Aleksandra Pućo

Visoka tehnička škola za strukovne studije

Nemanjina 2, Požarevac

ENERGETSKI VREDNA HRANA U ISHRANI TRUDNICA I DOJILJA

REZIME

U ovom radu obrađeni su problemi energetski vredne ishrane trudnica i dojilja. Hranljive materije
koje predstavljaju ovakvu hranu jesu proteini, masti i ugljeni hidrati, ali zbog specifičnosti fiziološkog
stanja kao što je trudnoća i period dojenja, jednostavno se ne sme isključiti značaj neenergetski vrednih
namirnica i materija a to su mineralne materije i vitamini. Iako je njihova količina u namirnicama
neznatna, njihovo unošenje u organizam je presudno za normalan razvoj i rast fetusa, i kasnije bebe koja
se hrani majčinim mlekom. Energetski balansirana ishrana tokom trudnoće i u periodu dojenja obezbediće
normalan život majke, lakši porođaj, neće doći do prekomernog gojenja ili pak gubitka na težini i pojavi
anemije, a samim tim to što je majka zdrava to će povoljno uticati i na razvoj bebe.
Ključne reči : energetski vredna hrana, ishrana trudnica, ishrana dojilja, zdrava hrana, zdravlje

UVOD

Ishrana je nesumnjivo jedan od najvažnijih spoljnih činilaca koji uslovljavaju dobro ili loše
zdravlje i utiču na radnu sposobnost i dužinu ljudskog života. Poznavanje i razumna primena savremenih
znanja o ishrani omogućavaju nam da svesno utičemo na životne procese u našem organizmu.
Mi smo danas u stanju ne samo da nabrojimo koji su sastojci hrane potrebni našem telu nego i u
kojoj količini i u kakvom obliku ih ono najbolje iskorišćava. Zadatak hrane je složen: ona treba da pruži
organizmu materijal za rastenje i izgradnju ćelija, da mu obezbedi energiju koja je potrebna telu za
vršenje telesnog i umnog rada i da mu pribavi sastojke koji će ga štititi od eventualnog obolenja.
Sve životne namirnice koje sačinjavaju našu hranu ne sadrže podjednako materije koje su
organizmu potrebne. Neke sadrže velike količine hranljivih materija, a druge, pak, sadrže tzv. zaštitne
materije. I jedne i druge čovek uzima iz životinjskog i biljnog sveta svesno ili instiktivno, po navici ili
ukusu, i često takav izbor, posmatra sa gledišta pravilne ishrane, može da bude pogrešan.
Osnovne hranljive i neophodno potrebne supstance za izgradnju, održavanje i pravilno
funkcionisanje ljudskog organizma su belančevine, ugljeni hidrati, masti, mineralne materije, vitamini i
voda. Prve tri spadaju u hranljive, a ostale u zaštitne materije.
Trudnoća i period dojenja su oduvek, kod svih naroda bili posmatrani kao ,,posebno” stanje
organizma žene, čak je naš narod tom stanju i dao ime - ,,drugo stanje”. Taj, svakako, najlepši trenutak u
životima žena, kada u telu majke raste i razvija se novo biće, praćen je mnogobrojnim fiziološkim i
biološkim promenama u telu majke. Iz tog razloga, pravilna ishrana za vreme trudnoće i dojenja ima
veliku važnost za majku i dete. Usled nedovoljne i nepravilne ishrane majka može da slabi i oboli a može
da nastupi i pobačaj. Sem toga, novorođenče slabo hranjene majke neotporno je prema bolestima i često
ima težinu manju od normalne. Takođe, veoma je važno da dojilja ima kvalitetnu ishranu jer je mleko
novorođenčetu jedina hrana, i preko njega zadovoljava sve biološke i energetske potrebe.

