VISOKA ZDRAVSTVENA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA MEDIKA

BEOGRAD

SEMINARSKI RAD: Higijena I zdravstvena zastita

TEMA: Pravilna I nepravilna ishrana

Меntor: Student:

dr Ljiljana Nikolić Valentina Milenković 137-016/21

Kruševac, maj, 2022

1|Page
Sadržaj:
Uvod………………………………………………………………………………………………3

Pravilna ishrana……………………………………………………………………………………4

Uticaj ishrane………………………………………………………………………………………4

Deset saveta za pravilnu ishranu…………………………………………………………………...5

Voda I njena vaznost……………………………………………………………………………….6

Vitamini I minerali………………………………………………………………………………….6

Pravilna priprema voca I povrca……………………………………………………………………7

Lekovito dejstvo povrca……………………………………………………………………………8

Osnovni princip pravilne ishrane……………………………………………………………………9

Piramida ishrane...…………………………………………………………………………………10

Bolesti koje izaziva nepravilna ishrana……………………………………...…………………….11

Ishrana osobe koja trenira…………………………………………………………………………13

2|Page
Uvod
Higijena je medicinska nauka koja izučava uticaj faktora životne sredine na zdravlje, a ujedno i grana
preventivne medicine koja pronalazi mere za zaštitu i unapređenje zdravnja ljudi. Higijena ima zadatak da
pokuša da spreči nastanak bolesti svodeći na najmanju meru dejstvo štetnih faktora, kao i da očuva i
unapredi zdravlje čoveka, kao i zajednice i sredine u kojoj živi. Naziv higijena potiče od imena starogrčke −
zaštitnice zdravlja Higije, mitološke kćeri Eskulapa, starogrčkog boga veštine lečenja. Zbog činjenice da samo
lečenje bolesti nije dovoljno već da postoji potreba za preventivom kako do bolesti ne bi došlo, čovek sebi
stvara predstavu božanstva koje štiti zdravlje sprečavajući nastanak bolesti.

Od nastanka civilizacije ljudi su uviđali šta sve

doprinosi zdravlju, i to je prenošeno iskustvom
ugrađenim u tradiciju. Prema poznatim istorijskim
izvorima, u drevnom Vavilonu preventivom i
lečenjem bavili su se tadašnji sveštenici, koji su
sprovodili propise o zaštiti vodnih objekata i
organizovanju izolacije obolelih od lepre. U
Ebersovim staroegipatskim papirusima od pre 3500
godina, nalaze se preporuke o načinu sahranjivanja,
otklanjanju smeća, kontrole hrane i vode za piće.
Prva dijetetska uputstva odnosila su se na korišćenje
jetre u ishrani za lečenje slabovidosti, i svežeg voća i
povrća za lečenje opšte slabosti. Tek od pre jednog
veka poznato nam je da slabovidost može biti
posledica nedostatka vitamina A, koji jetra sadrži u
velikim količinama, a rasprostranjena „bolest slabosti” sada je prepoznata kao skorbut − bolest nedostatka
vitamina S. Rimljani su svoja znanja i veštine primenili i u izgradnji vodovoda i kanalizacije, objekata koji se
ponegde koriste i do danas. Dela Hipokrata, oca antičke medicine, sadrže zapise o važnosti čistoće vazduha,
vode i tela u očuvanju zdravlja.

Rodonačelnik higijene kao savremene preventivne medicine je bečki profesor iz druge polovine 19. veka
Maks Petenkofer. On je bio jedan od glavnih učitenja Milana Jovanovića Batuta, prvog dekana Medicinskog
fakulteta u Beogradu i ocenjivača higijene kao zdravstvenog i stručnog predmeta kod nas. Higijena se kao
naziv i danas koristi u celom svetu, a u novije vreme, često se kao sinonim uvodi termin medicinska ili
zdravstvena ekologija − nauka o odnosima čoveka i sredine koja ga okružuje, koja predstavlja samo jedan
segment higijene.

Higijena izučava:
 uticaje životne sredine na zdravlje s naglaskom na oblast komunalne higijene;
 optimalne kvalitete pojedinih elemenata životne sredine koji koriste održanju i unapređenju zdravlja
(higijena ishrane, higijena rada, školska higijena);

3|Page
  faktore ponašanja pojedinca sa efektom na zdravlje (lična higijena, higijena rada, fizičke aktivnosti,
ishrana, mentalna higijena).

