bolesti, nedostatak nesposobnosti i poremećene funkcije, rezultatat
harmoničnih odnosa sa okolinom, stanje ravnoteže na svim nivoima, produkt odgovornog i
zdravog načina života, uslov ili neophodnost za obavljanje svakodnevnog života i potencijal za
samoostvarenje. Mnoge od definicija zdravlja imaju osim medicinske i filozofsku, psihološku,
socijalnu i ekonomsku dimenziju.
Ako zdravlje želimo da predstavimo kroz definiciju, razvoj socijalne medicine, kao nauke koja
zdravlje pojedinca razmatra u funkciji njegovih interakcija sa životnom okolinom, rezultirao je i
definicijom zdravlja, u kojoj je zdravlje sagledano ne samo kao biološki i psihološki već i kao
socijalni fenomen. Ustav Svetske zdravstvene organizacije (SZO) iz 1948. godine daje
sveobuhvatnu definiciju zdravlja koja po prvi put ističe i socijalnu komponentu kao izuzetno
značajnu:
„​Zdravlje je stanje potpunog fizičkog, psihičkog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo
bolesti i nesposobnosti​”. Kao glavni nedostaci ove definicije navode se njena statička priroda, jer
je zdravlje definisano kao „stanje” i utopijska priroda, s obzirom da se ni jedna osoba ne može
oceniti kao idealno zdrava, pre svega zbog poteškoća u definisanju i nemogućnosti potpune
realizacije socijalne komponente zdravlja.
SZO definiše socijalno blagostanje kao „stanje mira i sigurnosti, u kome svaki čovek, bez obzira
na veru, rasu, političko uverenje, ekonomske uslove i pol, ima pravo na školovanje i rad, koje mu
daje mogućnost da živi harmonično u zdravoj okolini i koje mu pruža osiguranje u bolesti,
iznemoglosti i starosti”.
Revizija definicije zdravlja SZO glasi:
„​Zdravlje je multidimenzioni fenomen dinamične ravnoteže u kome se odnos između individue i
njene okoline, kako socijalne tako i fizičke, mora shvatiti kao integralan (celovit)​”.

Kao socijalno biće čovek je stvoren sa nagonom za agregacijom, odnosno nagonom da živi u
društvu, sa porodicom i osobama koje ga čine srećnim. Porodica jeste svakako takva grupa ljudi
među kojima se najlepše osećamo što na neki način i jeste svrha življenja. Za produženje vrste
neophodna je reprodukcija. Za reprodukciju neophodno je da jedinka u ovom slučaju čovek bude
sekusalno i ​reproduktivno zdrav​.
Seksualno zdravlje je vrlo blisko povezano sa reproduktivnim zdravljem. Po definiciji koju je
formulisala SZO reproduktivno zdravlje podrazumeva ​stanje fizičkog, mentalnog i socijalnog
blagostanja svih uzrasnih grupa u odnosu na reproduktivni sistem.​ Ono podrazumeva
zadovoljavajući i siguran seksualni život, sposobnost za reprodukciju i slobodno odlučivanje o
reprodukciji.​
Za ostvarenje punog reproduktivnog zdravlja neophodno je poštovanje ​prava pojedinaca na
informisanost, dostupnost sigurne, efikasne i prihvatljive metode za planiranje porodice kao i
prava izbora zdravstvene službe koja će voditi ženu kroz trudnoću i porođaj. Reproduktivno
zdravlje je pod uticajem socijalno-ekonomskih, kulturalnih, religioznih karakteristika zajednice
kao i faktorima ponašanja svakog pojedinca.
Osnovu očuvanja reproduktivnog zdravlja čine odgovorno seksualno ponašanje, korišćenje
službi za planiranje porodice, efikasna zdravstvena zaštita majki i materinstva, efikasna kontrola
infekcija reproduktivnog trakta, prevencija steriliteta, eliminacija ''nesigurnog'' abortusa i
tretmana maligniteta reproduktivnih organa.
Zdravlje u svojoj sveukupnosti može da bude ostvareno ako se poštuju i čuvaju i sva ​ljudska
prava​ povezana sa seksualnim i reproduktivnim zdravljem.
Ta prava podrazmevaju:

