TERAPIJA INSULINOM

UVOD
Insulin - Uobiajeni nain da se daje insulin je injekcija, mada se inhalatorni insulin intenzivno
ispituje. Insulin se ne moe uzeti na usta jer je protein koji bi se brzo razgradio u organima za varenje.
Do pre dvadesetak godina, gotovo sav insulin koji se koristio u terapijske svrhe ekstrahovan je iz
svinjskih i goveih pankreasa. Ove vrste imaju insulin, strukturno, vrlo slian ljudskom. Sada je gotovo
u potpunosti u upotrebi sintetski insulin. Ovaj insulin proizveden je genetskim inenjeringom, gde se
bakterije ili gljive izmenom genetskog materijala usmeravaju ka produkciji insulina koji je identian
ljudskom. Ovaj insulin nazva se humani insulin. Meutim sve vie su u upotrebi insulinski analozi.
Insulini kojima je izmenjen proteinski lanac kako bi dobili neke povoljne osobine. Nekoliko razliitih
tipova insulina je u upotrebi, svaki sa razliitim karakteristikama i duine dejstva. Cilj leenja insulinom
je obezbediti organizmu insulin koji mu nedostaje i pri tome imitirati, to je mogue vie, normalan
obrazac pojave insulina u cirkulaciji tj. postepen porast insulinemije posle obroka uz stabilnu, nisku
koncentraciju insulina izmeu obroka. Tip insulina koji se koristi, broj injekcija u toku dana i vreme
davanja tih injekcija varira od jedne osobe do druge.

SADRAJ
UVOD ........................................................................................................................................................................1
Preporuke: ................................................................................................................................................................3
1. Pri uvoenju ili promeni terapije insulinom kod pacijenata sa tipom 1 dijabetesa treba izabrati
odgovarajui vid insulinske terapije .....................................................................................................................3
2. Pri uvoenju ili promeni terapije insulinom kod pacijenata sa tipom 1 dijabetesa treba izabrati
odgovarajue preparate insulina i brizgalice za njihovu primenu ........................................................................3
3. Pre zapoinjanja terapije insulinom kod pacijenata sa tipom 1 dijabetesa treba dosledno i detaljno
sprovesti posebne mere edukacije .......................................................................................................................4
4. Pri uvoenju terapije insulinom kod pacijenata sa tipom 1 dijabetesa, veliina i raspored pojedinanih doza
insulina..................................................................................................................................................................4
5. Postupak podeavanja doze insulina kod pacijenata sa tipom 1 dijabetesa u sluaju viih od ciljnih
vrednosti glikemije ...............................................................................................................................................5
6. Postupak podeavanja doze insulina kod pacijenata sa tipom 1 dijabetesa u sluaju niih od ciljnih
vrednosti glikemije ...............................................................................................................................................5
Pravilno uzimanje insulina ........................................................................................................................................9

Preporuke
1. Pri uvoenju ili promeni terapije insulinom kod pacijenata sa tipom 1 dijabetesa treba
izabrati odgovarajui vid insulinske terapije prema sledeim preporukama:
Terapija insulinom u tipu 1 dijabetesa, izbor vida terapije:
Izbor vida terapije insulinom:
Intenzivirana konvencionalna insulinska terapija (IKIT - intenzivirana konvencionalna insulinska
terapija, 3 ili vie, po pravilu 4 doze insulina/dan) pomou pen brizgalica je osnovni vid terapije koji se
po pravilu uvodi u svakog pacijenata sa tipom 1 dijabetesa,
Terapiju kontinuiranom supkutanom insulinskom infuzijom (KSII) pomou spoljne portabilne pumpe
treba primeniti u sluaju neuspeha IKIT u sledeim uslovima:

Nezadovoljavajua kontrola glikemije na IKIT u periodu duem od 6 meseci uprkos pokuaja

podeavanja terapijskog reima, a naroito uz dodatno prisustvo rekurentnih hipoglikemija,
neprepoznavanja hipoglikemija, izrazite nestabilnosti kontrole glikemije ili rekurentnih
ketoacidoza;
Nezadovoljavajua kontrola glikemije na IKIT u planiranom prekoncepcijskom periodu i
trudnoi
Nezadovoljavajua kontrola glikemije na IKIT u periodu duem od 6 meseci uprkos pokuaja
podeavanja terapijskog reima uz dodatno prisustvo incipijentne nefropatije
Obezbeenost preduslova za dugotrajnu bezbednu primenu ovog vida insulinske terapije

2. Pri uvoenju ili promeni terapije insulinom kod pacijenata sa tipom 1 dijabetesa treba
izabrati odgovarajue preparate insulina i brizgalice za njihovu primenu prema sledeim
preporukama:
Terapija insulinom u tipu 1 dijabetesa: izbor preparata insulina i brizgalica:
Izbor preparata insulina

u savremenoj terapiji insulinom treba koristiti samo preparate humanih insulina i insulinskih
analoga
insulinska terapija se zapoinje, po pravilu, primenom preparata humanih insulina;
preparati insulinskih analoga imaju prednost u odnosu na preparate humanih insulina u uslovima
postojanja rekurentnih, posebno nonih hipoglikemija i/ili postprandijalnih hiperglikemija;
pen brizgalice, za viekratnim ili jednokratnim punjenjem insulina, treba koristiti redovnoj
primeni svih vidova insulinske terapije zbog povoljnih efekata na preciznost i stabilnost doziranja

