Med Pregl 2013; LXVI (11-12): 443-447. Novi Sad: novembar-decembar.

443

UVODNIK
EDITORIAL
Medicinski fakultet Novi Sad
Institut za zdravstvenu zatitu dece i omladine Vojvodine, Novi Sad
Klinika za pedijatriju

Uvodnik
Editorial
UDK 613.2 i UDK 113/119

MAKROBIOTIKA IVOT U SKLADU SA UNIVERZUMOM

MACROBIOTICS - LIFE IN HARMONY WITH THE UNIVERSE
Olgica MILANKOV
Uvod
Makrobiotika je stil ivota koji podrazumeva
ravnoteu izmeu biolokog, mentalno-emotivnog
i duhovnog zdravlja oveka, a sve to u skladu sa
prirodnom sredinom i prirodnim zakonima.
Ishrana, kao jedan od segmenata ivota makro
biotiara, podrazumeva konzumiranje razliitih vrsta
integralnih itarica, mahunarki, kotunjavih plodova,
voa i povra koje su to vie zadrale svoju prirodnost i to manje pretrpele procese prerade.
Preporuka je da se izbegava meso i mesne preraevine, a doputeno je povremeno konzumiranje
bele ribe [1].
Pored dijetetskih preporuka, makrobiotika upuuje i daje smernice i u svim drugim oblastima ivota makrobiotiara. One se odnose na nain odravanja line higijene i korienje osnovnih sredstava za linu higijenu, upuuje na vrstu odee, fizike aktivnosti, nain organizovanja i korienja
ivotnog prostora. To podrazumeva da se higijena
odrava sredstvima napravljenim od prirodnih
materijala, koriste se sapuni, amponi i drugi kozmetiki preparati proizvedeni od prirodnih trava,
korenja, bez dodataka hemijskih sastojaka. Nosi
se odea napravljena od prirodnih vlakana, istog
pamuka, lana i vune. Preporuuje se fizika aktivnost bar 20 minuta u toku dana, recimo, u vidu breg hoda. Okolinu i ivotni prostor treba oplemeniti biljkama i drugim rastinjem kako bi se obezbedile fabrike kiseonika. Ako je mogue potovati zdrave dnevno-none bioritmove ponaanja,
dinamiku spavanja, aktivnosti i budnosti, ukoliko
je to mogue ii na poinak pre ponoi i ustajati
ujutru rano [1, 2].
Makrobiotika se prvi put u istoriji spominje jo
u spisima Hipokrata, Herodota, Aristotela i Galena, da bi se time obeleio nain ivota koji vodi ka
dobrom zdravlju i dugovenosti. Pa i sam pojam
makrobiotika izveden je iz grke rei makros

to znai dug i bios to znai ivot. Mnogi filozofi i pisci srednjeg veka koristili su termin makrobiotika da bi opisali ishranu jednostavnu i dobro kombinovanu koja obezbeuje zdrav i higijenski ispravan ivot [24].
U 20. veku Japanac or Osava poeo je energino da se bavi prouavanjem ove potisnute, stare, orijentalne medicine. Nakon smrti brae, sestara i roditelja od tuberkuloze, od koje je i sam uskoro oboleo,
pridravajui se striktno postulata makrobiotskog
naina ivota, bio je izleen. Njegov uenik Miio
Kui uspeo je da popularizuje na zapadu makrobiotski stil ivota. U Sjedinjenim Amerikim Dravama,
u MasausetSU, osnovao je univerzitet na kome se
kolovao veliki broj strunjaka makrobiotiara. Za
poslednjih 30 godina osnovao je niz centara u Kaliforniji, u dravi Ohajo na Floridi, koji su nastavili da
promoviu ovaj nain ivota. Najznaajniji evropski
centri nalaze se u Amsterdamu, Lisabonu, Londonu,
Torinu i Zagrebu. U Srbiji je od 2007. godine Pravilnikom o bliim uslovima, nainu i postupku
obavljanja metoda i postupaka tradicionalne medicine (Slubeni glasnik iz 2007. godine) makrobiotika
priznata kao metoda koju legalno mogu sprovoditi
zdravstveni radnici sa odgovarajuom edukacijom iz
makrobiotike [14].
Cilj ovakvog stila ivota je uspostavljanje biohemijske i energetske ravnotee, kako bi se obezbedili prirodni mehanizmi organizma u samoodbrani i reparaciji [1].
Makrobiotska ishrana
Makrobiotska ishrana samo je jedan od aspekata jednog irokog pojma koji podrazumeva makrobiotika, sa svojom specifinom filozofijom, nainom ivota, shvatanja sveta i dogaaja, a sve sa ciljem da bi se postiglo dobro zdravlje, obezbedio
duevni mir i obnovilo telo i stvorili i unapredili
odnosi u komunikaciji sa drugim ljudima (Slika 1).

