Tehnologija IV

1) Unguenta (definicija, sastav, vrste, terapeutski ciljevi,

pakovanje):
-Unguenta ili mazila su poluvrsti preparati za spoljnu
upotrebu namenjeni su za primenu na koi ili odreenoj
suzokoi, u cilju lokalnog delovanja ili perkutane
penetracije lekovite supstance, ili zbog emolijentnog ili
zatitnog delovanja. Moraju da budu homogenog izgleda.
-Sastav ine:
a) podloga-baza-excipiens
b) lekovita supstanca (jedna ili vie)
c) ostale pomone materije
Podloge mogu biti jednostavne ili sloene i mogu se
sastojati od prirodnih ili sintetskih supstanci. Moraju biti
homogenog izgleda i sterilne ako su namenjene za
primenu na velike, otvorene rane ili ozleenu kou ili za
oi.
U odreenoj podlozi moe biti rastvorena ili dispergovana
jedna ili vie lekovitih supstanci.
Ostale pomone materije su konzervansi, antioksidansi,
emulgatori, stabilizatori i supstancije za podeavanje
viskoziteta.
-Vrste:
a) masti
b) kremovi
c) gelovi
d) paste
e) (melemi)
f) (lekoviti flasteri)
Pod e i f prepisuje nova evropska Farmakopeja
-Terapeutski ciljevi:
?

-Pakovanje:
Preparat treba pakovati u metalne tube iz kojih se lako
mogu istisnuti. Na signaturi mora da se naznai naziv
 upotrebljenog konzervansa, a kod sterilnih preparata da su
sterilni.
2) Excipiensi (zahtevi i osobine, podela, sirovine):
-Zahtevi za podloge:
Da budu hemijski stabilne
Fizioloki indiferentne
Da ne reaguju sa lekovitim supstancama
Da ne drae kou i sluzokou na mestu aplikacije
Da su stabilne na svetlost i vlagu
Da imaju povoljan pH (5.0-7.0)
Da imaju povoljnu t topljenja (oko 40 C)
Da se lako razmazuju na koi
Da se lako spiraju sa koe
Da po potrebi veu odreenu koliinu vode
Nakon nanoenja na kou, podloga mora da oslobodi
lekoviti supstancu koja treba da ostvari terapijsko
delovanje
Da su bez mirisa i
Da ostavljaju film koji direktno prekriva kou

-Podela:

a) Podloge za hidrofilne masti

b) Podloge za hidrofobne masti
c) Podloge koje mogu da emulguju vodu apsorpcione
baze

-Sirovine:

Za hidrofilne masti su podloge sa makrogolima-

polietilenglikoli (PEG). To su podloge rastvorljive u vodi.
PEG su kondenzacioni polimeri etilen-oksida, pri emu kod
farmaceutskih proizvoda n moe da varira od 3 do 200. U
prometu se nalaze obeleeni brojevima kraj imena i oni
predstavljaju srednju molekulsku masu. S porastom
molekulske mase raste viskozitet proizvoda, a onda
higroskopnost. PEG su bezbojne, bistre, viskozne i
higroskopne tenosti. PEG 700-1500 su meki proizvodi
slini vazelinu, manje higroskopni. PEG-ovi sa oznakom
vie od 1500 su vrsti proizvodi slini vosku i nisu
higroskopni.

PEG primenjeni na koi nisu toksini, ne spreavaju izmenu

toplote i gasova, na koi izazivaju izrazito osmotsko
delovanje, oduzimaju vodu koi, ranama i edemima, lako
se spiraju sa mesta aplikacije, stabilne su u odnosu na
mikroorganizme.

Nedostaci PEG-ova su inkopatibilija sa plastinim

materijama (zato se pakuju u metalnu ambalau) i nekim
lekovitim supstancijama (sulfonamidom, salicilnom
kiselinom, srebro-nitratom, jodom...). PEG-ovi daju obojena
jedinjenja i ne treba ih kombinovati. Penicilin i bacitracin se
inaktiviraju u PEG podlogama. Ne smeju se koristiti kao
podloge za one masti.

Izrauju se otapanjem i meanjem odreenih koliina

vrstih i tenih makrogola, kako bi se dobila homogena
masa konzistencije sline vazelinu.

Primenjuju se za izradu hidrofilnih masti, koje su naroito

pogodne za kosmate delove koe i za seboroinu kou.