Pravilna ishrana

Pravilna ishrana je osnovni faktor optimalnog rasta i razvoja čovečijeg organizma i direkto utiče na
njegovu radnu sposobnost i dužinu života. Nažalost, današnju ishranu karakterišu nepravilni i nedovoljno
izbalansirani obroci. U njima ima previše masnoća, mesa, hleba a malo mlečnih proizvoda, voća i povrća.
Nepravilna ishrana je faktor rizika za nastanak različitih oboljenja. Zbog toga trpi naš čitav organizam, a
veoma je lako mnoge loše komplikacije izbeći jednostavnom promenom ishrane. Ako se prepoznajete u ovoj
priči, odlučite da stavite tačku na to.

Zdrava i pravilna ishrana sigurno ima veliki uticaj zdrav život. Nije teško odrediti osnovne smernice
zdravog života i pridržavati ih se da bi zadržali zdravlje i osećali se prijatno u svom telu. Hrana vam u tome
svakako može pomoći, a ukoliko ste bolesni, hrana može biti i lek.

Hrana je sastavljena od mnogih hranljivih materija, koje su svima potrebne za: život, rast i razvoj, održavanje
zdravlja, obezbeđivanje energije za rad. Potrebno je oko 40 hranljivih materija da bi čovek bio zdrav.
Osnovne hranljive materije su vitamini, minerali, aminokiseline iz proteina, proteini, masti i [ugljeni hidrati].
Ove materije treba dobiti iz različitih namirnica, jer ne postoji jedna koja sadrži sve potrebne sastojke u
dovoljnoj meri. Zbog toga je neophodno da ishrana bude raznovrsna. Svaka vrsta namirnica je dobar izvor
neke materije (npr. Mleko – proteini, kalcijum, vitamini A i D).

UTICAJ ISHRANE
Ishrana je, bez svake sumnje, cinilac koji
najvise utice na zdravlje, jer se cin unosenja
hrane konstantno ponavlja tokom celog naseg
zivota. Dr Osler, slavni kanadski lekar, govorio
je da je 90% bolesti, izuzev infekcija i nesreca,
usko vezano sa ishranom. Ishrana je povezana
sa voljnim i svesnim cinom. Ona zavisi od
slobodne volje pojedinca. Zbog toga je
neophodno duboko uinutrasnje ubedjenje da
bi se lose navike u ishrani zamenile zdravijim.
Varenje je, za razliku od unosenja hrane,
nesvestan cin. Ono podrazumeva sve procese
koji se odigravaju sa hranom u nasem
organizmu, do njene potpune asimilacije. U
normalnim uslovima, u odsustvu patoloskih poremecaja, kvalitetna ishrana omogucuje i pravilan rad nasih
organa za varenje.
Kada shvatite koliko je pravilna ishrana važna, shvatićete i koliko je bitna uloga i hidratacije. Baš kao i za
hranu, isto toliko je važno i unositi pravu količinu vode, direktno ili indirektno. Postoje bezbrojne dobre

4|Page
strane unošenja vode u organizam. Voda je osnovni gradivni sastojak svih nas. Iako voda ne sadrži kalorije i
hranjive materije, ona je neophodna za život. Možemo nedeljama preživeti bez hrane, ali bez vode znatno
kraće.

Pravilna ishrana je kamen temeljac zdravog života!