Adresa autora: Prof. dr Olgica Milankov, Institut za zdravstvenu zatitu dece i omladine Vojvodine,
21000 Novi Sad, Hajduk Veljkova 10, E-mail: milankom@eunet.rs

444

Milankov O. Makrobiotika ivot u skladu sa univerzumom

Slika 1. Makrobiotska poslastica

Fig. 1. Macrobiotic delicacy

U svetu stalne borbe i interakcije, postoje dve

suprotne sile nazvane jin i jang koje se nalaze u
idealnoj ravnotei, koje se povezuju, dopunjuju,
sukobljavaju, rastu, prepliu se i opadaju. Ove sile
se nalaze u idealnom odnosu te ukoliko doe do
prevage i dominacije jedne od ovih sila, dolazi do
poremeaja ravnotee u organizmu koja se manifestuje odreenim poremeajima i bolesnim stanjima [13,5].
Prema teoriji makrobiotiara, svaka hrana sadri i jin i jang energiju. Leti, na toploti, kao jang
energiji, godi jin hrana, a to je svea hrana koja
podrazumeva sezonsko voe i povre sa manje
soli a vie tenosti. Obrnuto, zimi, kada je hladnoa, predstavljena jin energijom, preporuuje se
jang hrana, a to je hrana peena, prena, kuvana,
slanija, kombinovana sa dosta mahunarki i uz ee konzumiranje ribe [1,2,5].
Ishrana makrobiotiara je zasnovana na konzumiranju zdrave, organski gajene, minimalno preraene hrane. Osnovna ideja je da se smanji i izbegne upotreba hrane koja ugroava zdravlje. Po
miljenju makrobiotiara veina savremenih bolesti upravo i nastaje zbog nepotovanja prirodnih
potreba ljudskog organizma i upotrebe nekvalitetne i neadekvatne hrane, koja je proizvedena u ubrzanom svetskom tehnolokom razvoju.
Makrobiotika insistira na tome da hrana koju
ovek svakodnevno unosi u organizam treba da
bude prirodna, celovita i organski gajena.
ta znai prirodna? To znai da hrana nakon
setve ili ubiranja nije preraivana ili izlagana aditivima, konzervansima i vetakim bojama.
ta znai celovita? To znai da tokom razliitih
procesa prerade iz hrane nisu odstranjeni njeni
hranljivi sastojci. Zato se predlae da se, to je ee mogue, hrana jede sirova, jer, beta karoten iz
argarepe ne deluje isto u organizmu kada se uzima izdvojen iz nje.
ta znai organski gajena? To znai da je hrana
uzgajana na zemljitu koje nije bilo dugo trovano