Pravo na život, slobodu, nezavisnost i sigurnost osobe

Pravo na jednakost i nediskriminaciju
Pravo da se živi bez torture, prisile, nehumanog i degradirajućeg tretmana osoba ili njihovog
kažnjavanja
Pravo na privatnost
Pravo na najviše moguće standarde u oblasti zdravlja, uključujući i seksualno zdravlje
Pravo na brak i porodicu, pravo da se u brak uđe i izađe slobodnom voljom oba supružnika
Pravo da se odlučuje o broju dece i razmaku između rađanja
Pravo na informacije i edukaciju
Pravo na mišljenje i iskazivanje mišljenja
Pravo na delotvoran pravni lek za kršenje ljudskih prava
Značaj​ reproduktivnog zdravlja je uvek bio veliki, ali je godinama bivao sve veći. Najznačajnija
stavka jeste svakako stavka ​održanja vrste​. Bez zdravog reproduktivnog sistema to ne bi bilo
moguće. Kao takvo jeste značajno i utiče na ​kvaliteta života​ žene kao i njene porodice. Mora se
izaći iz dogme i reći da i sam čin seksualne aktivnosti nije samo aktivnost već je neophodan čin
održanja ​psihološkog​ zdravlja i sam način prevencije mnogih bolesti koje bi proistekle kada ta
aktivnost ne bi postajala. Ta takve tvrdnje odavno postoje dokazi u vidu regulisanja lučenja
hormona o čemu pišu mnogi naučni radovi. Bitno je takođe i da bi se održalo ​zdravo materinstvo
jer se mnogi problemi u trudnoći mogu tek kasnije iskazati.
Rešavanje problema nisko nataliteta, neplodnosti, kao i samog zdravlja jedinke takođe su neki od
bitnijih značaja reproduktivnog zdravlja.

2. Faktori rizika za seksualno ponašanje i reproduktivno

zdravlje

Ljudska seksualnost je izražavanje ​seksualnih osećanja​.

Na ljudsku seksualnost mogu uticati hormonalne promene tokom razvoja fetusa tokom trudnoće
kao i mnogi faktori ponašanja i usmeravanja deteta od strane staratelja. Postoje tvrdnje da je
način ispoljavanja seksualnosti u velikoj meri zavistan od genetičkih predispozicija kao i da se
ostvaruje tokom ličnih eksperimenata tokom ranog života (na pta utiče obrazac ponašanja i
vaspitavanja roditelja), pa se na taj način ostvaruju različita zanimanja seksualnosti.
Ljudska seksualnost se, takođe, može razumeti kao deo društvenog života ljudi, vođen
implicitnim pravilima ponašanj. Stoga se tvrdi da seksualnost utiče na društvene norme, a
društvo za uzvrat utiče na način na koji se seksualnost može izraziti. Kao vrsta, ljudska, postoji
univerzalni obrazac ispoljavanja seskualnosti u zavisnosti od pola osobe, ali se način i oblik
ispoljavanja u mnogome razlikuje od naroda do naroda. Ljudima jeste usađeno i moralno
pravilno da iskazuju sekusalno opredeljenje prema suprotnom polu što se može označiti kao
univezalni obrazac, ali sam način ispoljavanja te seksualnosti se razlikuje u mnogim delovima
sveta pto se odnosi na faktore sredine, vaspitanja i ponašanja koji proističu od moralnih i etičkih
zakona unutar jedne kulture.
Mladi ljudi predstavljaju kategoriju stanovništva Republike Srbije sa posebnim faktorima rizika
za ​nastanak oštećenja reproduktivnog zdravlja.
Kako ​psihosocijalna zrelost predstavlja rezultat odvijanja dugotrajnog i postepenog procesa
razvoja, znatno sporijeg od biološkog, odgovornost mladih prema sopstvenom zdravlju često je
nedovoljna, a ponašanje u sferi seksualnosti rizično. Pri tom značajnu ulogu ima i fiziološka
nezrelost reproduktivnih organa mladih devojaka koja uslovljava posebnu podložnost za
nastanak polno prenosivih infekcija. Faktori koji imaju uticaj na reproduktivno zdravlje svih
starosnih grupa, a posebno adolescenata su:
● seksualna aktivnost i iskustvo,
● način kontrole radjanja,
● ukupan i trenutni broj seksualnih partnera kao i način njihovog izbora,
● vrste seksualnih odnosa,
● uzrast u kome se dogodio prvi seksualni odnos.

Pored ovih faktora koji uvek predstavljaju značajan uticaj na reproduktivno zdravlje kod mladi
možda i najznačajniji jeste ​nezaštićeni seksualni odnos ​kao i neobaveštenost i opšta ​seksualna
kultura mladih koji stupaju u seksualne odnose. Mere kontracepcije ne služe samo da bi se
sprečila neželjena trudnoća već da do nje ne dođe u nežejenom trenutku kao i da se osoba zaštiti
od mnogih polno prenosivih infektivnih bolesti na šte mladi ne misle previše.

Postoje mnoge preventivne u zaštiti zdravlja kao i mere kontracepcije:

-Muški kondomi
-Ženski kndomi
-Oralni kontraceptivi
-Praćenje kalendara
-Coitus ineruptus
-Implanti
-Vazektomija
-Podvezivanje jajnika…

Medju socijalnim faktorima koji povećavaju rizik oboljevanja od polno prenosivih infekcija
navode se ekonomske i obrazovne mogućnosti adolescenata, pripadnost odredjenim etničkim
grupama, promena sredine, dostupnost zdravstvenih centara, uticaj medija. Institucionalni
faktori, kao što je dostupnost zdravstvenih servisa mladima, njihova lokacija, zatim školski
sistem i kvalitet školskog obrazovanja smatraju se važnim u promociji zdravlja i prevenciji rizika
od polno prenosivih infekcija
Samopoštovanje, samoefikasnost, lične vrednosti, lokus kontrole i motivacija mogu da utiču na
seksualno ponašanje adolescenata i preventivne aktivnosti. Osećanje nepovredivosti i verovanje
adolescenata da neće doći u kontakt sa nekim ko je oboleo od polno prenosive infekcije, takodje
doprinose ponašanju koje se može označiti kao rizično.
Bezbedan seks je onaj u kome se ispravno koristi zaštita odnosno ​kondom​. Upotreba kondoma
čini prenos infekcija, sa jedne na drugu osobu, tokom seksualnog odnosa, vrlo malo verovatnim,
gotovo nemogućim. Kada se pravilno koristi, kondom deluje kao fizička barijera koja sprečava
inficiranu telesnu tečnost da dospe u krvotok druge osobe.

