1.

DEFINICIJA ZDRAVLJA I PODELA HIGIJENE

Zdravlje je stanje potpunog mentalnog, fizikog i socijalnog blagostanja, a ne samo
odsustvo bolesti.Higijena je nauna disciplina, koja treba da objasni dejstvo mnogobrojnih
spoljanjih i unutranjih faktora i da ih ukoliko deluju pozitivno na zdravlje iskoristi,
odnosno da ih ukoliko djeluju stetno na zdravlje odstrani, jer je njeno osnovno naelo
bolje spreiti, nego leiti.Higijena tei ne samo da sprei nastanak bolesti, odnosno da
ouva zdravlje, ve i da pobolja radnu sposobnost i da produzi oveiji ivot i uini ga
lepim.Podela Higijene:
genetska higijena,
higijena odojadi i male dece,
kolska higijena,
prehrambena higijena,
mentalna higijena,
higijena rada,
komunalna higijena,
higijena okoline.
2.ZNAAJ LINE HIGIJENE
Pod linom higijenom podrazumevamo skup aktivnosti kojima odravamo istou naeg tela,
odee i obue koju svakodnevno koristimo, kao i higijenske navike u pogledu naina ivljenja, a
sve radi toga da se ouva fiziko i duevno zdravlje, povea produktivnost i produi trajanje ivota.
3.BOLESTI USLED NEADEKVATNE LINE HIGIJENE
utica(hepatitis A),uga,Valjivost,bolesti prljavih ruku.....
4.ZNAAJ KONTRACEPCIJE
Spreavanje trudnoe je bitno zbog izbegavanja namernih pobaaja. To je zadatak kako pojedinca
tako i zdravstvene slube.Kontraceptivno sredstvo treba da bude:
-efikasno u zatiti od neeljene trudnoe,
-da ne remeti normalan seksualni odnos,
-da je nekodljivo,
-da je pristupano i jeftino,
-da se vodi rauna o moralnim uslovima.
5.VRSTE KONTRACEPTIVNIH SREDSTAVA
Intrauterina kontracepcija-spiralama
Mehanika i hemijska kontracepcija- Kondomi, Dijafragma
Prirodne metode kontracepcije-Izraunavanje plodnih dana,prekinuti snoaj
Sterilizacija-podvezivanje ili resekciju jajovoda, a kod mukaraca vazektomiju ili resekciju
semenovoda.
Oralna kontraceptivna sredstva-pilule,draeje
6.POLNE BOLESTI
To su kolpitis, sifilis, gonoreja, infekcija hlamidijom i AIDS
7.HIGIJENA ODEVANJA
Odea treba da ispunjava nekoliko uslova:
-da odgovara spoljanjim uslovima

-da je lagana
-da bude odgovarajua(da ne remeti disanje,krvotok i da ne stvara deformacije)
-da je trajna,da se lako odrava (pere)
Higijena odee i obue je vana jer se zaprljanom odeom prenose bolesti.Ne treba razmenjivati ni
jedno ni drugo.
8.ULOGA SUNCA,VODE I VAZDUHA U UNAPREENJU ZDRAVLJA
Jaanje otpornosti organizma treba da bude sastavni deo ivota svakog pojedinca,pri tom je od
izuzetnog znaaja uloga spoljanjih inilaca-sunevo zraenje,voda,vazduh.Opte dejstvo sunca
moe biti korisno-baktericidno i antirahitino i tetno.Zagaenost vazduha utie na smanjenje
pozitivnog efekta ultraljubiaste radijacije.Odgovarajua toplota,vlanost i kretanje vazduha mogu
vrlo povoljno da deluju na disajne organe i nervni sistem kod ljudi(vazdune banje,planine..).Voda
takoe slui za jaanje organizma,utie na temperaturno stanje koe....
9.RAD-ODMOR
Higijena rada prouava uticaj uslova radne sredine na psihofiziko i zdravstveno stanje radnikazbog izlaganja dejstvu nepovoljnih inilaca kao to su: naporan fiziki rad,due noenje
tereta,buka,loa osvetljenost....koji dovode do oboljenja i premora.Nakon 4 ili 5 sati rada predviaju
se pauze tj. dnevni odmori a mogu biti jo i nedeljni,godinji koji su oveku jako potrebni.
10.UZROCI I PREVENCIJA MENTALNIH POREMEAJA
Po uzroku mogu biti:organske i funkcionalne.Organske nastaju usled poremeaja u radu nervnog
sistema,mogu ih izazvati povrede mozga,alkoholizam,starenje..U osnovi funkcionalnih psihoza su
nasledni faktori.-izofrenija(poremeaj kontakta sa stvarnou,reakcije nisu u skladu sa situacijom)
-manijakalno-depresivna oboljenja( u manijakalnom stanju javlja se intezivna
razdraljivost a u depresivnom potitenost,oseanje bezvrednosti i krivica).
