PSIHOLOGIJA, 2004, Vol.

37 (4), 507-525

UDC 159.937.5.072 : 111.852

STABILNOST ESTETSKE PREFERENCIJE POLOAJA

ELEMENATA NA SLICI
Oliver Tokovi1
Laboratorija za eksperimentalnu psihologiju,Filozofski fakultet, Beograd

Cilj rada je da odgovori na pitanje da li je estetska preferencija

odreenog poloaja objekta (elementa) na slici stabilna, odnosno, da li se
menja sa poveanjem broja objekata na slici i sa promenom orijentacije slike
(horizontalno vertikalno). Izvedena su tri eksperimenta u kojima su ispitanici
imali zadatak da na tri razliita oblika pozadina (kvadrat, pravougaonik sa
proporcijama zlatnog preseka i pravougaonik) postave jedan, dva ili tri
kruia, tako da dobijena konfiguracija bude za njih najlepa. Pozadine su u
prvom i drugom eksperimentu posmatrane vertikalno, a u treem horizontalno.
U sluajevima kada su pozadine bile horizontalno usmerene, estetska
preferencija poloaja zlatnog preseka se uglavnom nije menjala sa
poveavanjem broja kruia. Kada su pozadine bile vertikalno usmerene,
poloaj zlatnog preseka je doivljavan kao najlepi u sluajevima sa jednim i
dva kruia, dok se u eksperimentu sa tri kruia estetska preferencija poloaja
zlatnog preseka smanjila. Kruii se gotovo uvek rasporeuju po pozadinama
tako da ine protivteu jedni drugima. Pri ponovljenim postavljanjima
udaljenost dva kruia na istim oblicima pozadina je relativno konstantna i pri
horizontalnom i pri vertikalnom smeru pozadine.
Kljune rei: estetska preferencija, stabilnost, zlatni presek, poloaj
elemenata, broj objekata, orijentacija

Arnhajm istie ravnoteu kao jedan od najznaajnijih faktora u estetskom

doivljaju: kao lepe opaaju se uravnoteene kompozicije (Arnheim, 1969). Pojam
ravnotee nije samo izraz stilistike ili psiholoke naklonosti, on se moe i
empirijski ispitati.. Ravnotea nije pitanje ukusa, odnosno individualnih razlika, te
da moemo rei da neka osoba preferira ravnoteu, a druga ne, ve se ona javlja kao
1

Adresa za korespondenciju: otoskovi@f.bg.ac.yu

Oliver Tokovi

opta pravilnost u svakom estetskom suenju i njegov je sastavni deo. Kao to je za

fiziara ravnotea stanje u kome se sile koje deluju na neko telo uzajamno
izjednauju, tako i za odreeni vizuelni sklop moemo rei da je u ravnotei kada su
sile koje deluju unutar njega meusobno izjednaene. Kao to svako fiziko telo ima
taku oslonca, ili teite, tako i za svaki vizuelni sklop moemo pokazati da postoji
taka u kojoj se on doivljava kao uravnoteen. Uravnoteenim se smatraju
kompozicije u kojima su svi inioci (oblik, smer i mesto) meusobno tako odreeni
da se ini da nije mogua nikakva promena, a celina dobija karakter "nunosti" u
svim svojim delovima. inioci koje pominje Arnhajm (oblik, smer i mesto) su
zapravo deo ireg teorijskog koncepta polja opaajnih sila.
Kao to fizike sile deluju u fizikom svetu, tako i opaajne sile deluju u svetu
opaaja, smatra Arnhjam. Ove sile poseduju sve karakteristike kojima se definie
pojam sile u fizici: napadnu taku, smer delovanja i intenzitet. Izjednaavanje sila
(ime se postie ravnotea) zavisi od sva tri svojstva sile: mesta napadne take
(vizuelna teina), intenziteta i smera, koji su odreeni kombinacijama inilaca kao
to su poloaj predmeta na slici, privlaenje koje vri teina susednih elemenata,
oblik predmeta i slino. Pojam vizuelne teine, koji je odreen poloajem predmeta
na slici i privlaenjem koje vri teina susednih elemenata je bitan za doivljaj
ravnotee, a samim tim i za estetski doivljaj. Ako se na slici nalazi samo jedan
objekat, pitanje njegovog poloaja e biti dominantno jer e samo od toga zavisiti
raspored teina na kompoziciji i njena uravnoteenost. Sa poveanjem broja
objekata poloaj se mora kompenzovati meusobnim privlaenjem objekata da bi se
postigla uravnoteenost kompozicije, naravno, pod uslovom da su objekti istog
pravilnog oblika. Ako variramo i oblik, sva tri faktora bi uticala na doivljaj
vizuelne teine.
Poloaj predmeta na slici, dakle, utie na uravnoteavanje opaajnih sila, a
samim tim i na estetski doivljaj. To bi znailo da se poloaji predmeta u kojima
dolazi do bolje ravnotee opaajnih sila doivljavaju kao lepi. Utvreno je da
postoji jasna estetska preferencija poloaja zlatnog preseka na slici, koji se nalaze u
takama preseka pravih koje su normalne na stranice slike i koje ih dele u odnosu
1:1,62 (Tokovi, 2003). Ove take, koje odgovaraju idealnim proporcijama, mogle
bi da predstavljaju mesta u kojima je rezultanta opaajnih sila jednaka nuli, te bi
jedno od objanjenja preferencije poloaja zlatnog preseka bi moglo da bude stanje
ravnotee koje se postie potovanjem ovih proporcija jer se na taj nain dejstvo
opaajnih sila izjednauje (slika1).