Za hidrofobne masti se koriste podloge koje ne sadre

vodu, mada mogu da emulguju malu koliinu vode. Sastoje
se od vrstog i tenog parafina, vazelina, biljnih ulja,
voskova, sintetskih triglicerida i tenih silikona. Oficinalni
primer je Excipiens ad unguenta antibiotica (Ph.Jug. IV)

-Podloge koje emulguju vodu ili apsorpcione baze su

podloge bez vode, ali imaju sposobnost da emulguju vee
koliine vode, zahvaljujui prisutnom emulgatoru. Izrauju
se od voskova, ulja, masti V/U emulgatora kao to su:
bezvodni lanolin, lanolinski alkoholi, estri sorbitana
(spenovi), monogliceridi i masni alkoholi.

Ove podloge imaju dobar disperzitet, lep izgled, dobro se

mau (imaju dobar afinitet za kou). Primenjuju se za
 izradu lekovitih masti sa liposolubilnim lekovima. Oficinalni
primeri su Excipiens ad unguenta i Excipiens Lanalcoli.

3) Gelovi

-Gelovi su poluvrsti preparati koji se sastoje od tenosti

koja je gelirana pogodnim gelirajuim sredstvom. Gel je
poluvrste konzistencije koja je stalna i na zavisi od
temperature pa se mogu istiskivati iz tube i mazati na
niskim temperaturama. Tu strukturu gela omoguava
mreasta struktura unutranje (disperzne) faze u koju se
uklapa spoljna faza (disperzno sredstvo) ime je njeno
kretanje ogranieno. Razlikuju se hidrofilni i hidrofobni
gelovi.

Hidrogelovi su preparati ije se podloge sastoje od vode,

glicerola ili propilenglikola geliranih pogodnim gelirajuim
sredstvima kao to su skrob, derivati celuloze, karboksivinil
polimeri, tragakanta.

Hidrofilni gelovi se sastoje od najmanje dve komponente,

vrste i tene.

Hidrofobni gelovi (oleogelovi) su preparati ija se podloga

sastoji od tenog parafina, masnih ulja kao i silikonskih
ulja, aluminijumovim ili cinkovim sapunima (stearatima).

-Izrada:

Za izradu gelova potrebni su sredstvo za geliranje, tena

faza, lekovita supstanca i drugi sastojci po potrebi.

Gelirajue sredstvo je u gelovima zastupljeno manje od

10%, a najee izmeu 0.5-2%. Neka sredstva su materije
prirodnog, sintetskog ili polusintetskog porekla. Najee
koriena su bentonit, magnezijum aluminijum-silikat,
visoko disperzni silicijum(IV)-oksid, karboksivinil polimer ili
poliakrilna kiselina, elatin, karboksimetilceluloza, skrob...
U izradi lekovitih gelova, osnovno je omoguiti proces
hidratacije (bubrenje) gelirajueg sredstva u delu ili
celokupnoj koliini tene faze.

Tena faza je najee voda, meavina vode i etanola,

meavina vode i izopropranola.

Lekovita supstanca- Ako je hidrosolubilna, moe se

rastvoriti u delu ili ukupnoj koliini vode ili meavini vode i
alkohola. Ako je lipofilna, poveanje rastvorljivosti u tenoj
fazi postie se upotrebom solubilizatora kao to je PAM.
Solubilizator se homogeno izmea sa lipofilnom lekovitom
supstancomi doda vodena faza. Ako je lekovita supstanca
hidrofobna preporuuje se upotreba sredstva za kvaenje
(PAM) koja treba da se disperguju u tenoj fazi, a zatim se
doda lekovita supstanca i tada nastaju mutni gelovi.

Ostali sastojci gela su humektansi (spreavaju isuavanje,

plastifikatori filma), glicerol, propilenglikol, sorbitol.
Konzervansi: sorbinska kiselina, kalijum-sorbat, meavina
sorbinske kiseline i kalijum-sorbata, natrijum benzoat i
tiomersal.

