Гимназија „Светозар Марковић“

Нови Сад

Тема:
Истраживање храњивости биљака: који нутријенти задовољавају људске потребе

Биологија

Есеј из биологије

Нови Сад, март 2020. година

Аутори:
Ментор: Вукан Радојевић
Проф. Ксенија Новевски Лука Костић
Увод:

Храна је један од неопходних услова за живот свакога и може се рећи да представља

процес који има два циља која мора да задовољи и то - један је да буде извор енергије, а
други да одржава структуру организма и омогући његово нормално функционисање.
Исхрана условљава здравље човека, утиче на способност за раст, развој, физички и
психички рад као и на дужину људског живота. Сматра се да је један од кључева
здравог живота и добра, квалитетна исхрана. Оно што је нашем организму из хране
неопходно су пре свега нутријенти, иако су и баласне материје значајне, пре свега са
аспекта важности за пробавни систем. Ради одржавања нашег укупног здравља, како
физичког, тако и психичкког, и те како нам је потребан одговарајући баланс
нутријената. Квалитетна и разноврсна исхрана по правилу обезбеђује све потребне
нутријенте, али понекад, из најразличитијих разлога, исхрана није тако заснована већ се
базира на једној, строго одређеној групи намирница. Овај рад се бави биљкама као
искључивим извором нутријената и поставља питања попут: Да ли идеалан баланс
могу заиста постићи и вегани? Да ли исхрана искључиво на бази биљака може пружити
ту неопходну равнотежу нутријената? Ако може, како може и са каквим се тешкоћама
сусрећу они који се тако хране? Овај есеј покушаће да да одговоре на та и друга
питања.

Разрада:

