Ishrana, bolesti preobilne ishrane

Za odrzavanje telesne mase neophodno je da energetski unos bude

jednak energetskoj potrosnji. Danas u mnogim zemljama sveta imamo sve veci
broj ljudi sa povecanom telesnom masom. U bolesti preobilne ishrane
spadaju: gojaznost, hipervitaminoza A i D, fluoroza i drugo.

Gojaznost (obezitas) je bolest (bolesno stanje) koje se ispoljava

povecanjem telesne mase prekomernim sadrzajem masti u organizmu, do: za
muskarca 20%, a za zenu 25% u odosu na standardnu ili idealnu telesnu
masu, koje dovodi do ostecenja zdravlja i razvoja komplikacija. Prekomerna
telesna masa najcesce je posledica porasta telesne masne mase.

Gojaznost sve vise postaje epidemijski problem savremenog sveta,

narocito u zemljama sa visokim ekonomskim standardom (20-45%
celokupnog stanovnistva).

Uprkos brojnim istrazivanjima, jos uvek nije u potpunosti resen

problem etiopatogeneze gojaznosti. Ovde se u osnovi ne radi o jednom
jedinsvenom oboljenju, vec zapravo o sindromu, odnosno o zajednickoj
klinickij manifestaciji veceg broja heterogenih patolosko-fizioloskih zbivanja. I
pored izvesnih neslaganja u pogledu uzroka gojaznosti, najveci broj autora
smatra da se gojaznost u vecini slucajeva javlja kao poremecaj bilansa
energije, pri cemu je energetski unos veci od energetskog rashoda, pri
smanjenoj fizickoj aktivnosti. Tada se visak energije deponuje u vidu masnog
tkiva i povecanja telesne mase.

Gojaznost najcesce nastaje zbog uzimanja velikih kolicina hrane (u

prvom redu masti), ili male energetske potrosnje pri normalnoj vrednosti
obroka, uz nedovoljnu fizicku aktivnost, a redje je posledica poremecaja u
funkciji zlezda s’ unutrasnjim lucenjem (hipofunkcije stitne zlezde, hipofize,
polnih zlezda itd.).

Kult prema hrani stecen jos u ranom detinjstvu i manja fizicka aktivnost
gojazne dece su dva vrlo vazna faktora koji stimulisu nastajanje gojaznosti i
1
njeno odrzavanje u kasnijoj fazi zivota. Znaci, gojazne ce biti one osobe koje
hranom unose vise energije nego sto je trose (pozitivan energetski bilans).
Rezultat toga je deponovanje viska energije u vidu masti u potkoznom tkivu i
oko unutrasnjih organa u trbusnjoj i grudnoj duplji.

Gojaznost se moze javiti u svim uzrastima i kod oba pola. Cesca je kod
zena, a postoje tri posebna stanja kod zena kada hormonske aktivnosti dovode
do nagomilavanja masnoca u telu:

1) Pubertet (treba povecati kretanje),

2) Trudnoca (treba jetsti za dvoje, a ne kao dvoje),
3) Klimakterijum (smanjiti unos hrane, povecati kretanje).

U nastanku nekih vrsta gojaznosti nasledni faktori su dominantni.

Poznata je povezanost gojaznosti kod roditelja i njihove dece, u slucaju

kada su oba roditelja gojazna, oko 80% njihove dece je gojazno, kada je jedan
roditelj gojazan ucestalost kod dece je 40%, a ako ni jedan od roditelja nije
gojazan ucestalost kod dece pada na samo oko 15%.

Gojaznost se javlja kao psihosomatski, socijalno-ekonomski i estetski

problem, pre svega u zemljama visokog i srednjeg standard, ali se javlja kao
problem i u odredjenim populacijama zemalja u razvoju. Ucestalost gojaznosti
ne mora biti uvek u korelaciji sa standardom, jer siromasni narodi vise koriste
ugljene hidrate (hleb, secer) i masti koje su jeftinije, a imaju vecu energetsku
vrednost, od namirnica bogatih proteinima i vitaminima (meso, jaja, sir, voce).

