HRONO NUTRICIJA

Program ishrane o kome e ovde biti rei je kombinacija najsavremenijih saznanja iz oblasti fiziologije ishrane, endokrinologije, biohemije i biofizike. Ovaj program je prvi ove vrste registrovan u naoj zemlji, a jedinstven po tome to pomae svakom oveku da ostvari idealnu teinu istovremeno sa postizanjem idealnog zdravlja. Proizvod je viegodinjeg iskustva i kolovanja u najznaajnijim svetskim centrima, kao i saradnje sa najveim imenima dananjice u mnogim oblastima nti ging !edicine, odnosno medicine koja se bavi usporenjem procesa starenja. "egistrovan je u #rbiji $%%&. god i patentiran pod nazivom' HRONO ISHRANA dr GIFING (a cilj je da svaki ovek dobije osnovno znanje o funkciji njegovog organizma, jer je to znanje osnov ouvanja zdravlja i vitalnosti. Program hrono ishrane omoguava da se bez velike muke, za kratko vreme, naue principi zdrave ishrane, pravilnog izbora namirnica i dobrih kombinacija razliitih namirnica, koji se mogu primeniti na svim geografskim irinama i duinama, u svakoj prilici, u koli, na poslu, kod kue, na odmoru ili poslovnom putovanju. (aroito je znaajan po tome to se sva pravila mogu primeniti unutar porodice i to se deca mogu veoma rano pravilno usmeriti ka cilju da imaju dug i zdrav ivot. Oni koji su oboleli od naeih savremenih bolesti metabolizma za )% do *% dana smanjuju vrednosti holesterola, triglicerida i eera. Program zadaje neka pravila i postoje zahtevi kojih se moramo pridravati, s druge strane, restrikcije su minimalne i lako se podnose. "ezultati pokazuju )%%+ uspeha kod svih onih koji su se potrudili da naue osnovne fizioloke procese. Program ne podrazumeva brojanje kalorija, merenje namirnica i odredjivanje koliina hrane, ne postoje jelovnici, kao ni zadati recepti. (aprotiv, filozofija programa je u tome da svaki ovek dobije znanje

koje e biti osnov za njegovu sopstvenu inicijativu, matovitost i snalaenje u svakodnevnim ivotnim situacijama. , okviru naeg centra za dijagnostiku, obavljamo sve neophodne dijagnostike procedure u cilju utvrdjivanja postojeeg zdravstvenog stanja, a zatim u toku viemesenih konsultativnih pregleda i kontrola pratimo postignut rezutat. Prednost programa hrono ishrane je u tome to se nikada ne javlja takozvani jo-jo efekat .gubljenje-vraanje teine/, a metaboliki poremeaji se trajno reavaju. ,slov za primenu ovog programa je samo postojanje elje i dobre volje da se malo ui i da se znanje primeni. Onaj ko naui ove principe ima obavezu da obui najmanje jednog oveka pravilu hrono ishrane i da se osea dobro to je jo nekom pomogao0 #vako treba da ima dovoljno znanja da sebi ostvari zdravlje, da se bavi preventivom, odnosno spreavanjem nastanka bolesti. ,z program, na tim lekara preporuuje odredjenu kombinaciju vitamina i antioksidanasa, minerala i aminokiselina, iskljuivo prema rezultatima ciljanih dijagnostikih procedura, a preparati se nabavljaju u svim apotekama. Ovi protokoli ubrzavaju rezultate, detoksikuju jetru, uvaju pankreas od metabolikih oscilacija i omoguavaju trajnost postignutih efekata. (ovo u programu je individualna suplementacija prema morfotipu tela. Osnovna ideja za reim ishrane po satnici, potekla je od francuskog lekara lain 1elabosa, koji je registrovao svoj program )&23. godine. Pretrpeo je brojne promene u svetu do sada, a u naem centru primenjujemo program prilagodjen naim pacijentima od $%%4. godine. #vako novo iskustvo u praksi proteklih godina nam je omoguilo da napravimo najkvalitetniji program, sa apsolutnim uspehom, jer ovaj program u potpunosti odgovara naem prosenom oveku, zato smo ga i registrovali u ovom obliku. !oja je preporuka, u stvari, molba je da proitate svaku stranu ovog prirunika, jer ete sigurno promeniti neke ranije steene navike i nauiete da je lako prihvatiti zdrave navike. !i smo u svakom trenutku tu da razjasnimo bilo koje pitanje koje se moe pojaviti u toku programa. 2

dr
Pria o masnom tkivu

na 5ifing

#vaka masna elija naeg tkiva .koja se zove adipocit/ je perfektno organizovana mikro fabrika sa $6-satnim radnim vremenom. 7adatak ove fabrike je da proizvede i sauva, a zatim prema potrebi i oslobodi rezerve goriva, da bi se nae telo snabdelo svim dnevnim energetskim potrebama. !asno tkivo je od vitalnog znaaja za organizam, znai, treba svakako da ga imamo, ali samo u odredjenom procentu, svaki viak je tetan, dok je i svaki vei gubitak tog tkiva lo, jer je povezan sa mnogim metabolikim i hormonskim poremeajima i bolestima. Mehani am na!omi"avan#a masno! tkiva 1a bi formirale svoje rezerve, masne elije uzimaju iz krvi masne kiseline i eere, koji se unose hranom .ne zaboravimo da se eeri nalaze u skoro svakoj namirnici, pre svega u cerealijama, odnosno itaricama 8 penici, heljdi, rai, pirinu, jemu, zobi, itd, zatim u vou, slatkiima i velikom broju povra/. !asne elije su dobro opremljene elije za ovu ulogu i imaju vrlo napredan i osetljiv sistem za pumpanje i sakupljanje, odnosno skladitenje masti. (akon prve faze, odnosno faze upumpavanja, eere i masne kiseline preuzima itava armija enzima koji pomau u daljoj proizvodnji velikih molekula, poznatih kao trigliceridi. #tvoreni trigliceridi se skladite u specijalna skladita unutar masne elije. 9eo ovaj postupak je dirigovan od strane glavnog dirigenta' insulina, hormona koga lui naa guteraa .pankreas/. :im se nivo insulina povea, a to se deava pri svakom unosu hrane, masne elije dobijaju komandu' skladiti0 7nai, kad god neto pojedemo .jabuku, zelenu salatu, kuvanu argarepu, niclu, hleb, pire krompir ili okoladu/, svi procesi skladitenja masti se ukljuuju, a istovremeno se sva druga vrata elije zatvaraju, to zaustavlja svaku drugu njenu aktivnost. !asna elija zapoinje fazu stvaranja masti, koja se se zove lipogeneza, jer je to i njena najznaajnija uloga u organizmu. Insu"in$ hormon od!ovoran a sk"adi%ten#e masti

, naem organizmu sve to se odnosi na stvaranje energije funkcionie perfektno, sve dok je na dnevni ritam normalan. ;zmedju mnogih parametara, ono to ovde pominjemo kao normalni ritam je ukratko sledee' budjenje do 2 asova izjutra< zaspivanje najkasnije do ponoi< unoenje tri obroka u toku dana, u periodu izmedju 2h i $%h... Nivo insu"ina u toku &' sata (i tre(a"o da norma"no )osti!ne tri maksimuma *tk + )ika i"i vrha,$ #edan )ri svakom o(roku- atim nakon ./ minuta ova# nivo norma"no )oin#e da se sman#u#e$ a"i )odv"aimo da e0ekat )ove1an#a vrednosti insu"ina tra#e do oko 2 sata nakon unosa (i"o ko#e hrane+ (akon tog odredjenog vremena, u )roseku 2 sata nakon u iman#a hrane, kad prestane aktivirajui signal skladitenja, elija zapoinje )ri)reme a os"o(ad#an#e masti$ a ta# )ro3es se ove "i)o"i a. Ovo os"o(ad#an#e masno1a i masnih 1e"i#a se de%ava da"eko inten ivni#e i (r4e$ uko"iko )osto#i ve1a )otre(a a ener!i#om *kretan#e$ 0i ika aktivnost,+ #tvari postaju loe kad se poremeti na ritam unosa * obroka dnevno. 7ato= ;li jedemo esto 8 u kraem intervalu od * sata, ili preskaemo obroke. (i jednu ni drugu naviku na metabolizam ne oprata0 O ovome e jo biti govora malo kasnije.

5teta od u iman#a 6!ri3ka"i3a7

7a aktivirajui signal za luenje insulina uopte nije potreban kompletan obrok, dovoljno je uneti jedan zalogaj neke hrane, da bi ovaj proces zapoeo. >ada masne elije dobijaju nalog za skladitenje. >og trenutka prestaje oslobadjanje masti, zatvaraju se sva elijska vrata i zapoinje lipogeneza, odnosno, elija poinje da stvara masti iznova. Ovo je jedan od razloga zato uzimanje grickalica izmedju obroka prouzrokuje ili nagomilavanje masnog tkiva, ili pak ne dozvoljava da smramo do neke eljene teine. ko elimo da smramo, prva stvar koju treba da uradimo je da se vratimo unosu regularnih obroka, i to - tri u toku dana. 5lavnu krivicu za nagomilavanje telesne teine upravo snosi dezorganizacija u telesnom prirodnom ritmu unoenja hrane, kao i kompulsivno ?grickanje@ izmedju obroka.

(a alost, danas je ovo jedan od najeih poremeaja u navikama kod savremenog oveka. Od najveeg znaaja je ovo saznanje primeniti kod dece, nauiti ih da ne jedu slatkie, ips ili bilo koju grickalicu van regularnog obroka, ali ovo se odnosi i na bonbone, voe, kiflu, djevrek i drugo. 7ato se napominje da je ovo od najveeg znaaja spreiti ba kod dece= 8a%to danas )osto#e veoma !o#a na de3a9 Aelije masnog tkiva su kod dece jo nerazvijene, zovu se pre-adipociti. Ove elije imaju ogroman potencijal za umnoavanjem. Bedan od razloga zato dolazi do gojaznosti kod dece je, izmedju svih drugih i upravo ovaj mehanizam umnoavanja elija zbog poveane potrebe skladitenja masti. 1eca koja preterano mnogo jedu, stvaraju ogromnu koliinu masti i potreba za skladitenjem te stvorene telesne masti je velika. 1eije telo se postara da se masne elije ubrzano razmnoavaju, a kada se jednom umnoe ove elije - adipociti, njihov broj ostane uvek isti i kasnije u ivotu, pa taj veliki broj adipocita skladiti veliku koliinu masti. 1eca koja su u periodu razvoja bila mrava, bez naslaga masnoa, u glavnom u odraslom ivotnom dobu nemaju problem sa vikom teine, naprotiv, deca koja su bila debeljukasta u ranom detinjstvu, skoro u 2%+ sluajeva imaju problem da odre idealnu teinu u odraslom dobu. !asne elije su veoma aktivne u smislu sekrecije odredjenih hormona i metabolikih supstanci, pa su gojazna deca unapred osudjena da kasnije u ivotu imaju brojne zdravstvene probleme, a pri tom i krai ivotni vek. Cod ljudi koji su gojazni od deijeg uzrasta, potencijal za skladitenjem masti je daleko vei nego kod ljudi koji u detinjstvu nisu bili gojazni, pa je i zbog poveanog broja adipocita sama hormonska aktivnost kod njih poremeena. Ovi ljudi se suoavaju sa mnogim bolestima u ivotu, daleko vie nego vrnjaci koji su imali normalnu telesnu teinu u detinjstvu .visok pritisak, eerna bolest, bolest srca i krvnih sudova i drugo/. (aravno, poznato je da su najsnaniji pokretai guterae, odnosno pankreasa na izluivanje insulina, upravo prosti eeri 8 beli eer, uti eer, med, itd .a njih ima u veoma velikom broju namirnica i grickalica, pogotovo slatkia, ali i u keapu, koji deca toliko vole/, kao i hidrogenizovane biljne masnoe .a njih ima u praktino svakoj grickalici iz kese, u pecivu, posnim kolaima i dr./.

