KONVULZIVNI STATUS

-Produženi konvulzivni napad, traje više od 30 minuta.Praktično, svako dete koje u konvulzivnom
napadu stigne u ambulantu treba tretirati kao konvulzivni status.

L EČ E N J E

Osnovni princip u lečenju konvulzivnog statusa je održavanje vitalnih funkcija kao: oksigenacije,
ventilacije i cirkulacije.

I. Faza STABILIZACIJE vitalnih funkcija

1. Obezbeđivanje dobre oksigenacije i ventilacije. Postavljanje u ¨¨koma položaj¨¨, primeniti
100% kiseonik maskom,balonom,nazalno, ev. i ET intubacija ukoliko se ispoljava respiratorna
insuficijencija.
2. Uspostavljanje intravenske linije i primena 10% glukoze u infuziji 1 ml/kg/h.
3. Kontrola krvnog pritiska.Ukoliko je krvni pritisak stabilan, i intravenski unos tečnosti
adekvatnog sastava, ograničiti na 25-40 ml/kg tokom 24 sata.

II. Faza PRIMENE ANTIKONVULZIVNIH LEKOVA

1. Lek izbora za kupiranje konvulzivnog statusa su benzo-diazepinski , na pr.Diazepam
(bensedin,apaurin,valium). Diazepam ne davati nikada intramuskularno zbog nepredvidljive
apsorpcije. Diazepam se može ponoviti posle 15 minuta ako napad još traje.
Doza diazepama:0,2-0,5 mg/kg pro dozi polako intravenski.Ako napad ne prestane posle dve doze
Diazapama¸, u uslovima kada nije moguća mehanička ventilacija pokušati sa jednim od sledećih
lekova:
2. Lorazepam, lek iz grupe benzodiazepina, sa dugim poluživotom.Doza 0,05 mg/kg pro dozi,
rastvoriti sa 2-3 ml fiziološkog rastvora NaCl. Primeniti intravenski polako.Podesan je jer brzo
deluje, prekida napad i održava antikonvulzivno delovanje tokom nekoliko sati.Kod nas još
nije široko prihvaćen.
3. Clonazepam (Rivotril), benzodiazepin, lek sa brzim početkom dejstva.Doza 0,02-0,05 mg i.v.
polako.
4. Midazolam (Flormidal): 0,2 mg/kg i.v. polako
5. Phenytoin-Natrium je pravi izbor ako benzodiazepini ne prekinu napad.Doza 10-15 mg/kg i.v.
rastvoren u fiziološkom rastvoru, sporo, ne brže od 50 mg/min uz pažljivu kontrolu krvnog
pritiska.Povoljan je jer ne izaziva naknadnu pospanost. Nepovoljna osobina je mogućnost
predoziranja.
Ako se ne uspostavi kontrola napada promeniti i
6.Phenobarbiton-Natrium:15-20 mg/kg i.v. tokom 10 minuta.Ako se konvulzije ne prekinu za 20
minuta ista se doza može pažljivo ponoviti.

PAŽNJA: Svi napred navedeni lekovi u toku primene, mogu kao neželjeno delovanje izazvati
depresiju disanja i hipotenziju, posebno kada je u upotrebi više ovih lekova u kratkom intervalu.
Neophodan uslov za njihovu upotrebu je posedovanje bar minimalnih uslova za respiratornu
potporu:oksigenaciju,ventilaciju, čišćenje disajnih puteva i ev. ETI .Važan uslov za izbegavanje
ove neželjene pojave je spora primena antikonvulzivnog leka.

Ukoliko dete i dalje ima konvulzije i pored promenjene terapije treba pokušati sa nekim od
sledećih lekova:
 7.Paraldehid.Ovaj lek nije uvek dostupan u našim uslovima. Doza Paraldehida: 0,3 ml/kg i.m.
Primenjuje se rastvoren sa fiziološkim rastvorom NaCl u staklenom špricu.
8.Lidocain 2-3 mg/kg u rastvoru (20 mg/ml rastvora) u bolusu, ne brže od 25 mg/min.Lidocain
nije strogo antikonvulzivni lek,ali može biti efikasan u rafrakternim slučajevima konvulzija.
U uslovima gde je moguća primena mehaničke ventilacije, pogrešno je iščekivati efekat duže
od 1 sata, već se može odmah primeniti:
9.Opšta anestezija sa kratkotrajnim barbituratom najčešće sa Thiopenton natriumom
(Nesdonal).Doza Thiopentala 4-5 mg/kg tokom 5 minuta i neromuskularnim ralaksantom
Pancuronijumom 0,05-0,1 mg/kg. Ovo su procedure koj se moraju vršiti uz praćenje vitalnih
funkcija u okviru odeljenja intenzivne terapije.

III. Faza POSTKONVULZIVNE terapijske stabilizacije

1. primeniti antiedemsku terapiju mozga jer je nastajanje edema mozga u konvulzivnom statusu
očekivano:
 manitol 0,25 – 1,0 gr/kg tokom 10-30 minuta, a posle nastaviti na 6-8 sati i/ili
 dexamethason 1-2 mg/kg bolus i.v., potom 0,25-0,50 mg/kg i.v. na 6 sati.
2. biohemijsko i homeostatsko balansiranje bolesnika, na osnovu laboratorijskih
nalaza.
3. izvršiti pražnjenje želuca nazogastričnom sondom,
4. održavati telesnu temperaturu od 36,5-37,5 oC
5. planirati produžetak primene antikonvulzivnih lekova u dozama održavanja, koje su
znatno manje nego doze u lečenju konvulzivnog statusa.

IV. Faza dijagnostičke diferencijacije uzroka

U cilju sprečavanja ponavljanja napada, neophodno je razlučiti osnovne uzroke konvulzivnog

statusa koji mogu biti:
 Infekcije
 Tumori
 Vaskularni insulti
 Trauma
 Hipertenzija
 Naglo isključivanje antiepileptika
 Trovanja
 Idiopatski uzroci

U tom cilju učiniti neophodne preglede.

PREVENCIJA I KUPIRANJE FEBRILNIH KONVULZIJA

Diazepam rectiole a 5 mg.

U zemljama Evropske unije se može naći u formi rectiola:
DIAZEPAM-DESITIN rectal tube (5 i 10 mg)
STESOLID RECTAL TUBE (5 i 10 mg)
Prevencija recidiva febrilnih konvulzija se sprovodi borbom protiv febrilnosti (primenom antipiretika)

Febrilni napadi se mogu kupirati:

FLORMIDALOM i.m. u dozi 0,15-0,20 mg/ pro dosi

Ukoliko se napad ne kupira Flormidalom savetuje se:

DIAZEPAM 0,25-0,50 mg/ kg i:v: pro dosi

PHENOBARBITON 5-10 mg/kg i.v. pro dosi

Phenobarbiton peroralno postiže serumsku koncentraciju tek u intervalu od 48 do 72 h te nije

adekvatan u akutnoj prevenciji recidiva febrilnih napada.
Diazepam peroralno ima sedativni, a ne antikonvulzivni efekat.