Hipokrat rekao: "Tvoja hrana biće tvoj lek". Savremena medicina je nakon decenija istraživanja došla do
zaključka da je uzrok čovekovih bolesti upravo hrana koju jede ili ona koju ne jede. Zdrava hrana je ona
hrana koja u sebi ne sadrži previše belančevina i masti (posebno životinjskog porekla, kakve se nalaze u
mesu, jajima, siru, ribi), a bogata je ugljenim hidratima, vitaminima i mineralima - a to je biljna hrana, voće,
integralne žitarice, semenke. U Prvoj knjizi Mojsijevoj, koja se zove Postanje, kaže se: "I još reče Bog: Evo,
dao sam vam sve bilje što nosi seme po svoj zemlji i sva drveta rodna koja nose seme; to će vam biti za
hranu." Zdrava ishrana znači jesti što jednostavnije, ne mešati namirnice različitog sastava (na primer:
ugljene hidrate sa belančevinama), kao što zdrava ishrana takodje znači jesti u umerenim količinama, ne
prebrzo i halapljivo, već sa svešću o važnosti unošenja hrane u organizam, vodeći računa da hrana nije
suviše hladna niti suviše vruća, preslana, prekisela ili prezačinjena. Uzimanje što raznovrsnije hrane, ali
pravilno kombinovane, ima suštinski značaj za pravilnu ishranu. Da bi organizam normalno i zdravo
funkcionisao moraju se uneti svi sastojci neophodni za obnavljanje ćelija u što idealnijim količinama. Nije
svaki organizam isti i ne zahteva isti odnos hranljivih materija, pa je neophodno tzv. "osluškivanje"
organizma, saradnja sa njim i poštovanje njegovih potreba. Kada bismo bili u stanju da upoznamo i pratimo
potrebe svog organizma i da se u skladu s tim hranimo, izbegli bismo bolesti i starenje organizma.
Preteranim unošenjem namirnica (posebno mesa i mlečnih proizvoda) i pogrešnim odnosom prema ishrani
mi nesvesno trujemo, uništavamo svoje telo i skraćujemo mu prirodni vek zdravlja i trajanja. Da bismo se
hranili pravilno, veoma je važno da se pridržavamo odgovarajućeg vremena za obrok i da ne uzimamo hranu
nekontrolisano, u svako doba, bez razmišljanja. Međutim, obroke ne treba preskakati i dovoditi organizam u
stanje izgladnelosti, jer tada dolazi do uništavanja određenih moždanih ćelija, nestabilnosti nervnog sistema
i smanjenja otpornosti celokupnog organizma.

Deset saveta za pravilnu ishranu:

1. Jesti raznovrsnu hranu.
2. Održavati optimalnu težinu.
3. Smanjiti unošenje zasićenih masnih kiselina (masti životinjskog porekla).
4. Povećati unos polinezasićenih masnih kiselina (gi - prečišćeni puter, nerafinisana hladno ceđena ulja,
puteri od semenki - kikiriki, suncokret, susam, badem, lešnik, golicabundeva).
5. Smanjiti unos holesterola (svinjska mast, masne vrste mesa, masni sirevi, jaja).
6. Povećati unos složenih ugljenih hidrata i dijet nih vlakana (povrće, voće, integralne žitarice).
7. Redovno unošenje tečnosti: voda, čajevi, prirodni sokovi.
8. Smanjiti unošenje šećera, naročito belog rafi-nisanog, zameniti ga medom i malteksom.
9. Smanjiti unos soli, posebno stone kuhinjske.
10. Smanjiti i izbgavati unos kafe, alkohola i duvana.

Voda i njena važnost

5|Page
 Postoji jedna namirnica koju mi uzimamo zdravo za
gotovo, ali čija važnost nadilazi važnost svih drugih. To je
obična, čista voda, koju neki prezrivo nazivaju
"česmovača". Ali, imajte u vidu da čovek može da gladuje
40 dana, pa je čak bilo eksperimenata i sa 100 dana
gladovanja, ali bez vode ne može da izdrži ni 10 dana.
Nedovoljno unošenje vode postepeno i neprimetno menja
fiziologiju organizma i dovodi do niza hroničnih
degenerativnih promena tkiva i organa. Verovali ili ne, ali
čak i takve bolesti kao što su čir na želucu, visok pritisak,
holesterol, artroza, alergije i astma mogu biti posledice
konstantne dehidracije. Savremeni čovek živi u iluziji da ne može da dehidrira jer mu je voda uvek pri ruci -
dovoljno je da okrene slavinu. Međutim, zanemarivanje čiste vode i njena zamena tzv. "tečnostima", kako mi
volimo da nazivamo kafu, alkohol, razne "kole" i sokove, neumitno vodi dehidraciji, jer pomenuti napici ne
mogu da zamene čistu vodu u organizmu. A njihovo stalno konzumiranje, nažalost, na kraju dovodi i do
gubitka osećaja za žeđ, i do toga da čovek zameni osećaj žedji sa osećajem gladi, pa jede, umesto da pije vodu
- što je pogubno po organizam. Da bismo izbegli ove nevolje, potrebno je da ustanovimo svesnu disciplinu da
pijemo 2 litra ili 8 običnih čaša vode dnevno, čak i ako mislimo da nismo žedni.