3. Seksualno ponašanje i reproduktivno zdravlje u svetu

Sva istraživanja, u svetu i kod nas, govore o postepenom, ali stalnom porastu seksualne
aktivnosti mladih i snižavanju prosečnog uzrasta njenog započinjanja, naročito kada je reč o
devojkama. Tako je prosečan uzrast u kome mladići dožive prvi seksualni odnos u SAD, prema
studiji sprovedenoj 1990. godine, 16,1 godina, a devojke 16,9 godina, a trećina mladića i petina
devojaka prvo seksualno iskustvo dožive pre petnaeste godine života (Sedlecki, 1999). U odnosu
na pedesete godine, procenat američkih adolescenata koji do uzrasta od 18 godina dožive
seksualno iskustvo je udvostručen, a do devetnaeste godine 85% američkih mladića i 77%
devojaka započne sa seksualnom aktivnošću.

3.1. Neželjene trudnoće

Istraživanja su pokazala da se kontracepcija najmanje koristi upravo na ​početku seksualne
aktivnosti, kada je i mogućnost začeća najveća. Niz svetskih studija je pokazao da, čak, polovina
svih predbračnih trudnoća nastane u prvih šest meseci seksualne aktivnosti. Rađanje u
adolescenciji je u suprotnosti sa savremenim zdravstvenim konceptom da ona ne treba da se
ostvari prerano, dok je razvoj mlade osobe još u toku, odnosno ne pre osamnaeste godine.
Naime, trudnoća u ovom uzrastu majci može doneti brojne zdravstvene ​komplikacije​,
hipertenziju i druge, a često se završava prevremenim porodjajem do koga u ovoj starosnoj grupi
dolazi u 14% slučajeva, odnosno dva i po puta češće nego u grupi majki starih 25-29 godina.
Niska telesna masa na rodjenju dece je česta, a i neonatalni morbiditet i mortalitet su viši. Osim
zdravstvenih, i psihosocijalni rizici su veći, i za mlade majke materinstvo često znači prekid
školovanja, manje šanse za zapošljavanje i ekonomske teškoće, a nedovoljna zrelost i iskustvo u
odnosu sa partnerom povećavaju verovatnoću za raskid veze i razvod braka, kao i teškoće u
odgajanju deteta.

Namerni prekid trudnoće u adolescenciji su veoma česti Većina, preko 90%, trudnoća kod
adolescenata je neplanirana i neželjena, i u preko polovine slučajeva se završava namernim
prekidom. Usled nedovršenog psihofizičkog razvoja, namerni prekid trudnoće u adolescenciji
predstavlja visoko stresni dogadjaj za mlade devojke, koji može dovesti do ozbiljnih
komplikacija nakon abortusa, porasta spontanih abortusa i prevremenih porodjaja u kasnijim,
željenim trudnoćama, ali i do nemogućnosti ostvarivanja željenog materinstva, izazivajući
sekundarni sterilitet. U zemljama u tranziciji, u periodu pre tranzicije stope adolescentnog
fertiliteta i stope abortusa bile su niske u poredjenju sa stopama u zapadnim zemljama. U više od
polovine zemalja ove stope su se smanjile za vreme tranzicije, pri čemu, ipak, ne treba izgubiti iz
vida nekompletnost podataka. Stope feriliteta su se u većini zemalja Centralne i Istočne Evrope
smanjile više nego stope abortusa, tako da je broj abortusa na 100 živorodjenja porastao.