Slika 1: Poloaji zlatnog preseka na slici

508

Stabilnost estetske preferencije poloaja elemenata na slici

Borisavljevi (prema Vasi, 1982), kao sutinu oseaja lepog navodi jasnou,
koja bi bila analogna Arnhajmovom pojmu ravnotee. Naime, estetski oseaj mogu
izazvati i simetrija i asimetrija, ali to moraju biti jasno simetrini ili asimetrini
odnosi. Ako se javi blaga nejasnoa, ako posmatra nije siguran da li je neki odnos
simetrian ili asimetrian, pojavie se napetost i nelagodnost, to e onemoguiti
pojavu estetskog doivljaja. Dakle, moemo rei da se uravnoteene kompozicije
doivljavaju kao jasnije u odnosu na neuravnoteene, pa se zbog toga opaaju kao
lepe. Zlatni presek bi tako predstavljao najjasniji asimetrini odnos, a samim tim i
estetski najbolji odnos (proporciju). Poloaji u kojima se doivljava nejasan odnos
bili bi poloaji u kojima je rezultanta sila razliita od nule, dok bi jasno simetrini i
jasno asimetrini odnosi predstavljali poloaje u kojima je ova rezultanta jednaka
nuli.
Meutim, pored poloaja predmeta na slici, na uravnoteavanje opaajnih sila
utie i broj predmeta na slici. Vei broj predmeta poveava mogunosti za
uravnoteavanje kompozicije (slike), to bi moglo da znai da poloaj gubi na
znaaju. Polje opaajnih sila verovatno znaajno menja svoj oblik u zavisnosti od
broja objekata u njemu. Ako bi u jedno magnetno polje ubacili drugi magnet, oblik
polja magnetnih sila bi se promenio. Tako i polje opaajnih sila drugaije izgleda
kada se u njemu nalazi jedan, a drugaije kada se nalaze dva ili vie objekata. Ovo
znai da bi potencijalna mesta ravnotee promenila poloaj u zavisnosti od broja
objekata koji se u tom trenutku nalaze u polju opaajnih sila. Postavlja se stoga
pitanje da li je poloaj predmeta na slici znaajan faktor uravnoteavanja kada se na
slici nalazi vie od jednog ili dva predmeta?
Vizuelno polje oveka je takvo da je raspon vienja vei s leva na desno nego
odozdo na gore (Heaton, 1968). Ovakav oblik vizuelnog polja podsea na elipsu ija
je horizontalna osa simetrije dua od vertikalne (slika 2).

Slika 2: Oblik vizuelnog polja oveka

509

Oliver Tokovi

Neke slike imaju oblik iji je odnos stranica slian odnosu osa simetrije
vizuelnog polja, ali postoje i slike drugaijih oblika. esto se mogu videti slike iji
oblik podsea na uspravljeni pravougaonik (vertikalne stranice su due od
horizontalnih). Orijentacija slike (da li je oblik slike "poloeni" ili "uspravljeni"
pravougaonik) mogla bi da ima znaajan efekat na oblik polja opaajnih sila, zbog
interakcije sa oblikom vizuelnog polja, a samim tim i na naine postizanja
ravnotee. Postavlja se, pitanje da li se preferirani poloaj predmeta na slici menja u
zavisnosti od orijentacije slike?
Postoje, dakle, take na slici u kojima se postie ravnotea opaajnih sila i te
take predstavljaju preferirane poloaje objekata na slici. Koordinate tih taaka
odgovaraju koordinatama zlatnog preseka povrine slike. Meutim, zbog sloenih
interakcija u polju sila, take nultih rezultatnti sila se mogu promeniti, to bi dovelo
do promene preferencije poloaja zlatnog preseka. Na osnovu toga moemo
postaviti sledea pitanja:
a) Da li e sa poveanjem broja objekata na slici doi do promene odnosa
opaajnih sila u polju na takav nain da se promene take u kojima su sile
uravnoteene? Takva promena odnosa sila bi dovela do promene preferiranih
poloaja, koji bi se razlikovali od poloaja zlatnog preseka. Dakle, da li poloaji
zlatnog preseka ostaju preferirni poloaji i kada se na slici nalazi vie od jednog
objekta?
b) Da li e se sa promenom orijentacije slike, takoe promeniti odnos
opaajnih sila u polju na takav nain da se promene take u kojima su sile
uravnoteene? Dakle, da li poloaji zlatnog preseka ostaju preferirni poloaji bez
obzira na orijentaciju slike?