PREGLED LITERATURE

Nekada se smatralo da trudnica, s obzirom na svoje stanje treba da ,,jede za dvoje” , tj. da duplira
količinu hrane koju unosi u organizam, čak su preporučivane razne namirnice, biljni čajevi i sl. koji su
trebali da pospeše apetit trudnice i na taj način ,,povoljno” utiču na plod. Tek sredinom 20. veka, kada je
važnost hrane počela u značajnom obimu da se proučava, ovakve zablude su počele da gube na značaju,
tako da danas većina trudnica i dojilja zna da kvantitet tj. količina hrane nema važnu ulogu ukoliko
kvalitet hrane nije odgovarajući tj. takav da zadovolji sve energetske i biološke potrebe, kako majke tako i
deteta.
Briga o tome kako se žena hrani u toku trudnoće, stara je sigurno koliko i istorija. Saznanje da
ishrana i stanje uhranjenosti žene direktno utiču na njeno zdravlje i zdravlje deteta novijeg su datuma, pa
se danas sa sigurnošću može tvrditi da je ishrana jedan od najznačajnijih činilaca spoljne sredine koji
može u trudnoći da dovede do oštećenja majke i ploda. Nedovoljna ishrana majke može dovesti do
smanjenja telesne težine i dužine ploda, pojave rahitisa, avitaminoze, sindroma proteinskog deficita što se
sve odražava na smanjenu otpornost organizma majke i ploda prema raznim infekcijama. Preobilna
ishrana za vreme trudnoće može dovesti do gojaznosti što otežava ne samo porođaj, već dovodi i do
raznih poremećaja koji nastaju kao posledica gojaznosti (hipertenzija,dijabetes i sl.). Zbog svega ovog
neophodno je trudnice upoznati sa principima pravilne ishrane koji ne samo da će biti korisni za tok i
ishod trudnoće već će imati trajni uticaj na zdravlje žene i njene porodice.
Nakon porođaja, žene i dalje moraju da vode računa o ishrani, prvenstveno iz razloga ishrane
novorođenčeta – tj. dojenja - jer pravilna ishrana majke direktno utiče na kvalitet mleka kojim majka doji
dete. U prvom periodu života, majčino mleko je jedina detetova hrana koja mora da zadovolji sve
energetske i biološke potrebe bebinog organizma, kako bi detetu bio omogućen normalan rast i razvoj.
Čak i ako majka iz raznih razloga (prvenstveno zdravstvenih) ne doji svoju bebu, veoma je važno
da prvih par meseci nakon porođaja vodi računa o svojoj ishrani, radi što bržeg oporavka organizma
nakon porođaja, izbegavanja mogućih komplikacija, pogotovo uzimajući u obzir da su prvi meseci nakon
rođenja deteta veoma iscrpljujući (fizička aktivnost usled stalne brige o novorođenčetu, prisutan je
hronični nedostatak sna…). Često se dešava da u ovom periodu majke zapostavljaju svoju ishranu, a
samim tim i zdravlje jer neadekvatna ishrana može da rezultira:
- Deficitom (nedostatkom) esencijalnih nutrienasa (belančevina, vitamina i minerala) izuzetno
bitnim za period oporavka
- Pojavom komplikacija ili pogoršanjem simptoma postojećih komplikacija,
- Naglim padom imuniteta usled iscrpljenosti organizma.

ENERGETSKI VREDNA HRANA U ISHRANI TRUDNICA I DOJILJA

,,Drugo stanje”, kako se u narodu najčešće naziva trudnoća, nosi sa sobom promene u organizmu
žene zbog kojih je od velike važnosti način ishrane buduće majke. Kako je telesna masa novorođenčeta
nakon porođaja svega 25 odsto od ukupnog dobitka u telesnoj masi buduće majke, neophodna je stalna
briga o načinu ishrane i fizičkoj aktivnosti. Dobitak na telesnoj masi u toku trudnoće je od 11 do 15
kilograma.
Zvuči neverovatno, ali energetski trudnoća ,,košta” 335 MJ (80.000 kilokalorija)! Iako je cifra
fascinantna, ishrana trudnice ostaje na istom energetskom nivou kao i pre trudnoće do poslednjeg
trimestra, kada je neophodno dodati 840 KJ (200 kilokalorija) 1. Potrebe u proteinima ostaju iste i u
periodu trudnoće, što znači da ishrana trudnice treba da obiluje mršavim mesom (meso živine, nemasna
junetina i nemasna svinjetina), mlekom i mlečnim proizvodima, jezgrastim voćem. Mnogo svežeg voća i
povrća, hleba, peciva i testenina napravljenih od celog zrna žitarica, neglazirani pirinač najbolji su izvori
prehrambenih vlakana i najsigurniji način da se spreči pojava zatvora. Uz ishranu bogatu namirnicama
koje sadrže veću količinu prehrambenih vlakana neophodan je unos tečnosti, najmanje dva litra u toku
dana.
U toku trudnoće, za rast ploda i pokretanje njegovog sve većeg tela, kao i za rast posteljice i
drugih tkiva majke, neophodna je veća količina energije. Dnevne energetske potrebe se povećavaju za
oko 620 KJ (150 kcal) u prvom tromesečju, dok u trugom tromesečju rastu za oko 1240 KJ (300 kcal)
dnevno u odnosu na energetske potrebe žena koje nisu u drugom stanju.

1
na primer dva tosta premazana sirnim namazom s malim procentom mlečne masti, uz šolju mleka
 Kada govorimo o dnevnim energetskim potrebama, treba istaći da su one zavisne od više faktora:
starosti trudnice, njene fizičke aktivnosti, stepena uhranjenosti pre začeća i navika u ishrani. Svaka
trudnoća je ,,unikatna” na svoj način. Stoga, ne može se navesti dnevni energetski unos koji bi bio idealan
za sve trudnice. On se kreće od 6700 KJ (1.600 kcal/dan)  - za slabo fizički aktivne do 11 000 KJ (2.600
kcal/dan) - za veoma aktivne trudnice, u nekim slučajevima čak i do 12 000 KJ (2.900 kcal) - u
slučajevima male telesne mase pre trudnoće.
Treba voditi računa da ovu kalorijsku vrednost ne daje velika količina hrane (npr. 100 g
integralnog hleba ima energetsku vrednost od 863 KJ tj.206 kcal).
Celokupni proces razmene materija ,gasova, elektrolita i vode odvija se preko placente (organ koji
se razvija u trudnoći i svojim funkcijama obezbeđuje optimalne uslove za normalan rast i razvoj ploda).
Energetske potrebe žene u trudnoći zavise od godina života, fizičke aktivnosti kao i od stanja
uhranjenosti trudnice pre trudnoće.U toku prva tri meseca trudnoće optimalnim se smatra porast telesne
težine od jednog do dva kilograma,a nadalje je potrebno postizati ujednačen porast telesne težine od oko
četristo grama nedeljno do kraja trudnoće. Energetski unos u trudnoći treba da omogući normalnu
funkciju organizma žene,rast i razvoj ploda i pravovremeno formiranje energetskih rezervi u obliku depoa
masnog tkiva.