U drugim zemljama, medju kojima su zapadne zemlje Zajednice nezavisnih država, odnos
izmedju abortusa i radjanja se nije značajno promenio, a u Kavkazu i Centralnoj Aziji stope
abortusa su se više smanjile od stopa fertiliteta. Inače, apsolutni broj abortusa medju odraslim
ženama i medju mladim devojkama se na sličan način smanjio u svim zemljama (osim
Rumunije) za koje su podaci dostupni, pri čemu je smanjenje, uglavnom, manje medju
adolescentima nego medju odraslima. U poredjenju sa Zapadnom Evropom, gde su abortusi češći
medju adolescentkinjama, u Istočnoj Evropi najveći broj abortusa, 90 % od ukupnog broja,
beleži se medju ženama starim preko 20 godina.
I u ostalim evropskim zemljama u posmatranom periodu smer kretanja stopa fertiliteta u ovom
uzrastu je isti, ali je smanjenje veće, uglavnom dvostruko i trostruko, a u skandinavskim
zemljama, zahvaljujući dugogodišnjoj tradiciji promocije reproduktivnog zdravlja i postojanja
razvijene mreže savetovališta za planiranje porodice, čak višestruko. Holandija predstavlja
primer zemlje sa najnižom stopom adolescentnog fertiliteta i jednom od najnižih stopa abortusa
medju adolescentkinjama u razvijenim zemljama. U tridesetogodišnjem periodu stopa radjanja u
adolescenciji je smanjena za 72%, odnosno sa 22,6 u 1970. godini na 6,3 promila u 1998. godini.
Pri tom, ovo snižavanje nije bilo praćeno relativno visokom stopom abortusa medju
adolescentkinjama, kao u nekim drugim nordijskim zemljama, već ova stopa iznosi niskih 3,9
promila. Istraživači smatraju da je ovaj napredak ostvaren zahvaljujući povoljnoj kombinaciji
relativno otvorenog društva i otvorenih stavova prema seksu i seksualnoj edukaciji, uključujući
kontracepciju. To je uslovilo da se sa razgovorima o seksualnim odnosima započne već u ranom
uzrastu, kad još ne postoje barijere poput zbunjenosti i stida i kada seksualna edukacija ne može
da se protumači kao upućivanje poruke da je vreme da se započne sa seksualnom aktivnošću. Pri
tom naglašavaju značaj tople, podržavajuće atmosfere u kojoj mladi razgovaraju o seksualnosti,
kao i jasnih i eksplicitnih poruka koje mediji šalju mladim ljudima u vezi servisa za
kontracepciju. Otvoreni pristup seksu i "duh" u kome se seksualna edukacija odvija, uslovio je
raširenost upotrebe kontracepcije medju mladima, viši uzrast pri prvom seksualnom odnosu, kao
i mnogo više dogovora i planiranja u vezi sa kontracepcijom medju partnerima (Unicef, 2001).

3.2. Polno prenosive bolesti

Posledica rizičnog ponašanja mladih u oblasti seksualnosti je i značajan porast učestalosti polno
prenosivih infekcija. Rizik oboljevanja od polno prenosivih infekcija medju adolescentima zavisi
od bioloških, bihejvioralnih, psiholoških, socijalnih i institucionalnih faktora. O faktorima rizika
već smo pričali u prethodnom odeljku tako da ćemo se ovde osvrnuti na samu tematiku problema
već nastalih polno prenosivih bolesti.
O rasprostranjenosti polno prenosivih infekcija se razmatra na osnovu procena, s obzirom na to
da su evidencije često nepotpune, a da za mnoge od ovih infekcija i ne postoji obaveza
prijavljivanja. Tako u Americi, od procenjenih 12 miliona osoba koje obole od polno prenosivih
bolesti svake, mladi ljudi uzrasta ispod 25 godina čine dve trećine, a medju njima je čak 25%
seksualno aktivnih adolescenata. Zapravo, u osamdesetim godinama najveće stope oboljevanja
od nekih polno prenosivih infekcija, koje su u šezdesetim i sedamdesetim dostigle epidemijske
razmere, a u osamdesetim ostale na tim visokim nivoima, bile su medju adolescentima (Yarber,
Parillo, 1992). Najčešća polno prenosiva bolest u ovoj zemlji je hlamidijska genitalna infekcija.
Adolescentkinje uzrasta 15-19 godina su u najvećem riziku za nastanak ove bolesti i u ukupnom
broju obolelih učestvuju sa 46%. Kada je reč o oboljevanju od gonoreje, koja takodje spada u
bakterijske polno prenosive infekcije, broj obolelih osoba prijavljenih Američkom centru za
kontrolu bolesti opao je u periodu 1975-1989. za 25%. Iako i adolescenti učestvuju u ovom
smanjenju, broj slučajeva gonoreje je medju adolescentima opao manje nego u starijim dobnim
grupama. Oboljevanje od sifilisa je 1989. godine dostiglo najviši nivo posle Drugog svetskog
rata, pri čemu je porast medju adolescentima, ipak, bio manji nego u starijim uzrastima. U
poslednje dve decenije u Americi je kod adolescentkinja viša učestalost i virusnih infekcija, i to
najčešće genitalnog herpesa i genitalnih bradavica. Procenjuje se da je broj adolescentkinja koje
su se 1989. godine obratile lekaru zbog simptoma genitalnog herpesa osam puta veći, a zbog
simptoma genitalnih bradavica šest puta veći nego 1966. godine. Polno prenosive infekcije, a
naročito infekcije genitalnog trakta nastale u adolescenciji, mogu imati nepovoljan uticaj na
zdravlje u kasnijim godinama života, i, ako se ne leče, često dovode do inflamatornih oboljenja u
maloj karlici, steriliteta i ektopičnih trudnoća. Tako se procenjuje da više od 1 milion američkih
žena godišnje oboli od inflamatornog oboljenja male karlice, a 20% tih slučajeva je medju
adolescentkinjama. Smatra se da je u riziku od inflamatornog oboljenja male karlice svaka osma
seksualno aktivna adolescentkinja. Pri tom, najmanje 25% obolelih žena ima jednu ili više
ozbiljnih dugoročnih posledica, sa tubarnim infertilitetom kao najčešćom komplikacijom.
Ozbiljna posledica oboljevanja je i ektopična trudnoća. U vremenu od dve decenije, od
sedamdesetih do devedesetih godina, beleži se, čak, osmostruki porast ektopičnih trudnoća u
SAD. Pretpostavlja se da su polno prenosivi uzročnici, naročito hlamidija i gonoreja, povezani sa
najmanje polovinom, a možda i sa 75% svih slučajeva ektopične trudnoće. Kada je reč o infekciji
HIV-om, neki izveštaji govore da je u Americi SIDA postala šesti vodeći uzrok smrti medju
osobama uzrasta 15-24 godine, a od ukupnog broja dijagnostikovanih slučajeva AIDS-a 19%
muškaraca i 24% žena pripadaju starosnoj grupi 20-29 godina (Yarber, Parillo, 1992).
U zemljama u tranziciji, incidencija polno prenosivih infekcija kao što su gonoreja i sifilis bila je
niska u periodu pre tranzicije. Za vreme tranzicije, medjutim, incidencija ovih infekcija porasla
je u regionu, naročito u baltičkim zemljama i zapadnim zemljama Zajednice nezavisnih država.
Broj novih slučajeva je porastao u manjoj meri u Centralnoj Evropi, dok je ostao relativno
stabilan u kavkaskim zemljama. Trendovi porasta oboljevanja medju adolescentima su često bili
slični trendovima porasta kod odraslih, a nije retko da se broj novih slučajeva, čak, brže
povećavao medju adolescentima. Prema mišljenju istraživača, glavni faktori koji utiču na porast
broja polno prenosivih infekcija medju mladim ljudima su niska svest o potrebi čuvanja
reproduktivnog zdravlja, nedostatak znanja o bezbednom seksu, kao i širenje prostitucije, uz
narušenu porodičnu stabilnost i oslabljen roditeljski nadzor usled ugroženosti ekonomskim
teškoćama i rastućim socijalnim stresom.