nekim hemikalijama i iji usev nije tretiran ni u

jednoj fazi rasta. Na taj nain je mogue da se izbegne korienje genetski modifikovane hrane
otrova savremenog sveta [13,57].
itarice, voe, povre. itarice su prva hrana
makrobiotiara gde su dve energije jin i jang u savrenom skladu. Integralne itarice: pirina, jeam, ra, kukuruz, heljda obino se koriste kuvane i u zrnu, ree u obliku brana i ine 50% porcije obroka. Povre, sezonsko i lokalno se kuva, bari
na pari i jede svee i ini 2030% hrane. Mahunarke (pasulj, soivo, leblebije, soja) i njihovi proizvodi (sojin sir tofu, sojino meso tempeh) ine
15% planiranog obroka makrobiotiara. Od ukupnog obroka, 5% ine supe sa miso pastom. Voe
se jede sueno i svee, sezonsko i lokalno, izbegava se tropsko i suptropsko voe u predelima sa
kontinentalnom klimom.
Riba i meso. Meso, kao izrazita jang namirnica
u kontinentalnoj klimi i pri sesilnom nainu ivota
se izbegava. Po teoriji makrobiotiara, meso intoksicira organizam i poveava rizik od kardiovaskularnih i malignih oboljenja. Umesto mesa, sve
esencijalne aminokiseline u ovoj dijeti se unose
kombinacijom ribe, soje, povra i mahunarki!
Riba i morski plodovi se jedu jedan do dva puta
nedeljno i unoenjem ovih namirnica obezbeuju
se dovoljne koliine vitamina B12 koga ima iskljuivo u namirnicama ivotinjskog porekla.
Mleko i mleni proizvodi se izbegavaju u jelovniku makrobiotiara. U prvoj godini ivota insistira se na prirodnoj ishrani dojenju. Po miljenju makrobiotiara, mleko u kasnijem periodu ivota izaziva mnoge zdravstvene tegobe, te ga je
korisno zameniti preparatima soje [1,2,5,6].
Prednosti i nedostaci ovog naina ishrane
Prednosti ovog naina ishrane su u korienju
zdravih ulja, sloenih ugljenih hidrata i biljnih
vlakana iz povra i voa, to sve moe da prevenira probavne i srane smetnje, kao i razvoj malignih oboljenja. Negativne strane ove ishrane, s obzirom da se ne preporuuje konzumiranje mesa,
mleka, mlenih proizvoda i jaja, ogledaju se u nedovoljnom unoenju odgovarajuih proteina, minerala i odreenih mikroelemenata (kalcijuma,
gvoa, vitamina B6 i B12) [3,7].
Drugim reima, vegetarijanska i makrobiotska
ishrana je slina bilo kojoj dijeti koju odoje dobija u prvim nedeljama i mesecima ivota. Majke
koje doje a koje se hrane makrobiotskom dijetom
esto postavljaju pitanje da li je njihovo mleko dovoljno dobro za odoje. ak iako nije idealna dijeta, majino mleko je dobrog kvaliteta za njeno
dete i predstavlja idealnu hranu za odoje do uzrasta od 6 meseci. Nakon estog meseca preporuuje se pored dojenja uvoenje cerealija, voa i povra. Problem nastaje u periodu kada je potrebno
uvoditi namirnice ivotinjskog porekla koje se ne
preporuuju u ovom nainu ishrane. Ovo je period

Med Pregl 2013; LXVI (11-12): 443-447. Novi Sad: novembar-decembar.

445

Tehnika ishrane

Slika 2. Cerealije se mogu koristiti u obliku zrna, pahuljica, mekinja, griza, ...
Fig. 2. Cereals can be used as grains, flakes, bran,
grits

u kome je mogua pojava potencijalnih rizika nastalih usled deficitarnog unoenja energije, gvoa, cinka, B12, B6 i D vitamina, kalcijuma i proteina [813] (slike 2 i 3).
Dijete sa nedovoljnim unosom B12 vitamina,
kalcijuma i drugih esencijalnih nutrijenata mogu
ostaviti dalekosene posledice [1417]. Tako se

Slika 3. Treba insistirati na vou i povru

Fig. 3. Fruit and vegetables should be a MUST

usled nedovoljnog unosa B12 vitamina razvijaju razliiti neuroloki poremeaji, naruava se rast, razvoj kasni; do izraaja dolaze kognitivne smetnje, a
kliniki i laboratorijski se razvija megaloblastna
anemija [14]. Gvoe je jo jedan nutrijent koje bi
trebalo pratiti kod ovih atipinih dijeta i na vreme
reagovati na deficite, te bi odojetu u uzrastu izmeu 4. i 6. meseca trebalo preporuiti upotrebu mlenih formula ili cerealija obogaenih gvoem [18,
19]. Unos kalcijuma i kod veganske i kod makrobiotike ishrane obino bi mogao biti zadovoljen i u
nivou preporuka u dobro isplaniranim dijetama. I u
ovim dijetama se esto preporuuje hrana bogata
kalcijumom. Zato dijete moraju biti marljivo planirane, pogotovo kod makrobiotiara [13].