HRANLJIVE MATERIJE KAO IZVORI ENERGIJE U TRUDNOĆI I LAKTACIJI

BELANČEVINE

Belančevine su potrebne za rast ploda i razvoj placente.To su gradivne materije, ali se u

nedostatku ugljenih hidrata i masti mogu koristiti kao izvori energije. U ljudskom organizmu nalazi se 21
amino-kiselina, a od toga samo 11 se mogu sintetisati u ćelijama, dok se ostale moraju uneti u organizam
putem hrane. Belančevine u organizam moraju se unositi svakodnevno jer se one ne mogu deponovati u
našem organizmu.
Osnovi izvori proteina životinjskog porekla u ishrani su meso, riba i jaja, a biljnog žita i njihovi
proizvodi (brašno, hleb, testa), krompir, mahunasti plodovi itd. U ishrani trudnica i dojilja prednost treba
da imaju mlada i mršava mesa i sve vrste posne ribe. Količina mesa koju treba jedna trudnica da unese u
svoj organizam je od 80 do 150gr, a količina ribe je 200gr dnevno. Iznutrice, posebno džigerica, imaju
značajno mesto u ishrani trudnica i preporučuju se jednom sedmično. Proizvodi od mesa i prerađevine
imaju najmanju vrednost i ne preporučuju se u jelovniku trudnica i dojilja. Jaja se preporučuju
svakodnevno po jedno. Namirnice životinjskog porekla u organizam treba unositi u manjim količinama
svakodnevno, jer se višak belančevina u organizmu deponuje u obliku štetnih masti.

MASTI

Uloga masti u trudnoći je energetska i gradivna i nosioci su važnih tzv. liposolubilnih vitamina: A,
D, E, K; neophodnih za rast i razvoj ploda. Trudnice i dojilje dnevno treba da unesu najviše 80gr masti, a
da odnos životinjske i biljne masti bude 1:2. Prisustvo biljnih masti je bitno zbog sadržaja masnih kiselina
koje ne mogu u organizmu da se stvaraju, a neophodne su za normalan rast i razvoj mozga kod ploda.
Omega 3 – masne kiseline su veoma važne, jer organizam ne može da ih proizvede. Otkrivena je
njihova uloga u prevenciji kardiovaskularnih oboljenja, ali one takođe učestvuju i u radu nervnog sistema.
U toku trudnoće, one imaju određenu ulogu, ali još nedovoljno poznatu, u moždanom i neurološkom
razvoju fetusa. Istraživanja pokazuju da se ishranom obezbeđuje svega 30% preporučene količine. Da bi
se povećao njihov unos, potrebno je konzumirati namirnice bogate ovim kiselinama: ulje repice, orahovo
ulje, seme lana i masnu ribu.2

UGLjENI HIDRATI

Ugljeni hidrati su najbolji izvori energije. Treba da se unesu u organizam 300 do 400gr dnevno, s
tim da prednost imaju ugljeni hidrati iz žitarica, hleba, povrća i voća. Unos šećera i slatkiša u trudnoći i
2
pre svega sva hladno ceđena ulja
laktaciji treba svesti na najmanju moguću meru. Žitarice, hleb i testa kao dobar izvor ugljenih hidrata i
vitamina B grupe treba svakodnevno unositi po 300gr podeljeno u više manjih obroka., povrće 2 ili više
puta dnevno. Povrće se može jesti sirovo ili kuvano u količini od 200 do 300gr. Povrće je, pored ugljenih
hidrata, bogato i vitaminom C. Sveže voće je odličan izvor prirodnih ugljenih hidrata, vitamina i
minerala.treba ga unositi svakodnevno u količini od 300 do500gr.

