Oblast istraživanja: Zdrava hrana

Tema istraživanja: Kako zdrava hrana utiče na učenje

Prema istraživanjima, hrana za mozak je čvrsto povezana sa pravom hranom. Na iznenađenje

mnogih laika, pobornici zdrave ishrane dece potvrdili su da poboljšana ishrana pozitivno utiče na
akademski uspeh učenika, ali i na njihov stav prema učenju i ponašanju.
Potvrđeno je da zdrava ishrana vodi ka boljim ocenama, unapređenim stazama pamćenja, bržem
radu mozga i sveukupnom poboljšanju zdravlja, što smanjuje broj izostanaka. Jednostavno
rečeno, zdraviji učenici bolje uče.
Dobra ishrana poboljšava kognitivne veštine
Uhranjenost tinejdžera igra značajnu ulogu u njihovoj zrelosti i mentalnoj sposobnosti. U toku
odrastanja, dobar odnos proteina, masti, složenih ugljenih hidrata i vlakana može da poboljša
njihovu sposobnost rasuđivanja i percepcije, što vodi poboljšanju kognitivnih veština.
Slično tome, nedostatak vitamina i minerala može smanjiti otpuštanje dopamina,
neurotransmitera koji je izuzetno bitan za proces učenja. Nedostatak vitamina B i E, kao i
gvožđa, tiamina, joda i cinka, može smanjiti kognitivne sposobnosti i koncentraciju tinejdžera.
Naučnici su otkrili jaku vezu između samopouzdanja učenika, njihovog doživljaja njih samih i
zdravih navika u ishrani.
Zdravi učenici sebe cene više, uspostavljaju bolje odnose sa zajednicom i mnogo se više druže.
S druge strane, slaba ishrana i neizbalansirani obroci utiču na pojavu hroničnih zdravstvenih
problema, poput srčanih problema, gojaznosti i dijabetesa, kao i poremećaja u ishrani, poput
bulimije i anoreksije.

Slika1. Zdrava hrana

Tokom celog dana
Preskakanje doručka je primer tipične greške koju tinejdžeri prave, pravdajući taj potez
jutarnjom žurbom i kasnim buđenjem. S druge strane, jutarnja doza nutrijenata hrani mozak i
daje mu energiju za umne procese tokom učenja. Hrana koja ima nizak glikemijski indeks, poput
voća, povrća, lešnika, žitarica i vrsta punog zrna, čini obradu podataka bržom.
Jutarnje gorivo se istroši negde oko podneva, kada se nivo energije povećava, dok je mozak
širom otvoren za nova saznanja.
Gladan mozak i prazan stomak spremni su za izbalansirani obrok, koji će izneti telo do večere.
Dobri sastojci utiču pozitivno na pažnju i čine da su deca pažljivija i uključenija u proces učenja.
Laka večera, servirana najbolje pre sumraka, završava školski dan sa dozom proteina, masti,
složenih ugljenih hidrata i vlakana, što omogućuje čvrst san i dobar odmor za telo tinejdžera,
koje se razvija.

Vodič za pravilnu ishranu

Posle godina opsežnih istraživanja, naučnici su sklopili najbolju listu namirnica. Prikaz na slici je
vizuelna reprezentacija zdrave izbalansirane ishrane, gde je svaka grupa namirnica prikazana u
skladu sa dnevnim potrebama organizma.
Vodič za pravilnu ishranu je zasnovan na glavnim grupama namirnica, koje zajedno čine zdravu,
izbalansiranu dijetu:
 Krompir, hleb, pirinač, pasta i drugi skrobni ugljeni hidrati
 Voće i povrće
 Mlečni proizvodi i zamene
 Pasulj, mahunarke, riba, jaja, meso i ostali proteini
 Ulja i namazi
 Piti 6–8 šolja/čaša vode dnevno
Vodič za pravilnu ishranu pokazuje mladima namirnice koje će im omogućiti zdrav razvoj i unos
izbalansiranih namirnica.
 Slika 2.Vodič za pravilnu ishranu

Šta izbegavati
U našem užurbanom svetu, učenici se umnogome oslanjaju na brzu hranu, peciva i slatkiše, koji
su najzgodniji i mogu se naći u obližnjoj radnji. Međutim, ova hrana je bogata šećerom, solju i
zasićenim mastima, koji na duge staze izazivaju visok krvni pritisak, holesterol i dijabetes, uz
gojaznost i propadanje zuba.
Stoga, učenici bi hamburgere trebalo da zamene posnim mesom i ribom, peciva žitaricama,
slatkiše različitim voćem, a gazirana pića običnom vodom. Slaba ishrana sprečava otpuštanje
dopamina, koji je ključan kod motivacije i produktivnosti, zbog čega učenici mogu biti
dekoncentrisani, letargični i čak depresivni.
Hrana za bolje učenje i jaču
koncentraciju
Ako imate problema sa učenjem i koncentracijom, možete ih lako rešiti jednostavnim
promenama u ishrani. Redovno konzumirajte namirnice koje hrane mozak i utiču na
koncentraciju, i izbegnite poteškoće pri učenju.
Orah
Činjenica da orah fizički podseća na mozak može nam poslužiti kao nagoveštaj o uticaju oraha
na moždane funkcije. Dokazano je da ishrana koja sadrži 2 odsto oraha usporava starenje mozga
i sprečava smanjenje kognitivnih sposobnosti.