3.3. Korišćenje kontracepcije

Uticaj korišćenja kontracepcije na snižavanje radjanja i abortusa medju adolescentkinjama može

se videti i na primeru Finske. Istraživanje medju finskim adolescentkinjama je pokazalo da je u
razdoblju od deset godina, od 1981. do 1991. godine, došlo do pada stopa abortusa i stopa
fertiliteta. Stope abortusa su pale sa 12 na 9,3 promila medju šesnaestogodišnjim devojkama i sa
25 na 19,2 promila kod osamnaestogodišnjakinja. Stope fertiliteta šesnaestogodišnjakinja su pale
sa 4,5 na 2,3 promila, a osamnaestogodišnjakinja sa 23,5 na 15 promila. Ovo sniženje uslovljeno
je širenjem upotrebe oralne kontracepcije medju mladima. Tako je 1991. godine 2%
četrnaestogodišnjaka, 18% šesnaestogodišnjaka i 41% osamnaestogodišnjaka koristilo oralnu
kontracepciju, dok je 1981. ovaj procenat iznosio 0,2%, 7% i 22%. Jedan od zaključaka ovog
istraživanja bilo je i zapažanje da rezultati nisu potvrdili hipotezu da je porast korišćenja oralne
kontracepcije praćen porastom incidencije seksualno prenosivih infekcija.

4. Seksualno ponašanje i reproduktivno zdravlje u Srbiji

Prema rezultatima brojnih studija učestalost seksualne aktivnosti među mladima u Republici
Srbiji je u porastu. To se manifestuje kroz sve veći udeo seksualno aktivnih u populaciji mladih
ljudi i porast učestalosti polne aktivnosti među mlađim adolescentima (do navršenih 15 godina
života), naročito izraženo kod ženskih osoba ove dobne grupe.
Rezultati istraživanja, sprovedenih u 30 mesta u Republici Srbiji među učenicima uzrasta od 11
do 15 godina, su pokazali da je seksualne odnose imalo 22,5% dečaka i 3,5% devojčica.
Reprezentativna anketa među studentima svih univerzitetskih centara u Republici Srbiji je
utvrdila da je seksualno aktivno oko tri četvrtine studenata i preko polovine studentkinja uzrasta
od 19. do 21. godine.
Prema podacima studije koja je pratila promene u seksualnom ponašanju učenica drugih razreda
srednjih škola u Novom Sadu, seksualne odnose je imalo samo 2,2% u 1960. godini, a u 2000.
godini svaka četvrta srednjoškolka.