EKSPERIMENTI
Cilj eksperimenata je da odgovore na pitanje da li je estetska preferencija
odreenog poloaja objekta (elementa) na slici stabilna, odnosno, da li se menja sa
poveanjem broja objekata na slici i sa promenom orijentacije slike (horizontalno
vertikalno). Odnosno, da li preferirani poloaji odgovaraju poloajima zlatnog
preseka bez obzira na broj objekata na slici i orijentaciju slike?

Metod
Subjekti: U eksperimentu je uestvovalo 90 studenata prve godine sa Odeljenja
za psihologiju, Filozofskog fakulteta u Beogradu. U ogledu su uestvovali ispitanici
oba pola, a svi ispitanici su bili denjaci.
Stimulusi: Stimulusni materijal se sastojao od tri vrste belih pozadina i crnih
kruia. Za konstrukciju stimulusa koriene su ahromatske nijanse kako bi se
510

Stabilnost estetske preferencije poloaja elemenata na slici

izbegao efekat boje i postigao maksimalni kontrast izmeu kruia (predmet) i

pozadine. Ispitanicima su, kao pozadina dati kvadrat dimenzija 9cm x 9cm,
pravougaonik ije proporcije odgovaraju znlatnom preseku (7.58 cm x 10.69 cm) i
pravougaonik dimenzija 6 cm x 13.5cm. Ovi oblici odgovaraju oblicima koji se
obino koriste u eksperimentima sa zlatnim presekom. Dimenzije pozadina su
odreene tako da priblino odgovaraju standardnom formatu fotografije (9cm
x13cm), pa je za dimenzije kvadrata uzeto a1=9cm, a dimenzije ostalih oblika su
odreene tako da budu jednake povrine kao kvadrat. Kruii su prenika
R=0.55cm.
Postupak: Izvedena su tri eksperimenta. U prvom eksperimentu sluajnim
redosledom su izlagane po tri pozadine (kvadrat, zlatni pravougaonik i
pravougaonik). Zadatak ispitanika je bio da na svaki od oblika zalepe po tri kruia,
tako da dobijena konfiguracija bude za njih najlepa. Pravougaoni oblici su izlagani
u horizontalnom smeru. U drugom eksperimentu je svakom ispitaniku sluajnim
redosledom izlagano po 30 pozadina (10 kvadrata, 10 "zlatnih pravougaonika" i 10
pravougaonika). Ispitanici su imali zadatak da na svaku od pozadina postave prvo po
jedan, a zatim po dva kruia, tako da dobijene konfiguracije budu za njih najlepe.
Pravougaoni oblici su izlagani u vertikalnom smeru. U treem eksperimentu
sluajnim redosledom su izlagane po tri pozadine (kvadrat, zlatni pravougaonik i
pravougaonik). Zadatak je bio da na svaki od oblika zalepe po tri kruia, tako da
dobijena konfiguracija bude za njih najlepa. Pravougaoni oblici su izlagani u
vertikalnom smeru. Ispitivanja su obavljena individualno, sa svakim ispitanikom
ponaosob. Nakon obavljenih zadatka od ispitanika je traeno da navedu razloge
zbog kojih su odabrali odreeni poloaj.
Nacrt: U prvom eksperimentu postoje tri nezavisne varijable oblik pozadine,
broj kruia i redosled postavljanja kruia na isti oblik. Zavisna varijabla je estetska
preferencija poloaja kruia, operacionalizovana preko x i y koordinata centara
kruia. U drugom i treem eksperimentu postoje dve nezavisne varijable oblik
pozadine i broj kruia, a zavisna varijabla je estetska preferencija poloaja kruia,
operacionalizovana preko x i y koordinata centara kruia. Koordinate centara
kruia (x,y) su raunate u odnosu na koordinatni sistem iji je poetak postavljen u
teitu kartice (presek dijagonala), sa preciznou od dve decimale. Ovakav
koordinatni sistem je pogodan jer se samo na osnovu znaka koordinata centra moe
odrediti relativan poloaj kruia (da li se nalazi u gornjem ili donjem, levom ili
desnom delu kartice).

