Novi pogledi

vi mi elimo da ivimo bez bolesti, da izgledamo lepo, da se dobro oseamo i da nam misli budu bistre. Upravo zato sve je
vie ljudi koji se priklanjaju vegetarijanskom nainu ishrane, a neki su i
- vegani - to znai da uopte ne konzumiraju namirnice ivotinjskog porekla, u koje, osim mesa i mesnih
preraevina, spadaju i mleko, mleni
proizvodi i jaja. Tendencije su otile i
dalje - iz Kalifornije je krenuo moderan trend sirove biljne hrane.
ta to znai? Da ne jedete nita
kuvano, peeno, preno, iskljuivo
sirovu hranu, od koje se mogu pripremiti mnoga interesantna i ukusna jela. O ovom nainu ishrane
razgovaramo sa Marijom Borenovi.
Marija je lifestyle coach - instruktor

Marija Borenovi demonstrira

spravljanje pageta od tikvica
i krastavaca - umesto testa

I hrana moe biti

iva - i zdrava
Nijedno ivo bie, osim oveka, ne
stavlja svoju hranu na vatru - kada se
proteini kuvaju, dogaa se denaturacija
- razgradnja prirodne strukture objanjava Marija Borenovi,
instruktor za zdrav ivotni stil
Instruktor za
zdrav ivotni
stil - Marija
se hrani
iskljuivo
presnom
hranom

za zdrav ivotni stil - dri predavanja i pie o unapreenju stanja

zdravlja prirodnim putem - veganskom ishranom. Ona je inae, kerka Irene Baret, lekara prirodne medicine (sa kojom smo vie puta
priali o problemima ishrane, ienju organizma, genetski modifikovanim organizmima itd). Mariju
smo intervjuisali nedavno, kada je
u Zemunu odrala svoju humanitarnu radionicu presne hrane, a u
ovome joj je asistirao osmogodinji
sin Marko. Marija i Marko ve su se
vratili u Kanadu, gde ova mlada
mama ivi od svoje tree godine, a
prihodi sa radionice namenjeni su
za pomo deci u Srbiji.
Kako je dolo do toga da se Marija zainteresuje za ovaj nain ishrane? Objanjava nam da je presnu

41

Recepti
HAMBURGER
Potrebno: 400 g sirovog suncokreta, olja suvog paradajza, pola olje
mladog kukuruza eerca (ili odleen
sirov kukuruz), bosiljak, beli luk, so
po ukusu. Dekoracija: jedan paradajz, salata, glavica crnog luka. Mlin
za kafu, noi, daica. Postupak:
krupno samleti suncokret, staviti u
posudu. Naseckati sitno suen paradajz, presuti u istu posudu. Dodati
malo kukuruza, sitno naseckanog
belog luka, bosiljka i sve pomeati,
oblikovati u hamburger, dodati salatu, crni luk i kolut paradajza.
SLADOLED OD KAJSIJA
Potrebno: noi, maina za mlevenje mesa, kaika za sladoled, pola
kilograma kajsija, list mente. Dobro
oprati mainu za meso. Oljutiti
kajsije i izvaditi semenke. Proraditi
kroz mainu i staviti u plastinu
posudu, pa u zamrziva. Oblikovati
kuglice kaikom za sladoled. Ukrasiti listom mente.
SLATKE KUGLICE
Potrebno: rende, daica, noi,
mlin za orahe, jedna olja urmi, 400
g oraha, svee voe (jabuka, borovnice, groe). Izvaditi semenke i naseckati urme, staviti u iniju. Sitno naseckati pola oraha, pola samleti. Staviti na stranu dovoljno oraha da uvaljamo kuglice. Pomeati urme i orahe, na dlanu oblikovati palainkicu
od ove mase, u sredinu staviti kockicu jabuke ili zrno groa, borovnicu i
umotati u kuglicu. Gotove loptice
uvaljati u orahe.
hranu otkrila jo 2004, i da je vegetarijanac od svoje desete godine:

Moe se i tako
itala sam se da li je mogue da
ovek preivi samo od biljaka,
P
bez bilo kakvih ivotinjskih proizvoda, ukljuujui i jaja i mleko i
mlene proizvode. Izuavala sam
ovu temu i proitala mnogo
pounih knjiga. Posetila sam restoran ulijana Brotmana, koji je
prvi u modernom svetu otvorio organski restoran presne hrane, u
Santa Moniki i San Francisku i
dobila sam elju da neto tako to
unapreuje stanje zdravlja uvedem u svoj nain ishrane i donesem i u Srbiju.
42