Prevencija mentalnih poremeaja deli se na primarnu i sekundarnu.Primarna- iji je cilj da sprei
nastanak duevnih oboljenja(otkrivanje,izolacija duevno obolelih i poremeenih osoba).
Sekundarna prevencija ima za cilj da sprei hronian razvoj bolesti,mentalnu invalidnost ili smrt
duevno obolelog.
11.PUENJE
Nikotin je veoma znaajan u toksikolokom pogledu jer se lako resorbuje preko sluzokoe
usta,eluca i creva,kao i respiratornog trakta.Detoksinacija se vri uglavnom u jetri,izluivanje
putem mokrae i manjim delom putem mleka.Deluje prvenstveno na nervni sistem,male doze
izazivaju nadraaj a vee smanjuju nadraljivost nervnog sistema (jak otrov).Trovanje se javlja u
akutnom (za kratko vreme vie od 15 cigareta) i hroninom obliku (dugogodinje puenje).Puai
spadaju u visokorizinu grupu nastajanja infarkta i raka plua.
12.ALKOHOLIZAM
Oboljenje koje nastaje usled hroninog uivanja alkoholnih pia uz pojavu simptoma oteenja
fizikog ili duevnog zdravlja.Alkohol ima karakteristiku da lako prolazi kroz sluzokou i brzo se
resorbuje pa tako lako prodire u elije a naroito nervne.Neke od komplikacija alkoholizma su i
oteenje jetre-ciroza jetre,oteenje srca i krvnih sudova-eerna bolest,hipoglikemija(pad eera),
tuberkuloza,atrofija mozga-moralno i intelektualno propadanje linosti,delirijum tremens-posledica
naglog prekida pijenja pri emu se leenje obavezno sprovodi u bolnici.
Alkoholna psihoza,alk.demencija,alk.ljubomora,alk.epilepsija-kao posled.hroni.uzimanja alkohola.

13.NARKOMANIJA
Narkomani ne prihvataju ulogu odrasle osobe,esta razoarenja kod njih stvaraju sve vee
nezadovoljstvo i bunt prema drutvu ili prema sebi zbog neuspeha ili nemoi.Regrutuju se iz
kategorije ljudi koji su emocionalno nezreli,nesamopouzdani,neurotini,koji drogom pokuavaju da
ublae svoju anksioznost i konfuziju.
14.ZNAAJ I PRINCIPI PRAVILNE ISHRANE
Znaaj pravilne ishrane se ogleda u obezbeivanju nutritivnih potreba za normalan rast i
razvoj.Usvajanje zdravih navika u ishrani.Odravanje telesne mase.Danas se tano zna da deficit
pojedinih hranljivih materija,proteina,masti i ugljenih-hidrata kao i nedostatak vitamina,minerala i
vode moe uzrokovati bolest.
15.OSNOVNE KARAKTERISTIKE PROTEINA,LIPIDA I UGLJENIH-HIDRATA
Belanevine(proteini) su nosioci odbrambenih moi organizma na infekcije a mogu sluiti i kao
izvor energije kada nema dovoljno ugljenih hidrata i masti u ishrani.Dnevne potrebe zavise od
uzrasta i koliine miine mase u telu.Belanevine prema poreklu mogu biti biljne i ivotinjske.
Masti(lipidi)su znaajni izvori vitamina-A,D,E,K...Glavni zadatak masti je da snabdeva organizam
potrebnom energijom.
Ugljeni-hidrati su dobri izvori brzo iskoristive energije (prosti eeri) a mogu sluiti i kao rezerva
energije (glikogen).50-60% od ukupne koliine unete hrane treba da ine ugljeni hidrati.
I naravno unoenje mineralnih materija (kalcijum,fosfor,gvoe)
16.VITAMINI
Rastvorljivi u mastima: A-vid,uloga u razvoju kostiju...izvori:riblje ulje,jaja,sir...
argarepa,paradajz,spana,zelena salata...Vee potrebe u trudnoi i u periodu dojenja.
D-pravilan razvoj kostiju i zuba,za rad miia i nervnog sistema.Moe se
stvarati u koi pri sunanju.Izvori su: riblje ulje,morska riba,buter,jaja...