Kafa
Kafa iz lokalnih kafića verovatno sadrži veliku količinu šećera i štetnih aditiva, ali zato
kvalitetna, organska kafa značajno utiče na koncentraciju. Jutarnja šoljica kafe će razbuditi
mozak i pripremiti ga za vredno učenje.
Bobičavo voće
Bobičavo voće je hrana koja se najefikasnije bori protiv starenja i samim tim sprečava pojavu
demencije i Alchajmerove bolesti. Bobičavo voće, naročito borovnice, poboljšavaju
koncentraciju i motorne sposobnosti.

Spanać
Ako se pitate zašto je Popaj jeo baš spanać, tajna je u visokom sadržaju vitamina E koji
poboljšava kognitivne sposobnosti. Vitamin E takođe ubrzava protok informacija u mozgu.

Šargarepa
Poznato je da je šargarepa odlična za vid ali je malo poznat njen uticaj na funkciju mozga.
Šargarepa sadrži luteolion koji umanjuje opasnost od gubitka pamćenja i podstiče moždanu
funkciju. Pored šargarepe, luteolin sadrže i celer, ruzmarin, paprika i maslinovo ulje.

Riba
Omega 3 masne kiselina koje se nalaze u ribi odlične su za rad mozga. Redovna konzumacija
ribe smanjuje rizik od demencije i šloga i usporava opadanje mentalnih sposobnosti.

Pored redovnog unosa ovih korisnih namirnica, bitan je i obavezan doručak, kvalitetan san i

redovno vežbanje.

Slika3. Najbolja hrana za zdrav mozak

Hipoteza:
Hrana ima veliki uticaj na strukturu i zdravlje mozga. Mozak troši oko 20% dnevnog kalorijskog
unosa(!), a kalorije treba da „donosi“ odgovarajuća hrana kao izvor kvalitetnog goriva koje održava
i podržava dobru koncentraciju i mentalnu bistrinu.
Mozgu pre svega trebaju zdrave masti više nego išta drugo, i to baš one koje se nalaze
u maslinovom ulju, orašastim plodovima i semenkama, avokadu, masnoj ribi…  Omega 3 masne
kiseline pomažu u izgradnji i regeneraciji moždanih ćelija, a antioksidansi smanjuju ćelijski stres
i upale, koje, između ostalog, uzrokuju starenje mozga i neurodegenerativne poremećaje.

Metodologija istraživanja:
Statističkom metodom treba sakupiti stanje koliko se deca školskog uzrasta zdravo hrane.
Takođe ovom metodom treba ispitati ukupnu proizvodnju zdravih namirnica u Srbiji u poslednjih
nekoliko godina I rezultate međusobno uporediti.Tabelarno prikazati rezultate.
Prikupiti podatke šta od namernica deca školskog uzrasta najviše vole da jedu.
Eksperimentalnom metodom treba utvrditi uzročno-posledične veze korišćenja zdravih
namirnica u ishrani. Uporediti rezultate dobijene od toga koliko dece se zdravo hrani, a koliko ne
I koje rezultate u školi paralelno postižu.
Metodom modeliranja upoznati učenike sa osnovnim principima pravilne ishrane, značajem
pravilnog odabira i načina pripreme namirnica, kao i adekvatnim načinom planiranja jelovnika
za celokupno zdravlje. Upoznati učenike sa osnovnim principima pravilne ishrane, značajem
pravilnog odabira i načina pripreme namirnica, kao i adekvatnim načinom planiranja jelovnika
za celokupno zdravlje.
Sprovođenje istraživanja:
U istraživanju učestvuju tri eksperimentatora koja će istraživanje izcršiti tokom proleća i leta
2022. godine. Ispitivanje vršiti istraživanjem korišćenja žitarica u ishrani ljudi.Ispitati koliko
žitarice imaju kalorija(za svaku žitaricu posebno ispitati koliko ima proteina, ugljenih-hidrata,
masti, koje vrste vlakana ima u određenoj žitarici…), ispitati koje žitarice sadže gluten, a koje ne
i koje vrste žitarice se proiuvode u Srbiji.
Ispitivanje vršiti na različitoj starosnoj populaciji (15 do 25; 25 do 35; 35 do 45 i preko 45
godina) i svaki podatak upisati u posebnu tabelu.Kao instrument pri istraživanju koristiti anketu
ili upitnik.
Obrada rezultata:
Rezultati se klasifikuju prema broju prikupljenih podataka iz anketa i upitnika koji je sprovedeno
kod ispatinika. Podaci se unose u odgovaerajuće tabele, na osnovu kojih se crtaju odgovarajući
grafikoni. Podatke srediti po tome koje se žitarice najviše koriste u ishrani ljudi i u kojoj
starosnoj dobi su one najviše zastupljenje. Vrši se uporedna analiza razlićitih starosnih
populacija.

Analiza podataka:
Tumače se podaci dobijeni prilikom ispitivanja populacije (vrste žitarica koje se koriste u ishrani,
hranljiva vrednost istih, dobre i lose strane, koliko pojedine žitarice imaju kalorija…I I vrši se
uporedna statistička analiza gde se u zavisnosti od starosne granice izračunava srednja vrednost
korišćenja žitarica u ishrani ljudi na osnovu postavljenih pitanja u anketi I upitniku.

Rezultati istraživanja:
Biće prikazani na času primenjenih nauka I nekom naučnom časopisu.
Literatura:

https://www.savremena-gimnazija.edu.rs/16618/zdrava-ishrana-za-bolje-ucenje/
https://edukacija.rs/zivot/hrana-za-bolje-ucenje-i-jacu-koncentraciju
https://edukacija.rs/zivot/hrana-za-bolje-ucenje-i-jacu-koncentraciju
https://krugzdravlja.rs/hrana-za-mozak/
https://zjzs.org.rs/projAPV19/eprirucnik.pdf