Ova ishrana, po mnogima, ima

bitnih prednosti u odnosnu na konvencionalnu, kuvanu hranu. Marija
navodi svoje lino iskustvo - napominje da joj je pomogla se rei
hroninog umora. Na emu se zasniva tvrdnja da je ovakva hrana
dobra za zdravlje?
Naa sagovornica objanjava
da, kao to je to nauno dokazano,
svi mi, zapravo, ivimo od energije
Sunca, a da tu energiju dobijamo od biljaka. Presna hrana preporuuje se u prevenciji hroninih
oboljenja, kao i poboljanju stanja
zdravlja, dok se kuvanjem remeti
prirodna struktura i energija hrane, unitavaju hranljive materije,
vitamini, enzimi:

-Starenje se dogaa upravo zato

to se iscrpu enzimske rezerve u organizmu. Priroda je upakovala u
svoje plodove ne samo hranljive materije, ve i enzime koji razgrauju
prirodnu hranu. Ako ih unitimo
peenjem ili kuvanjem, moraju se
krasti enzimi iz naih banki enzima, da bismo mogli da svarimo hranu. A kada unosimo sveu, presnu
hranu, onda sa njom unosimo i enzime koji se delom koriste za varenje, a
delom ulau na enzimski bankovni
raun - pa svoj organizam obogaujemo enzimima.
Poznata je dilema oko toga moe
li vegetarijanska ili veganska ishrana
omoguiti dovoljan unos, recimo, vitamina B12 i proteina?
-Nae telo moe samo da stvori
vitamin B12, ukoliko pojedemo hranu iz bate bez detaljnog pranja (to
podrazumeva da to moraju biti organski plodovi, biljke netretirane bilo kakvim hemikalijama), jer se na
biljkama nalaze dobre bakterije,
koje su prirodni probiotici. U naem
telu ivi veliki broj razliitih vrsta
mikroorganizama u simbiozi, a te
dobre bakterije koje unosimo sa povrem iz bate, stvaraju nam B12.
to se tie proteina, pogledajmo oko
sebe: ivotinje kao to su konj, vo,
slon - imaju snane miie, a hrane
se presnom biljnom hranom. Nijedno ivo bie osim oveka ne stavlja
svoju hranu na vatru. Kada se proteini kuvaju, dogaa se denaturalizacija - razgradnja prirodne strukture. Nae telo teko moe da iskoristi proteine iz mesa, organizam trpi
oteenje - poremeaj u naem sistemu, kao posledica delovanja slobodnih radikala.

Hlorofil nas regenerie

ko nema termike obrade hrane - onda nema ni hleba i peciva na koje smo manje-vie svi navikli. Da li ovaj nain ishrane uopte
dozvoljava konzumaciju itarica?
Po uenju dr Gebrijela Kazensa,
itarice treba izbegavati u klasinom obliku, jer se one skladite
u velikim koliinama u silosima, a
posle 90 dana ovakvog tretmana
dolazi do vrenja i razvijaju se gljivice. Termika obrada ne unitava
gljivice, pa one dospevaju i u hleb.
Meutim, postoji nain da se itarice unesu u organizam - pustiti ih
da isklijaju:
-U tom sluaju enzimi mogu da
se iskoriste. Naime, u semenu je blo-

kator enzima koji spreava njihov

rad - da bi seme ostalo u ljusci, odnosno - da ne bi proklijalo u nepovoljnim uslovima. Kada voda pokrene proces rasta, pokreu se i enzimi,
i kada pojedemo klice semena one se
lake svare. Takoe, gaji se mlada
trava penice i od nje se cedi sok, koji je jedan od najmonijih prirodnih
lekova - prepun je hlorofila i kiseonika. Hlorofil regenerie mnogo toga u
naem telu, a kiseonik dolazi do svih
elija i obnavlja ih.
Iako je ovaj nain ishrane zdrav, u
Kanadi i na Zapadu uopte - nije za

Sokovi su najzdraviji
Jedan od dobrih naina ienja organizma jeste konzumiranje tene
hrane, tako neto pored presne hrane je i na meniju centra za unapreenje stanja zdravlja Maks Gerson kod Budimpete, ili npr. u Hipokratovom
institutu u Floridi. Po zagovornicima sirove hrane nae telo se ponaa kao
sokovnik - sve to stavimo u usta, pretvori se u sistemu za varenje u sok da
bi hranljive materije mogle da se iskoriste. A ako naem telu damo svee
ceen sok kao cvekle, argarepe, krastavca, zelenog lisnatog povra, ili raznog voa - utedeli smo time veliku energiju, koja sada moe da se usmeri na regeneraciju tela, a ne na varenje hrane. U prilog ovome govori i injenica da nam se obino posle svakog kuvanog obroka - prispava, jer energetski zahtevan proces varenja iskljuuje druge funkcije. Posle obroka od
sveih biljaka - puni ste energije i dobrog raspoloenja.