4.1. Neželjene trudnoće

Prema procenama, tokom svake kalendarske godine dogodi se oko 50 trudnoća na 1000 devojaka
uzrasta 15 do 19 godina. Veličinu ovog zdravstvenog i psihosocijalnog problema u Republici
Srbiji ilustruje podatak da se u istoj dobnoj grupi godišnje dogodi sedam trudnoća u Holandiji, a
28 u Velikoj Britaniji, zemlji koja ima najlošije pokazatelje zdravstvenog stanja populacije
adolescenata u Zapadnoj Evropi.
O razmerama namernog prekida trudnoće nema pouzdanih podataka. Stvarno stanje je verovatno
daleko alarmantnije od onoga koje se prikazuje u podacima zvanične zdravstvene statistike jer se
na osnovu rezultata manjih istraživanja dubinskog tipa procenjuje da je broj evidentiranih
arteficijalnih abortusa znatno manji od stvarnog, uprkos postojanju obaveze prijavljivanja ovih
intervencija i vođenju zdravstene statistike. U prilog tome govori i nesklad između porasta
seksualne aktivnosti među mladima, nepromenjenog obima korišćenja savremene kontracepcije
i, prema zvaničnim podacima, pada učestalosti rađanja tokom adolescencije.
Procenjuje se da svake godine iskustvo sa ovom vrstom medicinskog postupka ima šest do
sedam hiljada devojaka adolescentnog uzrasta, a prema rezultatima manjeg, dubinskog
ispitivanja iskustvo neplanirane trudnoće do navršenih 19 godina života ima svaka šesta devojka
iz Beograda, koja je sa seksualnom aktivnošću počela tokom adolescencije. Poznato je da
namerni prekid trudnoće kod mladih nulipara predstavlja značajan prediktor za nastanak
spontanih pobačaja i prevremenih porođaja, odnosno za razvoj infertiliteta u kasnijem životnom
dobu.
Učestalost rađanja u periodu mladalaštva može da se procenjuje analizom specifičnih stopa
fertiliteta (broj porodilja na 1000 ženskih osoba određenog uzrasta). Posmatranjem promena u
ovom pokazatelju za teritoriju Republike Srbije od 1950 do 2003. godine, zapaža se pad
specifičnih stopa fertiliteta u grupama starijih adolescentkinja, dok je u grupi devojaka uzrasta
16. godina na istom nivou, a u grupi devojaka od 15 godina čak je i viši u 2003. godini u
poređenju sa 1950. godinom. Analizom modela reproduktivnog ponašanja stanovništva
Republike Srbije zapaža se nezadovaljavajući trend zadržavanja relativno visokih stopa
specifičnog fertiliteta među adolescentkinjama u poređenju sa starijim dobnim grupama.

4.2. Polno prenosive bolesti

Razmere problema seksualno prenosivih infekcija kod mladih ljudi u Republici Srbiji za sada
nisu poznate, što je posledica neadekvatnog registrovanja ovih oboljenja i nemogućnosti
odgovarajuće dijagnostike koja bi bila dostupna većini inficiranih osoba. Ipak, nalazi manjeg
broja istraživanja koja su sprovedena među seksualno aktivnim adolescentima ukazuju da ​veliki
broj mladih ima neku od brojnih seksualno prenosivih infekcija. Primera radi učestalost
hlamidijske infekcije genitalnih organa u grupi od 300 seksualno aktivnih devojaka uzasta 19
godina u Beogradu iznosi 30,3% i kreće se u rasponu od 18,7% među adolescentkinjama bez
tegoba pa do 42,0% u grupi onih sa simptomima genitalne infekcije .
HIV infekcija (i AIDS) predstavljaju samo jednu od seksualno prenosivih infekcija i
bolesti koje donose probleme obolelim mladima u društvenoj interakciji, ali čini se,
najuočljivijom.
U periodu od 1984. do kraja 2004. godine u Republici Srbiji registrovano je ukupno 1.908
osoba inficiranih HIV-om, od kojih je 1.245 već obolelo. Značajno je istaći da je opterećenje
HIV/AIDS-om u Beogradu tri puta veće nego u čitavoj Srbiji (bez podataka za A.P. Kosovo i
Metohija).
Od ukupno registrovanih HIV pozitivnih osoba, 1.388 je muškaraca i 520 žena (odnos
polova je 2,6:1), od kojih je sa područja grada Beograda (1.564 ili 82%), dok je na području A.P.
Vojvodine prijavljeno 186 HIV inficiranih lica (9,9%).
Stopa HIV inficiranih osoba na milion stanovnika Srbije (bez podataka za A.P. Kosovo i
Metohija) po godini dijagnostikovanja pokazuje diskretan trend porasta. U uzrastu mlađem od 15
godina HIV infekcija je retka (3,6% od ukupnog broja inficiranih), a u uzrastu od 15 do 24
godine je četiri puta češća (13,2%).
Prema transmisivnim grupama uočava se izrazit pad trenda HIV infekcije među
intravenskim narkomanima, hemofiličarima i primaocima krvi i krvnih derivata, a sa druge
strane izrazit trend porasta u grupi heteroseksualaca, homoseksualaca i biseksualaca. U kategoriji
sa nepoznatom, odnosno neutvrđenom transmisijom (10,7%), gde je većina inficiranih osoba
muškog pola, uočava se trend porasta, što opravdava pretpostavku da se najverovatnije radi o
homoseksualnoj transmisiji, te je potrebno uložiti dodatni napor da se ova grupa destigmatizuje i
edukuje.
Od 1.245 osoba obolelih od ​AIDS​-a, 905 je muškaraca i 340 žena (odnos polova iznosi
2,7:1). Po teritorijalnoj distribuciji većina AIDS slučajeva je sa područja grada Beograda (871
slučaj tj. 76%).
Najveći broj AIDS slučajeva pripada kategoriji od 15 do 49 godina (86,1%). Uzrast 15-24
godine učestvuje sa 5,3% svih obolelih, dok je obolevanje u uzrastu mlađem od 15 godina
izuzetno retko (2,8%).
 Kod najvećeg broja obolelih od AIDS-a u pitanju je krvna transmisija, što mahom
podrazumeva korišćenje zajedničkih igala i špriceva među intravenskim narkomanima. Takvih je
510 slučajeva (41%). Drugu veliku grupu po načinu transmisije čini ​seksualna transmisija i to
kako heteroseksualna, tako i homoseksualna i biseksualna. Ovo se skoro u potpunosti odnosi na
seksualne odnose bez zaštite (kondoma), na promiskuitetne osobe ili partnere HIV pozitivnih
(473 slučajeva ili 38%). Uz ove dve grupe značajan broj obolelih je među osobama kod kojih
nije poznat način transmisije (104 slučaja ili 11%) ili su inficirane kao primaoci krvi i produkata
od krvi (9%).
U Republici Srbiji je u posmatranom periodu registrovano 870 osoba umrlih od AIDS-a (650
muškaraca i 220 žena), a odnos polova iznosi 3:1. Na području Beograda je umrlo 629 osoba
(73%).