E-do sada nije utvreno da se kod oveka moe pojaviti nedostatak ovog
vitamina i njegova funkcija jo uvek nije najjasnija.esto se koristi kao lek u mnogim bolestima a
danas mu se pridaje znaaj u zatiti od zloudnih tumora.Izvori su biljna ulja i klice itarica.
K-uestvuje u procesu zgruavanja krvi.Izvori su zeleno lisnato povre.
Rastvorljivi u vodi: C-za stvaranje i odravanje potpornog tkiva,za iskoristljivost gvoa i
podizanje opte otpornosti organizma,vrstina kostiju i zuba.Izvori su svee voe i povre naroito
limunsko voe.
B1,B2 i niacin-ukljueni u procese iskoriavanja energije u telu.Izvori su: B1itarice,B2-jaja,mleko,jetra,iznutrice,Niacina ima u itaricama...
17.VANIJE IVOTNE NAMIRNICE
-itarice,hleb i testa,-Meso,riba i jaja,-Mleko i mleni proizvodi,-Vidljive masti(ulja,buter..),Povre,-Voe,-eer i eerni koncentrati
18.POTHRANJENOST
Smanjenje i pad telesne mase je prvi znak gladovanja. U samom poetku gubitak je vei koji se
kasnije usporava pa i zaustavlja.Dugotrajno gladovanje je praeno malaksalou,zamaranjem pri
radu,nesvesticom.Pothranjene osobe esto obolevaju i sklone su mnogim infekcijama.
19.GOJAZNOST
Pojava sve veeg unoenja hrane uz sve manju zastupljenost fizikog rada.Tako se stvara viak

energije koji u organizmu stvara rezerve masti i poveava telesnu masu tj.vodi u gojaznost.esto se
javlja kao porodina pojava,gde se navika da se vie jede razvija jo u ranom detinjstvu i negovanje
kulta da je samo debelo dete zdravo dete. Dovodi do dijabetesa,deformacije zglobova zbog
oteenja,oteenja srca i krvnih sudova,poveanja krvnog pritiska.Kod vrlo malo gojaznih osoba
re je o poremeajima funkcija lezda sa unutranjim luenjem.
20.TROVANJE HRANOM
Bakterijska trovanja hranom brzo poinju i kratko traju,mogu biti i u vidu epidemija.Najea su:
trovanja izazvana bakterijama iz grupe salmonela,raznim uslovno patogenim bakterijama
(oportunisti,nalaze se u organizmu ali tu gde ive ne izazivaju bolest,E.Colli..),iz grupe stafilokoka i
trovanja izazvana bakterijskim otrovom-botulizam
21.UTICAJ FAKTORA IVOTNE SREDINE NA ZDRAVLJE
U najosnovnije ekoloke faktore spadaju vazduh,voda i sunce.Atmosfera ima veliki znaaj za ivot
oveka,kao i nastanak mnogih oboljenja jer je izloen raznim meteorolokim faktorima kao to su
nagle promene atmosferskog pritiska,dejstva niskih i visokih temperatura...na koje razliito reaguje.
Veliki znaaj ima i klima:planinska,brdska,primorska,kontinentalna...i obavezna adaptacija na njih.
22.HIGIJENA STANOVANJA
Da bi stan bio higijenski,treba da poseduje: prostorije za spavanje,kuhinju,sanitarne prostorije i
prostorije za komunikaciju(dn.soba,ulaz),da bude dobro zvuno izolovan,termoizolovan i
hidroizolovan....
23.HIGIJENSKI ZAHTEVI ZA VODU
Voda za pie ne sme da sadri toksine i radioaktivne materije,tj. ona mora da bude higijenski
ispravna i to ona koja zadovoljava sl. preglede ispravnosti: fiziki izgled, hemijski pregled,
bakterioloki pregled, mikroskopsko-bioloki pregled i potronju kiseonika.
24.PREIAVANJE VODE
Postie se raznim metodama,to najpre zavisi od ekonomskih mogunosti i higijenske svesti
stanovnika.Bazeni razliite veliine u koje stie zamuena voda,da bi te materije mogle da se
staloe na dno bazena zatim voda prolazi kroz filtere sastavljene od estica peska,a zatim uklanjanje
preostalih mikroorganizama dezinfekcijom.Fizika metoda-kuvanje,kjuanje,ultraljubiastim
svetlom.Hemijska metoda-uz pomo raznih hemijskih jedinjenja(hlor,ozon,jod,vodonik-peroksid).
Hlorisanje je najrasprostranjenija metoda dezinfekcije.