-Osobine i prednosti gelova:

a) Lako se primenjuju na intaktnu i ozleenu kou i

sluzokou
b) Lako se primenjuje na koi glave i ostalim kosmatim
delovima tela
c) Dobro prijanjaju za kou
d) Fiksiraju se na obolelo mesto, a ne ometaju normalno
disanje koe
e) Hidrogel posle isparavanja vode ostavlja tanak
zatitni film (ako je gelirajue sredstvo derivat
glukoze)-povrinsko delovanje
f) Gelovi izraeni sa anjonskim poliakrilatima posle
utrljavanja dubinski deluju, to se moe pojaati
dodatkom etanola
g) Ne iritiraju kou
h) Lako se ispiraju sa mesta primene
 i) Pogodni su nosai hidrosolubilnih lekovitih supstanci
j) Dobro oslobaaju lekovite supstance iz podloge

-Pakovanje:

Gelovi se pakuju u tube radi spreavanja kontaminacije i

isuivanja hidrogelova. Tuba mora biti nepropustljiva za
vodu i zatiena od mogue korozije. Plastine tube su
propustljive za kiseonik, usisavaju vazduh posle svakog
istiskivanja i zato nisu pogodne za uvanje gelova. Koriste
se aluminijumske tube koje su iznutra prekrivene zatitnim
lakom na bazi epoksidne smole i sa lateksom po ivicama.

Sinereza ili starenje gela je proces spontanog istiskivanja

tenosti iz gela, a nastaje tokom vremena kao posledica
promene struktur gelova tokom vremena. Dolazi do
kontrakcije prostorne reetke gelova i odvaja se tena faza
od vrste.

-Primena:

Za lokalnu primenu se koriste kao podloge za nesteroidne

antiinflamatorne lekove i za druge lekovite supstance koje
se koriste u reumatologiji, antiparazitike i kortikosteroide.
Gelovi su pogodni kao podloge za lekovite supstancije koje
se koriste za terapiju akni, varikoznih vena, vaginalnu
primenu, u stomatologiji. Koriste se i prazni gelovi za
vlaenje suve vaginalne sluzokoe. Koriste se i kao
lubrikansi za katetere i moraju biti sterilni, u
elektrokardiografiji i sonografiji.

-Ispituje se organoleptiki izgled, pH vrednost, viskozitet i

mikrobioloki kvalitet.

4) Paste
 -Paste su poluvrsti preparati u ijem je sadraju veliki
udeo sitnih, vrstih supstanci dispergovanih
(suspendovanih) u podlozi. Dele se na tvrde i meke.

Pastae durae (tvrde paste) sadre oko 50% vrstih

supstanci. Koriste se kod subkutanih i hroninih stanja i
masne koe, a deluju pokrovno i isuujue.

Pastae molae (meke paste) imaju udeo vrstih materija 15-

30% i nanosi se na indikovanu suvu kou i kod vlanih
ekcema. Deluje pokrivno i blago zamauje kou.

-Kao prakaste supstance koriste se cink-oksid, titan-

dioksid, talk i skrob, a kao lipofilne podloge najee se
koristi beli vazelin ili meavina sa lanolinom, maslinovim
uljem i dr.Prakaste supstance moraju biti dobro usitnjene i
bez grudvica i kristala pre nego to se suspenduju u masnu
podlogu. To su najee adstrigensi, antiseptici i
apsorbensi.

-Prakovi se nalaze izmeu masti i prakova, a njihov

efekat jeste upijanje sekreta i isuivanje koe.

-Ispituje se konzistencija, hemijska stabilnost, homogenost

i mogui rast kristala suspendovanih sastojaka.

5) Sapuni

-Sapones medicinales su vrsti, poluvrsti ili teni lekoviti

preparati namenjeni uglavnom za spoljnu primenu.
Sastavljeni su od alkalnih soli viih masnih kiselina
(sapuni), lekovite supstance, a mogu sadrati i pomona
sredstva. Sapuni su osnovna supstanca medicinskih
sapuna.

-Sapuni se dobijaju hidrolitikim razlaganjem masti i ulja sa

bazama ili direktno neutralizacijom masnih kiselina.
Najee se koriste natrijumovi ili kalijumovi sapuni, koji su
rastvorni u vodi za razliku od sapuna zemnoalkalnih metala
(II grupa PSE)
 -Rastvori sapuna prave penu poto su povrinski aktivne
materije. U vodi grade koloidne disperzne sisteme, a u
alkoholu rastvore.

-Sapuni se koriste za izradu mnogih preparata, za

stabilizaciju emulzija i suspenzija, kao sredstva za pranje,
dezinfekciju i leenje konih oboljenja ako su izraeni kao
lekoviti sapuni.