5. Zdravstveno-vaspitni program

Mladima u Srbiji su potrebne sistemske i sveobuhvatne usluge informisanja, edukacije i podrške

u oblasti ​reproduktivnog zdravlja​. Manjak obrazovanja, loša informisanost, stanovanje u
ruralnim i izolovanim krajevima značajno im smanjuju mogućnost pristupa informacijama i
uslugama. Istraživanja govore o tome da je rizično seksualno ponašanje često među mlađima u
Srbiji: oni ulaze u seksualne odnose „…​bez mnogo razmišljanja, sa motivima kao što su
radoznalost, fizička privlačnost, strast i pritisak od strane partnera”​ ; istovremeno, samo 25%
mladih koristi kontraceptivna sredstva. U Srbiji se svake godine registruje 16.000 adolescentskih
trudnoća; više od 90% ovih trudnoća je ​neplanirano i neželjeno, i više od 90% završi
abortusom. Abortus ostaje najčešće korišćen metod planiranja porodice u Srbiji. Statistički
podaci takođe pokazuju da raste učestalost javljanja seksualno prenosivih ​infekcija​: 20–30%
adolescenata u Srbiji ima najmanje jednu polno prenosivu infekciju. Postoji velika potreba za
dijalogom između mladih, naročito onih iz marginalizovanih grupa, i drugih aktera u lokalnoj
zajednici – predstavnika zdravstvenih ustanova, škola, ustanova socijalne zaštite, lokalnih vlasti i
nevladinih organizacija – kako bi se glas mladih čuo i kako bi se prepoznale potrebe i potencijali
za promovisanje reproduktivnog zdravlja mladih. Da bi se osigurala održivost i dugoročni uticaj
usluga u ovoj oblasti, neophodno je uspostaviti održive lokalne resurse za informisanje,
edukaciju i promociju reproduktivnog zdravlja mladih.
Nadamo se da će ovaj ​zdravstveno-vaspitni prgoram doprineti boljem razumevanju potreba
marginalizovanih grupa mladih i da će podstaći sve aktere u lokalnim zajednicama da učestvuju
u razvoju i unapređenju reproduktivnog zdravlja mladih.
Ciljna grupa: Učenici sedmog razreda Osnovne škole u lokalnom selu. Uzrast je takav da su
to mlade osobe koje nisu preterane mlade, nisu još uvek počele sa seksualnim
aktivnostima, a u tim su godinama da im takva aktivnost uskoro neće biti strana. Želimo
da ih edukujemo na vreme, pre nego što sami krenu da se raspituju i možda naiđu na
pogrešne informacije.
Radna grupa: Lekar opšte prakse Doma zdravlja, glavna medicinska sestra Doma zdravlja,
studenti završne godine medicine, pedagog škole, psiholog, profesor fizičkog iz Osnovne
škole, direktor Osnovne škole, lokalni mediji, distributer kontraceptivnih sredstava,
informatičar, predsednik lokalne zajednice, roditelj iz školskog Saveta
Učesnici programa: ​Učenici sedmog razreda Osnovne škole.
Finansiranje programa: ​Iz budžeta lokalne samouprave, donacije distributera kontraceptivnih
sredstava.
Opšti cilj: ​Promocija reproduktivnog zdravlja i informisanost o bezbednom seksualnoom
odnosu.
Specifični cilj: Povećanje procenta informisanih o reproduktivnom zdravlju za 50% i smanjenje
procenta mladih koji imaju rizičan seksualni odnos za 15%
SWOT: -​Snage: S ​ tručan kadar, podrška lokalne samouprave, medijska propraćenost,
zainteresovanost učenika, podrška roditelja i razumevanje projekta, finansijksa pomoć
distributera i finansijera.
-Pretnje: ​nemotivisanost članova radne grupe, nezainteresovanost učenika, nedovoljno
finansijskih sredstava, neodgovornost za vlastito zdravlje, izostanak pomoći lokalne
samouprave, odbojnost roditelja pprilikom projekta, odustajanje od programa pre
izvođenja njegovog kraja
Vremenski okvir: ​oko dve radne nedelje, odnosno 10 radnih dana i jedan vikend između