NEENERGETSKE MATERIJE NEOPHODNE U TRUDNOĆI I PERIODU LAKTACIJE

MINERALNE SOLI

Mineralne materije predstavljaju neorganske hemijske elemente, kao sastavne delove hrane, koji
prolaženjem kroz organizam ne trpe fizičko-hemijske promene, a koje su neophodni činioci metabolizma
hranljivih materija, održavanja osmolarnosti telesnih tečnosti, normalne funkcije i izgradnje nervnog,
koštanog i mišićnog tkiva. Neki su sastavni deo kofermenata i vitamina. Mineralne materije delimo na
makroelemente3 (C, H, O, N, Na, K, Ca, P, S, Mg, Cl) i mikroelemente4 (Fe, Cu, F, Mn, J, Co, Zn,
Br, Mb, Cr, Se, Sn, Au, Si, Ga). Nalaze se u namirnicama biljnog i životinjskog porekla. Prisustvo
mineralnih soli u hrani od velike je važnosti, naročito pojedinih, kao što su: natrijum, hlor, kalcijum,
fosfor, gvoždje i jod.
Za pravilan razvoj deteta u trudnoći neophodno je da trudnica dnevno unosi sve mineralne
materije, ali isto tako i u periodu dojenja jer je u prvom periodu života to jedina detetova hrana a
mineralne materije se preko njega unose u bebin organizam i obezbeđuju mu normalan rast i razvoj. Ipak,
ovde ću se zadržati samo na nekoliko elemenata čije je povećano prisustvo i ishrani neophodno i
odlučujuće za normalan razvoj ploda u trudnoći.
U toku trudnoće neophodan je odgovarajući unos kalcijuma, pre svega zbog izgradnje kostiju
buduće bebe. Mleko i mlečni proizvodi su najbolji izvor ovog minerala, a kalcijuma ima i u ribama –
skuši, sardini, kao i zelenom lisnatom povrću. Mleko punomasno ili obrano i mlečno-kiseli napici uz
svakodnevnu upotrebu sira nadoknadiće organizmu trudnice potrebne količine kalcijuma. Količina mleka
treba da se kreće od 500 do 750ml svakodnevno podeljena u više obroka uz 50 do 150gr dnevno svežeg
posnijeg kravljeg sira. U periodu dojenja, preporučuje se da se još više poveća unos Ca, jer je beba u fazi
ubrzanog rasta i neophodno je laktacijom obezbediti dovoljne količine ovog minerala u mleku.
Veliki broj žena u godinama pogodnim za rađanje uopšte nema rezerve gvožđa. Od početka
trudnoće, potrebe za gvožđem se povećavaju. Gvožđe, kao sastojak hemoglobulina, izuzetno je važno, jer
obezbeđuje dobro funkcionisanje crvenih krvnih zrnaca i dovoljnu količinu kiseonika tkivima fetusa. Ako
buduća majka nema rezerve, ona je u opasnosti od dugotrajne anemije. Konkretno, to se manifestuje
opštom slabošću, padom imuniteta i velikim umorom. Gvožđe, čije su potrebe u trudnoći skoro dvostruko
veće, tada se i mnogo bolje apsorbuje u organizmu. Žene koje su u opasnosti zbog nedostatka (one koje
imaju obilne menstruacije, koje su vegetarijanke ili pak imaju bliske trudnoće), obavezno moraju da
dodatno unose gvožđe već od prvog tromesečja trudnoće.
S obzirom da su trudnoća i period nakon porođaja jedni od najosetljivijih perioda za organizam
trudnica, anemija (kao i ostale komplikacije) ima brojne posledice po zdravlje majke i zdravlje deteta:

- Uzrokuje zastoj u razvoju ploda;

- Povećava rizik od prevremenog porođaja ili rađanja deteta male telesne težine;
- Slabo je snabdevanje ploda kiseonikom (kao posledica nedostatka hemoglobina);
- Povećana je mogućnost razvoja infekcija nakon porođaja;
- Postoji mogućnost da novorođenče nasledi anemiju;
- Kao posledica anemije u toku trudnoće i slabog snabdevanja ploda gvožđem,  smanjeni su depoi
gvožda u organizmu novorođenčeta (izuzetno neophodan mineral u prvih šest meseci života).
Da bi trudnoća prošla dobro, bez komplikacija, i da bi se razvio normalan fetus i rodilo zdravo
dete, čim se pojavi želja za detetom, važno je uvrstiti u ishranu namirnice bogate gvožđem. Da bi se
apsorpcija poboljšala, poželjno je istovremeno uzimati i vitamin C.