(apici, kao to su kafa i aj sa dodatim eerom .ili vetakim zasladjivaem/ menjaju na ciklus skladitenja i oslobadjanja masti, voni sokovi takodje spadaju u kategoriju namirnica koje treba izbegavati izmedju obroka... posebno dijet pia, verovali ili ne, dijet cola je izaziva broj ). eerne bolesti u merici u deijem uzrastu, ali o tome emo kasnije.

Preskakan#e o(roka
Pored uzimanja grickalica, drugi najei poremeaj u navikama u ishrani je preskakanje obroka. , naoj praksi, od mnogih pacijenata ujemo da ne dorukuju, ali ima i sledeih izjava' ne veeram uopte jer je to zdravije< ujutru jedem samo voe< pojedem do $ kg voa svaki dan< nikad ne stignem da ruam< uopte ne jedem meso, najsladje mi je da jedem uvee u )).. itd... sve ovo nije dobro, uopte nije dobro0 -u organizmu oveka se skoro nita nije izmenilo od vremena kad je primitivni ovek bio lovac i kad nije imao mnogo razliitih namirnica u svakodnevnoj ishrani. #vakako je dolo do odredjenih minimalnih promena u genetskom kodu nakon prelaska oveka iz nomadskog naina ivota .kad je samo lovio/ u mirniji ivot sa uzgajanjem poljoprivrednih kultura. Doe i bobice su drevni lovci jeli kad nisu imali ulov, to jest, kad nisu mogli da nabave meso. # druge strane, ljudi koji su se bavili poljoprivredom su osim mesa jeli i razno povre, itarice i voe, pa se njihov organizam pomalo i polako prilagodio na takvu vrstu hrane. (a ovom saznanju iz Prvi lovci su imali O menjao i nain ivota energiju od unetog organizma od mesa. istorije se bazira teorija ishrane po krvnim grupama. krvnu grupu, a kasnije je dolo do promena, jer se i ishrana. Po to j teoriji, O krvna grupa stvara odlinu mesa, dok krvna grupa ima veliko optereenje

;pak, voe samo po sebi, nikako ne daje gradivne elemente organizmu. 7a funkcionisanje srca i unutranjih organa, neophodni su proteini i masti. Doe je poeljno jesti umereno i u odredjeno vreme u toku dana, a to je, po zakonu fiziologije ljudskog organizma oko )E h, ali o tome e mnogo vie rei biti kasnije. :e"iki )ro("em nasta#e kod "#udi ko#i i (e!ava#u doruak *na#ve1i (ro#,$ i"i u ima#u veoma ma"u ko"iinu hrane u#utru$ ili samo voe .to takodje esto ujemo/. O ovome danas naunici znaju skoro sve i ne )osto#i vi%e ni na#man#a sumn#a u o)ravdanost unosa odred#enih$ veoma visokoka"ori#skih namirni3a$ u)ravo u#utru$ u)ravo kad #e nivo korti o"a$ hormona

(udnosti$ u na%em krvotoku na#vi%i i kada #e "uen#e insu"ina na#aktivni#e. , tom periodu je metabolizam najsnaniji, najbri i najefikasniji. >ada se najbolje oseamo, organizam priprema energiju za sve nae dnevne aktivnosti. 5ta se a)ravo do!odi kad )reskoimo unos hrane u#utru9 -(ivo hormona kortizola je veliki, u krvi nam je blaga hipoglikemija, ili kod mnogih ljudi ak i vei pad eera. -Iako mo4da i ne ose1amo nikakvu !"ad$ na% 4e"uda3 i 3eo di!estivni sistem se s)rema da )rimi hranu$ )a )oin#e sa )redodred#enim i "uivan#em odred#enih su)stan3i ko#e tre(a da )omo!nu u varen#u. - ktiviraju se brojni hormonsko-enzimski mehanizmi koji slue u stvaranju neophodne energije za rad srca, miia i mozga .i svih unutranjih organa/. Fta mi uradimo = >ada mi preskoimo ovaj obrok, ili jo gore, popijemo kafu sa eerom .ili jo mnogo gore od toga 8 popijemo kafu sa vetakim zasladjivaem/ i time bukvalno zakljuamo sva vrata na naim masnim elijama, to jest adipocitima, one zapoinju intenzivan proces zatite svojih postojeih rezervi neophodne energije za rad organa. 7ato je to tako= Bedan atavistiki, odnosno drevni princip nam pravi veliku muku.... U )rastara vremena$ kada ovek ni#e #eo svaki dan *a #o% man#e tri )uta na dan,$ #edini nain da )re4ivi$ (i"a #e #edna )rirodna karakteristika masnih 1e"i#a; i a ivan#e automatsko! austav"#an#a aktivnosti svih en ima ko#i ra !rad#u#u masne re erve u n#ima+ <ada ni#e (i"o redovno! unosa hrane$ odnosno mesa$ aktivni (i )osta#a"i samo sinteti%u1i en imi$ to #est materi#e u or!ani mu ko#e su (i"e s)oso(ne da i od na#man#e (o(i3e i"i vo1ke ko#a (i se )o#e"a$ na)rave neohodne ener!etske a"ihe$ odnosno mast+ (a taj nain priroda se postarala da uteda energije za rad srca, mozga, jetre i svih ostalih organa bude izuzetno velika i tako je omoguen ivot u svim zadatim uslovima. (ita se u telu oveka nije izmenilo ni sad< kad ljudi u sredinama gde ishrana nije problem, ne unesu hranu u zadatom biolokom ritmu, telo to prepoznaje

kao pretnju i odmah zapoinje brojne mehanizme odbrane u cilju utede energije. 7nai, nakon #edno! )reskoeno! o(roka$ sve %to )o#edemo kasni#e *)a makar to (io i "ist sa"ate i"i #a(uka,$ vi%estruko se iskoristi$ a ostatak sauva i usk"adi%ti$ (a a"ni meta(o"i am se us)ori$ #er #e sve to deo )rirodno! na!ona a )re4iv"#avan#em "#udi+ Ovo se odnosi na dugotrajne navike koje ovek ima, a na alost, medicina ima brojne dokaze da ovi atavistiki, drevni principi i dalje funkcioniu, jer nikako ne smemo da zaboravimo da danas u svetu ima vie od 2)4 miliona ljudi koji pate od gladi, nasuprot preko milijardu onih koji su manje ili vie gojazni, pa se ovi principi hrononutricije mogu proveravati u svakodnevnoj medicinskoj praksi.

Cad je post u pitanju,

a govorimo o pravom postu, a ne o modernom vidjenju posta sa unoenjem namirnica kao to su bilji sir gauda ili biljni sir trapist, razne pite od krompira, posnih kolaa, biljnog laga itd... moe se rei da on predstavlja veoma dobro ienje i tela i duha. >reba da traje 6% dana .ne krae, a zato je to, osim u religioznom smislu, opravdano i u medicinskom, opisaemo malo kasnije u delu o neefikasnim dijetama/< )ost tre(a da )odra umeva man#i ka"ori#ski unos .nikako ne podrazumeva zamenu mlenih proizvoda biljnim sirevima, pavlake i laga biljnim, ili mesa brojnim zamenama za meso, raznoraznim kalorinim pitama ili sojinim niclama/, konzumiranjem velike koliine posnih kolaa itd. Post (i tre(a"o da (ude odri3an#e$ a nikako )osve1ivan#e kuvan#u i is)ro(avan#e (ro#nih )os"asti3a+++ Ber nakon perioda posta, u praksi se najee suoavamo sa pacijentima koji su dobili na teini, umesto da su izgubili i dijagnostikujemo nivo holesterola i do dva puta vei od prethodno, pre-posta izmerenog nivoa. >akodje, jedini pravi nain ozbiljnog ienja organizma je zapravo post koji podrazumeva unoenje samo vode u trajanju od ) - * dana, najvie 4 dana< posle ega treba lagano uvesti najpre tenu hranu, pa sve ostale namirnice, ali ovaj post se moe obaviti iskljuivo uz medicinsku kontrolu i praenje od strane lekara.

<ako se mast os"o(ad#a i masne 1e"i#e9

1ok s jedne strane masno tkivo skladiti mast, ono isto tako, sreom po nas, takodje i otputa mast koju je prethodno uskladitilo. Ovo je drugi deo procesa obezbedjenja energije za funkcionisanje ljudskog organizma.

Cao to smo rekli, masne elije, odnosno adipociti, su ukladitili velike molekule, koji se zovu trigliceridi u svoje specijalne delove elije, koji se zovu rezervoari. 1a bi se ovi molekuli otpustili u krv, potrebno ih je razbiti u manje delove .trigliceridi ne mogu napustiti zdravu, neoteenu masnu eliju, ne postoji nikakva magina masaa, ili supstanca koja moe dovesti do toga da masna elija izbaci svoj sadraj, osim ukoliko se sama elija ne raspadne/. >ajna smanjenja masnoa je opet u enzimima, posebno enzimu lipazi, koji je odgovoran za razlaganje triglicerida. =i)a a$ en im ko#i ra "a4e masno1u se na"a i u masno# 1e"i#i$ odnosno adi)o3itu$ a"i #e )ot)uno neaktivna$ sve dok #e hormon insu"in )risutan u ve1o# kon3entra3i#i u krvi$ #er svo#om aktivno%1u$ hormon insu"in direktno ("okira en im "i)a u> 7nai, sve vreme dok jedemo i grickamo, hormon insulin vredno radi na pravljenju energetskih, masnih rezervoara, a enzim koji razlae masnoe iz tih naih masnih rezervi ne funkcionie uopte. (e postoji ni teorijska mogunost da izgubimo i miligram masti sve dok je hormon insulin aktivan, a ponavljamo, on je maksimalno aktivan jo oko $-* sata nakon svakog poslednjeg zalogaja koji smo pojeli. Hormoni ko#i aktivira#u i )odstiu aktivnost en ima "i)a e$ u)ravo ono! en ima ko#i nam sman#u#e masne de)o ite su adrena"in i noradrena"in$ tako vani stres hormoni+ Oni se ot)u%ta#u u na#ve1o# meri )ri 0i iko# aktivnosti i"i u stan#ima stresa; to)"ota$ h"adno1a$ 0i ika a!resi#a$ menta"ni stres+++,+ ktiviran izluenim stres hormonima, enzim lipaza razlae molekul triglicerida u manje delove i specijalnim biolokim kljuem otvara izlazna vrata adipocita, te se ove, sada sasvim male partikule otputaju u krv. Ovi delii se zovu masne kiseline i glicerol. >e masne kiseline zapravo slue kao miino gorivo. Cad se u krvi nadju masne kiseline i glicerol, postoje dve alternative'

?i"i 1emo (iti 0i iki aktivni i na%i mi%i1i 1e sa!oreti ener!i#u ko#a im #e )onud#ena$
-ili emo biti fiziki neaktivni, te e masne kiseline i glicerol ostati u krvotoku, pa e ubrzo masno tkivo, koje je zapravo bioloka fabrika, preuzeti ove elemente i u svom delu za reciklau, retransformisati ponovo u trigliceride i uskladititi, ali ovaj put u delu koji slui za skladitenje otpada.