Vitamini i minerali
Vitamini su organske materije neophodne za normalno funkcionisanje našeg tela. Od njih zavise rast,
regulacija metabolizma, krepkost, aktivnost i dobro zdravlje.
Nedostatak čak i samo jednog vitamina može dovesti u opasnost
čitav ljudski organizam. Vitamini su jedan od šest osnovnih
hranljivih sastojaka, kao što su to i ugljeni hidrati, masti, proteini,
minerali i voda. Ove materije su neophodne za stvaranje energije,
funkcionisanje organa, iskorišćavanje hrane i pravilan rast ćelija.
Vitamini su označeni slovima od A do U, a njihova asimilacija i
dejstvo u organizmu direktno je uslovljena određenim mineralima.
Šest osnovnih minerala potrebnih našem telu su: kalcijum, jod,
gvožđe, magnezijum, fosfor i cink; a pored njih od bitne važnosti su:
biotin, inozit, hlor, hrom, bakar, kalijum, niacin, selen i dr. Vitamini
i minerali deluju združeno, i bez minerala organizam nema nikakve
koristi ni od vitamina. Vitamini su prirodne supstance koje se
nalaze u različitim namirnicama u različitoj količini. Potrebe
svakog pojedinog organizma za vitaminima su različite i svako treba da uzima onu količinu određenog
vitamina koja mu je neophodna.

6|Page
U sledećoj tabeli dat je pregled namirnica u kojima se mogu naći određeni vitamini i minerali, kao i koje su
indikacije nedostatka ovih hranljivih materija na organizam:

Naziv Nalazi se u Povoljno deluje na

vitamin A Šargarepa, zeleno i žuto povrće,
jaja, žuto voće, mleko i mlečni
proizvodi
vitamin B2 Mleko, kvasac, sir, lisnato zeleno
povrće, jaja
vitamin B6 Pivski kvasac, mekinje, pšenične
klice, dinja, kupus, mleko, jaja
(termički nestabilan)
vitamin B12 Jaja, mleko, sir
vitamin C Agrumi, jagodasto voće, zeleno i
lisnato povrće, paradajz, karfiol,
krompir, med (termički
nestabilan i reaguje na svetlost)
vitamin D Mleko i mlečni proizvodi
vitamin E Soja, pšenične klice, biljna ulja,
prokelj, zeleni spanać, integralne
žitarice, jaja, (osetljiv na niske
temperature)
Slab vid, očne tegobe i noćno
slepilo, neotpornost disajnih
organa, slab imunitet
Loš kvalitet kose, noktiju kao i loš
vid
Anemija, nervni poremećaji,
grčevi u nogama, noćno grčenje
mišića
Nervi, slaba koncentracija,
poremećaji
Stvara kolagen koji obnavlja
telesna tkiva, desni, krvne sudove,
kosti, zube, zaceljuje rane,
opekotine, snižava holesterol,
pomaže apsorpciju gvoždja
Rahitis, omekšavanje kostiju,
konjuktivitis, krvarenje zuba
Usporava starenje ćelija,
izdržljivost, ublažava umor,
rastvara ugruške krvi, leči
opekotine, ublažava grčenje u
nogama i mišićima

Pravilno pripremanje voća i povrća

Da bi se u namirnicama maksimalno
zadržali hranjivi sastojci, važno je da
se tokom pripremanja hrane
pridržavamo određenih pravila: Voće i
povrće treba dobro oprati pre nego
što pristupimo njegovoj daljoj obradi -
ljuštenju, sečenju, kuvanju i slično. Da
bi se zadržali vitamini B i C, namirnice
ne teba potapati. Treba ih oprati pre
guljenja da bismo otklonili vibraciju i
prljavštinu, koja bi se inače prenela na
deo koji se jede, a zatim oljuštiti,
očistiti i ponovo dobro oprati. Pošto se

7|Page
vitamini nalaze tik ispod kore, ukoliko je neophodno oguliti namirnicu, to treba da bude veoma pažljivo, da
kora bude što tanja.
Krompir je najbolje oguliti finom žicom za posuđe (koja se koristi samo za čišćenje povrća i voća) ili ga
kuvati i peći sa ljuskom. Šargarepu, takođe, ne treba guliti, već blago izribati žicom ili četkicom za povrće.
Prilikom sečenja i guljenja voća i povrća treba upotrebiti oštar nož, jer prilikom nagnječenja tkiva dolazi do
uništavanja vitamina A i C. Voće i povrće treba uzimati što više u sirovom stanju, u obliku salata, koje treba
pripremati neposredno pred jelo, jer isečeno voće i povrće stajanjem gubi vitamine.