REZULTATI
Najpre e biti prikazana odstupanja empirijskih koordinata kruia od poloaja
zlatnog preseka, za sva tri eksperimenta. Znaajnost razlika je testirana t-testom za
jedan uzorak. Legenda grafikog prikaza je data na slici 3.

511

Oliver Tokovi

Zatim e biti prikazana distribucija empirijskih frekvenci po kvadrantima

pozadina, u sva tri eksperimenta. Znaajnost razlika je testirana 2 testom.
Na kraju e biti prikazane promene udaljenosti dva kruia pri ponovljenim
postavljanjima na istim oblicima pozadina, u prvom eksperimentu.
1. Odstupanja empirijskih koordinata kruia od poloaja zlatnog
preseka:

empirijska pozicija

teorijska pozicija

znaajna odstupanja

Slika 3: Empirijske pozicije oznaene su krugovima a teorijske kvadratima. Crnim figurama

oznaene su znaajne razlike izmeu empiriskih i teorijskih koordinata.

Eksperiment 1: U sluajevima kada su pozadine bile horizontalno usmerene,

estetska preferencija poloaja zlatnog preseka se uglavnom nije menjala sa
poveavanjem broja kruia. Postojala je blaga tendencija poveanja broja statistiki
znaajnih razlika, ali je to poveanje malo i verovatno je posledica poveanja broja
razlika empirijskih koordinata od teorijskih koje se testiraju. Naime, za jedan krui
testirane su 24 razlike (dve koordinate u etiri kvadranta, na tri oblika pozadine), za
dva kruia 48, a za tri 72, pa se i verovatan broj sluajnih odstupanja poveao (slika
4).

512

Stabilnost estetske preferencije poloaja elemenata na slici

a)

b)

c)

Slika 4: Razlike izmeu teorijskih i empirijskih koordinata u sva etiri kvadranta na sva
tri oblika, u sluaju kada su postavljana po tri kruia na horizontalno orijentisane pozadine: a)
prvi krui, b) drugi krui, c) trei krui (legenda: slika 3).

Eksperiment 2: Kada su pozadine bile vertikalno usmerene, poloaj zlatnog

preseka je doivljavan kao najlepi u sluajevima sa jednim i dva kruia (slike 5 i
6). Pri ponavljanju iste stimulacije, poloaji zlatnog preseka su zadrali preferenciju,
iako je poloaj samog kruia menjan. Dakle, promena poloaja kruia se odnosila
na zamenu jednog poloaja zlatnog preseka, drugim poloajem zlatnog preseka.
Eksperiment 3: Meutim, u eksperimentu sa tri kruia i vertikalno usmerenim
pozadinama, estetska preferencija poloaja zlatnog preseka se smanjila (slika 7). Od
72 empirijske koordinate samo se 28 statistiki ne razlikuje od take zlatnog
preseka. Ipak, treba naznaiti da se od tri kruia, jedan uvek nalazio u takama
zlatnog preseka (u sva etiri kvadranta, na sva tri oblika).

513

Oliver Tokovi

Slika 5: Razlike izmeu teorijskih i empirijskih koordinata u sva etiri kvadranta na sva tri
oblika, u sluaju kada je postavljan po jedan krui na vertikalno orijentisane pozadine
(legenda: slika 3).

a)

b)

Slika 6: Razlike izmeu teorijskih i empirijskih koordinata u sva etiri kvadranta na sva
tri oblika, u sluaju kada su postavljana po dva kruia na vertikalno orijentisane pozadine: a)
prvi krui, b) drugi krui (legenda: slika 3).

514

Stabilnost estetske preferencije poloaja elemenata na slici

a)

b)

c)
Slika 7: Razlike izmeu teorijskih i empirijskih koordinata u sva etiri kvadranta na sva
tri oblika, u sluaju kada su postavljana po tri kruia na vertikalno orijentisane pozadine: a)
prvi krui, b) drugi krui, c) trei krui (legenda: slika 3).