#talnim svakodnevnim ponavljanjem ovog procesa moe se uskladiti jedna ogromna koliina otpadnog materijala, a ove supstance nisu vie zdravo masno tkivo, ve jedna masa puna biolokog, ali i industrijskog otpada, koji se veoma teko uklanja. >e naslage su najee one na stomaku, struku i bokovima i veoma su tvrdokorne za uklanjanje. Masne kise"ine de"om od"a e i u #etru$ !de se u )omo1 #etrinih en ima direktno )retvara#u u tri!"i3eride$ tada se oni na iva#u serumski tri!"i3eridi i na"a e se u s"o(odno# 3irku"a3i#i+ <ad su )ovi%eni tri!"i3eridi u krvi$ to #e )ou dan nak da ne )osto#i 0i ika aktivnost u istovremenu )ove1anu )roi vodn#u masno1a+

Svako )ove1an#e vrednosti tri!"i3erida i ho"estero"a #e si!uran nak )atn#e na%e #etre$ kao i !u%terae$ odnosno )ankreasa+ NAPOM@NA; I8M@AJU OBRO<A MORA AA PROAJ@ MINIMA=NO 2$ OPTIMA=NO ' SATA>
Pravo vreme a ve4(an#e Cao to smo videli, masne elije su fantastini proizvodjai i uvari energije neophodne za rad srca i miia. A"i$ masno tkivo ne e"imi%e i or!ani ma ni na ko#i nain na!omi"anu mast+ To rade na%i mi%i1i++ oni su osnovna maina koja sagoreva mast i pretvara je u energiju neophodnu za kretanje.

Ne )osto#i )ose(na ta#na; osnovno #e )okrenuti mi%i1e i masne nas"a!e 1e se )rirodnim )utem sman#ivati+
Poznato je da postoji odredjen broj ljudi, koji u svom genomu imaju prirodnu zatitu od svih poremeaja u metabolizmu masti, to se zove !enetski

)o"imor0i am$

pa kako nemaju problema u metabolizmu masti, oni mogu imati idealnu telesnu teinu i bez mnogo fizike aktivnosti, a pri tom mogu jesti mnogo i ak vrlo nezdravo, gledano po bilo kom nutricionistikom principu. Ovo$ na 4a"ost$ i)ak dovodi do ra nih dravstvenih )oreme1a#a$ )oev%i od 4ivotne do(i i med#u CC?./ !odina$ pa bez obzira na to koliko se mi hvalili naim prethodnim zdravljem, uz sve loe navike, u starijoj dobi emo se suoiti sa ozbiljnim problemima koji rezultuju metabolikim poremeajima, povienim krvnim pritiskom ili nastankom karcinoma.

10

@0ektivne 0at?(urnin! ve4(e

Inten ivne ve4(e nisu

nas"a!a+ (aprotiv.

nain da se os"o(odimo vi%ka masnih

7namo da se moramo pokrenuti, ali i to moramo raditi pametno. - Cad i kako se veba je takodje veoma bitno. >rik je u tome, kako imati najveu korist od vebanja uklapanjem fizike aktivnosti u hronobioloki ritam.

Pravo vreme a ve4(an#e #e ono kad se masne 1e"i#e s)rema#u da a)onu )ro3es os"o(ad#an#a masti+
(e treba da vebamo u vreme kad hormon insulin blokira enzim lipazu, to jest dok traje lipogeneza, odnosno stvaranje masti. 7nai, ve4(amo )os"e o(roka i to na#man#e s"ede1a & sata+ #em to je potpuno neefikasno, moe biti optereujue za varenje unete hrane, mogue je da se varenje uspori i da imamo kontraefekat ukoliko elimo da smramo.

ne

Iskoristimo )rirodno

najaktivniji

period

za

lipolizu,

odnosno

razlaganje masnoa .nivo kortizola u#utru #e na#vi%i i med#u D i E sati, kortizol je takozvani hormon budnosti, a tada je znai i nivo aktivacije svih naih ivotnih funkcija najvii. (ajbolje vreme za vebu je ujutru,

a )re doruka.

#tatistika kae' ljudi koji primenjuju ovaj princip ine upravo najvei procenat onih koji imaju idealnu telesnu teinu. ; to bez ikakve muke. Ove jutarnje vebe moraju biti umerene, a prema savetima strunjaka, )o!re%no #e u#utru trati .to veina ljudi smatra veoma zdravim/, jer naem srcu i krvnim sudovima treba najmanje * sata nakon budjenja da postignu pun kapacitet, pa nije dobro preopteretiti srce veim naporima u to vreme. #tatistika kae da je procentualno daleko vei broj iznenadnih smrti usled optereenja srca u toku tranja u rano jutro nego u bilo koje drugo doba dana.

11

Ostali

termini za vebanje
je najgora

poslednje

)re ruka i"i )re veere, ali ovo alternativa. Na#man#e je preporuljivo
su

vebanje posle &

sati uvee .razlozi su brojni, jedan od razloga je to tim postupkom vetaki odravamo nae nadbubrene lezde aktivnim, a to vodi u hronian sindrom stresa, koji kasnije, nakon nekoliko godina ove prakse dovodi do brojnih poremeaja u telu, a pre svega poremeaju imuniteta/.

>eke vebe .sprint, aerobik/

brzo isprazne zalihe ugljenih hidrata, odnosno glikogena iz jetre i dovedu do zamora, koji dalje dovodi do niza metabolikih poremeaja, koji rezultuju zakljuavanjem uvenih vrata masnih elija i uvanjem zaliha masti .nae telo ove teke vebe prepoznaje kao pretnju, a ne kao stimulans0/, a s druge strane, akutan pad eera poveava potrebu za unosom hrane. Ovo je jako loe, jer se masne zalihe nisu ni poele topiti, a na mozak daje komandu da moramo uneti novu hranu da bi se zatitili svi unutranji organi i obezbedila neophodna energija za njihov rad.

(ae telo se strateki priprema za taj unos, pa bez obzira jeli mi tada ili ne, pokreu se svi mehanizmi za proces stvaranja masti. ,z ovaj efekat, mi emo dobijati na teini, ak i ako budemo jeli samo presno povre nakon intenzivnog treninga0
Ovo je jedan od razloga zato su se ove vebe pokazale kao neefikasne, osim to mogu biti opasne za srce kod gojaznih ljudi, koji poinju da vebaju po savetima vidjenim na >D.

8a e"imina3i#u masti$ )otre(no #e ve4(ati du4e od )o"a sata u kontinuitetu i to sa na#vi%e C/F maksima"no! ka)a3iteta$ !de 1emo maksima"no )o%tedeti u!"#ene hidrate i re ervi te"a+
>eretana moe biti dobar izbor, ali iskljuivo uz struni nadzor profesionalnog trenera. Po mnogim istraivanjima, brzi hod .4,4 do E,4 kmGsat/ je dao najefikasnije rezultate u ouvanju zdravlja i to zaista ubedljivo.

Hene treba da imaju na#man#e ' sata aktivne rekrea3i#e u toku jedne sedmice, mukarci * sata .ovo je zbog razlike u nivou testosterona u krvi/.

12

li, rekreacija ne podrazumeva hodanje od oko * kmGh, znai lagana etnja ne spada u ovu priu .etam psa svaki dan, guram kolica, etam sa prijateljicom po gradu, ovo su samo neki od odgovora na pitanja o fizikoj aktivnosti/... 8a%to su mno!e di#ete neus)e%ne9 1anas su strunjaci za nutriciju jednoglasni u stavu da mnoge dijete koje preporuuju nedovoljno obrazovani lekari ili priueni laici, donose vie tete nego to daju korist. Fto su restriktivnije, to su tetnije. ; to zbog vie razloga, to mentalnih, to fizikih. Posebno je besmisleno raditi kalorijsku restrikciju koja traje do $2 dana, kako veina dijetskih reima, na alost, predlae. ;dealna je u trajanju od najmanje 6% dana .kao to bi trebalo da bude smanjen unos hrane za vreme pravoslavnog posta/, jer se za to vreme nae telo u potpunosti prilagodi na ovu restrikciju i daleko bolje odreaguje kasnije pri povratku na uobiajeni kalorijski unos. Fta se dogadja' ponovo drevni princip ouvanja energije za rad srca i svih drugih naih vitalnih organa. Cad unosimo manje hrane, nae telo to prepoznaje kao pretnju, u roku od 62 sati se smanjuje bazalni metabolizam i mi veoma brzo ponemo da funkcioniemo odlino na restriktivnom kalorijskom unosu, ma koliko nizak on bio. Iazalni metabolizam je koliina kalorija koju moramo uneti u toku dana da bi funkcionisali nai organi - srce, plua, creva, jetra, termoregulacija itd, bez aktivnosti miia. >ada najee smramo tako to, ili izgubimo neto u teini .to na alost podrazumeva smanjenje miine mase i koliine vode iz elija/, ili imamo smanjenje obima tela .to je bolje, jer to znai da smo smanjili zapreminu masnog tkiva, koje ima malu specifinu teinu, pa nam vaga manje govori od garderobe, koja postaje komotna/. 7a to vreme smo non stop gladni i nervozni, ali imamo eljene rezultate. 7atim dolazi preokret, prestajemo sa dijetom .da li smo pomenuli da su ispitivanja pokazala da je brojanje kalorija, odnosno merenje koliine unete hrane snaan okida stresa kod oveka==/ i vratimo se veem, odnosno prethodnom kalorijskom unosu. li... obrnuto od procesa smanjenja bazalnog metabolizma, koji se deava relativno brzo u cilju zatite energije za rad srca, mozga, jetre, plua i svih drugih unutranjih organa/, sad nam treba, umesto 62 sati, najmanje 6 sedmice da se nae telo podesi na novo stanje i da se povea vrednost bazalnog metabolizma ...

