Alternativna medicina i zdrava ishrana

Od postanka ljudskog roda postoji elja oveka da ivi to due. U dananjim uslovima to je
mogude ukoliko je jelovnik sainjen od raznovrsne zdrave i prirodne hrane. Treba se setiti
Hipokratovih rei: Hrana neka bude lek, a lek treba da bude hrana. Za biljnu hranu se moe
redi da je to hrana koja nam priroda daje iz PRVE RUKE. Ona je upravo onakva kako to najbolje
odgovara naem organizmu. U njoj se hranjljivi sastojci nalaze u kvalitativnim i kvantitativnim
odnosima koje je sama priroda postavila, zato hranljive sastojke iz biljne hrane treba sauvati
to je mogude vie. U sirovoj hrani, hranljivi sastojci su potpuno ouvani dok se u hrani koja je
pretrpela bilo kakvu obradu ili preradu ovaj odnos manje ili vie narui. Presna hrana kao
lekovito sredstvo, hrani i lei. Takva hrana prija i prihvataju je i zdrave osobe. itarice u vidu
brana ili klica od penice , jema, rai, kukuruza, heljde , ovsa integralnog pirina ili semenje tih
itarica, ili u obliku klica.
Preporuuje se sojno mleko i proizvodi od soje u zamenu za mleko i mleni proizvode. Smeme
mahunarki: soja, leblebija, lan, susam, golica, suncokret, badem i lenik. Neizostavne su sve
vrste voda i povrda posebno celer, argarepa i cvekla.

Alternativni naini ishrane

Nacine ishrane ljudi odreduju pre svega prehrambeni izvori sopstvene zemlje, ponuda namirnica
uopte, finansijske mogucnosti, apetit, starost, pol i vrsta posla.
Neki alternativni nacini ishrane su skoro uvek zasnovani na iskustvu - tradiciji, umesto na
naucnim saznanjima. Obicno su povezani sa raznim shvatanjima, cak i poslovnim interesima.
ivimo u doba visoke tehnologije, nuklearne energije, razvijene hemije, ali i strahujemo od
hemikalija oksidanasa, raznih aditiva, pesticida, hormonskih rezidua. Strah navodi ljude da
izmisljaju nacine ishrane, traeci mogucnost da hranom i vodom zatite svoje zdravlje i
odbrane se od tetnih materija. Oblici alternativnih nacina ishrane su vegetarijanstvo,
makrobiotika, celijska ishrana (ishrana astronauta), bioishrana, dijetalna ishrana i meovita
ishrana zasnovana na naucnim principima pravilne ishrane.
Vegetarijanska ishrana
Pristupanje ovakvom nacinu ishrane dovodi do nedovoljnog unosa proteina, kalcijuma, gvoda,
joda, vitamina B12 i sl. Nedostatak Fe pospeuje resorpciju tekih metala, olova i cinka, a kod
ena uzrokuje poremecaje menociklusa. Postoji est podgrupa vegetarijanskog nacina ishrane:

* Ovolaktovegeterijanci od ivotinjskih namirnica jedu samo jaja, mleko i mlecne proizvode

* Semivegeterijanci jedu mlecne proizvode, jaja, ivinu i ribu
* aktovegeterijanci mleko i mlecne proizvode
* Pescovegeterijanci jedu mlecne proizvode, jaja i ribu
* Ovovegeterijanc i jedu samo jaja
* Vegani ne jedu nita od ivotinjskih namirnica
Razliciti su motivi koji navode ljude da jedu samo biljnu hranu (jedni su razlozi moralne,
psiholoke ili filosofske prirode, ali i zablude; kao drugi razlozi navode se protivljenja mucenja i
ubijanja ivotinja i miljenja da se uzimanjem animalnih proizvoda dobijaju ivotinjski instinkti),
ali je sigurno da se taj nacin ishrane ne slae sa principima pravilne ishrane.
Ovovegeterijanci i vegani moraju da obrate panju na unos vitamina D, kalcijuma, riboflavina i
gvoda, a vegani na unos dovoljno kalorija, kvalitetnih belancevina, vitamina B12 i karnitina
(ekstraktivna supstanca mesa vazna za podraavajuce delovanje probavnih organa).
Povremena , kratkotrajna preorijentacija na vegetarijansku ishranu moe veoma dobro da
deluje na zdravlje i vitalnost ukoliko je propisana od strane nutricioniste i uz povremenu
lekarsku kontrolu.
Makrobioticka ishrana
Posebno je planirana prema procentima o ucecu pojedinih grupa namirnica u dnevnom obroku.
U ovakvom nacinu ishrane u najvecem procentu su zastupljena ita i proizvodi od ita, dok
uopte nisu prisutni meso, mleko, jaja i riba. Proteini koji se unose putem ita, povrca i
leguminoza nisu kompletni (nemaju sve esencijalne aminokiseline), pa je stoga jasno da ovakva
ishrana nije nutritivno izbalansirana. Izbalansiranost se moe postici samo izvrsnim
poznavanjem svake pojedine namirnice, odnosno njenog kompletnog sastava, a zatim pravilnim
kombinovanjem namirnica kako bi se sastavio obrok koji ce obezbediti organizmu sve potrebne
nutrijense.
Ucece odredenih grupa namirnica u dnevnom obroku kod makrobioticka ishrane:
1. Integralna ita najmanje 50 % dnevnog unosa. Uzimaju se jela od integralnih ita-neglazirani
pirinac, penica, hleb od celog zrna, testenine od integralnog brana, jecam, proso, zob, zobene
pahuljice, kukuruz, celo kukuruzno brano, ra i raeno brano, brano od heljde. Proizvodi od
brana su teze probavljivi.
2. Supe svakodnevno (5-10 %) se pripremaju. Corbe se prave od raznog povrca uz dodatak
morskih algi.