Glavni obrok je ruak koji se obino konzumira oko 17 h i ujedno predstavlja i poslednji obrok
toga dana. Makrobiotiar ima dva do tri obroka,
tako rasporeena da se obrok ne uzima tri sata
pred odlazak na spavanje. Koliina hrane nije
ograniena ali se ne preporuuje prekomerno unoenje hrane prejedanje [13,7].
Makrobiotiari preporuuju i odgovarajuu
tehniku hranjenja. Svaki uzeti zalogaj mora se temeljno savakati, najmanje 50 puta i to to bre,
skoro dok se zalogaj ne pretvori u tenost. Time se
digestivni trakt priprema za hranu koja e tek
doi, dobija na vremenu da se nalue odgovarajui
enzimi i to u dovoljnoj koliini to sve zajedno olakava varenje i pravilan rad digestivnih organa. Znai, naglaava se vanost pravilnog i dugotrajnog
vakanja kao tehnike ishrane [3,7].
Kako se formira obrok? Uzme se plitki tanjir,
jedna polovina se pokrije kuvanim itaricama u
sloju debljine prsta. Preostala polovina tanjira se
podeli na dva dela: jedna polovina se popuni termiki obraenim povrem, u istom sloju kao i itarice; preostala polovina se podeli na dva dela:
jedan deo se popuni makrobiotskom salatom, a
drugi deo nekom mahunarkom. Vana stavka u
obroku je supa, koja se uzima 2,53 dl i koja obino kompletira obrok [7]. Drugim reima, u svakom obroku je zastupljeno oko 50% integralnih
itarica (integralni pirina, integralna penica u
vidu hleba ili testenina) pripremljinih na razliite
naine. Koliinski 2030% obroka treba da je
snabdeveno povrem. Dolaze u obzir sve vrste povra, lisnato, korenasto, sem povra tropskog porekla i primitivne grae (peurke, krompir, paradajz,
paprika i patlidan). Mahunarke su zastupljene u
1015% dnevnog obroka. Obino se koristi soivo,
vrsta japanskog pasulja, leblebije, crni pasulj. Soja
u obliku sira (tofu) i sojinog mesa (tempeha) koristi
se svakodnevo. Priblino 5% dnevnog obroka su
supe koje su najee zainjene misom, vrstom
fermentisane paste od soje bogate enzimima. Svakodnevo u koliini od 15% obroka uzimaju se alge
bogate mineralima i vitaminima. Izmeu obroka
piju se ajevi i kafa od itarica. Dozvoljeno je 1-2
puta nedeljno uzimati male koliine bele ribe i ljuskara. Desert od voa uzima se 2-3 puta nedeljno,
pod uslovom da voe raste u lokalnom ambijentu,
kao i da se u umerenim klimatskim uslovima izbegava tropsko i suptropsko voe. Kao zakuska koriste se zasoljene, preprene semenke i jezgrasto ili
suvo voe i preprene mahunarke. Treba naglasiti
da se koristi iskljuivo biljno ulje, nerafinirano,
hladnoceeno, obino susamovo ili kukuruzno,
kao i soli sa nerafinisanom morskom solju. Kao slani zain moe se koristiti i sojin sos (tamari) i miso
pasta. eer je ist hemijski proizvod, nema hranljivu, ve samo energetsku vrednost, te je nepoeljan u
ishrani makrobiotiara. eer brzo prelazi u krvotok, izaziva povieno luenje insulina, nepovoljno