3
oni čine preko 98 % ukupnih min. materija organizma
4
nazivaju ih i oligoelementima ili elementima u tragovima; imaju značajnu fiziološku ulogu
 Neophodno je da buduće majke ili trudnice vode računa o unosu gvožđa. Gvožđe koje se najbolje
apsorbuje nalazi se u crvenom mesu (npr govedina džigerica), ali i u povrću (suvom i svežem),
mahunarkama, žitaricama i obogaćenim žitaricama (pahuljice), u tamno zelenom povrću (spanać,
brokoli,  grašak, pasulj), jajima, integralnom pirinču, obogaćenim testeninama, tofu siru, suvom voću
(suve šljive, grožđe ili kajsije), svežem soku od višanja, borovnice, cvekle... Dnevne potrebe za gvožđem
su 12 mg, ali kod anemije i u trudnoći, neophodno je uneti i veće količine, i voditi računa jer se u
organizmu samo 10 % unetog gvožđa može apsorbovati5.
Jod, kao oligoelement, često je zaboravljen, iako je veoma važan. Od samog početka trudnoće,
potrebe se povećavaju i kreću od 150 do 200 mikrograma dnevno. Za to je odgovoran hormon HCG koji
sa sigurnošću potvrđuje trudnoću, stimuliše štitnu žlezdu i povećava potrebe za jodom.
Za buduću bebu, jod je od izuzetne važnosti jer učestvuje u razvoju neurona. Nedostatak povećava
opasnost od male težine na rođenju i može da izazove poremećaj u intelektualnom razvoju bebe. Što se
tiče buduće majke, nedostatak joda se prikazuje kroz probleme sa štitnom žlezdom.
Plodovi mora (ostrige, dagnje) sadrže veliku količinu joda. Treba ih jesti što više pre trudnoće, jer
u trudnoći ove namirnice spadaju u rizičnu grupu. Jod se nalazi i u drugim proizvodima (mleko, jogurt,
jaja). Konačno, upotreba soli obogaćene jodom, takođe predstavlja dodatni unos.

VITAMINI

Danas se o vitaminima mnogo govori kao o važnim sastojcima hrane, čiji nedostatak dovodi do
različitih poremećaja u organizmu. Vitamini se javljaju u hrani u vrlo malim količinama, pa ipak
dovoljnim da ispune svoj zadatak u organizmu. Ipak, svaka namirnica ne sadrži i sve potrebne vitamine i
zato je neophodno da hrana bude mešovita. Pri tom treba voditi računa i o načinu pripreme hrane jer su
neki vitamini termolabilni i razni postupci pri preradi, kuvanju i konzervisanju mogu da unište vitamine u
namirnicama. Poznato je da se neki vitamini rastvaraju u mastima 6 (A, D, E, K) dok se drugi rastvaraju u
vodi7 (vitamini B-grupe: B1, B2 , B5, B6, B9 i B12, vitamin C, vitamin P). Jedni su otporni prema toploti i
dužem stajanju, dok se drugi u tom slučaju uništavaju.
Veoma je važno da trudnice unose dovoljne količine vitamina u organizam, jer nedostatak bilo
kog od vitamina može da ima opasne posledice po fetus.
Vitamin B1 (tiamin, aneurin) - nedostatak ovog vitamina u trudnoći može dovesti do oštećenja i
nepravilnog razvoja nervnog sistema i srca fetusa. U velikim količinama ima ga u žitaricama,
mahunarkama i jezgrastom voću, kao i u kvascu i jetri.
Vitamin B2 (riboflavin) – nedostatak ovog vitamina može dovesti do usporenja rasta fetusa,
promenama na koži i očima. Ima ga u kvascu, mleku, jajima, grašku, spanaću, kelju, a najviše u jetri i
bubrezima.
Vitamin B9 (folna kiselina) - Nedostatak vitamina B9 može naškoditi pravilnom razvoju bebe.
Naime, on učestvuje u zatvaranju neuralne cevi, koja predstavlja začetak nervnog sistema embriona.
Neophodan je između 22. i 28. dana od začeća. Nedostatak vitamina B9 u ovom stadijumu trudnoće
povećava anomalije neuralne cevi (tip spina-bifida) koje su praćene ozbiljnim nervnim poremećajima.
Od početka trudnoće, potrebe za folnom kiselinom se povećavaju i kreću od 300 do 500
mikrograma dnevno. Zbog toga danas većina lekara preporučuje dodatni unos ovog vitamina čim se
trudnoća otkrije. Nažalost, to nekada može biti kasno, jer je potrebno vreme (od 3 do 4 meseca) da se
uspostavi zadovoljavajuća količina u organizmu, a fetusu je to neophodno od prvih nedelja života.
Unos folne kiseline mora početi od pojave želje za detetom i nastaviti se do kraja trudnoće.
Namirnice najbogatije vitaminom B9 su zelena salata, zeleno lisnato povrće (spanać), plavi sirevi (rokfor),
jaja. Žene koje imaju vremenski bliske trudnoće, koje dugo uzimaju kontraceptivne pilule, puše, imaju
problem sa alkoholom ili pak jedu malo povrća, predstavljaju najrizičniju kategoriju.
Namirnice izuzetno bogate folatima su kvasac i džigerica 8 , pored njih bogate su i zelena salata,
koštunjavi plodovi (orah, badem, indijski orah, pistaći...), jetrena pašteta zeleno povrće, kukuruz, grašak,
leblebije, dinja, jaja, fermentirani sirevi (plavi, kamamber) itd.
5
gvožđe iz hrane životinjskog porekla bolje se apsorbuje od gvožđa iz biljnih namirnica
6
liposolubilni vitamini
7
hidrosolubilni vitamini
8
više od 200 mikrograma na 100 grama
 Vitamin C je u trudnoći važan kao preventor pada imuniteta trudnice, a samim tim i ploda.
Takođe, on je neophodan za adekvatno funkcionisanje nervnog sistema, izgradnju kostiju, hrskavica i
kolagena i za enzimske procese. Ima ga u svežem voću i povrću, naročito u citrusima, paprici, šipku,
crvenom i crnom jagodičastom voću.
Vitamin A – neophodan je za pravilan rast fetusa a značajna mu je uloga i u hemizmu vida.
Nalazi se u punomasnom mleku, ribljem ulju, maslacu, žumancu i nekim vrstama povrća.
Vitamin D- naziva se još i ,, antirahitični” vitamin 9, jer je oboljenje nastalo usled nedostatka tog
vitamina poznato pod imenom rahitis. Za pravilan razvitak kostiju i zuba, uz kalcijum i fosfor, neophodan
je i vitamin D te je od izvanredne važnosti da je u dovoljnoj količini zastupljen u ishrani trudnica i dojilja.
Ima ga u uljima morskih riba, u mleku, maslu, zumancu i jetri. Hrana biljnog porekla siromašna je ovim
vitaminom. Kako se vitamin D stvara u koži pod dejstvom sunčevih zraka, najbolja preventiva protiv
nedostatka ovog vitamina je sunčanje leti i uzimanje ribljeg ulja zimi. Utvrđeno je da nedostatak ovog
vitamina ima veze s obolevanjem od dijabetesa tipa 1, manjom koštanom masom tokom detinjstva i
slabijim imunitetom.