3. Pre zapoinjanja terapije insulinom kod pacijenata sa tipom 1 dijabetesa treba

dosledno i detaljno sprovesti posebne mere edukacije u vezi primene ove terapije:
Edukacija pacijenata sa tipom 1 dijabetesa pre zapoinjanja insulinske terapije:
Neophodno je da pacijent ovlada i usvoji

adekvatno korienje pribora za davanje insulina

tanu samokontrolu glikemija u odgovarajue vreme
prevenciju, prepoznavanje i leenje hipoglikemija
razumevanje apsorpcionih karakteristika preparata insulina koje koristi, promene potreba za
insulinom sa pormenom veliine obroka i stepena fizike aktivnosti i sposobnost samostalne
promene doze insulina
potrebu za stalnim i slobodnim kontaktom sa timom za dijabetes radi saveta

4. Pri uvoenju terapije insulinom kod pacijenata sa tipom 1 dijabetesa, veliina i

raspored pojedinanih doza insulina treba da se odrede i koriguju prema sledeim
preporukama:
Terapija insulinom u tipu 1 dijabetesa: odreivanje i korigovanje doza:
Pre odreivanja doza ispitati:

nain ishrane i nivo fizike aktivnosti

prethodna iskustva sa insulinskom terapijom
prethodna iskustva sa hipoglikemijama
stanje mesta davanja insulina

U odreivanju veliine i rasporeda doza treba imati sledee poetne procene:

ukupna dnevna doza je 0.3-0.7 jed/dan (najee 0.5j/dan)

srednjedelujui insulini zadovoljavaju nonu potrebu koja iznosi oko 50% ukupne dnevne doze
kratko delujui insulini spreavaju porast glikemije posle obroka
velika jutarnja potreba za insulinom zbog nedostatka insulina na kraju noi
u mladih osoba potreba za insulinom je velika i promenljiva

U praenju efekata terapije treba evaluirati:

postizanje ciljnih vrednosti glikemije i HbA1c

uestalost hipoglikemija
uticaj viekratnog davanja insulina na nain ivota
steena znanja o nainu davanja insulina
promene na mestu davanja insulina

5. Postupak podeavanja doze insulina kod pacijenata sa tipom 1 dijabetesa u sluaju

viih od ciljnih vrednosti glikemije treba sprovoditi, po pravilu, prema sledeem
algoritmu:

ema 1. Algoritam podeavanja doze insulina u sluaju viih od ciljnih vrednosti glikemije

6. Postupak podeavanja doze insulina kod pacijenata sa tipom 1 dijabetesa u sluaju

niih od ciljnih vrednosti glikemije treba sprovoditi, po pravilu, prema sledeem
algoritmu:

ema 2. Algoritam podeavanja doze insulina u sluaju niih od ciljnih vrednosti glikemije
Primena insulinske terapije ima posebno mesto u medikamentnom leenju tipa 2 dijabetesa, zbog toga
to vrlo efikasno omoguava rano postizanje i odravanje terapijskih ciljeva. Osnovni pristupi u
zapoinjanju i podeavanju insulinske terapije u tipu 2 dijabetesa prikazani su na Shemi 3. Preporuke
koje se odnose na izbor preparata insulina i mere edukacije neophodne zapoinjanju i podeavanju su
iste kao i odgovarajue preporuke u tipu 1 dijabetesa (Videti Medikamentna terapija tipa 1 dijabetesa,
preporuke 1,2 i 3).

ema 3. Uvoenje i podeavanje terapije antihiperglikemijskim agensima

ema 4. Sekvencijalno uvoenje i podeavanje insulinske terapije u tipu 2 dijabetesa

Osnovni stavovi:
Terapijski ciljevi i postupci treba da budu invidualizovani
Ishrana, fizika aktivnost i edukacija ostaju neophodna osnova uspene medikamentne terapije
tipa 2 dijabetesa
Ako ne postoje ogranienja, metformin je lek izbora za zapoinjanje medikamentne terapije tipa
2 dijabetesa.
Ako se na samom poetku bolesti registruje visok nivo HbA1c (> 9,0%), preporuuje se
zapoinjanje terapije kombinacijom oralnih agenasa.
Ako na samom poetku bolesti pacijent ima izraene simptome hiperglikemije, uz izuzetno
visoke vrednosti glikemija (> 16 mmol/l), ili visok HbA1c (>10,0%), preporuuje se uvoenje
insulinske terapije koja moe biti privremena.
Ukoliko se u periodu od 3-6 meseci ne postigne ciljna vrednost HbA1c preporuuje se prelazak
na sledei korak u medikamentnoj terapiji tipa 2 dijabetesa.
Nakon metformina, ne postoje striktne preporuke koje bi sugerisale nain daljeg uvoenja drugih
farmakolokih agensa. Preporuuje se dalje kombinovana terapija sa uvoenjem dodatnih 1-2
agenasa, oralnih ili injektabilnih, u cilju ostvarenja individualnih terapijskih ciljeva uz minimalne
neeljene efekte.
Na kraju, velikom broju pacijenata sa tipom 2 dijabetesa bie neophodna insulinska terapija, bilo
samostalno ili u kombinaciji sa drugim farmakolokim agensima, u cilju postizanja terapijskih
ciljeva.
Insulinska terapija se obino zapoinje bazalnim insulinom (0.1-0.2j/kgtt, zavisno od nivoa
glikemije) a kod pacijenata sa izraenom hiperglikemijom (HbA1c>9%) naroito
8