2. Distribucija empirijskih frekvenci po kvadrantima pozadina:

Kruii se gotovo uvek rasporeuju po pozadinama tako da ine protivteu

jedni drugima. Retko se deava da se svi nau u jednom kvadrantu pozadine;
uglavnom su rasporeeni po raznim kvadrantima. U ovom sluaju na znaaju dobija
jo jedan nain postizanja ravnotee simetrija. Na jednostavnijim kompozicijama
(manji broj objekata na slici) zlatni presek gotovo da predstavlja jedini nain za
515

Oliver Tokovi

postizanje estetskog odnosa povrina slike. Na kompozicijama na kojima se nalazi

vie objekata postoji vie naina da se ostvari idealni odnos, odnosno jasnost
simetrije ili asimetrije povrina slike (slike 8, 9, 10).

kvadrat
20

10

17

15

15
10

10

9
6

0
1

2
jedan

dva-prvi

dva-drugi

zlatni pavougaonik
20

17

15

14

12

11

10
5

7
4

0
1

jedan

dva- prvi

dva- dr ugi

pravougaonik
20
15

14

16
12

10

10

8
5

0
1

2
jedan

dva-prvi

0
3

dva-drugi

Slika 8: Raspored kruia po kvadrantima kartica u sluaju kada je postavljan po jedan ili
po dva kruia na vertikalno orijentisane pozadine

516

Stabilnost estetske preferencije poloaja elemenata na slici

kvadrat
15

12

10

8
6

8
5

2
0

0
1

0
2

prvi kruzic

3
drugi kruzic

4
t reci kruzic

zlatni pravougaonik
15
11
9

10

10

6
4

5
1
0
1

prvi kruzic

2 1

0
2

drugi kruzic

t reci kruzic

pravougaonik
15

14
10

10

7
5

5
3

0
1

2
prvi kruzic

0
3

drugi kruzic

4
treci kruzic

Slika 9: Raspored kruia po kvadrantima kartica u sluaju kada su postavljana po tri

kruia na horizontalno orijentisane pozadine

517

Oliver Tokovi

kvadrat
15

15

15
12

11
10

13

8
6
4

0
2

prvi kruzic

drugi kruzic

t reci kruzic

zlatni pravougaonik
20

20

15

13

12

10

7
0

2
prvi kruzic

drugi kruzic

4
t reci kruzic

pravougaonik
20

19

15
10

15

13
10

3
0

0
1

0
2

prvi kruzic

7 6

drugi kruzic

4
t reci kruzic

Slika 10: Raspored kruia po kvadrantima kartica u sluaju kada su postavljana po tri
kruia na vertikalno orijentisane pozadine

518

Stabilnost estetske preferencije poloaja elemenata na slici

3. Promene udaljenosti dva kruia pri ponovljenim postavljanjima na

istim oblicima pozadina, u istom eksperimentu:
Udaljenost dva kruia na istim oblicima pozadina, pri ponovljenim
postavljanjima, je relativno konstantna i pri horizontalnom i pri vertikalnom smeru
pozadine (promene udaljenosti njihovih centara su reda veliine 0,5 cm). Meutim,
kada je pozadina bila horizontalna, razlike po x koordinatama su bile vee od razlika
po y koordinatama, a kada je pozadina bila vertikalna, razlike po x koordinatama su
bile iste kao i razlike po y koordinatama. Ovde je oigledan uticaj oblika vizuelnog
polja; na vertikalno usmerenoj pozadini postoji vei raspon y koordinata, ali se on ne
iskoriava jer je u vizuelnom polju vei raspon x koordinata (slike 11 i 12).
kvadrat
3
2
1
0
1

10

10

10

-1

razlike po x-osi

razlike po y-osi

zlatni pravougaonik
4
3
2
1
0
-1

razlike po x-osi

razlike po y-osi

pravougaonik
6
5
4
3
2
1
0
-1

razlike po x-osi

razlike po y-osi

Slika 11: Udaljenost dva kruia po obe koordinate na istim oblicima pozadina, pri
ponovljenim postavljanjima na horizontalne pozadine

519

Oliver Tokovi

kvadrat
1
0.5
0
-0.5

10

10

10

-1
razlike po x osi

razlike po y osi

zlatni pravougaonik
1
0.5
0
-0.5

-1
razlike po x osi

razlike po y osi

pravougaonik
1
0.5
0
-0.5

-1
-1.5
razlike po x osi

razlike po y osi

Slika 12: Udaljenost dva kruia po obe koordinate na istim oblicima pozadina, pri
ponovljenim postavljanjima na vertikalne pozadine

DISKUSIJA
Poloaji zlatnog preseka ostaju dominantni naini za postizanje ravnotee kad
je na slici jedan objekat, bez obzira na orijentaciju slike, to pokazuju razultati
eksperimenta u kojima nema znaajnih razlika empirijskih od teorijskih poloaja
520

