Aktivna supstanca diklofenak, spada u grupu lekova koji se zovu nesteroidni

antiinflamatorni lekovi (NSAIL).[1] Diklofenak se može naći u obliku natrijumove ili

kalijumove soli. Te dve soli imaju različite rastvorljivosti, kalijum diklofenak je rastvorljiviji od
natrijum diklofenaka, pa se efekat lekova s kalijumovom soli diklofenaka javlja brže nego
preparata sa natrijum diklofenakom.[2] Natrijum-diklofenak sadrži od 99,0 % do 101,0 %
natrijum-2-[(2,6-dihlorfenil)amino]fenil]acetata, izračunato u odnosu na osušenu supstancu. To
je beo ili slabo žućkast, kristalan prašak, slabo higroskopan, slabo rastvorljiv u vodi, lako
rastvorljiv u metanolu, umereno rastvorljiv u alkoholu, teško rastvorljiv u acetonu, gotovo
nerastvorljiv u etru. Topi se na 280 °C, uz raspadanje.[3] Hemijska struktura diklofenaka je:

Fizičko hemijske osobine [4]:

Molekulska formula C14H10Cl2NO2

Molekulska masa 296.148 g/mol
Rastvorljivost u vodi na 25°C 2.37 mg/L
Napon pare na 25 °C 6.14X10-8 mm Hg
pKa 4.15

1. FARMAKOLOŠKO DEJSTVO DIKLOFENAKA

Ispoljava antiinflamatorno, analgetsko i antipiretičko delovanje. Derivat je sirćetne

kiseline. Inhibira ciklooksigenazu (COX)-1 i -2, koji su enzimi odgovorni za proizvodnju
prostaglandina (PG) i spada u neselektivne COX inhibitore. COX-1 je konstitutivni izo-oblik
enzima i nalazi se u većini normalnih ćelija tkiva, uključujući želudac, trombocite i bubrege.
COX-2 je inducibilni oblik enzima i nalazi se u svim tkivima koja su u zapaljenju. Njihovu
indukciju regulišu citokini i medijatori zapaljenja. PG doprinose inflamaciji i signalizaciji bola.
Mehanizam dejstva se zasniva na suzbijanju procesa zapaljenja što se postiže inhibicijom ovih
enzima i time se zaustavlja proces biosinteze prostaglandina, medijatora u procesu zapaljenja.
Diklofenak se, kao i drugi NSAIL, često koristi kao terapija prve linije odbrane za akutni i
hronični bol i upale različitih uzroka. Diklofenak je bio produkt racionalnog dizajniranja lekova
zasnovanog na strukturama fenilbutazona, mefenamske kiseline i indometacina.[1,5] Indikacije
za diklofenak su reumatoidni artritis, ankilozirajući spondilitis, artroze i spondiloartroze. [1]
Često se koristi u kombinaciji sa mizoprostolom kao gastro-zaštitnim sredstvom kod pacijenata
sa visokim rizikom za nastanak čira izazvanih NSAIL-om.[5] Intramuskularna injekcija se koristi
u terapiji brojnih bolnih stanja, uključujući:
 zapaljenje zglobova ili bol u leđima
 napadi gihta
 bol prouzrokovan prisustvom kamena u bubregu
 bol prouzrokovan povredama i prelomima
 bol posle operacija
Diklofenak rastvor za injekciju može se primenjivati kao intramuskularna injekcija ili kao spora
intravenska infuzija. Intravenska infuzija se koristi u bolničkim uslovima radi sprečavanja ili
lečenja bola posle operacije.[6]

1.1. Doziranje

Neželjena dejstva se mogu svesti na najmanju moguću meru korišćenjem najniže efikasne
doze u najkraćem vremenskom periodu neophodnom za kontrolu simptoma.
Diklofenak HF 75 mg/3 ml, rastvor za injekciju :
Odrasli: ovaj rastvor za injekciju (primenjen intramuskularno ili intravenski) ne bi trebalo
primenjivati duže od dva dana; ukoliko je neophodno, terapija se može nastaviti diklofenak
tabletama ili supozitorijama. Intramuskularna injekcija: Sledeće preporuke za intramuskularnu
primenu se moraju poštovati u cilju sprečavanja oštećenja nervnog ili drugih tkiva na mestu
primene. Jedna ampula leka Diklofenak HF, rastvor za injekciju se primenjuje jednom dnevno (u
teškim stanjima dva puta dnevno) intramuskularno, kao duboka intraglutealna injekcija, u gornji
spoljašnji kvadrant glutealne regije. Ukoliko je neophodna primena dve ampule dnevno, poželjno
je da se druga injekcija daje u drugi glutealni mišić.