Metode:​ Predavanja, radionice, filmovi i prezentacije, školska žurka, ankete
Materijal: papir veličine A4 (3 risa), kompjuter, štampač, toner, 500 plavih hemijskih olovki sa
tampon štampom (naziv naše organizacije), transparenti markaeri u 5 boja jedno
pakovanje, 10 lista paira hamer veličine A1, tabla po kojoj piše marker, 2 učionice sa po
50 stolica, 1 sala veličine da stane ceo razred škole, oko 100 litara bezalkoholonog pića
za osvešenje i žurku, 100 litara vode za osvešenje, 20 majici sa prednjom štampom na
kojoj će biti motivi sa postera akcije, projektor i video bim, 3 dvd diska sa kutijom,
kontracetivna sredstva (muški kondomi, ženski kondomi, pilule), papir veličine A4
kvaliteta kunzdruk sjajni od 300 gr. za izradu zahvalnica.
Finansije: novac za platu svih koji učestvuju u projektu a da nisu volonteri: Lekar opšte prakse
Doma zdravlja, glavna medicinska sestra Doma zdravlja, pedagog škole, psiholog,
profesor fizičkog iz Osnovne škole, direktor Osnovne škole, distributer kontraceptivnih
sredstava, informatičar, predsednik lokalne zajednice.
Predavanja​: Uvod u seksualno zdravlje i planiranje porodice. Prezentacija tokom predavanja na
video bimu. Faktori rizika koje nosi nezaštićen seksualni odnos, metode kontracepcije, polno
prenosive bolesti, abortus i neželjena trudnoća, seksualni odnos u adolescentnom dobu.
Kratkometražni igrani film na datu temu.
Radionice​: Nakon uvodnog dela obnavljanja prethodnih predavanja učesnici će izraditi postere i
flajere koje će kasnije lepiti na oglasnim tablama u školi. Crtaće simbole i motive koji ih
podsećaju na temu o kojoj su pričali prethodnih dana. Objašnjenje korišćenja kontraceptivnih
sredstva i podela prezervativa u školi. Izrada fejsbuk stranice za informisanje i podršku.
Anketa: ​Zatvorenogg tipa sa po 5 ponuđenih odgovra na zaokruživanje. Odgovorima želimo da
saznamo koliko mladi znaju o reproduktivnom zdravlju, o seksualnom odnosu i orijentaciji, kao i
koliko njih je imalo sekusalni odnos i kakvu vrstu odnosa.
Žurka​: Okupljanje celog razreda u sali kako bi se izvela žurka. Cilj je druženje i sumiranje
utisaka kao i ostavljanje pozitivnog utiska kod mladih. Sala će biti ukrašena posterima koje su
mladi iscrtali tokom radionica. Motivi moraju biti svuda prisutni.

Indikatori: Broj informisanih učenika o seksualnom zdravlju, merama kontracepcije i

bezbednom seksualnom odnosu dobijen putem anketiranja na početku i na kraju akcije,
broj prodatih kontraceptivnih sredstva nakon par meseci akcije upoređen sa brojem
prodavanih kontraceptiva pre izvođenja akcije.
​Monitoring i evaluacija: ​Ova faza predstavlja sam završetak rada u kojoj bi svi članovi radne
grupe trebalo da pogledaju pristigle rezultate anketa kao i podataka distributera o prodaji
kontraceptiva, procene uspešnost programa i prodiskutuju o njegovim eventualnim
manama i nedostacima.

Literatura:

1. http://www.zdravljemladih.rs/index.php/j-stuff/seksualnost/41-seksualnost/118-seksualno
st-01
2. http://www.maestral.info/uploads/media/V_ECPD_Medjunarodna_letnja_skola_reproduk
tivnog_zdravlja__Milocer_2014.pdf
3. http://www.nshc.org.rs/public/publikacije/cidasr_m.pdf
4. http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0038-982X/2002/0038-982X0201053S.pdf
5. http://www.noois.rs/pdf/Pisanje_predloga_projekta_prema_smernicama_za_konkurse_E
U.pdf
6. Strategija razvoja zdravlja mladih u Srbiji, projekat Ministarstva Republike Srbije