Stabilnost estetske preferencije poloaja elemenata na slici

kruia u ovim sluajevima. Uvoenje jo jednog objekta u sliku izgleda da ne

menja znaajno oblik polja opaajnih sila, jer take zlatnog preseka ostaju poloaji u
kojima se postie uravnoteenost kompozicija. Ni trei objekat ne remeti znaajno
oblik polja sila., ali samo ako je slika horizontalno usmerena. Moda se oblik polja
sila i promeni u ovim sluajevima, ali na takav nain da teine take ostanu iste.
Verovatno je zlatna proporcija zbog toga i vana jer predstavlja idealan odnos u vie
razliitih kombinacija oblika polja sila. Meutim, pojava treeg objekta pri
vertikalnoj orijentaciji slike znaajno utie na promenu oblika polja sila, odnosno na
promenu poloaja teinih taaka. U ovom sluaju poloaji zlatnog preseka se ne
preferiraju, te verovatno i ne predstavljaju take oslonca i uravnoteavanja. Vidan je
uticaj interakcije orijentacije slike i broja objekata na njoj, to nam govori da oblik
polja sila, odnosno poloaji teinih taaka u njemu zavise od ova dva faktora,
odnosno od njihove interakcije. Ovo bi mogao da bude znaajan nalaz za dalja
istraivanja o moguem obliku polja opaajnih sila.
Frekvence postavljanja kruia pokazuju da se u sluajevima kada se postavlja
samo po jedan krui, on najee postavlja na desnu stranu pozadine, bez obzira na
njenu orijentaciju. Ovaj nalaz ide u prilog hipotezi o korekciji apriornog debalansa
panje (Vukovi, 1992). Panja se prema ovoj hipotezi vie vezuje za zbivanja u
levom delu vizuelnog polja, te se ovaj prirodni debalans koriguje postavljenjem
objekta na desnu stranu. Svi objekti koji se nalaze u desnom delu vizuelnog polja
nose veu vizuelnu teinu (Arnhajm, 1969) od objekata istih karekteristika koji se
nalaze u levom delu polja. Postavljanjem objekta na desnu stranu poveavamo
teinu te strane i balans panje se uspostavlja, to odgovara uravnoteavanju
kompozicije, odnosno uravnoteavanju opaajnih sila. U sluajevima kada se
postavljaju po dva kruia, ispitanici ih postavljaju na taj nain da sami kruii ine
protivteu jedan drugome. Ako se jedan postavi na desnu stranu pozadine drugi se,
gotovo obavezno, postavlja na levu. Ovakav nain postizanja ravnotee jeste
najjednostavniji oblik jer koristi simetriju. U ovom sluaju nema potrebe za
traenjem teinih taaka, objekti slue jedan drugom kao protivtea. Dakle, u
sluaju kada ta mogunost postoji, ispitanici koriste najjednostavniji oblik
uravnoteavanja potujui princip minimuma energije koji treba uloiti. Ovakvo
ponaanje je odlika svih prirodnih sistema. Zanimljiv je sluaj u kome postoji po tri
kruia na pozadini. Moglo bi se oekivati da e se naka ravnotea postii
postavljanjem dva kruia na levi i desni deo pozadine, a da e trei krui naruiti
tu ravnoteu. Dakle, javlja se potreba za novim uravnoteavanjem koje bi se moglo
postii kao u sluaju sa jednim kruiem, postavljanjem na desnoj strani i
korigovanjem debalansa panje. Meutim to se ne deava. Izgleda kao da vizuelni
sistem trai novo uravnoteavanje, drugaije od zbira prva dva sluaja i ponae se
kao da mu nije vano gde e se nai trei krui. Prva dva se zaista postavljaju na
suprotne strane pozadine, dok se trei "eta" svuda po malo, odnosno nema neko
stabilno mesto ili deo pozadine. Kao da je postavljenjem prva dva kruia postignuta
takva uravnoteenost kompozicije koju je teko poremetiti, te nije bitno gde e se
nai trei krui.
521