25.DISPOZICIJA OTPADNIH MATERIJA
Najvei problem predstavljaju fekalne i industrijske otpadne vode.Kanalizacija treba da je graena
tako da onemoguava prodor pacova u kanalsku mreu i da ne proputa neugodan miris u
okolinu.Potrebno ih je filtrirati putem prirodnih ili vetakih filtera,dezinfikovati visokim dozama
hlora pa tek onda ispustiti u vodotok kako ga ne bi zagadili.Suve otpadne materije treba da budu
dovoljno udaljene od izvora snabdevanja vodom.
26.HIGIJENSKI ZAHTEVI ZA VAZDUH
Vlanost vazduha moe biti apsolutna(stvarna koliina vodene pare u trnutku merenja),maksimalna
(najvea kol.vodene pare koju moe da primi odreena zapremina vazduha), i relativna (odnos
izmeu max.i apsolutne vlanosti,i izraava se u procentima).Vazduh normalne vlanosti je izmeu
40 i 70%.U uslovima poveane vlanosti odavanje toplote je oteano(mala razlika izmeu max.i
apsolutne vl.),kao u tropskim predelima,u takvim uslovima ovek gubi velike koliine tenosti

znojenjem,toplota se ne odaje jer ne isparava pa dolazi do dehridratacije i do pregrevanja organizma

(hipertermija).Mogunosti za adaptaciju nisu ograniene jer umnogome zavisi i od godina starostikod odojeta npr.centar za termoregulaciju je slabo razvijen,a kod starih osoba adaptivne promene
se sporije odigravaju.Najistiji vazduh je iznad povrine mora.Ako je koliina talonih materija do
300 mg/m2/24h vazduh se smatra istim,od 300-700 zagaenje je dopustivo, a preko 700 veliko.
27.UTICAJ KOLSKE SREDINE NA ZDRAVLJE DECE
Osnovni cilj kolske higijene je svoenje tetnih uticaja na minimum uz saradnju strunjaka kao to
su kolski lekari,psiholozi,higijeniari,pedagozi i sociolozi.Period puberteta i adolescencije kao
najosetljiviji period ivota mladih,period isticanja sopstvenog JA,moralnog dozrevanja linosti,a
samokritinost postaje vea.Najprirodnije i najzdravije razvijanje odnosa meu polovima poinje
ve od samog kolovanja zajednikim vaspitanjem deaka i devojica.Zajedniki rad,
oplemenjivanje i produbljivanje odnosa smanjuje meusobno nerazumevanje i napetost,jaa
ravnopravnost meu polovima.....
28.HIGIJENA KOLSKIH OBJEKATA I KOLSKOG NAMETAJA
Higijena kolskih objekata obuhvata pre svega planiranje kolske zgrade,snabdevanje vodom za
pie,uklanjanje otpadnih materija,dobro osvetljenje,pravilnu ventilaciju,grejanje kao i pravilno
iskoriavanje kolske okoline za nastavu fiskulture.kolska klupa treba da omogui pravilno
sedenje i dranje tela pri itanju i pisanju.
29.HIGIJENA PREDKOLSKIH OBJEKATA
U ovim ustanovama se obezbeuju povoljni uslovi za psihofiziki razvoj najmlaih.Organizovan
nain ivota kroz igru i zabavu, pored pomoi roditeljima, obezbeuje i odgovarajui vaspitnoobrazovni proces i stvara pozitivne ivotne navike.Lokacije zgrada treba da budu dovoljno udaljene
od glavnih saobraajnica,buke i aerozagaenja sa dosta prostora za igru.Unutranjost prostorija za
boravak treba da bude tako ureena da deci obezbeuje sigurnost i higijenske uslove.Osoblje mora
biti zdravo i redovno se podvrgavati odgovarajuim lekarskim pregledima.Stabilne linosti koje
znaju da neguju zdravu atmosferu neophodnu za mentalni razvoj osetljive psihe deteta.
30.UTICAJ RADNE SREDINE NA ZDRAVLJE OVEKA
Prouavanje problema organizacije rada,problem umora,zamora, buke,temperature....i ostalih
tetnih inioca.Prevencija tetnih uticaja i smanjivanje procenta oboljevanja i invalidnosti ima za
cilj poveanje radne sposobnosti.Zamor i umor su normalna i korisna posledica dnevne aktivnosti.
Meutim premor dovodi do odreenih posledica,izazivaju: smanjenje panje,slabljenje vida,
razdraljivosti, nesanicu,smanjenja radne sposobnosti,eeg povreivanja...