6) Oculenta (poluvrsti preparati za oi):

-To su sterilni preparati za oi namenjeni za primenu na

onu jabuicu ili konjuktivu, kao i za aplikaciju u
konjuktivalnu vreicu. Poluvrsti preparati za oi su sterilne
masti, kremovi i gelovi.

-Sadre jednu ili vie lekovitih supstanci koje su

rastvorene, suspendovane ili emulgovane u odgovarajuoj
podlozi i imaju homogen izgled. Konjuktiva ne sme biti
iritirana.

-Za izradu se mogu koristiti hidrofobne podloge (bezvodne

koje sadre vazelin, teni parafin i lanolin ili lanolinske
alkohole), emulzione podloge (podloge sa vodom i
najee emulzoidi tipa U/V i V/U) i hidrofilni gelovi
(podloge sa organskim hidrokoloidima hidrogelovima-
kompatibilni sa midrijaticima, antisepticima i lokalnim
anesteticima, rastvaraju se u suznoj tenosti, ne ometaju
vid i ravnomerno distribuira lekovitu supstancu).

-Podloga moe da sadri i konzervanse. Preporuuje se da

se ne koriste podloge sa silikonima zbog izrazite
hidrofobnosti.

-Poluvrsti preparati za oi se izrauju pod aseptinim

uslovima, a sav potreban pribor i posue moraju biti
sterilni. Komora se ozrai UV zracima, pa se onda
prakastim supstancijama doda mala koliine sterilne
 podloge i homogeno disperguje. Sukcesivno se dodaje deo
po deo podloge i uz stalno meanje u tarioniku pomou
pistila se izradi preparat homogenog izgleda.

-Pakuju se u male, sterilne savitljive tube sa cevicom

teine 5g. Moraju biti dobro zatvorene, a postoje i pogodno
dizajnirane ambalaze za jednokratnu upotrebu.

-Ispituju se na sterilnost i veliinu estica. Sterilnost se

moe ispitati tehnikom membranske filtracije ili direktnom
inokulacijom hranljive podloge. Pod mikroskopom ne sme
biti estica veih od 90 m.

7) Prakovi za oralnu upotrebu:

-Prakovi za oralnu upotrebu se sastoje od vrstih,

rastresitih i suvih estica razliitog stepena usitnjenosti.
Sadre jednu ili vie lekovitih supstanci sa ili bez pomonih
materija. Od pomonih materija se koriste sredstvo za
dopunjavanje, boje i korigensi mirisa i ukusa.

-Ako se sastoje od jedne komponente to su onda prosti

prakovi-pulveres simplices, a ako imaju dve ili vie
komponenti to su onda sloeni prakovi-pulveres mixti,
pulveres compositi. Mogu se izdavati pacijentima podeljeni
u doze (pulveres divisi) ili u jednom pakovanju (pulveres
non divisi).

-Izdrada prakova:
1. Pulveriziranje - prvo se sve komponente usitne do
propisanog stepena usitnjenosti kako bi se homogeno
izmeale. Izbor i nain usitnjavanja zavisi od prirode
supstance, moe se vriti u tarioniku pomou pistila.
Stepeni usitnjenosti prema Ph.Jug. IV:
Krupan praak (sito 0.75)
Sitan praak (sito 0.30)
Vrlo sitan praak (sito 0.15)
Stepeni usitnjenosti prema Ph.Jug. V:

Grubi praak (sito 1.400)

Umereno sitan praak (sito 355)
Sitan praak (sito 180)
Veoma sitan praak (sito 125)

Kod usitnjavanja druga, one se prvo nareu i onda usitne

seckanjem, a kristalne supstance se drobe u tarioniku sa
pistilom, a za usitnjavanje veih koliina droga koriste se
mlinovi.

2. Meanje Potpuna homogenost dostie se meanjem, a

to je za 10-20g oko 5 min meanja. Posle meanja
preporuljivo je da se smea ponovo proseje.

3. Pravilo o dodavanju sastavnih komponenata prakova

po rastuim masama Prvo se odmeri supstanca koja ima
najmanju koliinu u receptu, a zatim se postepene sve
vee koliine i istim redom dodaju u tarionik i meaju. Od
ovog redoleda se odstupa jedino ako u sastav ulazi
voluminozna supstanca i ona se dodaje na kraju. Praak se
ne sme puno stiskati na zidove tarionika zato to se onda
vie komprimuje nego mea. Karticom se skida ostatak sa
zidova. U industrijskoj praksi se koristi kocka za meanje
koja se obre oko svoje horizontalne ose i prakovi se
meaju padajui na njene suprotne stranice. Ako se
izrauju jednodozni prakovi vri se automatsko doziranje.
U prakovima ne sme biti oksidacionih ili redukcionih ili
higroskopnih supstanci.