Beta-karotin 10 mg Vitamin C 240 mg

Vitamin E 30 I.J. Kalcijum 1300 mg
Vitamin B1 3,2 mg Magnezijum 450 mg
Vitamin B2 4 mg Kalijum 20 mg
Pantotenska kiselina 16 mg Cink 32 mg
Vitamin B6 4 mg Mangan 4 mg
(piridoksin)
Biotin 240 mcg Gvožđe 16 mg
Folna kiselina 800 mcg Bakar 4 mg
Holin 40 mg Jod 300 mcg
Inozitol 40 mg Hrom 100 mcg
Vitamin B12 4 mcg Nicotinamide 36 mg

Tabela 1. Neophodne dnevne količine neenergetskih materija u ishrani trudnica i dojilja

ENERGETSKI BALANSIRANA ISHRANA U TRUDNOĆI I PERIODU DOJENJA

Postoji više razloga zbog kojih je trudnicama neophodan poseban režim ishrane. Najpre bitno
je istaći da je ishrana jedan od najznačajnijih činilaca spoljne sredine koji u toku trudnoće može da
uzrokuje oštećenja zdravlja i majke i ploda. Ona je bitna kako za razvoj fetusa tj. bebe, tako i za trudnicu
ili dojilju.
U prva tri meseca trudnoće razvoj bebinih organa u direktnoj je zavisnosti od ishrane majke (u
ovom periodu razvija se bebino srce, krvni sudovi, mozak i kičmena moždina). Veoma često, ishrani se
pripisuje i krivica za nastanak niza komplikacija.
Posebno treba naglasiti opasnost od:
1. Neadekvatne telesne mase pre trudnoće u odnosu na telesnu visinu i starost (opasna je podjednako i
pothranjenost i gojaznost pre trudnoće),
2. Držanja raznih dijeta u toku trudnoće,
3. Neadekvatnog porasta telesne mase u toku trudnoće (veći od 1 kg nedeljno) ili čak pad telesne mase;
4. Loših navika u ishrani trudnice, kao što je jednolična ishrana uz izbegavanje veoma bitnih namirnica.

Izbalansirana ishrana od samog početka trudnoće, omogućiće trudnici da ne dobije više kilograma
nego što je potrebno, a da sa druge strane da unese dovoljno hranljivih materija za sebe i svoju bebu.
Optimalnim se smatra povećanje telesne težine trudnice za 9 -11 kg. Od izuzetnog je značaja
redovna kontrola telesne mase trudnice. Naime, kako deficitarna (siromašna), tako i preobilna ishrana
9
u stvari vitamini D2 i D3
često je odgovorna za nastanak pobačaja, teškog porođaja, rađanja deteta male telesne mase, sporog
oporavka majke nakon porođaja... Takođe, niskokalorična ishrana dovodi do stvaranja ketonskih tela (kao
produkti razgradnje masti iz telesnih rezervi majke) odgovornih za nastanak mentalnih oštećenja deteta. 
U prvom tromesečju trudnoće preporučljiv je porast telesne mase od 1- 4 kg. U ovom periodu
zapaženo je održavanje telesne mase od pre trudnoće ili čak blagi gubitak kilograma (kao posledica
jutarnjih mučnina i učestalog povraćanja na početku trudnoće). Tokom drugog i trećeg tromesečja
trudnoće porast telesne mase ne bi trebalo da bude veći od 0,5 kg nedeljno. Ukoliko postoji opasnost od
pojave gojaznosti, obavezno je kontrolisanje telesne težine i ograničenje porasta kilograma na 0,3 kg
nedeljno.
U proceni uhranjenosti trudnice pre trudnoće i određivanju energetskih potreba (i optimalnom
povećanju telesne mase) u toku trudnoće veoma može pomoći BMI10 koji predstavlja odnos između težine
i visine i predstavlja pokazatelj uhranjenosti. Njime se takođe može proceniti uticaj gojaznosti kao faktora
rizika za zdravlje kako trudnice tako i bebe. BMI se izračunava kao težina u kilogramima podeljena sa
telesnom visinom u metrima na kvadrat:
BMI= težina (kg)/visina (m)2