Oliver Tokovi

Ako pogledamo razlike koordinata, u sluajevima kada su se na pozadinama

nalazila po dva kruia, izmeu ponovljenih pokuaja na istim pozadinama, vidimo
da su one relativno konstantne iz pokuaja u pokuaj. Kao da postoji neka stabilna
udaljenost kruia na kojoj se postie balans kompozicije, odnosno na kojoj je
rezultanta polja sila najblia nuli. Kod horizonzalno orijentisanih pozadina razlike
po x koordinati su u proseku vee od razlika po y osi, to je posledica orijentacije
pozadine. Naime, sama pozadina ima duu osnovicu i time dozvoljava vei raspon i
udaljenost po horizontalnoj nego po vertikalnoj osi. Analogno tome oekivalo bi se
da je kod vertikalno orijentisanih pozadina ta razlika vea u korist y ose, jer je u tim
sluajevima vei raspon i udaljenost po vertikalnoj nego po horizontalnoj osi. To se
ipak ne deava jer oblik samog vizuelnog polja koriguje ove razlike, te su razlike po
x i po y osi gotovo identine. Iako pozadina dozvoljava vei raspon u vertikalnom
smeru, vizuelno polje dozvoljava vei raspon u horizontalnom smeru, te se ova dva
uticaja kompenzuju. I na ovom primeru se jasno vidi uticaj oblika vizuelnog polja na
oblik polja opaajnih sila, odnosno na koordinate teinih taaka. Naime, stabilna
udaljenost kruia, na kojoj se postie balans kompozicije, odnosno na kojoj je
rezultanta polja sila najblia nuli, varira u zavisnosti od interakcije oblika i
usmerenosti kompozicije i oblika vizuelnog polja.
O stabilnost teinih taaka u odnosu na promene kompozicije govori i njihova
postojanost pri ponovnom izlaganju iste stimulacije (Tokovi, 2003). Zbog
monotonije, odnosno odsustva novine u stimulaciji, koju Berlajn navodi kao jednu
od kolativnih varibli bitnih za estetski doivljaj, subjekti nastoje da sami uvedu neku
promenu u stimulaciju. Tako, iz pokuaja u pokuaj subjekti menjaju preferirani
poloaj kruia na pozadini. Meutim, iako promenjeni, ti poloaji i dalje
odgovaraju poloajima zlatnog preseka. Subjekti pomeraju objekat iz postojeih
teinih taaka, ali samo do drugih teinih taaka. Dakle, iako zbog odsustva
novine sama kompozicija gubi estetsku vrednost, poloaji teinih taaka ostaju
nepromenjeni, te se promena stimulacije dobija pomeranjem kruia od jedne do
druge teine take kompozicije. Interesantno je da se na pravougaonom obliku
pojavljuje veliki broj odstupanja od koordinata zlatnog preseka, ali samo po x osi,
pri horizontalnoj orijentaciji pozadina. Kada se raspon moguih poloaja povea (to
je sluaj kod pravougaonika, jer je na ovom obliku x osa najdua), poveava se i
sloboda ispitanika, a samim tim i mogunost greke, odnosno poveava se varijansa
odgovora.
Ovi nalazi ukazuju na to da odnos povrina koji se dobija postavljanjem
objekata na pomenute pozicije nije uvek estetski idealan, odnosno, da ispitanici kao
najlepe ne doivljavaju uvek slike na kojima se objekti nalaze upravo na tim
pozicijama. Odstupanja od taaka zlatnog preseka postaju znaajna tek u treem
eksperimentu, u kome postoje tri kruia, a pozadine su vertikalno usmerene.
Izgleda da poveanje broja elemenata poveava broj kombinacija kojima se postie
ravnotea, ali da tek sa promenom orijentacije slike ovaj faktor postaje znaajan.
Dakle, tek kada se promeni orijentacija slike i na nju postavi tri predmeta, take
zlatnog preseka gube svoju dominaciju. Treba napomenuti da i tri predmeta na slici
522

Stabilnost estetske preferencije poloaja elemenata na slici

ne predstavljaju veliki broj - pitanje je ta se deava kada se na slici nalazi pet i vie
objekata. Verovatno se u tim sluajevima i pri horizontalnoj orijentaciji slika
smanjuje preferencija taaka zlatnog preseka. Meutim, kada broj objekata na slici
dostigne neku kritinu vrednost, tada se ti objekti ne vide kao pojedinani predmeti,
ve obrazuju getalt, te se vie ne moe govoriti o poloaju pojedinanih objekata,
ve o poloaju getalta. Na primer, kada ispitanici u eksperimentu postavljaju po tri
kruia na pozadinu, oni se grupiu u trougao. Jedino ako bi ova tri kruia bila
postavljena kolinearno, ne bi inili trougao nego pravu. Dakle, sama konfiguracija
stimulusa namee opaaj pravilne forme, koja predstavlja grupisanje kruia, te bi
moda bilo perceptivno realnije govoriti o poloaju trougla, a ne o poloaju
pojedinanih kruia.
Na kraju, treba napomenuti da je pri testiranju razlika izmeu empirijskih i
teorijskih koordinata povoljan ishod bio prihvatanje nulte hipoteze, a ne
odbacivanje, to ini jedno od ogranienja pri tumaenju rezultata ovog rada. Naime,
statistiki testovi nam pokazuju kada moemo da odbacimo nultu hipotezu sa
odredjenom sigurnou, to je indirektni pokazatelj ispravnosti alternativne hipoteze.
Nasuprot tome, prihvatanje nulte hipoteze nije garancija njene ispravnosti, ve samo
neispravnosti alternativne hipoteze. Dakle, u ovom radu mi pre moemo da tvrdimo
da nisu naene statistiki znaajne razlike izmeu empirijskih koordinata i
koordinata zlatnog preseka, nego da te razlike ne postoje.