Ako se praku mora dodati tenost, ono se razriba sa

jednom od komponenta praka, a posle se dodaju ostali
sastojci.

-Izdavanje: Viedozni nepodeljeni praak (pulveres non

divisi), podeljeni u doze (pulveres divisi) i jednodozni
preparati (dosipulveres). Prakovi koji se ne dele u doze se
izdaju u staklenoj ili plastinoj boci sa irokim otvorom, a
 prakovi koji se dele u doze se pakuju u pojedinane
papirne kesice, kapsule ili boice.

8) Triturationes:

- Trituracije su smee lekovitih supstanci ili preparata

droga jakog delovanja i sredstva za dopunjavanje. Izrauju
se u propisanoj koncentraciji kao prakovi i masti.

-Trituracije se izrauju tako to se lekovite supstance

meaju s postepenim dodavanjem sredstva za
dopunjavanje u odnosu 1:10 ili 1:100. Taj odnos mora da
bude jasno oznaen na stojnici. Lekovite supstance su
jakog ili vrlo jakog delovanja, propisuju se u malim
koliinama a da bi se poveala masa dodaju se
indiferentne materije. Te materije mogu biti laktoza,
vazelin ili bezvodni lanolin.

-Prvo se u tarionik unosi lekovita supstanca, a onda doda

ista koliina razreivaa i mea 4 minuta u jednu stranu i 4
minuta u drugu stranu. Onda se nastavi dodavati ista
koliina razreivaa dok se ne utroi sva koliina. Meanje
treba ukupno da traje otprilike 30 minuta.

9) Granule:

-Granule su preparati za oralnu upotrebu i sastoje se od

vrstih, suvih agregata estica. Sadrze jednu ili vie
lekovitih komponenti sa ili bez pomonih materija. Po
potrebi dodaju se jo i zakonski dozvoljene boje i korigensi.
Granule se gutaju direktno, ili se vau, a neke se
rastvaraju ili disperguju u vodi ili drugoj tenosti.

-Granule mogu da predstavljaju jednodozne (pakuju se

individualno u kesice) ili viedozne preparate (kaiica ili
merica za odmeravanje doze).

-Vrste granula:
 umee (efervescentne) granule neobloene
granule koje sadre kisele supstance i karbonate ili
hidrogenkarbonate koji reaguju u prisustvu vode i
oslobaa se ugljen-dioksid.
Obloene granule viedozni preparati prevuene s
jednim ili vie slojeva pomonih materija.
Gastro-rezistentne su granule sa modifikovanim
oslobaanjem aktivne supstance, koju oslobaaju tek
u intestinalnoj tenosti. Prevuene su
acidorezistentnom prevlakom.
Granule sa modifikovanim oslobaanjem lekovite
supstance su obloene ili neobloene granule
dobijene korienjem specijalnih pomonih materija
koje modifikuju brzinu ili mesto oslobaanja lekovite
supstance.

10) Pilule:

-Pilule su po Ph.Jug. II vrsti dozirani preparati, okruglog

oblika, mase 0.1-0.3g, namenjeni za oralnu upotrebu. Pila-
lopta; Pilula-loptica

-Pilule se retko propisuju, uglavnom samo za individualne

terapije, ili ako ne postoje kao gotovi preparati tipa kapsula
ili tableta. Vei primenu imaju kao homeopatski lekovi.

-Izrauju se runim oblikovanjem od jedne ili vie lekovitih

supstanci, prakaste osnovne mase i tenog sredstva za
vezivanje i nekad sredstva za bubrenje.
A) Osnovnu masu po Ph.Jug. II ini smea suvog ekstrakta
kvasca i inaktivisanog kvasca. Ako lekovita supstanca ima
oksidacione ili redukcione osobine koristi se bela glina, a
danas se vie koristi Saiko masa.
B) Kao teno sredstvo za vezivanje koristi se smea od
jednakih delova glicerola i vode.
C) Kao sredstvo za posipanje ide talk ili praak slatkog
korena.