31.ZATITA NA RADU
Mere zatite na radu mogu biti opte i individualne.Od optih mera posebno je znaajno planiranje
zatitnih mera,kao, na primer:-mehanizacija i automatizacija(zapoljavanje to manjeg br.lica);opta
i lokalna ventilacija; zamena tetnih supstanci nekodljivim i bezopasnim; izgradnja ureaja koji
smanjuju buku i vibracije; upotreba alarma pri pojavi tetnih supstanci;upotreba supstanci za
neutralizaciju(aerosoli); obezbeenje specijalnih soba sa kondicioniranim vazduhom gde se u
sluaju potrebe mogu skloniti; sredstva za brzu evakuaciju; sredstva za zatitu od prenosilaca
biolokih agenasa(glodari,insekti,dezinf.vazduha..); sistemska kontrola prisustva kodljivih materija
Individualne zatitne mere zavise od svojstva*noksi i delova tela koji se ele zatititi
(naoari,lemovi,kecelje,maske,radna odela,izme...) *tetnost,kodljivost,prestup

32.BUKA I VIBRACIJA
Buka je svaki neeljeni zvuk koji izaziva neprijatne slune senzacije,tj. svaki onaj zvuk koji nam
smeta.Buka i vibracija su gotovo uvek udruene. Prema izvoru:Industrijska buka (pri radu
pneumatskog alata, presa, motora,kompresora...)Gradska-komunalna buka(saobraajna, buka u
stanovima, avionskabuka).Delovanje buke na oveka deli se na: psiholoke uticaje, ekstraauditivni
efekti(delovanje na krvotok, nervni sistem i psihomotorne funkcije),delovanje buke na san i
delovanje buke na sluh.Nespecifino dejstvo buke: zamor, slabljenje panje, gubitak volje i
raspoloenja, poremeaji sranog ritma, nestabilan arterijski pritisak, efekti na funkciju lezda,
eluanu sekreciju...Ljudi su izloeni dejstvu vibracija u saobraaju, kod obrade metala,
pri radu sa pneumatskim builicama, motornim testerama, u vozilima..Zatita od vibracija moe biti
tehnika(amortizeri,guma) i medicinska (sistematskim pregledima).
33.RADIJACIJA
Svetlo ima stimulativno dejstvo i pozitivne efekte na osnovne vitalne funkcije.Izvori mogu biti
prirodni i vetaki.Prirodni: suneva svetlost -koja ne bleti,ne stvara senke,da je homogena i da po
intenzitetu odgovara vrsti posla.Radijacije mogu biti: ultraljubiaste-optike radijacije; infracrvenetoplotni zraci(prodiru u kou dublje,izazivaju hiperemiju koe); jonizujua zraenja-stepen
jonizacije zavisi od vrste zraenja i koliine radioaktivnosti.
34.CILJEVI I PRINCIPI ZDRAVSTVENO-VASPITNOG RADA
Zdravstveno vaspitanje nije samo irenje informacija o zdravlju ve proces uenja kroz iskustva.
Ciljevi zdr.vasp. proistiu iz osnovnih potreba stanovnitva za unapreenjem ivota i zdravlja a
usmereni su na to da se zdravlje posmatra kao drutvena vrednost zajednice,da se omogui
korienje zdravstvene slube,da se pojedincima i grupama pomogne da preuzmu odgovornost za
sopstveno zdravlje.Opti principi se ogledaju u tome da je zdravstveno vaspitanje namenjeno
zdravoj populaciji gde prioritet imaju-deca,omladina,radnici koji se osposobljavaju sopstvenom
aktivnou za zdraviji ivot(potpuna obavetenost stanovnitva,koordinacija rada strunih i
drutvenih inilaca,zadobijanje poverenja porodice,kole i zajednice);smanjivanju invalidnosti,da se
obolelima omogui bre i uspenije leenje...
35.PROGRAM ZDRAVSTVENO-VASPITNOG RADA
Odvija se u 5 faza, a to su:
I faza-sagledavanje problematike:stope raanja,opte smrtnosti i smr.odojadi,stope obolevanja...
II faza-obrada dobijenih podataka,izdvajanje prioriteta
III faza-izrada i usvajanje programa
IV faza-sprovoenje programa
V faza-evaluacija,tj.procena vrednosti programa u celini.
36.SREDSTVA ZDRAVSTVENO-VASPITNOG RADA
Sredstva u zdr-vasp. radu dele se na:
-tampana:agitke,plakati,leci,parole,knjige i broure
-zdravstvene izlobe:opte i specijalizovane
-sredstva sa nepokretnom slikom:dijafilm,dijapozitiv,album,slike
-sredstva sa pokretnom slikom:film,flanelograf(stavljanje i menjanje simbola na flanelsku podlogu)
-zdravstveno pozorite lutaka:vaspitanje najmlaih kako bi im se poruke predavale na
najprihvatljiviji nain.