Ne bacajte spoljašnje, grubo, lišće zelene salate, jer je bogatije vitaminima, kalcijumom i gvožđem nego
unutrašnje. Seckani peršunov list i celerov list dodati jelu (posebno supama i čorbama) kada prestane da vri
i kad se skine sa vatre, da se ne bi uništili vitamini. Pre dinstanja luka ne zagrevati ulje, već u hladno dodati
iseckan luk i malo vode, koju treba postepeno dolivati dok luk ne omekša. Voće i povrće treba odmah po
kupovini pohraniti u frižider, jer toplota utiče na dehidraciju i gubljenje svežine.
Bolje je koristiti zamrznuto nego konzervirano ili od stajanja uvelo voće i povrće. Zamrzavanjem ono
zadržava hranljive sastojke i energetsku vrednost koja je postojala u momentu zamrzavanja.Prilikom
kuvanja ne treba prethodno odmrzavati namirnice, već ih naliti hladnom vodom i postepeno zagrevati.
Prilikom kuvanja koristiti što manje vode, slabiju temperaturu i kuvati hranu što je moguće kraće. Poželjno
je koristiti AMC, ZEPTER ili neko slično posuđe od nerđajućeg čelika ili emajla sa duplim dnom.
Kuvanje u teflonskim, bakarnim i gvozdenim posudama uništava određene minerale i vitamine. Ne bacajte
vodu u kojoj ste kuvali povrće; iskoristite je za pripremanje supe, sosova, napitaka. Korišćenje sode
bikarbone prilikom kuvanja povrća nije poželjno, jer uništava vitamin B1 i vitamin C. Pripremajte i kuvajte
hranu istog dana kada je i uzimate, jer nakon 48 časova kuvana hrana gubi svoju bioenergetsku vrednost.
Dok pripremate hranu, budite u molitvi ili posvećenom, meditativnom stanju svesti, raspoloženi i srećni, jer
će se tako pridodati najveća količina ljubavi u jelo koje pravite.
Kaže se – Ljubav je najvažniji začin i bez tog začina ni jedno jelo
nema dobar ukus.

Lekovito dejstvo povrća

Visok procenat složenih ugljenih hidrata svrstava povrće u energetski visoko kvalitetnu hranu, a enzimi,
vitamini, minerali i belančevine od povrća čine graditelja ćelija odgovornog za obnovu organizma. Povrće
ima izuzetno lekovito dejstvo i veoma je važno da se svakodnevno konzumira. Najbolje ga je uzimati u
sirovom stanju, u obliku salata, ceđenih ili kašastih sokova, zatim blago obareno u što manjoj količini vode i
kuvano, ali tako da se zadrže svi hranljivi sastojci. Povrće se dobro kombinuje sa svom ostalom hranom
(žitaricama, belančevinama, mastima i dr.) osim sa voćem, pa je poželjno da se prilikom pripremanja jela,
posebno sokova, voće i povrće ne mešaju. Izuzetak su paradajz i krastavac, zbog izuzetno visokog sadržaja
vode, pa se mogu uzimati i sa voćem. Paradajz je stigao u Evropu tek nakon otkrića Amerike. Spada među
biološki najvrednije povrtne biljke. Ima izuzetno visok procenat vode, zatim vitamina i minerala, posebno vit
C (kao limun i pomorandža) i karotina koji stvara vit A, kao i vit B, E, K, PP. Bogat je mineralima i u svom
sastavu ima kalijum (250-300 mg), natrijum, magnezijum, kalcijum i gvožđe. Poznat je po maloj kaloričnoj
vrednosti, može se uzimati u svako doba i kombinovati sa svakom hranom.
8|Page
Osnovni principi pravilne ishrane