Milankov O. Makrobiotika ivot u skladu sa univerzumom

446

utie na nervni sistem i predstavlja pravi otrov za

sve elije organizma. Preporuuju se zaslaivai nainjeni od integralnih itarica, jema, pirinani slad,
koji sporije prelaze u krv (2 cal/min u odnosu na ist
eer 30 cal/min) tako da je organizam obezbeen
konstantnim prilivom kalorija u krvi bez veih skokova ili padova [13].
Osnovni principi makrobiotskog jelovnika jesu
da se koristi hrana sa podruja gde se ivi i koju
su hiljadama godina jeli nai preci. Hrana se prilagoava u zavisnosti od sezone, godinjih doba i klimatskih uslova. Makrobiotska ishrana veliku panju
poklanja ne samo vrsti namirnica, nego i tome na
koji nain su te namirnice proizvedene, gajene, pripremane i konzumirane. Prednost se daje namirnicama
gajenim u biobatama, neprskanim, ubrenim organskim ubrivom. Preporuuju se namirnice gajene u okolini, sa istog podneblja u krugu od oko
100 km. Pogreno je unositi namirnice neusklaene sa sezonom i godinjim dobom, pa je stoga pogreno jesti bostan zimi. Sve dozvoljene namirnice se na razliite naine mogu pripremiti, mogu se
jesti i presne, u turiji, termiki obraene na pari,
kuvaju se u vodi, dinstaju se, kuvaju se pod pritiskom, pre se u ulju i peku se u rerni. Jo jednom treba podvui da je potrebno izbegavati meso, mleko, mlene proizvode, jaja, med, beli eer, fabriki tretiranu hranu, visokorafinirane namirnice,
kao i hemijski odravane biljke, uvezeno voe i
povre sa drugih podruja, ak i kontinenata [3,7].
Program ishrane u makrobiotici je individualan i usmeren je ka pojedincu. To znai da za formiranje jelovnika postoje individualne razlike,
prilagoene razliitim energetskim potrebama, fizikim aktivnostima, metabolizmu i konstituciji.
Najispravnije je koristiti svee namirnice jer iz
njih organizam crpi kvalitetnu energiju. Loa varijanta je uzimati konzervisanu hranu, koja, da bi
se zatitila od raspadanja, mora da sadri razliite
hemijske dodatke, konzervanse, aditive, hormone.
itarice i mahunarke dobro skuvane mogu se i nekoliko dana drati u rashladnom ureaju i po potrebi podgrevati. Supe i povre moraju se uvek koristiti svei [13,7].
Zakljuak
Osnovne makrobiotske preporuke primenjivale su
skoro 1 000 godina skoro sve civilizacije, ali posled-

njih 50-ak godina dolazi do dramatinog odstupanja

od ovih naela usled naglog razvoja nauke i primene
novih tehnologija u oblasti uzgoja, obrade i pripreme
namirnica. Skoro svi proizvodi koji potiu od domaih ivotinja, meso (govee, svinjsko, ivinjsko), mleko i mleni proizvodi, puter, sir, jaja tretirani su hemijskim sredstvima. Stoga nije na odmet pridravati
se osnovnih naela makrobiotske ishrane. Ne treba
unositi namirnice iz udaljenih podruja, samo iz okoline, jesti samo sezonsko voe i povre. Izbegavati
voe i povre uzgajano uz pomo vetakih ubriva i
prskano insekticidima i pesticidima. Izbegavati jin
povre (krompir, paradajz, plavi patlidan). Izbegavati beli eer, pia i jela iz konzerve, hemijski obojenu
hranu. Hrana se soli morskom solju, neobogaenom i
nerafiniranom. U domainstvu je preporueno zemljano posue, vatrostalno i emajlirano [17].
Makrobiotika je nain ivota u kome ovek bira
namirnice, ne na osnovu ula, ve na osnovu razuma,
tj. bira ono to je najbolje za njega i njegovo zdravlje i
dri konce svog ivota u svojim rukama [2].
Hrana je samo 10% makrobiotike, ostalo je nain razmiljanja, vebanja, sam ivot, ono to uimo, znanje koje stiemo i irimo [1]. I pored svega
izloenog, u literaturi se postavlja pitanje da li uvoditi ovu vrstu ishrane u odojadskom uzrastu. Pojedini nutricionisti su miljenja da ovu vrstu restriktivne dijete u uzrastu odojeta i malog deteta ne treba sprovoditi, jer ona moe izazvati ozbiljne deficite mnogih nutritivnih elemenata koji bi mogli da
utiu na normalan rast i razvoj. Zbog nedovoljnog
unoenja proteina, kalcijuma, gvoa, B12 vitamina, mogle bi se razviti razliite deficitarne bolesti
kao to su neke vrste anemija (sideropenijska i
megaloblastna), rahitis i malnutricije razliitog
stepena [1417,2023]. Drugi autori smatraju da je
mogue uvesti makrobiotsku ishranu i u odojadskom uzrastu uz supstituciju odgovarajuih deficitarnih hranljivih energetskih i gradivnih materija
kako bi se izbegla razliita deficitarna stanja i bolesti [11,24,25].
American Academy of Pediatrics (AAP) i
American dietetic association (ADA) miljenja su
da se ove dijete ne moraju odbaciti jer se mnogi
vitamini i mikronutrijenti kod starije dece mogu
suplementacijom nadoknaditi [24,25].