13

7nai, prethodno uobiajena koliina hrane koju smo jeli, postaje prevelika u ovom periodu< tada dolazi do uvenog jo-jo efekta i mi, ne samo to vratimo izgubljeno, ve i dodamo malo masti na onu koliinu koja je postojala pre dijete. Iitno je znati koje namirnice dovode do ?nagomilavanja@ masti i vano je kako pametno upotrebiti saznanja u vezi sa kvalitetom namirnica. (ajbolje je promeniti kompletno nain ishrane, napraviti pravu kombinaciju hrane, ali pri tom nikako od toga ne praviti nauku, koja vodi ka stresu. Ovo zvui komplikovano i ini se da je jako teko, a zapravo je neto najlake to moemo za sebe da uradimo. #pomenula sam ranije dijet pia, a tie se vetakih zasladjivaa... spartam i drugi vetaki zasladjivai su jo snaniji okidai izluivanja insulina od prostog, brzog eera... Fta se zapravo deava' mi popijemo dijet pie ili kafu za zasladjivaem... nivo insulina odjednom poraste, a mi u krvi nemamo nikakav nov unos takozvanog brzog eera koji treba da se metabolie. #ad odjednom postaju zbunjeni i pankreas i masne elije, odnosno adipociti, jer je dolo do lane uzbune... Poinje aktivacija brojnih hormona i enzima, a kako ne postoji nita znaajno u krvotoku to treba da se prebaci u fabriku za stvaranje energije, ponovo dolazi do principa reakcije na pretnju i mi zakljuamo sva mogua vrata na elijama masti, pa klju ak i zaturimo na neko vreme. spartam je jedan od najkancerogenijih poznatih zasladjivaa, a njegov indeks kiselosti je 6%, apsolutno najvei od svih namirnica koje unosimo. 7nai, uslovno reeno, zdravije je popiti slatko pie, nego ono sa vetakim zasladjivaem. li, zaista ,#JOD(O 0 Potrebno je biti oprezan sa vitaminima u umeem obliku, na boici na kojoj pie 8 bez eera ili sugar free, ,DKC postoji dodatak zasladjivaa kao to su aspartam, sorbitol, saharin, ciklamat itd. 7bog jedne dobre osobine fruktoze, najzdravije je unositi taj eer, jedino fruktoza, od svih eera ne dovodi do snanog porasta nivoa insulina. >akodje, ponovo se kod nas pojavio prirodni zasladjiva, #>KD; , to je biljni ekstrakt, nema kancerogenih efekata, ne aktivira pankreas, plus, izuzetno je bazna supstanca, pa deluje i kao zatitnik imuniteta. :esto se u dijetama smanjuje unos sporih eera .takozvane loL carb diets, odnosno smanjenje unosa ugljenih hidrata u vidu hleba, cerealija, skroba i drugog/, to posledino doprinosi poveanju potrebe za unosom brzih eera,

14

odnosno, nae elije poinju odredjene metabolike procese u cilju zatite energije, tako da umesto da smanjimo lipogenezu, stvaranje masti, mi je opet podstaknemo .zakljuavanje vrata adipocita/. Tako vane trans?masti Posebna kategorija namirnica je ona koja u sebi ima diskutabilne masnoe, a radi se o biljnim proizvodima, za koje se donedavno verovalo da nisu tetne .margarin, biljni lag, biljna pavlaka, biljni sir itd.../ (ajsavremenijim metodama je ipak dokazano je da je teta ogromna pri unosu ovih namirnica. >e masti se zovu trans-masti, a postoje prirodni izvori i sintetska grupa. 1o skora se smatralo da su tetne namirnice crveno meso i punomasno mleko, pa je veliana uloga margarina u ishrani, ali, nauka ipak kae' mnogo su tetnije industrijski proizvedene trans masti, od prirodnih. One poveavaju nivo takozvanog loeg .J1J/, a sniavaju nivo takozvanog dobrog .M1J/ holesterola. , svetu je zapoela borba da se zakonom regulie zabrana uvoza namirnica koje sadre trans masti .Canada/, u merici postoji zabrana korienja takvih namirnica u restoranima, a u 1anskoj je odavno regulisan propis o procentu trans masti u namirnicama .manje od $+/. Ove masti se dobijaju hidrogenizovanjem i drugim industrijskim procesima prerade namirnica biljnog porekla. Coriste se za produenje trajnosti peciva, slatkia, slanih grickalica, brze hrane, ima ih u svim supama iz kesice, svim konzervisanim namirnicama... (ajvei izvor je margarin, zatim hidrogenizovano biljno ulje, pekarske masnoe itd... Preporuka je da se detaljno proui sastav neke namirnice koja je industrijski proizvedena i da se proveri procenat sadraja trans masti .ne sme biti vei od $+, mada je daleko najbolje da ne postoji uopte/. 7nai' im vidimo da u sastavu proizvoda pie - hidrogenizovana biljna masnoa, neka to bude signal za oprez .na alost, to emo videti na veoma velikom broju proizvoda, mi smo do sada u naim prodavnicama pronali samo malo proizvoda na kojima pie taan procenat ovih masti/. Proteini?(e"anevine; na%a (a ina konstruk3i#a Proteini, odnosno belanevine, snabdevaju telo amino kiselinama, koje obezbedjuju rast, odravanje i reparisanje, odnosno popravljanje tkiva, a takodje su fundamentalan izvor vitalnih supstanci' enzima, hormona, neuro transmitera itd..

15

(ae telo niti proizvodi, niti skladiti proteine. ,koliko unosimo malo ili ne unosimo uopte proteine, nae telo poinje da razgradjuje sopstveno miino tkivo, da bi obezbedilo odredjene amino kiseline neophodne za rad srca i unutranjih organa, kao i imunog sistema. ,nos proteina je vie nego nuan, procena unosa je oko )g po kilogramu, mada po najnovijim klinikim ispitivanjima, ovaj unos ipak mora biti oko ),3g po kilogramu telesne teine. , crvenom mesu i u pileem i ureem belom mesu se nalaze velike koncentracije karnozina, amino kiseline koja utie na misaone procese, razvoj mozga, usporavanje procesa starenja mozga, a u obliku suplementacije danas se obavezno koristi kao pomoni lek u terapiji autizma kod dece, kao i u vegeterijanskoj ishrani. # druge strane, miiima je neophodna ova amino kiselina da pravilno rade, ovo se naroito odnosi na funkciju sranog miia. (ivo karnozina se smanji za 3E+ do starosne dobi od E% godina. 1a bi srce bilo zdravo i aktivno, ova supstanca se mora unositi putem suplementacije. Bo uvek traje nedoumica oko konzumiranja crvenog nutricionisti su protivnici njegove upotrebe u ishrani. mesa, mnogi

Mrono ishrana kae da ipak treba unositi umerene koliine crvenog mesa, jer to moe da bude vie korisno nego tetno. Ogranienje unosa neophodno je kod bolesnika koji boluju od parkinsonove bolesti .ne zabranjeno, ve ogranieno/ i druga ogranienja za sada nisu poznata. Go#a nost 5ojaznost negativno utie na mnoge, dobro poznate naine, kao to su opereenje srca i krvnih sudova, porast krvnog pritiska, taloenje opasnih materija u crevima, oteava i remeti funkcije rada unutranjih organa .jetra, pankreas, bubrezi/, ugroava metabolike procese, dovodi do poremeaja u funkciji i strukturi zglobova i kostiju, itd. li, danas su opsena ispitivanja pokazala direktnu povezanost izmedju debljine oveka i skraenja njegovog ivotnog veka putem jednog donedavno malo poznatog mehanizma, kojim nae sopstvene masne elije ?jedu@ onaj genetski materijal koji presudno odredjuje duinu naeg ivotnog veka. (a osnovu radova doktora >im #pectora, naunika iz #t. >homas Mospital u Jondonu, koji je prouavajui genetsku strukturu i patoloka optereenja blizanaca, dolo se do zapanjujuih rezultata o ponaanju genetskih zapisa kako kod gojazne dece, tako i kod gojaznih odraslih pojedinaca.

16

"ezultati su objavljeni u strunoj periodici .Jancet !edical Bournal, pre svega/, a kasnije studije su objasile i molekularno-bioloku strukturu problema skraenja ivotnog veka kod gojaznih ljudi. Kric "avussin, iz Iiomedicinskog ;straivakog 9entra u Iaton "ouge, .J / je sa svojim timom potvrdio rezultate iz Jondona. Cao posledica mnogih istraivanja, sastavljen je struni tim na !edicinskom ,niverzitetu u (eL BerseN-ju u # 1, gde su ciljano ispitivani genetski zapisi kod nekoliko hiljada ljudi, kako normalne telesne teine, tako i kod gojaznih. Drednost I!; .bodN mass indeO, pojam koji se ne prevodi, a do nedavno je predstavljao pouzdan indikator za koliinu telesne masnoe/, preko *%, bila je faktor u definisanju gojaznosti. Bedna od ovih studija, naroito znaajna za dalju sudbinu teorije o kraem ivotnom veku gojaznih ljudi je obavljena na ).)$4 ena, od kojih je preko $%+ bilo gojaznih .imale su I!; preko *%/. Jaboratorijski testovi su podrazumevali kompletne biohemijske, imunoloke analize, kao i analizu jedne posebne strukture unutar elija belih krvnih zrnaca, koja se zove telomera, a poznata je po tome to predstavlja periferni deo hromozoma, molekula koji nosi na ukupan genetski materijal. >elomera je .po takozvanoj Majflikovoj teoriji o starenju/ zasluna za duinu naeg ivota, tako to se u momentu elijske deobe, ona skrati za odredjenu duinu. Cada se elije tkiva podele za onoliki broj puta, koliko nam je priroda podarila .najee izmedju 62 i 46 puta/, elija dalje ne moe da se deli, jer se telomera potpuno skratila i tada elija umire, a u zbirnom efektu, tada dolazi do smrti organizma. ;straivanje je pokazalo jednu zakonitost koja se odnosila na ispitane gojazne ene. >elomere gojaznih ena su bile statistiki znaajno krae nego telomere ena sa normalnom telesnom teinom. Casnija istraivnja su potvrdila da se ovo odnosi i na decu .gojazna deca imaju krae telomere od svojih vrnjaka/. ,brzo nakon ovih istraivanja, $%%4 godine, otkriveno je da se u krvi gojaznih ljudi nalaze znaajno vii nivoi jednog hormona, po nazivu leptin, a koga lue masne elije.