Ishrana je optimalan faktor rasta i razvoja organizma i direktno utiče na njegovu radnu sposobnosti dužinu
života. Da bi se sprovela pravilna ishrana neophodno je poznavati osnovne principe pravilne ishrane,
sadržane u sledećem:
 Racionalna ishrana - predstavlja odnos između količine unete hrane i količine utrošene u organizmu
za odgovarajuće procese, a to su: termoregulacija, rad unutrašnjih organa, fizička aktivnost, itd.
Odstupanje od ove ravnoteže dovodi do preobilne ili nedovoljne ishrane, Racionalna ishrana
istovremeno znači uzimanje namirnica koje su jeftinije, ali jednako vredne tako da se ne umanjuje
nutritivna vrednost jela.
 Uravnotežena ili umerena ishrana - predstavlja optimalnu količinu hranljivih sastojaka. Ona ne sme
biti ni preobilna niti nedovoljna, ne samo u energetskom smislu, već i u pogledu i drugih hranljivih
sastojaka, posebno vitamina i minerala. I preobilna i nedovoljna ishrana mogu dovesti do različitih
poremećaja u organizmu i slabljenja njegove vitalne sposobnosti.
 Raznovrsna, mešovita ishrana - obuhvata dva pojma: grupe namirnica i vrstu jela. U toku dnevnog
jelovnike potrebno je uzeti namirnice iz svih 7 grupa, odnosno 5 grupa ako se posmatra piramida
ishrane. Zbog bogatstva naše, a i stranih kuhinja, jela treba da su raznovrsna i bez čestih ponavljanja,
naravno ukoliko je to moguće. Truditi se da ishrana bude što raznovrsnija.
 Ravnomernost obeda (dnevni ritam obeda) - neophodno je u toku dana uzeti više obeda sa manjom
količinom hrane, a posebno nepravilno celokupnu količinu hrane uzeti u obliku jednog obeda, pri
čemu se opterećuju organi za varenje, pa i ceo organizam.

9|Page
Piramida ishrane

 Osnova piramide je najšira. Tu su namirnice od žitarica: hleb, peciva, pirinač, testenine, proja,
kačamak. Sve je to zdravije ako se pravi od crnog brašna mlevenjem celog zrna. Ove namirnice treba
uzimati svakodnevno, više puta u toku dana. Treba ih jesti 6– 11 puta (obroka) dnevno. Ž itarice
obezbeđuju vitamine, minerale i neophodna vlakna.
 Drugu grupu namirnica čine voće i povrće. Potrebno je posebno istaći ovaj nivo. Ona obezbeđuje
vitamine, minerale, vlakna veoma važna za zdravlje. Treba ih jesti 3-5 puta dnevno. Povrće i voće se
pojavljuju u raznim vrstama i bojama i treba jesti što raznovrsnije.
 Treća grupa namirnica uglavnom je životinjskog porekla. Važna je jer obezbeđuje belančevine,
kalcijum, gvožđe, cink. Ova grupa se deli na dve podgrupe – jednu čine mleko i mlečni proizvodi (sir,
pavlaka, jogurt i mleko), a drugu meso, riba, pasulj, jaja, orah, lešnik, badem, kikiriki...
 Četvrti nivo piramide je sam vrh piramide i čine je masti, ulja i slatkiši. Ova grupa namirnica
obezbeđuje energiju (kalorije) i vrlo malo drugih hranljivih materija. Ove namirnice nisu loše, ali one
bi trebalo da čine najmanji deo našeg obroka.

10 | P a g e
Bolesti koje izaziva nepravilna ishrana

Broj bolesti koje se povezuju sa nekvalitetnom ishranom raste iz dana u dan.

Gojaznost se definiše kao povećanje telesne težine u odnosu na idealnu težinu za 15%. Da li ste znali da
svakih pola kilograma iznad idealne težine skraćuje životni vek za mesec dana? Koje dodatne medicinske
probleme gojaznost može povući za sobom? Evo nekih: hipertenzija, kardiovaskularna i cerebrovaskularna
oboljenja, hiperholesterolemija, dijabet, karcinom, psihički poremećaji, komplikacije u trudnoći i druge.
Sem medicinskih zanimljivo je napomenuti i nemedicinske: skuplji život (hrana, odeća, obuća), nelagodnost
pri kretanju, teže nalaženje bračnog druga ili posla, usamljenost, neaktivnost.