3. Povrce svakodnevno 25-30 % dnevnog obroka treba da su jela od povrca i to: 3 kuvano
povrce (dinstana sa malom kolicinom susamovog ili kukuruznog ulja, kuvano na pari ili peceno),
a 1 u obliku sveih ili ukiseljenih salata.
4. Mahunarke i alge cine oko 10 % dnevne ishrane. Mahunarke sadre dosta proteina, ali malo
minerala pa im pri kuvanju treba dodavati alge, radi lake probave.
5. Dodatne namirnice 5-10 % cine druge namirnice kao bela riba, deserti od voca koje uspeva
na podrucju gde osoba ivi, prene semenke kao zakuska ili dodatak jelu.
6. Napici svakodnevno se pije caj od suenih grancica bilja blage arome (domaci cajevi), od
prenog integralnog pirinca, jecma, kafu od maslacka i ita (jecam).
Hrana iz tube (hrana za astronaute)
Posebnom tehnologijom pripremljena je da sadri sve hranljive i zatitne supstance. Hrana za
astronaute, tzv. hrana iz tube najvece je dostignuce u oblasti ishrane u 20. veku. Tajna je u
ishrani celija sto omogucava due i kvalitetnije ivljenje. Razni klasicni nacini ishrane ne daju
covekovom organizmu sve potrebne hranljive i zatitne supstance, bez obzira na napore da se
svakodnevno obezbedi raznovrsna, kompletna, kvalitetna i ukusna hrana.
Hrana iz tube, kao dopunski izvor hrane raznim nacinima klasicne ishrane, zasniva se na tri
glavna cinioca:
1. Kombinacijom celijske i klasicne ishrane potpunije se ostvaruju zahtevi izbalansirane dnevne
ishrane. Time se, po formuli izbalansirane ishrane, unose hranljive i zatitne supstance (oko 63
elementa) u organe za varenje.
2. Programirana kombinovana celijska i klasicna ishrana treba da obezbede optimalno
funkcionisanje organa za varenje i stepen iskoristljivosti unete hrane. Dokazano je da
dugogodinja klasicna ishrana izlaze organizam sokovima i trovanju. Tanko crevo (dugacko 5-7
m) sa unutranje strane je obloeno crevnim resicama. Usled dugogodinje nepravilne ishrane
te resice se zapue masnocama, necistocama i toksinima sto znatno smanjuje apsorpcionu moc
hrane. Nauka je na putu da celijskom hranom, dobijenom pomocu visoke tehnologije prerade
prvenstveno raznih lekovitih biljaka i proirenjem ucesca namirnica u svakodnevnoj ishrani, cisti
creva od taloga i necistoca, regenerie resice i dovodi ih u funkciju.
3. Ostvarivanjem prva dva cinioca stvaraju se uslovi da unesene hranljive i zatitne supstance
stignu do svake celije u organizmu. Na taj nacin se stvara otpornost na sve poremecaje i tetne
uticaje u organizmu.

Bioishrana
Treba da znaci optimalan nacin ishrane. Izrazi bio, bioloki, prirodni, zdravi nisu adekvatni
za hranu i predstavljaju zloupotrebu. Dolo je do masovnog, sasvim nekontrolisanog razmetanja
njima. Takve propagande se treba cuvati, jer oni koji nemaju dovoljno znanja o ishrani iz
biologije, a prihvate bioishranu mogu imati itekakvih zdravstvenih i psihofizickih posledica. Zato
se ovaj nacin moe primenjivati samo kao dopunski nacin ishrane uz savete nutricioniste.
Dijetalna ishrana je ishrana obolelih cija oboljenja zahtevaju posebne dijetalne rezime.
Meovita ishrana je najrairenija. Obezbeduje raznovrsnost, omogucava jednostavnu i
ekonomicnu pripremu hrane i na najbolji nacin, pravilno snabdevanje svim prehrambenim
proizvodima i biohemijskim supstancama. najznacajnije je to sto je ovakva ishrana nutritivno
izbalansirana.