Gojaznost se cesto svrstava u psihosomatska oboljenja, jer emocionalni

potresi cesto, pojacavaju ili prouzrokuju gojaznost. Mnogi ljudi “bekstvom u
hranu” najcesce konzumirajuci secer, slatkise i masti, nadoknadjuju
nedostatak sigurnosti, ljubavi, uspeha u zivotu. Gojazne osobe se daleko vise
nalaze pod uticajem impulsa iz okoline i u emocionalno-stresnim situacijama
one cesto reaguju hiperfagijom. Ako je gojaznost posledica stresa na
organizam, nazivamo je raktivnom gojaznoscu, ako se pak gojaznost javlja u
detinjstvu u vreme sazrevanja licnosti, naziva se razvojnom gojaznoscu koju
deca tesko podnose zbog ruganja svojih vrsnjaka i koja je ceso pracena
poremecajima u psihickoj strukturi licnosti.

2
 Sa psihijatrijskog stanovnistva postoje dva tipa hiperfagicne reakcije
kod gojaznih osoba:

 “sindrom nocnog jedenja”, koji karakterisu jutarnja anoreksija i

vecernja hiperfagija pracena nesanicom,
 “Bingeov sindrom jedenja” koji se karakterise iznenadnim napadima
gladi.

Gojaznost je faktor rizika, jer nagomilavanje suvisnih kolicina masti u

organizmu, a narocito u jetri, srcu i krvnim sudovima, dovodi do funkcionalnih
poremecaja koji smanjuju radnu sposobnost debelih osoba, a ako gojaznost
traje vise godina dolazi do razvoja niza komplikacija na organima i organskih
sistema.

Gojaznost je pracena metabolickim promenama koje dovode do

povecanja sadrzaja holesterola, triglicerida i lipoproteida u krvi sto pospesuje
degenerativne promene na srcu i krvnim sudovima (ateroskleroza,
hipertenzija, infarkt), potpomaze komplikacije, promene na kozi, oboljenja
jetre, zucnih puteva. Ove promene smanjuju radnu sposobnost i povecavaju
odsustvovanje s’ posla. Kod gojaznih zena menstruacija se javlja kasnije, a
postoji rizik za poremecaj menstrualnog ciklusa, zaceca i radjanja dece.
Gojaznim trudnicama preti opasnost od niza komplikacija koje se mogu javiti
u trudnoci, kao sto su spontani pobacaji, toksemija (trovanje krvi), eklampsija,
dijabetes trudnica itd. Gojazne zene mnogo cesce oboljevaju od raka dojki
nakon menopauze, ali i od raka materice i jajnika, dok muskarci cesce
oboljevaju od raka prostate i debelog creva.

Po mnogim autorima gojaznost je povezana sa porastom morbiditeta.

Prema vremenu nastajanja postoje dva tipa gojaznosti:

1) Hipertroficka gojaznost – broj masnih celija je ostao isti, ali su celije

jako uvecane. Ovakva gojaznost se srece kod osoba koje su rodjene s’
normalnom telesnom masom, postale su gojazne u odraslom zivotnom
dobu (kod zena najcesce posle porodjaja),

3
2) Hiperplasticka gojaznost – povecan i broj i velicina masnih celija.
Ovakva gojaznost karakteristicna je za osobe koje su gojazne od ranog
detinjstva.

Sa gledista odnosa mast-misici i raspodele masti na povrsini tela, gojaznost

se javlja u dva osnovna tipa:

1) Androidni oblik (muski, viscelarni, centripetalni) gojaznosti se

karakterise nagomilavanjem masnig tkiva u gornjem delu tela na
potiljku i vratu, na ramenima i trbuhu i iznad pupka. Odnos mast-
misici relativno je malo povecan, a muskulatura je vrlo snazna. Osoba
sa ovim oblikom gojaznosti cesce oboljeva od dijabetesa, gihta,
uroilijaze, itd.
2) Genoidni oblik (zenski, potkozni, centrifugalni) gojaznosti cesci je
kod zena i karakterise se nagomilavanjem masnig tkiva pretezno u
donjoj polovini tela, na bokovima, u glutealnoj regiji, na trbuhu ispod
pupka, na butinama i nogama. Odnos mast-misici srazmerno je veci, a
muskulatura normalno razvijena. Ove osobe su sklone
degenerativnim promenama na velikim zglobovima, respiratornim
oboljenjima i perifernoj venskoj insuficijenciji.