Šećerna bolest ili dijabetes (lat. diabetes mellitus) je hronični, neizlečivi sistemski poremećaj
metabolizma, koji se karakteriše hiperglikemijom, tj. trajno povišenim nivoom glukoze u krvi. Uglavnom je
uslovljen naslednim faktorima, a nastaje zbog smanjene sekrecije ili smanjenog biološkog dejstva hormona
insulina, odnosno u kombinaciji ova dva faktora.

Povišeni krvni pritisak ili hipertenzija nastaje kada srce nije u mogućnosti da normalnim
funkcionisanjem sprovede krv i kiseonik u tkiva i organe, zbog prepreka koje nastaju u arterijama. Otpori
koje srce savladava usled suženosti, krtosti, tvrdoće i smanjenja elastičnosti vena i arterija naprežu rad srca i
vremenom dovode do slabljenja i malaksavanja srčanog mišića. Hipertenzija često nema prepoznatljive
simptome, zbog čega se naziva i „tihim ubicom“. Posledice akutne hipertenzije su najčešće moždana
krvarenja, dok se kod hronične hipertenzije najčešće ispoljavaju na bubrezima, mozgu i oku.

Arteroskleroza je jedna od najčešćih posledica povišenog krvnog pritiska i nastaje kada se visok krvni
pritisak ne leči, pa nastaje stvrdnjavanje (gubitak elastičnosti) zidova arterija. Ova bolest je posledica
masnoća koje se kreću po organizmu i brže se utiskuju u zidove arterija.

Srčani udar nastaje kada dođe do začepljenja arterija koje snabdevaju srce krvlju i nema dotoka krvi u
srčani mišić.

Moždana kap ili moždani udar (cerebrovaskularni inzult, CVI, apopleksija mozga) je posledica
visokog krvnog pritiska, jer dolazi do stvrdnjavanja moždanih žila. Najčešće se javlja kod muškaraca između
46. i 55. godine života. Prvo se manifestuje tup bol u predelu glave, zatim vrtoglavica, pa i nesanica, opšta
malaksalost, pojava pesimizma i depresije. Svaki moždani udar je zaseban, zavisi od mnogo toga, počevši od
toga koja je strana mozga pogođena, koliko su jaka oštećenja ali i o opštem stanju bolesnika. Sveukupno
stradaju telo, um i osećaji, a u oporavku uz samog bolesnika izuzetnu ulogu imaju medicinski tim, porodica i
prijatelji.

Rak (karcinom) nastaje kada prestane normalna deoba ćelija, kada se ćelije izmene i nisu sposobne za
normalan život. U pitanju je nekontrolisana deoba ćelija, odnosno sposobnost tih ćelija da prodru u ostatak
tkiva, ili direktnim urastanjem ili migracijom ćelija do udaljenih delova tela (metastaze). Veoma je važno
otkriti bolest u ranom stadijumu nastajanja, dok se ne proširi na veći deo ili čitav organizam.
11 | P a g e
Karijes nastaje, pre svega, kao posledica preteranog uzimanja šećera, koji u dejstvu sa ugljenim hidratima,
bakterijama i plakovima stvara naslage koje napadaju zubnu gleđ i dovode do kvara zuba. Veoma je važno
znati da često uzimanje šećera i ugljenih hidrata ubrzava nastajanje ove bolesti i zbog toga deci ne treba
davati prekomerno i često konzumiranje slatkiša i veštačkih napitaka.

Alergija predstavlja promenjeno, preosetljivo stanje imunog sistema pojedinih osoba na materije iz našeg
okruženja, a na koje većina ne reaguje, jer suštinski ne pretstavljaju pretnju. Sklonost ka alergiji je nasledna i
oko 30 % populacije je sklono ovim poremećajima, a kod oko 20 % se ona i ispolji. Broj obolelih je u stalnom
porastu u svetu i kod nas.

Anemija ili malokrvnost nastaje usled smanjenog broja crvenih krvnih zrnaca ili broja molekula
hemoglobina. Najčešće se javlja usled nedostatka gvozđa ili folne kiseline u organizmu, kao i vitamina B6 i
B12 i bakra.