LITERATURA
Aks J. D. & Sprott C. J. (1996). Quantifying Aesthetic Preference for Chaotic
Patterns. Empirical Studies of the Arts, 14, 1, 1-16.
Arnheim, R. (1969). Art and Visual Perception: The Psychology of Creative Eye.
Berkley and Los Angeles: University of California Press.
Arnheim, R. (1974). Visual Thinking, Berkley, Los Angeles: University of
California Press.
Arnheim, R. (1971). Entropy and Art: An Essay on Disorder and Order. Los
Angeles: University of California Press.
Arnheim R. (1988). Visual Dinamics. American Scientist, 6, 585-591.
Bagnal, B. (1999). Crtanje i slikanje. Beograd: Jugoslovenska knjiga
Berlyne D.E. (1971). Aesthetics and Psychobiology. New York: Meredith
Corporation.
Berlyne D. E. (1974). Studies in the New Experimental Aesthetics. Washington,
D.C.: Hemisphere Publishing Corporation.
Borisavljevi, M. (1998). Zlatni presek i drugi eseji. Beograd: Srpska Knjievna
Zadruga
Eyesenck J. H. (1968). An Experimental Study of Aesthetic Preference for
Polygonal Figures. The Journal of General Psychology, 79, 3-17.

523

Oliver Tokovi

Green D. C. (1995). All that Glitters: A review of Psychological Research on the

Aesthetics of the Golden Section. Perception, 24, 937-968.
Heaton, J.M. (1968). The Eye. London: The Camelot Press Ltd.
Jeremi, . (1987). Popularni kurs fotografije. Beograd: Tehnika knjiga.
Koffka, K. (1935). Principles of Gestalt Psychology. London: Routledge & Kegan
Paul LTD.
Locher P. & Nagy Y. (1996). Vision Spontaneously Establishes the Percept of
Pictorial Balance. Empirical Studies of the Arts, 14, 1,17-31.
Mcmanus, C. I. (1980). The Aesthetics of Simple Figures. British Journal of
Psychology, 71, 505-524.
Perak, B. (1999). Prirodne proporcije. Beograd: Samostalno autorsko izdanje.
Tokovi, O. (2003). Estetska preferencija poloaja elemenata na slici. Psihologija,
Vol. 36, 3, 313329.
Vasi, P. (1982). Uvod u likovne umetnosti elementi likovnog izraavanja.
Beograd: Univerzitet umetnosti.
Vukovi, I. (1994). Estetska preferencija i lateralna organizacija slika. Psihologija,
Vol. 27, 34, 341348.

524

Stabilnost estetske preferencije poloaja elemenata na slici

ABSTRACT
STABILITY OF AESTHETIC PREFERENCE OF
OBJECT POSITION ON PICTURES
Oliver Tokovi
Laboratory for Experimental Psychology, University of Belgrade
The aim of this work is is to give answers to question is aesthetic preference of
object position on pictures stabile, or is there a change of aesthetic preference with
increase of number of objects and with the change of picture orientation (horizontalvertical). In conducted experiments subjects had a task to put one, two or three
circles on three different shapes of backgrounds (square, golden rectangle,
rectangle), in such way that given configuration is the most beautiful one in their
own opinion. In some experiments backgrounds were observed horizontaly, and in
other verticaly. When the backgrounds were horizontal, aesthetic preference of
golden section position did not change with increase of the number of circles. When
the backgrounds were vertical golden section position was prefered one in cases
with one and two circles, while in the experiment with three circles aesthetic
preference of golden section position decreased. In most situations circles were
ordered on backgrounds in such way to balance each other. Distance between two
circles on same shapes of backgrounds, on repeated situations, is relativly constant
in both orientations of backgrounds.
Key words: aesthetic preference, stability, golden section, position, number oj
objects, orientation

525