17

Ovaj hormon odredjenim mehanizmima skrauje telomere .ovo je slian mehanizam kao to i duvanski dim deluje u smislu skraenja telomera/. Ovi rezultati su podstakli #vetsku 7dravstvenu Organizaciju na akciju i danas se ogromna novana sredstva ulau u terapiju gojazne dece i preventivu gojaznosti uopte. # druge strane, naunik sa Columbijskog ,niverziteta u ,# , "udolph J. Jeibel kae, da su prikazani rezultati istraivanja veoma provokativni, ali da ne moraju obavezno znaiti da e svi gojazni ljudi, ili oni sa skraenim telomerama, biti osudjeni na to da umru mladi. On ostavlja mogunost da je vreme neophodno za deobu razliito, tako da je mogue da se kod nekih ljudi elije dele sporije, pa iako je mogunost reprodukcije smanjena, moe da se oekuje prosena duina ivota. ;spitivanja su takodje pokazala da i kod dece i kod odraslih osoba, koji su bili gojazne, pa zatim ostvarili i ouvali optimalnu teinu, ovaj faktor rizika apsolutno ne postoji. !asno tkivo je hormonski aktivno tkivo i ponaa se kao nezavisna formacija. ko ga imamo u viku, naudie nam, ako masnoe imamo u normalnom procentu, uvae nas, ako ovog tkiva imamo manje nego to treba, opet e nam nauditi0 <o#i su )oka ate"#i !o#a nosti9 Cad kaemo gojazan, mislimo na to da je I!; oveka preko *%. "adi preciznosti odredjivanja stepena uhranjenosti, dizajnirana je tabela bodN mass indeO-a .bodi mas indeks/ po kojoj se moemo veoma brzo orjentisati kakva nam je koliina masti, dovoljno je znati nau teinu i visinu i lako emo se orjentisati u kom se delu skale nalazimo. Bednostavno odredjivanje ove vrednosti je sledee 8 teinu u kilogramima podelimo sa visinom u metrima .na primer, osoba ima E% kg, a visoka je ).26, da bismo odredili bodN mass indeO, podelimo vrednost E% sa kvadratom visine, ).26O).26, dobijamo vrednost $%.3E/ 5ojazna je svaka osoba koja ima I!; preko *%, a preterano uhranjena je svaka osoba koja ima I!; preko $6,&< normalno je uhranjen svako ko ima I!; izmedju )2.4 i $6.&, a vrednost I!; ispod )2.4 je takodje patoloka i govori nam da je u pitanju pothranjenost. 1anas je I!; ipak prevazidjen faktor i pokazalo se da je potrebno uraditi mnogo preciznije ispitivanje sastava tela da bi se odredio faktor gojaznosti .pre svega to moe omoguiti ;nIodN analizator tela/. (eko ko ima dobar miini sastav i normalnu koliinu vode u elijama moe imati vei bodN mass indeO od osobe koja ima mnogo vie masnoa i manje miine mase, pa je ova mera postala neupotrebljiva.

18

Bedna amerika psiholoka studija iz )&&2 godine .6.4%% veoma gojaznih ispitanika/ otkrila je da 2$+ gojaznih ljudi sebe vidi kao popunjenu, malo korpulentniju osobu i ne prepoznaje se medju siluetama izmedju vie gojaznih osoba. Cada bi ispitivai pokazali siluetu dotinog ispitanika na fotografiji uz siluetu normalno uhranjene osobe, ak E&+ ispitanika odgovara da je u pitanju foto montaa, jer sebe ne mogu prepoznati kao veliku osobu. :esto i u praksi moemo uti izjave kao to su' oboam to sam debela, potpuno sam srena .dokazano je u svim ozbiljnijim neurofiziolokim ispitivanjima, da je kod gojaznih ljudi luenje hormona sree za skoro *4+ ispod normalnog nivoa, pa izgleda, da ovakva izjava nije tana. 1epresivnom raspoloenju podlegne E2.E+ gojaznih ljudi, a vie od 3%+ pacijenata mora primati medikamentoznu antidepresivnu terapiju00 7nai, ako zanemarimo izjave pojedinih gojaznih ljudi, pokuajmo da shvatimo da je gojaznost izuzetno kompleksna i veoma teko izleiva IOJK#>. Ova bolest se ne odnosi samo na obolelog, ve ukljuuje itavu njegovu porodicu i radno i prijateljsko okruenje. Prancuzi za gojaznost kau da je bolest koja oduzima sreu. 1okazano je da gojazni ljudi nisu sretne i zadovoljne osobe. (ajbolji rezultati u terapiji gojaznosti se danas postiu kombinovanjem individualnih dijeta i suplemenata koji vraaju ravnoteu u neurotransmiterskoj funkciji u mozgu, to jest, vraanjem oseanja sree i radosti . Prin3i)i Hrono ? ishrane , programu hrono ishrane je od osnovnog znaaja primeniti znanja o medicinskoj grani koja se zove hronobiologija, o vrsti namirnica, iskoristljivosti, kao i o vremenu kad se elementi skladite, a kad se energetske rezerve otputaju iz adipocita, odnosno masnih elija. De samo dobrim kombinovanjem ovih principa, mi imamo zdrav pristup ishrani i time pomaemo uspostavljanju ravnotee u naem metabolizmu, kao i telesnoj teini koja je idealna za nas. ,jutru elije naeg tela zahtevaju energiju i tada masne elije otputaju uskladitenu mast daleko lake nego bilo kad kasnije u toku dana. ;dealno vreme za unos namirnica koje lako i brzo daju energiju i lako se skladite i otputaju, je upravo ujutru.

19

>o su ugljeni hidrati .hleb, razne cerealije i masti ivotinjskog porekla 8 maslac, kajmak, sir itd/. @"imina3i#a doruka #e na#te4i mo!u1i )rekr%a# u ishrani$ #er #edino #utarn#i unos hrane aktivira masne 1e"i#e da (e ok"evan#a is)u%ta#u i svo! sk"adi%ta masti i to vr"o inten ivno+ ko ujutro preskaemo obrok, nakon nonog stvaranja masnoa, umesto da dodje do jutarnjeg oslobadjanja rezervi, uz veliku aktivnost hormona kortizola, nae telo, naprotiv, nastavlja sa skladitenjem, jer je zabrinuto to nema novog unosa hranjivih supstanci. ,vee se moramo prebaciti na ekonominiji bio-mod, jer je to vreme kad telo prirodno skladiti mast. (ae elije su u veernjim satima ve zamorene i lenje, .kortizol, hormon budnosti se mnogo manje lui, poeo je da se lui hormon sna/ i elije po liniji manjeg otpora, ude za brzim eerima, da bi ih lake i sa manje napora uskladitile. Ovo je najei problem koji se javlja kod ljudi koji nepravilno rasporedjuju obroke 8 organizam poinje da udi za slatkiima0 (ajpre uvee, a nakon nekog vremena i u svako doba dana0 ko uvee unesemo masnoe i eere, mi smo upravo dodali materijala naim elijama da uskladite ekstra mast, tano na vreme kad one to i inae rade, i kad je oslobadjanje masti samo simbolino, bez obzira na fiziku aktivnost .ponavljamo da intenzivne vebe nakon & sati uvee samo mue nae telo, jer mi takvom aktivnou vetaki odravamo nivo kortizola, to jest utiemo na usporavanje prirodnog pada nivoa kortizola u krvi i odlaemo luenje drugih neophodnih hormona, koji uestvuju u reparaciji, odnosno popravci elija i pravljenju zdravog imuniteta/. (ajlaki nain da izbegnemo sve probleme je pridravanje unosa hrane od * puta u toku dana, .od 2h do $%h, sa pauzom od 6 sata izmedju obroka/ a naroito je vano u toku prepodneva uneti najveu koliinu razliitih hranjivih supstanci. NAPOM@NA; POS=@ANJI OBRO< U TO<U AANA MORA BITI NAJMANJ@ & SATA PR@ 8ASPI:ANJA> ;dealni jelovnik= (etolerancija prema odredjenim komponentama hrane, kao i alergijske reakcije na hranu mogu se esto javiti u obliku oseaja umora, tromosti, glavobolje itd.

20

>o je rezultat stresa kome je organizam izloen unosom namirnica na koju je preosetljiv. ,koliko dugo vremena unosimo hranu koju ne podnosimo dobro, javlja se gubitak dnevne motivacije i radne energije, umor, migrena, bolovi u zglobovima, tegobe sa varenjem, promene na koi, vrtoglavica, astma, depresija, gojaznost, karcinomi, eerna bolest i mnogo drugog. (ajee i ne znamo koja je vrsta hrane dobra za nas, a koja ne... ;ako nam je priroda podarila mo da prepoznamo potencijalno nepoeljnu hranu i da je izbegavamo, kao i da nesvesno uzimamo onu koja nam odgovara, danas je na alost, teko prepoznati ove prirodne podsvesne signale. (aime, od ranog detinjstva, mi smo zapoeli na put u skraenje ivotnog veka, optereivanjem tela brojnim grickalicama, slatkiima, brzom hranom, hranom punom konzervanasa i pesticida.... sve ovo dovodi do uspavanosti naih prirodnih mehanizama i vrlo brzo prestajemo da prepoznajemo one namirnice koje treba da izbegavamo. 1anas je tehnologija toliko napredovala, da i najopasnije namirnice prepoznajemo kao - najsladje, jer sa dodatim zainima i bojama ove namirnice postaju veoma primamljive. !noge namirnice nas privuku svojim zavodljivim ukusima, naroito su opasni slatkasti i slani dodaci. ;zbacivanjem hrane koju ne toleriemo dobro, u vie od dve treine sluajeva, dolazi do nestanka zdravstvenih tegoba kao to su povien holesterol, visok pritisak itd. Ova injenica ima veliki znaaj, jer nam govori da moemo biti zdravi pametnim unosom hrane. A"i$ kako danas (iti )ametan9 !alo je onih koji nisu probali ampite, krempite ili hamburger sa kioska iza oka.. ali isto tako itamo i brojne tekstove o zdravoj hrani u svim dnevnim novinama. ; pored svega toga, malo je poznato da uopte nije lako napraviti predlog za idealan jelovnik. 7ato= (etolerancija na hranu je svakodnevna pojava. "ekli smo da ona ne podrazumeva upadljive probleme sa varenjem, stolicom ili pojavu bolova u stomaku. (aprotiv, netolerancija na hranu je tihi ubica.

21

#vaki ovek ima jedinstven genetski zapis. Prema tom zapisu se odvijaju sve nae fizioloke funkcije, a svakako se ovo odnosi na metabolizam i iskoristljivost namirnica u cilju stvaranja energije. Bednom oveku je za stvaranje energije odgovarajua jedna vrsta namirnica, nekom drugom, sasvim druga vrsta. ,nutar jedne porodice ak veoma esto postoje razlike u sposobnosti iskorienja namirnica. !i esto imamo oseaj da neku hranu Q volimo R ili Q ne volimo R, a to je samo ostatak drevne moi koju su nai preci imali kad su birali namirnice od kojih mogu imati samo korist, a ne i tetu.