Preporučeno povećanje telesne težine u odnosu na BMI (Body Mass Index) pre trudnoće može se videti u
sledećoj tabeli 2.:

Stanje uhranjenosti Preporučeno povećanje

pre trudnoće telesne
mase u toku trudnoće
Pothranjenost 12.5 - 18 kg
BMI<19.8
Normalna telesna masa 11.5 - 16 kg
BMI 19,8 do 25
Prekomerna telesna masa 7 - 11.5 kg
BMI 26 do 29
Gojaznost Max 7 kg
BMI>29

Tabela 2. BMI pre i za vreme trudnoće

Preporučene namirnice za trudnice – način korišćenja i količina

1. Žitarice i proizvodi od žitarica obavezne su namirnice u toku trudnoće. Poželjno je da se koriste hleb i
proizvodi od celog zrna žitarica ili obogaćene dodacima, npr. sojom. Kaše od žitarica i mleka idealne su
za užinu.
2. Mleko i mlečni proizvodi obavezni su jer sadrže esencijalne sastojke: kalcijum i fosfor (bitne za rast
tkiva i funkciju ćelija), vitamine A, E i B kompleksa. Ipak, treba paziti jer mleko ima veliku kalorijsku
vrednost.
3. Meso i riba, kao nosioci esencijalnih aminokiselina treba jesti barem u jednom dnevnom obroku.
4. Jaja su veoma bogat izvor neophodnih hranljivih materija. Jedno jaje sadrži u proseku oko 11g
belančevina, 9g masti, 1,8 mg gvožđa, 56 mg kalcijuma, vitamine A, E i B.  Preporučuje se da se jaja
spremaju meko kuvana, umesto pržena u masnoći.
5. Povrće je neophodno, i to minimum dve porcije dnevno. Ne samo u vidu salate (odličan izvor biljnih
vlakana i vitamina), već i kao varivo ili pečeno (bez ili sa što manje ulja).
6. Voće i voćni sokovi, minimum 300 grama dnevno (sve vrste), kao i koštunjavo voće.
Svaka buduća majka treba da je svesna da je zdravlje njenog deteta njena odgovornost jer
najvećim delom direktno zavisi od zdravlja i ishrane majke. Stoga, bi svaka trudnica trebalo da učini neke
manje promene u ishrani ali veoma značajne za zdravlje bebe. U tabeli 3. nalaze se preporuke za
korekciju ishrane trudnica.

10
Body Mass Index – eng. indeks telesne mase
 Namirnice Zamena
Hleb i proizvodi od belog brašna Hleb od crnog ili integralnog brašna

Beli konzumni šećer i veštački zaslađivači Med, smeđi šećer ili ječmeni slad

Kafa i gazirana pića Prirodni sokovi od voća i povrća i biljni čajevi 

Grickalice (pogotovo između obroka) Orasi, pečena soja, semenke bundeve, suncokreta...

Kuhinjska so Morska so
Rafinirana biljna ulja Hladno ceđena ulja (bundevino, maslinovo, kukuruzno)
Mladi sirevi sa povećanim sadržajem proteina
Stari i prezreli slani sirevi
i smanjenim sadržajem mlečne masti
Suhomesnati proizvodi Barena riba i pileće meso
So (smanjiti) Aromatične začinske biljke
Alkoholno sirće Jabukovo sirće, sok od limuna

Tabela 3. Namirnice koje treba zameniti kvalitetnijim u ishrani trudnica

Veliki broj nutricionista i stručnjaka danas se bave problematikom pravilne ishrane u trudnoći i
periodu nakon toga, tako da su trudnicama i dojiljama dostupni energetski izbalansirani jelovnici koji će
im pomoći da se adekvatno i zdravo hrane i ujedno podmire sve energetske potrebe organizma. Ovde će
navesti tri celodnevna jelovnika kao primer :