postprandijalno, moe se razmotriti zapoinjanje terapije bifaznim insulinima ili dodavanjem

prandijalnog insulina pred obrok na osnovu dnevnog profila glikemija.
Podeavanje insulinske terapije se odvija na osnovu procene individualnih varijabilnosti
glikemija, i zavisno od potreba pacijenta se primenjuje manje fleksibilan pristup, korienjem
bifaznih insulina, ili vie fleksibilan pristup, korienjem bazal -plus ili bazal-bolus terapijskog
reima.
Nakon uvoenja insulinske terapije moe se produiti terapija sekretagogima insulina, ukoliko
ne dovodi do hipoglikemija, a ova terapija se po pravilu obustavlja nakon intenziviranja
insulinske terapije.
Sve odluke o terapiji, kad god je mogue, trebalo bi donositi u dogovoru sa pacijentom, uzimajui
u obzir njegove sklonosti, potrebe i prioritete.
Terapija treba da bude usmerena ka sveobuhvatnom snienju kardiovaskularnog rizika.

Primer: Pravilno uzimanje insulina.

Prvo proveriti nalepnicu na olovci da li sadri insulin koji je Vama potreban. Nakon toga treba proveriti
nalepnicu na poklopcu i iglu kako bi utvrdili da li je to vrsta igle koju koristite.

1. Pribor za davanje insulina FlexPen

Ako koristite mutni insulin, trebate ga promesati pre upotrebe.

2. Trljanje FlexPen-a izmedju dlanova pre upotrebe

3. Mukanje FlexPen-a gore dole

Zatim treba proveriti da li je insulin u FlexPen-u bistar i ujednaen, ukoliko nije treba ponoviti prethodna
dva postupka.

4.Provera insulina u FlexPen-u

Nakon toga treba postaviti iglu na vrh FlexPen-a

5.Stavljanje igle na FlexPen

6.Stavljanje igle na FlexPen

Proveriti prohodnost igle, odredjivanjem doze od dve jedinice.
10

7.Odreivanje doze od 2 jedinice

Lagano udarite pen par puta kako bi se mehurii vazduha potisli na vrh.

8.Potiskivanje mehuria vazduha ka vrhu pena

Zatim lagano pritisnite potisno dugme do kraja kako bi proverili da li se na vrhu igle pojavila kapljica
insulina.

9.Pritiskanje potisnog dugmeta

10.Provera igle
11

Zatim treba odabrati potreban broj jedinica koje trebate primiti, prilagodite dozu okreui klip napred i
nazad.

11. Podeavanje doze na FlexPen-u

Ubodite iglu u kou i pritisnite dugme za doziranje do kraja. Ukoliko ubrizgavanje ide oteano, verovatno
na se mestu uboda prepreila neka ilica ili neki deli nepropusnog tkiva. Stoga je predlog da pen, dok
je igla i dalje u koi, malo okrenete radi eventulanog izbegavanja prepreke. Ukoliko ni posle toga niste
u mogunosti da ubrizgate dozu, izaberite novo mesto uboda.

12.Ubadanje iglom

13.Pritisak dugmeta za doziranje

Nakon ubrizgavanja iglu ostavite u koi najmanje est sekundi.

12

14.ekati est sekundi dok je igla u koi

Izvucite pen i mesto uboda pritisnite vatom sa alkoholom. Ne trljajte mesto uboda. Proverite da insulin
ne curi ili da se ne pojavljuje krvarenje. Ukoliko se neto od ova dva pojavi, mesto uboda jedno vreme
drite pritisnito vatom ili prstom.
Uklonite i bacite iglu nakon svakog ubrizgavanja kako bi osigurali kontinuirano, bezbolno i precizno
doziranje. Vratite poklopac pena nazad i uvajte pen na sobnoj temperaturi do sledee upotrebe.

13

LITERATURA
[1] Diabeta-net Davanje insulin
http://www.diabeta.net/insulin-2/davanje-insulina
[2] Insulin-i-Oralni-Antidijabetici
https://www.scribd.com/doc/184872913/Insulin-i-Oralni-Antidijabetici
[3] Prirunik za dijabetiare
https://www.scribd.com/doc/79993335/Priru%C4%8Dnik-za-dijabeti%C4%8Dare
[4] Znaaj pravovremene insulinske terapije
http://www.diabetes.rs/pr01.htm
[5] Glikemijski indeks Michel Montignac

14