Ae0ini3i#a Hrono ? ishrane Mrono nutricija je grana medicine koja se bavi dijetetikom i individualnim reimom ishrane prema zakonitostima prirodnih ritmova luenja hormona i enzima u naem organizmu. Bednostavno reeno, svakom oveku je potrebno da koristi odredjene vrste namirnica u razliita doba dana, da bi njihova iskoristljivost za stvaranje energije bila najvea, a stvaranje otpadnog materijala pri tom najmanje. Princip hrono nutricije je osmiljen od strane dr lain 1elabos-a, francuskog nutricioniste sredinom osamdesetih godina dvadesetog veka, a zatim je u toku desetina godina doprinosom mnogih svetskih naunika menjao oblik. , naoj sredini je teko primeniti ovaj program, jer veliki broj ljudi ima poremeene vrednosti holesterola, eera i gojaznost, pa je morao pretrpeti jo mnoge dodatne izmene, da bi dao rezultate. Ovaj reim je veoma jednostavan za primenu, a krajnje delotvoran u smislu spreavanja brojnih bolesti i stanja koja nastaju usled nepravilne ishrane. Mrono ishrana je jedini dijetetski reim danas, putem koga je na veoma jednostavan nain, mogue ouvati ili vratiti dobro zdravlje. Primenom principa hrono ishrane se bez velike muke, trajno gubi viak kilograma, a ukoliko postoji poremeaj u vrednostima eera, holesterola i triglicerida u krvi, ovaj je reim jedini pravi terapijski izbor za postizanje normalnih vrednosti i spreavanje nastanka dijabetesa, bolesti srca, krvnih sudova i maligniteta.

22

(ije isto ako u jedno doba dana jedemo vrstu hrane koju prema naem prirodnom ritmu izluivanja hormona i enzima ne moemo iskoristiti u to odredjeno doba dana, a mogli bismo imati veliku korist da smo je pojeli nekoliko sati ranije ili kasnije. (a metabolizam je dirigovan od strane hormona i enzima koji se izluuju u okviru odredjenih organa, a ovo luenje je uvek vremenski odredjeno i to ne prema naim individualnim navikama, ve po zakonu univerzalnog ritma dana i noi. Ovaj ritam je predstavljen sledeim' izlazak sunca, podne, posle podne, zalazak sunca, no. On diktira i to kako e izgledati na individualni bioloki ritam. Postoji odredjeno vreme za stvaranje energije, potronju energije, stvaranje masnih depozita .u cilju kasnijeg korienja ovih skladita za stvaranje energetskih zaliha/ itd, a ovi intervali su fizioloki, znai prirodni, nesvesni i odredjeni su zapisom u naem genetskom materijalu. Mrana koju pojedemo se nikako ne moe upotrebiti za direktno stvaranje energije. 1a bi nai organi mogli nesmetano da obavljaju svoje funkcije, potrebno je da se sva hrana u digestivnom sistemu rastvori do posebnih molekula, koji se tek tada mogu koristiti dalje za stvaranje odgovarajueg oblika energije. (eki enzimi se vie izluuju ujutro, neki u podne, neki posle podne ili uvee. Mormoni se takodje izluuju u dnevnom ritmu, na primer, rano ujutro se izluuje najvea koliina kortizola i insulina, dok se melatonin, hormon sna lui samo uvee i nou. Pojedine namirnice se prirodno izuzetno lako vare u odredjeno doba dana, dok za varenje neke druge namirnice u to isto doba dana, moramo da iskoristimo sve postojee fizioloke rezerve organizma u cilju korienja te namirnice za stvaranje potrebne energije za rad organa. Cad pojedemo neodgovarajuu hranu u odredjeno doba dana, mi zbunjujemo nae lezde koje lue bitne hormone za aktivnost naeg organizma, traimo od njih da se aktiviraju i u vreme kad se one prirodno odmaraju. Cad se usled tih nepravilnosti pojavi nedovoljno i neadekvatno luenje enzima, dolazi do greki u metabolizmu koje vode u hronine bolesti i gojaznost. Cliniki je dokazano da je voe pogrean izbor za jutro, a testenina za vee. (iti je nama voe potrebno ujutro, niti imamo fizioloku mogunost da ga iskoristimo na pravi nain u to doba dana. ;sto tako, testenina u veernjim ili nonim satima .a ovo je apsolutno najea greka u ishrani/ nam nije pametan izbor ukoliko imamo viak kilograma, jer mogunost da je

23

iskoristimo za stvaranje energije praktino ne postoji u ovo doba dana, usled prirodnog nedostatka odgovarajuih enzima, pre svega amilaze, koje vare ovaj oblik hrane. Priroda se postarala da na organizam tedljivo i na najbolji mogui nain iskoristi svaku hranu koju pojedemo, ali samo ako je jedemo u vreme kad je fizioloka funkcija digestivnog sistema odgovarajua. Pogrean izbor hrane u odredjeno doba dana metabolikog otpada i zatrovanosti elija organizma. dovodi do stvaranja

Ovo vremenom izaziva razne bolesti organizma. Pre svega, nastaju razne metabolike bolesti .eerna bolest, usled iscrpljivanja pankreasa, poremeaj lipidnog statusa 8 poveanje vrednosti triglicerida i holesterola u krvi i kao posledica ovoga, nastaju bolesti srca i krvnih sudova, visok pritisak, ali i prerano starenje, razni maligniteti, degenerativni poremeaji, gojaznost itd. (ajea vidljiva posledica greaka u ishrani je pojava gojaznosti, kako opte, tako i parcijalne .nakupljanje masnih depozita u odredjenim delovima tela/. <ad )o#edemo neku hranu ko#u ne mo4emo da koristimo a stvaran#e ener!i#e$ mi #e usk"adi%timo u o("iku masnih nas"a!a$ a neku dru!u )ri"iku+ Problem nastaje zbog toga to ova uskladitena masnoa nikad nije sasvim ista, ve ona koja se u naem organizmu pravi sa dodacima metabolikog otpada. Ova masnoa se kao takva ne koristi na pravi nain ni kasnije, u sluajevima kad bi trebalo da se oslobodi iz depozita u cilju stvaranja energije. 1odatno optereenje za na organizam je to to mi nastavimo sa unosom hrane u pogreno vreme, pa osim to se nakupljena masnoa nikad ne iskoristi, mi dodajemo novu koliinu u skladita. (aravno, odsustvo fizike aktivnosti je okida za nastavljanje taloenja masnoa, jer miii za svoj rad koriste veliku koliinu energije, pa se masnoe veoma lako nakupljaju kod ljudi koji nisu fiziki aktivni. ko pokrenemo miie, mi smo uradili vei deo posla za na pravilan metabolizam i stvaranje siluete tela koja odgovara naoj prirodnoj konstituciji. Prirodna konstitucija oveka je vrsto i zategnuto, a ne mlitavo i debelo telo. ,zroci prekomerne teine, pojave koja predstavlja izuzetno veliki problem kod oveka u svetu su raznoliki, mada je najee u pitanju skup vie faktora .navike, psiholoka struktura linosti, kulturno okruenje itd/.

24

(asledje se jo uvek navodi kao vaan faktor u nastanku gojaznosti, mada se svake godine u literaturi objavljuje, nakon rezultata neke nove statistike analize, da je ovaj uticaj ranije prilino preuvelian. Bitna in#eni3a #e da su navike u )o!"edu ishrane unutar #edne )orodi3e veoma naa#an u ronik nastanka !o#a nosti+ >akoSe se pominje elijski poremeaj na nivou mitohondrija jer su one glavni proizvoSai energije. !itohondrije se nasleSuju od majke i to moe objasniti odnos izmeSu teine deteta i teine njegove majke. ko je majka gojazna, kasnije postoji E4+ anse da i dete kao odraslo bude gojazno. :esto se poslednjih godina govori o posebnom proteinu koji se stvara u organizmu, odgovornom za oseaj sitosti. ko postoji poremeaj u stvaranju ovog proteina, osoba koja pojede obilan obrok nee osetiti sitost i imae potrebu da u toku dana uzima vie hrane. !noge druge teorije o nastanku gojaznosti su danas aktuelne u savremenoj medicini. li, ostaje injenica da je od presudnog znaaja za razvoj gojaznosti, kao i za nastanak mnogobrojnih oboljenja, i)ak (itan i (or hrane. "eim hrono ishrane zabranjuje unos samo nekoliko vrsta namirnica, to znai da je veliki izbor hrane na raspolaganju. Ovaj princip je pre svega opti ivotni princip, a za njegovo praktikovanje je potrebno samo malo znanja i zdravog razuma. U hrononutritivnom re4imu nema o!ranien#a u ko"iini namirni3a$ s"atki%ima i"i masno1ama+ Ne )osto#i (ro#an#e ka"ori#a$ nema s)iskova re3e)ata )o danima+ Mrono ishranom kod gojaznih, za veoma kratko vreme .oko 6 nedelje/, bez ikakve muke, dovodi do upadljivog gubitka telesne teine .u praksi imamo sluajeve od gubitka i vie od )% kg, mada je najee oko 3 - 2 kg/. Osim gubitka kilograma, ovaj metod regulie izgled siluete, nae telo postaje oblikovano prema urodjenoj - fiziolokoj konstituciji. ;zraen stomak, jahae pantalone, velika zadnjica, debele butine itd, nisu pokazatelj nae konstitucije, ve posledica nepravilnog nutritivnog reima i mogu se regulisati za izuzetno kratko vreme. 1okazano je da odredjena vrsta hrane ne odgovara svakoj konstituciji. 1a bismo tano odredili vrstu morfotipa, primenjujemo takozvane antropometrijske mere, koje nam u praksi olakavaju individualni pristup. (a primer, dokazano je da suvie kuvanog povra u ishrani .argarepa, celer, cvekla, pakanat, boranija, krompir, itd/ dovodi do pojave irokih kukova, suvie mesa u ishrani dovodi do smanjenja bokova, butina i stomaka i blagog poveanja ramena i grudnog koa, mnogo skroba .testenine, krompir, hleb/ dovodi do pojave velikog stomaka, butina i zadnjice .u zavisnosti od pola i

25

godina starosti/, itd. 1a bismo pouzdano znali koja vrsta hrane odgovara naim pacijentima, mi obavljamo test intolerancije na hranu i ;nIodN analizu tela pri prvom pregledu. Prema 0ran3uskim autorima$ ve"ike se !re%ke )rave (a% unosom vrste namirni3a ko#e ne od!ovara#u mor0o"o%ko# karakteristi3i na%e! te"a+ 1o skora je bila aktuelna i veoma znaajna uloga krvnih grupa u nainu ishrane i izboru namirnica, ali je naputena samim inom autora teorije, koji se iste javno odrekao $%%E godine. 1r.Piter 1T damo je )&&3 godine objavio prvu u nizu knjiga, koje se bave ovom temom. Ovaj lekar zasniva svoju teoriju .ovo je zapravo teorija njegovog oca, stara pedesetak godina/ o slaganju odreSenih krvnih grupa sa vrstama namirnica. Prema toj teoriji, vrsta belanevina koje se nalazi u hrani .lektini/ ponaa se kao izaziva hemijske reakcije u dodiru sa belanevinama naih krvnih elija i ovom reakcijom dolazi do oteenja elija. Iudui da su nae krvne elije razliite .razne krvne grupe IO sistema/ odreSena hrana e bukvalno za neke ljude prestavljati lek, a za druge otrov, smatra dr 1T damo. 7amerka za dosledno primenjivanje ove strategije je i dalje u tome to mi ipak nismo svi isti unutar 6 krvne grupe. 1okazano je da je varijacija unutar svake krvne grupe izvanredno velika. (ajvea zamerka ove teorije je potpuno uoptavanje ljudskog organizma u pogledu varenja belanevina' svi ljudi krvne grupe bi trebalo da budu vegeterijanci. Ielanevine iz mesa za pripadnike krvne grupe predstavljaju okida u nastanku karcinoma, na primer, dok itarice za krvnu grupu O predstavljaju izvor raznih hroninih bolesti uzrokovanih padom imuniteta. Prema klinikim studijama, dosledno primenjivanje dijetetike zasnovane na krvnim grupama niti produava ivot statistiki znaajno, niti ga dokazano skrauje. Cao to je reeno, dr 1T damo se javno odrekao ove svoje teorije pre tri godine. Pravi"a Hrono ? ishrane Cad se paljivo bira vreme obroka i vrsta namirnica koju unosimo, vie ne dolazi do skladitenja masnoa u odredjenim zonama tela i time se oblik tela za kratko vreme menja. Prioriteti u dnevnom rasporedu obroka su na doruku i ruku, koji su i najee zanemarivani obroci.