Literatura
1. Ohsawa G. Zen macrobiotics: The art of rejuvenation
and longevity. Oroville, CA: George Ohsawa Macrobiotic Foundation; 1995.
2. Kushi M, Blauer S. The macrobiotic way: the complete
macrobiotic diet and exercise book. Garden City Park, NY:
Avery Publishing Group; 1993.
3. Kovaevi B. Makrobiotika-osnove. Available from:
http://www.stetoskop.info/Makrobitika-osnove-4374-s5-content.htm

4. Kovaevi B. Istorijat makrobiotike. Available from:

http://www.stetoskop.info/Istorijat-makrobiotike-4408-s5content.htm
5. Kovaevi B. Makrobiotika ishrana isceljenja. Available from: http://www.stetoskop.info/Makrobioticka-ishranaisceljenja-4429-s5-content.htm
6. Kovaevi B. Makrobiotike namirnice. Available from:
http://www.stetoskop.info/Makrobioticke-namirnice-4630s5-content.htm

Med Pregl 2013; LXVI (11-12): 443-447. Novi Sad: novembar-decembar.

7. avija A. Makrobiotika: veliko uenje o ivotu. Available from: http://www.b92.net/zdravlje/alternativna_medicina.
php?yyyy=2010&mm=11&nav_id=470166
8. Allen MW, Wilson M, Ng SH, Dunne M. Values and beliefs of vegetarians and omnivores. J Soc Psychol 2000;140
(4):405-22.
9. Di Genova T,Guyda H. Infants and children consuming
atypical diets: vegetarianism and macrobiotics. Paediatr Child
Health 2007;12(3):185-8.
10. Sanders TA. Vegetarian diets and children. Pediatr
Clin North Am1995;42:955-65.
11. Adler M, Specker B. Atypical diets in infancy and early childhood.Pediatr Ann2001;30:673-80.
12. Milankov O. Vegetarijanska ishrana u odojadskom
uzrastu. Med Pregl 2013;66(1-2):5-10.
13. Milankov O. Ishrana odojadi: iskustva, novi trendovi
i preporuke. Med Pregl 2013;66:5-10.
14. Miller DR, Specker BL, Ho ML, Norman EJ. Vitamin
B12 status in a macrobiotic community. Am J Clin Nutr 1991;
53(2):524-9.
15. Bogin B. Evolutionary hypotheses for human childhood.
Am J Phys Anthropol 1997.
16. Dagnelie PC, van Dusseldorp M, van Staveren WA,
Hautvast JG. Effects of macrobiotic diets on linear growth in
infants and children until 10 years of age. Eur J Clin Nutr
1994;48:103-11.
17. Dagnelie PC, Vergote FJ, van Staveren WA, van den
Berg H, Dingjan PG, Hautvast JG. High prevalence of rickets
in infants on macrobiotic diets. Am J Clin Nutr 1990;51:202-8.
Rad je primljen 2. IX 2013.
Prihvaen za tampu 2. IX 2013.
BIBLID.0025-8105:(2013):LXVI:11-12:443-447.

447

18. Milankov O. Faktori rizika kod sideropenijske anemije odojadi [doktorska disertacija]. Beograd: Univerzitet u
Beogradu; 2003.
19. Milankov O, Savi R, Bjelica M. What kind of milk
can prevent infants sideropenic anemia. In: krbi B, editor.
Proceedings of the 15th Danube-Kris-Mures-Tisa (DKMT)
Euroregion Conference on Environment and health; 2013 May
16-17; Novi Sad: Faculty of technology; 2013. p. 211-6.
20. Kostyak JC, Kris-Etherton P, Bagshaw D, DeLany JP,
Farrell PA. Relative fat oxidation is higher in children than
adults. Nutr J 2007;6:19.
21. Marlett JA, McBurney MI, Slavin JL. Position of the
American Dietetic Association: Health implications of dietary
fiber. J Am Diet Assoc 2002;102(7):993-1000.
22. Murphy SP, Allen LH. Nutritional importance of animal source foods. J Nutr 2003;133:3932S-3935S.
23. Van Dusseldorp M, Arts IC, Bergsma JS, De Jong N,
Dagnelie PC, Van Staveren WA. Catch-up growth in children
fed a macrobiotic diet in early childhood. J Nutr 1996;126(12):
2977-83.
24. American Dietetic Association; Dietitians of Canada.
Position of the American Dietetic Association and Dietitians of
Canada: vegetarian diets.J Am Diet Assoc2003;103:748-65.
25. American Academy of Pediatrics, Committee on Nutrition. Pediatric nutrition handbook. 4. Elk Grove Village:
American Academy of Pediatrics; 1998.