Појединих нутријената има мање у храни биљног порекла у односу на храну

животињског порекла, па ћемо на те нутријенте обратити пажњу у даљем описивању.
Да ли је могуће остварити одговарајући баланс нутријената користећи за исхрану само
храну биљног порека? Масти су, не само врло важан извор енергије, већ и извор
есенцијалних масних киселина потребних за психофизички развој. Исхрана искључиво
биљног порекла (веганска исхрана) сиромашна је омега-3 масним киселинама којих
највише има у риби, морским плодовима и јајима. Због тога се веганима препоручује да
појачано уносе намирнице биљног порекла које су богате њима: ланено уље, млевене
ланене семенке, рафинисано уље уљане репице, орахе и соју. Посебну пажњу по том
питању треба повести код мале деце. Беланчевине биљног порекла имају нижу
пробављивост, она износи око 85% пробављивости беланчевина животињског порекла.
Стога се, уколико се користи искључиво храна биљног порекла, препоручује повећање
укупног уноса беланчевина да би се задовољиле дневне потребе. Повећање треба да
износи још додатних 15% – 20% укупног уноса беланчевина. Најбољи извор протеина
биљног порекла јесу махунарке, а додатним извором могу се сматрати и житарице,
орашасти плодови и семенке. Витамин Б12 налази се само у намирницама животињског
порекла. Овај витамин важан је за развој нервног система. Његов недостатак узрокује
мегалобластичну анемију, успорени неуролошки развој, па чак и неповратно оштећење
мозга. Истраживања су показала да је млеко мајке на веганској прехрани недовољан
извор витамина Б12. У једном од испитивања код 45% новорођенчади веганских мајки
утврђен је дефицит тог витамина. Због тога, дојеном детету чија је мајка веганка,
саветује се суплементација тј. додатак витамина Б12 као испомоћ у исхрани. Деца на
веганској исхрани не само да уносе мање калцијума и гвожђа од препорученог него се
калцијум из биљне хране отежано апсорбује, зато што фитинска киселина, која се
налази у многим махунаркама, семенкама, орашастим плодовима и зеленом лиснатом
поврћу, отежава апсорпцију. Што се тиче гвожђа због наведених разлога препоручује
се да особе на веганској исхрани двоструко више уносе гвожђе у односу на особе које
се хране на уобичајени начин. За побољшање апсорпције саветује се узимање
намирница богатих витамином Ц. Витамин А налази се само у намирницама
животињског порекла. Међутим, каротеноиди из жутог и наранџастог воћа и поврћа,
попут шаргарепе, бундеве, диње, кајсије и многих других, могу се претворити у
витамин А. Стога је у веганској исхрани потребно нагласити потребу за узимањем овог
воћа и поврћа у свакодневној исхрани. Како различити узрасти реагују на исхрану
искључиво засновану на биљкама? Веганска исхрана код мајки дојиља и
новорођенчади захтева посебан опрез. Свакако се препоручује саветовање са
педијатром по питању исхране. Родитељи морају бити свесни тешких последица које
код детета може изазвати недостатак одређених нутријената. Те последице су заостатак
у физичком и интелектуалном развоју, а у најтежим случајевима може доћи и до смрти.
Развој детета захтева избалансиран однос свих нутријената, са посебном пажњом на
наведене нутријенте, а посебно витамин Б12, омега-3 масне киселине, калцијум,
гвожђе, цинк, али и протеине. Код деце предшколског и школског узраста потребно је
додатно осигурати високо калоричну исхрану због раста и развоја деце. Препоручује се
константан лекарски надзор код деце које практикују веганску исхрану, посебно за
нутријенте који су поменути као недостајући код искључиво биљне исхране. Понекад је
неопходна и суплементација неким од наведених нутријената. Деца предшколског
узраста су често избирљива и често одбијају нове врсте намирница па се мора
осигурати довољан енергетски и нутритивни унос хране. Код адолесцената нису
примећене разлике у расту који практикују веганску исхрану у односу на остале
адолесценте. Адолесцентском узрасту су својствене и промене у стилу храњења,
односно у том периоду се јавља прелазак на вегетаријанску или веганску исхрану.
Адолесценти имају потребу да у свему истражују нешто ново, тако и у исхрани. Важно
је напоменути да се у овом добу иза вегетаријанства може скривати поремећај исхране
(анорексија, булимија) због чега се адолесцентима саветује посебан опрез. Да ли је
исхрана базирана искључиво на биљкама заиста добра? О позитивном учинку веганске
исхране код одраслих пуно се говори и постоји велики број студија које су истраживале
њен учинак на различите хроничне болести. Анализе су показале да веганска исхрана
снижава холестерол у крви, позитивно утиче на редукцију телесне тежине и да има
благи позитиван учинак на смањење кардиоваскуларних болести. Међутим, ове студије
најчешће су упоређивале веганску исхрану са обичном исхраном која није јасно
дефинисана, због чега њихове резултате треба узети са опрезом. Наиме, познато је да
људи који практикују различите строго утврђене облике исхране више пазе на своје
здравље, чешће проводе више времена у природи и баве се физичком активношћу, што
све заједно може имати позитиван учинак на здравље. Засада нема испитивања која
показују да веганска исхрана код деце има било какав позитиван учинак на здравље
деце. Међутим, смањење разноврсности намирница које дете узима повећава
вероватноћу губитка одговарајућег баланса нутријената, што се може негативно
одразити на њихов раст и развој. Родитељи би требало да буду свесни свих ризика
веганске исхране код деце, а такође би требало да знају да се не може једноставно
пресликати веганска исхрана одраслих на децу, јер им потребе једноставно нису исте.

Закључак:

Код одраслих који се хране искључиво биљном исхраном примећена су здравствена

побољшања по питању нивоа холестерола, редукције телесне тежине, смањења
кардиоваскуларних тегоба, али се она ипак не могу приписати искључиво веганском
начину исхране. Избалансирана исхрана, уз додатну физичку активност, такође доводи
до поменутих побољшања. Узимајући у обзир све претходно набројано увиђамо да
предности исхране само биљног порекла код деце нису утврђене, а да таква исхрана
носи са собом и озбиљна ограничења и ризике. Из претходно анализиране литературе
закључили смо да деца треба да узимају разноврсну храну која укључује и намирнице
животињског порекла, пре свега млеко и месо.
Лтиература:

 Николић М., Јовановић М., Николић К., Предности и недостаци вегетаријанске

исхране, Здравствена заштита, 2019, vol. 48/ 4, стр. 51-56
 Rizzo G., Vitamin B12 among Vegetarians: Status, Assessment and Supplementation,
Nutrients, 2016, 8(12),767,https://doi.org/10.3390/nu8120767
 Sanders TAB, Reddy S., Vegetarian diets and children, The American Journal of Clinical
Nutrition, vol 59/5, 1994, 1176S–1181S,https://doi.org/10.1093/ajcn/59.5.1176S
 Sabate J., Soret S., Sustainability of plant-based diets: back to the future, The American
Journal of Clinical Nutrition, vol. 100, 1, 2014, 476S–482S,
https://doi.org/10.3945/ajcn.113.071522
 Штрбац М., Рецепт виталности, Институт за економику пољопривреде - Београд,
2007: 13-55
 www.nutrition.org.uk