Osnovni cilj lecenja gojaznosti je da se postigne gubitak telesne

mase uz istovremeni osecaj sitosti. Lecenje gojaznosti moglo bi se
podeliti, prema sredstvu koje se primenjuje na medikamentoznu
terapiju i na deloterapiju.

Osnova svake uspesne terapije gojaznosti je deloterapija. Dijeta za

mrsavljenje ce biti efikasna samo, ako se smanji ukupna kolicina hrane
uz draticno smanjenje (redukciju) zivotinjskih masti, monosaharida i
disaharida, a narocito saharoze, kuhinjske soli i pokaca fizicka aktivnost.
Vecina autora se slaze da hipoenergetska ishrana treba da bude tako
koncipirana da proteini budu zastupljeni u kolicini od 50gr, masti 20gr,
ugljeni hidrati 100gr. Promene su dozvoljene u korist povecanog unosa
proteina sve do 70gr, a na racun masti i ugljenih hidrata. Posebnu
paznju treba posvetiti unosu balastnih materija, tj. biljnih vlakana i
biljnih proteina.

4
 Strogost dijete uglavnom zavisi od stepena uhranjenosti osobe. Najbolje
je dijetu sastaviti tako da gubitak telesne mase ide postepeno (2-3kg
mesecno), a kod jako gojaznih osoba 5-7kg mesecno, ali pod lekarskom
kontrolom.

Vrednost dnevnog obroka pri lecenju gojaznosti na pocetku deloterapije

obicno se krece od 800 do 1500kcal, a kod izuzetno gojaznih osoba vrednost
moze biti smanjena i na 400-500kcal.

Pri sastavljanju jelovnika treba koristiti namirnice koje imaju malu

kalorijsku vrednost, a relativno visoku biolosku vrednost i svojim volumenom,
stvaraju osecaj sitosti. Osnovno je das u namirnice siromasne u mastima i
secerima, a bogate proteinima, mineralnim solima, vitaminima i celulozom.

Proteine treba obezbediti “obranim” mlekom, posnim sirom, posnim

mesom i ribom, kao i jajima u umerenim kolicinama.

Od ukupne kolicine potrebnih kalorija ugljeni hidrati treba da cine oko

50% kcal. Treba koristiti one namirnice koje pored ugljenih hidrata u isto
vreme obezbedjuju vitamine i mineralne materije. Treba svesti na najmanju
mogucu meru hleb i testa, slatka, povrca bogata skrobom, slatke kompote,
suseno voce itd.

Prvih 15 dana dati dijetu bez “vidljivih” masti, a kasnije je svesti na 10

do 20gr i to pretezno biljna ulja (od suncokreta ili kukuruza).

Mineralne materije i vitamine treba uneti vocem ili povrcem koji

obezbedjuju sitost i povoljno deluju na regulaciju stolice koja je obicno
poremecena u pocetku primene redukcione dijete. Povrce i voce jesti u
sirovom stanju, ili u kuvanom obliku bez zaprske. Kuhinjsku so ograniciti na
neophodni minimum, a narocito ako je gojaznost pracena hipertenzijom.

Meso i riba se koriste samo kuvana ili pecena.

Jaja se daju (2-3 nedeljno) u kuvanom obliku.

5
 Sve vrste alkoholnih pica, kao i bezalkoholna, sve zasladjene napitke
treba zabraniti. Nezasladjena kafa i caj se dozvoljavaju u ogranicenim
kolicinama.

Naglim mrsavljenjem, tj. razgradjivanjem velikih kolicina masti praceno

je nagomilavanjem kiselih materija u tkivima, a moze se javiti i ketoza
(nagomilavanje ketonskih tela). Gubitak telesne mase od 7kg u toku jednog
meseca dijete cesto je praceno pojavom acetone u krvi.

Uz dijetoterapiju neophodno je sprovoditi i psihoterapiju jer je

gojaznost cesce problem psihe nego organa za varenje.

Sto se tice medikamentoznog lecenja gojaznosti, moze se reci da nema

pouzdanog leka za lecenje gojaznosti, a nije se puno postiglo ni hirurskim
zahvatima, koje inace ne preporucujemo.

6
 Literatura

 Prof. dr. Vojislav P. Misolic (Higijena ishrane)

 www.pubmed.com