DIABETES MELLITUS (ŠEĆERNA BOLEST)

Dijabetes predstavlja hroničnu bolest kod koje organizam ili ne proizvodi ili neadekvatno koristi hormon
pankreasa insulin. To je poremećaj nivoa šećera u krvi žlezde gušterače, kada ona prestane potpuno ili
delimično da prizvodi hormon insulin ili ako on proizvedem nije delotvoran u organizmu. Dijabetes
takođe može biti kombinacija oba mehanizma. Insulin kontroliše koncentraciju šećera (glukoze) koji se
apsorbuje u ćelijama. Kako mozak koristi isključivo glukozu, neophodno je da se nivo šećera održava na
zadovoljavajućem minimumu. U slučaju da je nivo šećera nedovoljan, odnosno nizak, (hipoglikemija)
osoba nije u stanju da rezonski postupa, a ukoliko je previsok (hiperglikemija), osoba ima dijabetes.
Postoje tri tipa dijabetesa: tip 1 (diabetes mellitus juvenilni, koji je insulin zavisni, što znači da pacijent
mora da dobija insulin), tip 2 (diabetes mellitus, koji je insulin nezavisni) i gestacioni dijabetes.

Postoje tri tipa dijabetesa: tip 1 (diabetes mellitus juvenilni, koji je insulin zavisni, što znači da pacijent
mora da dobija insulin), tip 2 (diabetes mellitus, koji je insulin nezavisni) i gestacioni dijabetes.

Dijabetes tipa 1 (diabetes mellitus juvenilni) ima 5-10% osoba i uvek počinje u mlađim godinama života.
Smatra se da kod juvenilnog diabetesa autoimuni proces napada beta-ćelije pankreasa koje luče insulin.
Uzrok ovog autoimunog procesa je virusnog porekla, smatra jedna grupa naučnika, dok drugi sumnjaju
na neku grešku u ishrani.

Dijabetes tipa 2 (diabetes mellitus) najčešći je oblik dijabetesa. Kod ovog oblika dijabetesa pankreas
proizvodi male ili nedovoljne količine insulina, pa ćelije ne dobijaju dovoljno glukoze u cilju proizvodnje
energije. Počinje u starijem životnom dobu, ali se godinama ovo pravilo sve više menja.

Gestacioni dijabetes je treći tip dijabetesa i javlja se tokom trudnoće. Obuhvata oko 5% trudnica.
Hormonske promene u drugom stanju mogu uticati na pojavu rezistencije na insulin.

Dijabetes tipa I (diabetes mellitus juvenilni) je bolest koja može nastati iz dva razloga: kao autoimuno
oboljenje koje se javlja kod dece ili kao posledica nemogućnosti ćelija pankreasa da proizvode insulin.
Kada dijabetes tipa I (diabetes mellitus juvenilni) nastane kao posledica nemogućnosti ćelija pankreasa
da proizvode insulin, ne moraju ga dobiti samo deca, već se sreće i kod starijih.

Mnogo učestaliji, dijabetes tipa II (diabetes mellitus tipa II), češći je god osoba sa prekomernom težinom,
kod osoba sa genetskim opterećenjem (tj. kod osoba koje su u porodii imale nekog bolesnog od
dijabetesa), kod žena koje su u trudnoći imale gestacioni dijabetes ili imaju policistične jajnike.

Pojava dijabetesa očekuje se kod nelečene, slabo ili loše kontrolisane hipertenzije, poremećaja lipidnog
statusa (povišeni holesterol i trigliceridi.

Dijabetes (diabetes mellitus, visok nivo šećera u krvi) oštećuje male krvne sudove bubrega, srca, očiju,
nervnog sistema i kapilarne mreže na periferiji. Zato nedovoljno lečen ili nelečen dijabetes može dovesti
do oboljenja srca (kardiovaskularnih bolesti), (moždanog udara) šloga, bolesti bubrega, slepila i
oštećenja nervnog sistema i nerava posebno donjih ekstremiteta. Kardiovaskularne bolesti i šlog su dva
do četiri puta češći kod osoba sa dijabetesom.

Simptomi hiperglikemije (povišenog nivoa šećera u krvi): umor, ekstremna žeđ , pojačan apetit , gubitak
težine ,slab vid , potmnela koža vrata ,ošamućenost.
Simptomi hipoglikemije (sniženog nivoa šećera u krvi): pojačan apetit,ošamućenost,znojenje. Dijabetes
tipa I (diabetes mellitus juvenilni)

Insulin je jedini preparat koji se koristi u terapiji. Postoji veći broj insulinskih preparata koji se razlikuju
po vremenu početka dejstva i dužini delovanja.

Lekarima i pacijentima na raspolaganju su šest tipova insulina, i to: brzodelujući insulinski analog,
kratkodelujući humani insulin, srednjedelujući humani insulin, dugodelujući insulin (Lente), veoma
dugodelujući insulinski analog (glargin – Lantus), mikstardi (mešani oblici kratko i dugo delujućih
insulinskih supstituenata)

Uz insulinsku terapiju, neophodna je zdrava ishrana prilagođena prirodnom balansu insulina, kontrola
telesne težine, povećanje fizičke aktivnosti. Potrebno je povećati unos vlakana, uključiti žitarice,
izbegavati brze dijete. Koristi se integralni crni hleb, integralna riža, nemasno mleko I jogurt,
nesašećereni sokovi, kokice, orasi I semenke.

Dijabetes tipa II (diabetes mellitus)

Diabetes mellitus može biti kontrolisan velikim brojem preparata svrstanih u nekoliko grupa:Bigvanidi
(metformin),Derivati sulfonilureje (Diabinese, Amaryl, Inhibitori alfa-glukozidaze, Tiazolidindioni (TZD),
DPP-4 inhibitori,GLP 1 receptor agonisti .

Lekari imaju na raspolaganju veliki broj kombinacija i mogućnost da se pacijenti brzo uvedu u stanje koje
obezbeđuje optimizaciju nivoa šećera u krvi.

Kristina Trajković FIII1