O(ave no #e #esti u#utro o(rok (o!at 4ivotin#skim masno1ama i s)orovare1im u!"#enim hidratima *3erea"i#e G h"e($ 4itari3e,

26

I med#u svako! o(roka tre(a"o (i da )rod#e na#man#e 2$ a idea"no #e vi%e od ' sata Ne )osto#e o!ranien#a u ko"iini unosa hrane$ #er se samo odred#ena hrana u ima u odred#eno do(a dana 8a(ran#en #e unos svih !a iranih )i1a ko#a sadr4e %e1ere i"i ve%take as"ad#ivae *Co3a Co"a$ S)rite$ Toni3$ Co3a Co"a ero$ ener!etska )i1a$ as"ad#eni vo1ni sokovi i dru!o, Ne )re)oruu#e se kom(inovan#e )roteina i u!"#enih hidrata a ruak i veeru$ ovo #e mo!u1e samo u#utro a doruak 8a(ran#ene su sve vrste H !ri3ka"i3a I i med#u o(roka *S:@, :o1e i suvo vo1e se ne #ede u#utro$ niti uvee$ kao ni s"atki%i G %oko"ada na )rimer$ ve1 samo i med#u J. i JE asova$ )o imskom raunan#u vremena * nai od JD do JK asova )o "etn#em raunan#u vremena, Testenina se ne sme #esti uvee *)aste$ )i3a$ h"e($ sendvii++, H"e($ testenine i skro(na )ovr1a *krom)ir, se #edu na#kasni#e do JC asova <rav"#e m"eko ni#e hrana ko#u "#udi mo!u "ako variti$ a iako se i da"#e oko to!a )o"emi%e danas u svetu$ hrono ishrana !a u )ot)unosti a(ran#u#e$ ne )i#e se$ niti se stav"#a u ka0u+ Ao vo"#eno #e m"eko koristiti )onekad u nekim kuvanim #e"ima$ a kise"o m"eko i sirevi su do vo"#eni mar!arin$ (i"#ni sirevi *osim to0u G so#ino! sira,$ (i"#na )av"aka$ (i"#ni %"a!$ )ekarska )e3iva$ kao %to su )o!ai3e$ kroasani itd su tako vane trans?masti i hrono ishrana ne do vo"#ava u)otre(u ovih namirni3a

NAPOM@NA; U<O=I<O POSTOJI :@=I<I A@FICIT MASNOLA U ORGANI8MU I MA=A T@=@SNA T@MINA$ PRIM@NJUJ@ S@ ARUGANIJI PROTO<O= ISHRAN@$ SA :@OMA N@STIM <ONTRO=ISANJ@M INBOAO SASTA:A T@=A+ U :@N@RNJIM NASO:IMA S@ PR@PORUNUJ@ UNOS C@R@A=IJA$ NAJN@5L@ PIRINNA$ <U<URU8A I INT@GRA=N@ T@ST@NIN@+ 1a bi hrono nutritivni reim dao najbolje rezultate, potrebno je obaviti testiranje netolerancije na hranu. Ovo podrazumeva precizno ispitivanje koja se namirnica moe iskoristiti za stvaranje energije na elijskom nivou bez tetnih ostataka, a koje namirnice treba izbegavati. , praksi nti ging medicine, najee se primenjuje neki od biorezonantnih testova odredjivanja netolerancije na hranu, a ne testiranje iz krvi, po krvnim grupama, jer se zahteva individualniji pristup. (ajpoznatiji i veoma traen je !O" biorezonantni test, a mi ga obavljamo na aparatima !O" #uper. Princip delovanja ovog aparata je osmiljen i dizajniran od strane najpouzdanijeg svetskog proizvodjaa pejs mejkera, lidera u prouavanju biopotencijala organizma, kompanije !edtronik.

27

(ije dovoljno biti umeren i jesti pomalo od svega i verovati da emo biti vitalni, zdravi i dugoveni. (aprotiv, dokazano je da moemo jesti i vee koliine odredjene hrane, ali samo u vreme kad na organizam tu hranu lako vari i bogato koristi. (akon nekog vremena, sam organizam zapoinje restrikciju, tako da u programu hrono ishrane ne postoji takozvano prejedanje... uvek emo pojesti onoliko hrane koliko nam treba u tom odredjenom dobu dana. NAPOM@NA ; N@ TR@BA S@ BOJATI <O=ININ@ HRAN@ <OJU J@A@MO$ A<O J@ J@A@MO U PRA:O :R@M@ I U PRA:I=NOJ <OMBINACIJI Us"ov a )ravi"an re4im Prvi korak koji pravimo u cilju pravilne primene hrono nutritivnog principa je u sledeem' potrebno je smiriti aktivnost pankreasa, odnosno guterae, da bi se insulinska aktivnost normalizovala, pa je preporuka da se najmanje dve do etiri sedmice .a poeljno je i due/ iz ishrane iskljue sve vrste slatkia .kolai, keks, okolade, voe i dr/. 7bog toga to mleko u elucu pravi grudvice, zvane kazeinati, koje spreavaju resorpciju mnogih minerala, mleko se svakako iskljuuje iz ishrane za sva vremena, ali i mleni proizvodi u samom poetku programa, naroito jogurt, kakavalj i kefir i svaka vrsta alkoholnih pia. , okviru ovih grupa, dozvoljeno je u ovom periodu konzumirati i namirnice koje predstavljaju I8U8@T<@ ' - dem za dijabetiare, bez ikakvog dodatog eera ili zasladjivaa, mogue je koristiti domai upren ili ukuvan dem, ali u njega ne smemo staviti ni eer fruktozu niti zasladjivae - kiselo mleko $ - 6 puta nedeljno, procenat masnoa do *.$ - puter .maslac/ )% do $% g dnevno - limun dodat u biljne ajeve, vodu, salate i orbe .ove namirnice usled posebne tehnoloke proizvodnje, ili osobine ne remete na metabolizam/. OBROCI AORUNA< ? ovo #e na#va4ni#i o(rok >>> 1oruak je kapitalni obrok, jer ovaj obrok definie sve elijske funkcije u organizmu dalje u toku dana.

28

Ako niste s)remni da uvedete doruak kao o(ave an i na#va4ni#i dnevni o(rok$ vi niste )ravi kandidat a )rimenu hrono nutritivno! re4ima$ #er ne1ete imati 4e"#ene re u"tate+ "azmislite o tome. ;dealan doruak trebalo bi da sadri masti, belanevine i spore eere .itarice/, jer je na organizam prilagodjen da samo ujutro moe dobro variti i iskoristiti kombinacije ove hrane. ,jutro je najvea proizvodnja enzima koji uestvuju u metabolisanju masnih namirnica .lipaze/. Od produkata metabolizma masti, kasnije se nou, u toku sna stvaraju novi i zaceljuju oteeni zidovi elija. ,jutro se proizvodi takozvani endogeni holesterol u jetri, neophodan za sintezu hormona i za mnoge druge funkcije, a masnoe u jutarnjem obroku pomau da se sintetie kvalitetan . Q dobar R/ holesterol. ,koliko kroz due vreme ujutro ne unosimo masnoe ivotinjskog porekla, poveava se produkcija lipoproteina niske gustine, odnosno, takozvanog loeg holesterola. Ovaj J1J, lo holesterol, umesto da uestvuje u zatiti i obnavljanju elija naeg organizma, naprotiv, uestvuje u mnogim zapaljenskim procesima i podloan je oksidaciji slobodnim radikalima, pa se ubrzava proces starenja i samim tim pojava mnogih oboljenja .karcinomi, bolesti srca i krvnih sudova 8 visok pritisak, ateroskleroza../. ,jutro je znaajna sekrecija i enzima koji metaboliu unete belanevine, pa je i iskoristljivost proteina takodje dobra .ovi proteini iz hrane se kasnije koriste u stvaranju sadraja naih elija/. Ovo znai da se ujutro mogu jesti jaja, sirevi, unka i slino. ,jutro je sekrecija hormona insulina najvia u toku dana, a ovo veliko luenje insulina odgovara i velikom luenju kortizola, hormona budnosti, koji takodje ujutro ima najviu koncentraciju u organizmu u toku dana. Cortizol svojom aktivnou prirodno dodatno utie na poveanje vrednosti eera u krvi. 7naaj ovoga je u tome to oba navedena hormona ujutro iscrpljuju pankreas ukoliko unosimo brzovaree eere .med, beli eer, voe i naroito vetake zasladjivae/. 1a bi se pankreas zatitio od oscilacija u luenju insulina, potrebno je ujutro unositi spore, odnosno sloene eere .integralni hleb ili cerealije/, a ne brze, odnosno proste eere .med, obian eer, voe/. #pori eeri se ne pretvaraju brzo u glukozu .eer u krvi/, kao to je to sluaj sa unetim brzim eerima 8 po emu su obe vrste eera dobile svoj popularni naziv. Irzi eeri se velikom brzinom pretvaraju u glukozu .eer u krvi/, pa ova pojava izaziva novo izluivanje insulina iz guterae .pankreasa/, to vremenom iscrpljuje ovu bitnu lezdu i dovodi do pojave koja se zove insulinska rezistencija i pre-dijabetes.