Alternativno, jedna ampula od 75 mg može da se primeni u kombinaciji sa drugim

farmaceutskim oblicima diklofenaka (tablete ili supozitorije) uz oprez da se ne prekorači
maksimalna dnevna doza od 150 mg. Bubrežne kolike: Preporučena doza je 75 mg diklofenaka
(1 ampula), intramuskularno. Ukoliko je potrebno, druga ampula može da se primeni nakon 30
minuta.
Deca: ne preporučuje se primena leka Diklofenak HF, rastvor za injekciju kod dece.
Starije osobe: iako se farmakokinetika diklofenaka ne menja klinički značajno kod starijih
osoba, svi nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL) treba da se primenjuju uz poseban oprez
kod ove grupe pacijenata zbog povećane predispozicije prema neželjenim dejstvima. Posebno se
preporučuje primena najmanje efektivne doze kod iznemoglih starijih osoba ili kod osoba sa
malom telesnom masom i u tim slučajevima treba pratiti pacijenta zbog mogućeg krvarenja iz
gastrointestinalnog trakta tokom terapije NSAIL.
Diklofenak rastvor za injekciju se ne sme davati kao intravenska bolus injekcija.
Maksimalna preporučena dnevna doza leka Diklofenak HF, rastvor za injekciju je 150
mg.[6]

1.2. Farmakokinetika

Resorpcija:
Nakon primene 75 mg diklofenaka u obliku intramuskularne injekcije, resorpcija počinje odmah,
a maksimalne koncentracije u plazmi se postižu za oko 20 minuta i prosečno iznose 2,558 ±
0,968 mikrogram/mL (2,5 mikrograma/mL ≡ 8mikromola/L). Resorbovana količina je u
linearnoj korelaciji sa veličinom primenjene doze.

Bioraspoloživost:
Površina ispod krive (PIK) nakon intramuskularne ili intravenske primene je oko dva puta veća
nego nakon oralne ili rektalne primene, zbog izostanka metabolizma prvog prolaska kroz jetru.

Distribucija:
Diklofenak se vezuje 99,7% za proteine plazme, uglavnom za albumin (99,4%). Prodire u
sinovijalnu tečnost, gde se maksimalne koncentracije postižu 2 - 4 sata nakon postizanja
maksimalnih vrednosti u plazmi. Prividno poluvreme eliminacije iz sinovijalne tečnosti iznosi 3 -
6 sati. Dva sata nakon postizanja maksimalne vrednosti u plazmi, koncentracije aktivne
supstance su već veće u sinovijalnoj tečnosti nego u plazmi i ostaju veće do 12 sati.

Metabolizam:
Biotransformacija diklofenaka se odvija delimično glukuronidacijom intaktnog molekula, ali
najvećim delom pojedinačnom i višestrukom hidroksilacijom i metoksilacijom, što ima za
rezultat formiranje nekoliko fenolnih metabolita od kojih se najveći deo konvertuje u konjugate
glukuronske kiseline. Dva fenolna metabolita su biološki aktivna, ali u mnogo manjoj meri nego
diklofenak.

Eliminacija:
Ukupni sistemski klirens diklofenaka iz plazme iznosi 263 ± 56 mL/min (srednja vrednost ±
SD). Terminalno poluvreme eliminacije iz plazme iznosi 1-2 sata. Četiri metabolita, uključujući i
dva aktivna, takođe imaju kratko poluvreme eliminacije iz plazme, koje iznosi 1-3 sata. Oko
60% primenjene doze se izlučuje urinom u obliku glukuronskih konjugata intaktnog molekula i
njegovih metabolita, koji su takođe većim delom konvertovani u glukoronske konjugate. Manje
od 1% se izlučuje u nepromenjenom obliku. Preostali deo doze se eliminiše u obliku metabolita
preko žuči, fecesom.[7]