Krv se sastoji od 3 tipa ćelija (crvenih krvnih zrnaca, belih krvnih zrnaca i krvnih pločica) koje cirkulišu
krvotokom. Eritrociti (crvena krvna zrnca) sadrže protein hemoglobin koji prenosi kiseonik iz pluća do svih
ćelija u organizmu. Anemija je stanje nedostatka crvenih krvnih zrnaca. U tom slučaju, mali broj eritrocita
sadrži manje hemoglobina, zbog čega je dostava kiseonika organima kao što su mozak, srce i mišići
smanjena. Na taj način anemične osobe osećaju mentalnu i fizičku slabost. Kada je broj eritrocita smanjen,
srce radi brže u pokušaju da većim proticanjem krvi nadoknadi manjak kiseonika u krvi siromašnoj
eritrocitima.

Degenerativne bolesti (lat. Degeneratio) su bolesti savremenog čovečanstava izazvane preteranom

hemizacijom i zagađenjem okoline, hrane, vazduha. Korišćenje hemijskih sredstava u proizvodnji i preradi
hrane bitno utiče na pojavu ovih bolesti. Ove bolesti uključuju promene ćelija, tkiva i organa. Degeneracija
nastaje nakon infekcije, ozleda, nedovoljne prehrane, zbog neupotrebljavanja organa (dugotrajna fiksacija
mišića i zglobova u gipsu).

Kiselost organizma (faktor pH) je jedna od najrasprostranjenijih, malo poznatih, skrivenih bolesti
savremenog čovečanstva, koja izaziva i pojačava mnoge od gore navedenih tegoba. Posebno utiče na pojavu
uporne i teško izlečive bolesti - kandidadijaza. Koncept faktora pH poznat je već hiljadama godina i zasniva
se na teoriji da je čovekovo zdravlje direktno povezano i zavisi od toga na kom nivou kiselosti - baznosti je
telo. Ukoliko je telo previše kiselo, tj. ne postoji balans, tada dolazi do poremećaja koji se manifestuju u
obliku velikog broja bolesti.
Prilikom određivanja stanja organizma testiraju se urin, pljuvačka i krv. Optimalan jutarnji pH faktor za urin
i pljuvačku iznosi 7,0, dok je za krv 7,3 - 7,4. Sve ispod toga se smatra kiselošću metabolizma.

Ishrana osobe koja počinje da trenira

12 | P a g e
Dnevne kalorijske potrebe direktno su zavisne od pola, uzrasta, telesne mase, tipa aktivnosti, intenziteta i
trajanja treninga i fiziološkog stanja organizma. Naravno, u zavisnosti od trenažnog cilja, vrši se povećanje
kaloriske vrednosti ukoliko težimo povećanju telesne mase ili smanjenju kalorija kod redukcije suvišnih
kilograma. Proteini kao osnovna gradivna materija. Svaka osoba koja počinje vežbanje mora povećati unos
biološki vrednih proteina u zavisnosti od pola, intenziteta treninga, cilja kojem teži i drugih bitnih faktora
odredjenih na individualnom nivou. Stagnacija u razvoju mišićne mase i nemogućnost redukcije kilograma
često je posledica nedovoljnog unosa proteina i previše unosa masti i ugljenih hidrata. Formula optimalanog
unosa proteina je 1 – 1,5 g / kg telesne mase (preporuka je da se potrebe za proteinima odrede u konsultaciji
sa nutricionistom). Potrebe za proteinima zadovoljićete ukoliko sa masnog mesa pređete na manje masno
(belo meso, riba, posna junetina i sl.). Ishrana se može dodatno dopuniti kvalitetnim suplementima surutke
(whey-a), bezmasni sirevi, belance jajeta i dr. Za pravilan metabolizam proteina neophodni su vitamini i
minerali (naročito B6 i Zn). Podhranjene osobe optimalan proteinski unos mora da prati dovoljna količina
unosa ugljenih hidrata, koji će zaštiti proteine od razgradnje.

Literatura

13 | P a g e
https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/%D0%98%D1%81%D1%85%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0
https://www.centarsm.co.rs/program-ishrana-i-njen-znacaj.html
https://www.imlek.rs/blog/zdrava-ishrana-navike-preporuke-vaznost
https://www.ringeraja.rs/clanak/bolesti-kao-posledica-nepravilne-ishrane_23.html
https://nadijeti.com/pravilna-ishrana/
HIGIJENA SA ZDRAVSTVENIM VASPITANjEM za 1. i 2. razred medicinske škole, Backovic Dusan

14 | P a g e