Mali kuvar
I Marko Borenovi, iako ima samo osam godina, voli da uestvuje u kuvanju. Sam je odluio da i on ponovo pree na mamin nain ishrane:
-Marko je od roenja bio na presnoj biljnoj hrani i uvek je imao odlian
prirodni imunitet. Neko vreme, sticajem okolnosti, nije bio pored mene i jeo
je meso, a otkako smo ponovo zajedno, odluio je da i on ponovo jede presnu biljnu hranu. Gledali smo zajedno film u kojem lekar dr Kolin Kembl
dokazuje da ivotinjska hrana moe da uzrokuje neeljena stanja zdravlja, a
da biljna hrana poboljava zdravstveno stanje. Tada me je upitao: Mama,
zato mi to nisi ranije rekla?. Kada je sasluao ta naunici i lekari kau,
sam je odluio da pree na vegansku ishranu - kae Marija.
A svoje kulinarsko umee Marko je pokazao i pred prisutnima na radionici. I on se nada, kao i mama, da e se preseliti u Srbiju jer mu se, kako
kae, ovde mnogo dopada.
svaiji dep. Organska presna hrana
skuplja je od obine, a neke namirnice kotaju i dvostruko vie. Meutim,
Marija naglaava da Srbija ima veliku
ansu u proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane i u Srbiji je moda i izvodljivije hraniti se zdravo jer imamo
divnu plodnu zemlju, odline uslove i
vredne ljude. Potrebna je samo dobra
organizacija:
-Verujem da se u Srbiji moe
zdravo hraniti ukoliko ljudi sami
uzgajaju svoju hranu, mogue je

unaprediti stanje zemljita zeolitom i srebrnom vodom. Radim na popularizaciji Bio bati
i permakulture i organizujem
mree ljudi koji ele zdravstveno bezbednu hranu pa ih poveem sa proizvoaima. Mi iz
mlade generacije u dijaspori
volimo svoju zemlju i elimo da
doprinesemo na svoj nain.
Kada se podstie ono to je dobro, onda za ono loe nema
mesta. Ponuda organske hrane u Srbiji nije u skladu sa
potencijalima, a velika potranja postoji: ljudi je ele,
ali nemaju gde da je nabave. Inae, hrana koju smo
videli i probali na radionici uopte ne izgleda loe.
Konkretno, spremane su
pagete sa paradajz

sosom - u vegan varijanti. Da bi se

dobile pagete od sirovih tikvica ili
krastavaca, korien je specijalan
spiralni secko, iju je upotrebu demonstrirao mali Marko. A sos je
dobijen u blenderu, od svee paprike i paradajza i suenog paradajza,
koji daje poseban mek.
Za salatu - slueni su rukola i sremu, poznat
kao jedan od najboljih
istaa organizma (kau
poznavaoci da ga sada treba tamaniti, jer mu sezona kratko traje).
Naravno, nisu tikvice jedino to se jede. Skoro sve jestive biljke mogu se konzumirati u sirovom stanju (naravno, izuzev krompira i
suenih itarica), a dobijaju se jela zanimljivog
izgleda i ukusa, kao to
su presni evapi od lana umesto mesa, sui
sa voem i raznim semenkama, i sueni ips
od kelja i indijskog oraha.
Tu su i slatkii: torte napravljene od bademovog
sira ili indijskog oraha,
slatke kuglice i voni sladoled. Termika obrada,
kao to rekosmo, nije doputena, ali se zato koristi dehidrator (suilica),
na temperaturi do 45 stepeni Celzijusa (smatra se
da svaka temperatura via
od ove unitava hranljiva
svojstva namirnica).
Prijatno!
Spomenka Mili
Foto: Aleksa Stankovi
Marijin sin Marko ima samo
osam godina, a ve sve zna o ishrani

43