1.DAN 2. DAN 3.DAN

Hleb 80gr grejpfrut 1 kom sok od pomorandže 125 ml
Jogurt 250ml pola šolje pahuljica s mlekom žitarice u zrnu sa medom
DORUČAK Jaje,meko kuvano 2 kom suvo grožđe 1 supena kašika i mlekom 100 g
tost 1 kom
jaje 1 kom
Hleb 50gr voćni jogurt 2 dl mleko 200 ml
UŽINA Sir 100gr
Sezonsko voće 250gr
supa 250ml pileća supa 200 ml crni hleb 80 g
teleće meso 150gr piletine bez kožice 85 g nemasna riba (losos) 200 g
krompir baren 200gr kuvani krompir 1 kom bareno povrće 100 g
RUČAK kupus salata 200gr kuvan brokoli 100 g voćni sok 100 ml
voćni sok 250 gr hleb od celog zrna žitarica 80 g kruška 1 kom
breskva 1 kom
Voćna salata 200gr keks 60 g čokoladno mleko 200 ml
UŽINA Keks 50gr jogurt 2 dl
jabuka 1 kom
Hleb 100gr salata od jednog paradajza, nemasno meso 125 g
Jogurt 250ml jedne paprike, krompir obaren u ljusci 1 kom
Sir 80gr jednog krastavca, salata od svežeg povrća 100 g
VEČERA Salata od povrća 150gr 30g sira ,,mocarela” i sok od borovnice 100 ml
2 dl jogurta ili mleko 150 ml

Tabela 4. Primer jelovnika za trudnice

Preporučena ishrana za dojilje

Nakon porođaja organizam žene izložen je brojnim kako fizičkim, tako i psihičkim promenama.
Bez obzira da li žena doji (tada njena ishrana direktno utiče na kvalitet mleka kojim hrani dete) ili ne,
obavezno mora voditi računa o svojoj ishrani. Pravilno izbalansirana ishrana obezbeđuje oporavak
organizma nakon  trudnoće. Za dojilje je veoma bitno da nadoknade sve hranljive materije koje su
izgubile u toku trudnoće i porođaja, da vode računa o adekvatnoj nadoknadi hranljivih materija koje se u
toku dojenja  gube mlekom, da kontrolišu svoju telesnu težinu i da imaju raznovrsnu i pravilno
kombinovanu ishranu. Obavezno treba izbegavati brze dijete koje obećavaju gubitak kilograma stečenih u
toku trudnoće, preskakanje obroka, retke i obilne obroke. Na najmanju meru treba svesti upotrebu soli,
masti, šećera i napitaka sa kofeinom. Pregled namirnica koje dojilje treba da koriste nalazi se u Tabeli 5. :

Preporučene namirnice Značaj

Integralni hleb i pecivo od integralnog brašna,
žitne pahuljice, špagete, makaroni
Mleko, jogurt, sir, surutka
Nemasno meso (posnije vrste) - piletina,
teletina, junetina
Svo povrće
Sve vrste voća - minimum 2 porcije u toku
dana
Maslinovo, kukuruzno, suncokretovo i
bundevino ulje
U sebi sadrže obilje vitamina B kompleksa, minerala i složenih
ugljenih hidrata i dijetnih vlakana
Izvori proteina – treba ih koristiti bar 2, 3 puta u toku dana
Poželjno je koristiti proizvode sa malim procentom mlečne
masti.
Nezamenljivi izvori esencijalnih aminokiselina. Meso i riba -
bareno, pečeno (u sopstvenoj masnoći) ili na roštilju.
Jaja - barena ili u vidu kajgane uz dodatak mleka ili surutke.
Značajne količine vitamina A: šargarepa, paradajz, spanać,
krompir, paprika...
Vitamin C: Brokoli, paradajz, krastavac, karfiol, paprika,
feferoni...
Proteini: pasulj, grašak, soja...
Biljna vlakna, antocijanske boje - povrće je najbolje bareno,
pečeno, u vidu variva ili pirea.
Voće bogato vitaminom A: kajsija, breskva...
Vitamin C: narandža, limun, mandarina, jagoda, kivi, grejpfrut...
Sveže ili u vidu soka bez dodatka šećera.
Izvor esencijalnih masnih kiselina.
Koristiti u što manjim količinama.

Tabela 5. Preporučene namirnice za dojilje

ZAKLJUČAK

Energetske potrebe trudnica i dojilja su velike ali ne u nekoj značajnijoj meri mnogo veće od
normalne ishrane. Dnevne energetske potrebe trudnica su u proseku od 9600-10000 KJ, a dojilja 10500-
11000 KJ. Veoma je bitno za zdrav razvoj bebe da se pored izbalansiranog unosa energetski vrednih
namirnica unose i neophodni minerali i vitamini, jer oni bitno utiču na formiranje fetusa i normalan rast
organa i udova. Nesumnjivi je značaj zdravlja žene koja želi da rodi, stoga i lekari preporučuju planiranje
trudnoće upravo iz razloga zdravstvene bezbednosti kako po majku tako i po dete, jer je poznato da se
nedostatak gvožđa ili pojednih vitamina u organizmu ne može nadoknaditi preko noći već je potreban
period od nekoliko meseci, a takav nedostatak može da dovede do raznih poremećaja i nepravilnosti u
razvoju fetusa, a u pojednim slučajevima čak i do prestanka razvoja i pobačaja. O značaju dojenja
majčinim mlekom izlišno je i govoriti jer je ogroman broj naučnih studija potvrdio da je humano mleko
najidealnija hrana za novorođenče. Stoga treba podsticati i informisati trudnice i buduće majke o značaju
pravilne ishrane i nezamenljivosti dojenja jer će na taj način obezbediti svom detetu normalan rast i
razvoj.