29

Osim zablude da su voe i med najzdravije namirnice za jutro, tu je i iroko rasprostranjena zabluda da su vetaki zasladjivai odlina zamena za eer. Poveano luenje insulina izaziva i svaka vrsta vetakih zasladjivaa. Ftavie, daleko snaniji signal za poveanje luenja insulina e dati jedna mala jedinica aspartama nego velika kaika obinog belog eera. Pruktoza je jedini brzi eer koji ne provocira pankreas na veliko luenje insulina. ;ako je fruktoza voni eer, voe i dalje nije dobar izbor za jutro, jer poseduje jo nekoliko drugih vrsta brzih eera koji daju snaan signal pankreasu za luenje insulina. Prema mnogim autorima, postoji izuzee koje se tie demova bez dodatog eera, ili sa dodatom fruktozom. >ehnoloki postupak pripreme ovog proizvoda omoguuje dobru iskoristljivost, kao i malu tetnost, pa je sladokuscima dozvoljeno da ujutro jedu ove demove. #ve su redji dijetetski protokoli .sreom/ koji savetuju unos voa ujutro i prepodne. Osim trenutnog oseaja poveane budnosti i naleta energije .kod nekih ljudi voe ujutro je takodje i ritualni podstrek za bolju stolicu/, nikakva korist ne postoji. #amo teta. 7a doruak je obavezno uneti namirnice visoke hranjive vrednosti, a koliina nije ograniena. Mrana moe da sadri i zasiene masnoe .ivotinjske/, mlene proizvode .puter, sir/, hleb, idealno je da to bude raani, heljdin ili integralni penini hleb. 1obro balansiran obrok obezbedjuje kvalitetne izvore vitamina i 1, kao i minerale 9a i !g. !asnoe koje ujutro unesemo putem hrane e uzrokovati da se sinteza takozvanog endogenog holesterola .u glavnom J1J, odnosno loeg/ smanji na minimum. Ovakav dijetetski pristup sniava vrednosti holesterola u krvi i faktore rizika za nastanak bolesti srca i krvnih sudova. , programu hrono ishrane, ovaj fenomen se moe postii ve za )4 dana. Od pia su preporuljivi biljni ajevi sa dodatim limunom, to je izvanredna kombinacija za podizanje imuniteta. Ovo nije zbog, kao to se veruje, bogatstva limuna vitaminom 9, ve zbog toga to limun u organizmu pravi baznu sredinu .limun je kiselog ukusa, ali u toku varenja ostavlja takozvani bazni pepeo, to je njegova najbolja osobina/, a sve to je bazno direktno produava ivot i vitalnost. (ajkvalitetniji odnos baza i kiselina u ishrani bi trebalo da bude 2%+ baza i $%+ namirnica kiselog ostatka. , simptome prekomernog aciditeta mogu se ubrojiti' nizak nivo energije, hronini umor, prekomerno stvaranje sluzi, uestale prehlade i infekcije, nervoza, iritabilnost, krhki nokti, suva kosa i koa, stvaranje cisti, glavobolje, bolni zglobovi i artritis, neuritis, miini bolovi i grevi, gastritis, tumori, karcinomi, ir na elucu itd... Primer nekih namirnica koje poveavaju kiselost tela'

30

beli hleb peciva od belog brana testenina od belog brana kolai od belog brana okolada sladoled

kafa pivo (pH od 2.4 do 1.0) vetaki zasladjivai (asparta ! sahar.) "estoka alkoholna pi#a (pH do 0.$) gazirana bezalkoholna pi#a br%snice

Cao to je reeno, voe nije poeljno jesti ujutro, jer osim to na organizam nema nikakvu korist ujutro od njega, zbog slabog izluivanja enzima koji uestvuju u varenju voa, teko ga i varimo. ;ako mnogi nutricionisti i dalje preporuuju unos voa ujutro, ako ovo inite, promenite navike danas0 (ova preporuka #vetske 7dravstvene Organizacije je da se u dijetetskim reimima voe zabrani u jutarnjem obroku0 Cliniki je dokazano da se redovnim unosom sveeg voa ujutro pankreas polako iscrpljuje, a iskustva u praksi pokazuju da se kod svih ljudi koji ujutro jedu samo voe, telesna teina ne moe dovesti do idealne vrednosti. ;ako kod nekih pacijenata postoji gubitak teine za vreme vonih dijeta, on je privremen, a jo-jo efekat je drastian. 1ugotrajno konzumiranje veih koliina voa ujutro i prepodne, kod mnogih ljudi dovodi do pojave pre- dijabetesa i sledstveno eerne bolesti u starijem ivotnom dobu, to je danas sve ea pojava, a to Q starije ivotno doba R se sve vie odnosi na ljude starosti od 6% godina, pa na vie. 1eca koja jedu vie voa u svako doba dana, a naroito ujutro su najee u grupi dece sa veom telesnom teinom. #koro svako uvek zaboravlja da je voe U slatki0 ; to sa vie vrsta razliitih eera od okolade, na primer. 1oruak bi trebalo da traje *% minuta i da ne bude kasnije od )) sati pre podne. ,koliko je doruak kvalitetan, kasnije se u toku dana smanjuje elja za veim koliinsko 8 kalorijskim unosom hrane. ko se pojavi glad u prepodnevnim satima, posle obilnog ili manje obilnog doruka, a znamo da neemo biti u mogunosti da jedemo do kasnih popodnevnih sati, sasvim je u redu ponoviti unos hrane, slian doruku, ne kasnije od )* asova. (a primer, ukoliko smo za doruak pojeli tost sa puterom i ureim prsima ili slino, plus kiselo mleko, moemo ponoviti do )* asova ovakav obrok, ali bez kombinovanja hleba i jakih proteina, znai moemo pojesti tost sa puterom i kiselo mleko, ili samo urea prsa .pilea prsa, unka, peenica, itd/ sa sveom paprikom, krastavcem i slino. ;li proju sa sirom i kiselim mlekom.

31

P";!K"; BKJOD(;C 7 1O",: C' .ovo su primeri koji se odnose na period nakon poetne restrikcije, a potrebno je uskladiti ove primere sa listom namirnica po testu intolerancije na hranu/ ,koliko je bodN mass indeO do *% koliine nisu ograniene00 Cod I!; preko *%, koliine obavezno moraju da se uskladjuju prema savetu lekara. 1obro je popiti povremeno sve sok od pomorande .sve cedjeni sok je alkalan, odnosno baznog pM dok je pasterizovan kiselog pM, to je nepovoljno za organizam, dugotrajno zakiseljavanje organizma dovodi do slabljenja imunog sistema, a veoma esto do poveanja telesne teine/. Ovo je jedino voe osim limuna koje je dozvoljeno povremeno unositi ujutro, jer ima veoma malu koliinu vonog eera, a veliku koliinu izvesnih enzima koji olakavaju varenje .ponavljamo, ujutro je prirodna sekrecija enzima koji uestvuju u varenju voa minimalna/. )/ >ostiran integralni hleb .hleb treba tostirati, jer se tada aktivnost kvasca smanji ili poniti, to olakava mravljenje ili odravanje idealne teine/, maslac, odnosno puter i kiselo mleko .jogurt treba izbegavati, jer tehnoloki postupak u proizvodnji jogurta dovodi do fizioloke reakcije u organizmu, tako da je mogue stvaranje masnih naslaga na stomaku i bokovima, a kod mukaraca esto i na podbratku/. >akodje je dozvoljen i tostiran hleb sa puterom i demom bez eera .najbolji je izbor dem bez ikakvog dodatog eera ili onaj sa dodatom fruktozom 8 ova fruktoza ne podie nivo insulina, jer za razliku od eera iz sveeg voa, ne dovodi do aktivacije pankreasa0/. $/ Palenta sa feta sirom ili kravljim mladim sirom, kiselo mleko. */ Cifla od heljdinog ili kukuruznog brana, aa kiselog mleka sa $.2 ili *.$+ masnoe 6/ Prena jaja, moe i vie jaja, a u tom sluaju treba ukloniti umanca .dovoljno je u toku sedmice pojesti 6 umanca, dok za unos belanaca ne postoji nikakvo ogranienje/, sa prenom ili sveom unkom, paradajz, sir, kiselo mleko, aj ili kafa. 4/ !usli, kiselo mleko ili voni jogurt .voni jogurt se preporuuje povremeno za doruak, iako ne pripada pravom hrononutritivnom obroku za doruak - iz psiholokih razloga< nee nauditi ako se povremeno pojede, a moe doneti zadovoljstvo punog ukusa kod onih koji su navikli na ovakav ukus/. 3/ >ost sa puterom i unkom, uti sir 8 kakavalj, trapist, gauda, kiselo mleko, krastavac E/ Cajmak, tost, tvrdo kuvana jaja .)-$ cela, ostala bez umanca/, kiselo mleko, paradajz

32

2/ Proja sa sirom &/ Pita na plotni .kora za gibanicu ili pitu se premae sa sveim muenim jajima i mladim sirom, zatvori se u obliku kvadrata ili trougla i ispi na malo ulja/. )%/ 5ibanica, kiselo mleko Praka unka, pilee i uree grudi su dozvoljene, peenica takodje, ali bi trebalo biti oprezan sa namirnicama kao to su patete, virle i nekim suhomesnatim poizvodima 8 ukoliko ne znamo taan sastav i koliinu aditiva.

RUNA< G )un#en#e (ateri#a 7a ruak treba jesti belanevine ivotinjskog ili biljnog porekla, povre kao izvor sporih eera i vlakana i nikad, ba nikad ne treba pojesti uobiajen oblik deserta odmah nakon obroka. Cako na metabolizam funkcionie u sredini dana ' #nana je sekrecija enzima koji vare belanevine 8 proteaze i enzima amilaze koji pomae varenje skroba i glikogena .idealno vreme za unos belanevina ili skroba/. 7apoinje proces ugradnje proteina u eliju, kao i poveanje proteinskih rezervi i ojaavanje imunog odbrambenog sistema .stvaranje i aktivacija globulina/. Cako je ruak takozvano punjenje baterija, ovaj obrok ne bi trebalo preskakati, jer se esto deava da se uvee energija neophodna za funkcionisanje naih organa nadoknadjuje poveanim unosom hrane, to je loe za odravanje idealne teine. 1obro je za ruak jesti jedan jedinstven obrok, bogat belanevinama, ribu ili meso, jer ove namirnice obezbedjuju unos vitamina rastvorljivih u vodi, gvodja, cinka, selena, ali i aminokiselina tirozina i triptofana. 1a bi dolo do dobre apsorpcije, nikad ne treba uzeti kuvanog povra previe u odnosu na meso lili ribu. Ovo se ne odnosi na brokole, kupus, prokelj, blitvu, spana, kelerabu i karfiol. Obavezno treba izbegavati deserte najmanje dva sata nakon ruka.

33

Bedna aa crvenog vina je idealna za varenje .ukoliko nam obrok nije bio sainjen od ugljenih hidrata/. Kventualno se moe konzumirati jedna vrsta voa, sat vremena nakon obroka .samo kad je telesna teina stabilizovana/, ali na svaka tri do etiri dana. !eso je mogue zameniti proteinima iz biljaka .pasulj, soja, soivo/, prema tanoj proceni proteinskog sastava. ;ako postoje mnogobrojni dijetetski reimi, kao i razlika u stavovima nutricionista po pitanju kombinacija namirnica, samo jedan reim iskustveno daje odline rezultate' proteini i ugljeni hidrati se ne kombinuju u jednom obroku, bilo da je ruak ili veera u pitanju. Poznati svetski naunici su objavili poslednjih godina, da je potrebno ak do godinu dana, da se organizam metaboliki oisti od toksina nakupljenih usled loeg i sporog metabolisanja kombinovanih namirnica. Bedino vreme kad je kombinacija mogua, ak i poeljna je jutro. >ada je aktivnost enzima veoma znaajna i jedino ujutro ne postoji kompeticija ovih enzima u varenju. Combinovanje belanevina i ugljenih hidrata u svako drugo doba dana nije dobro, jer se enzimska aktivnost za njihovo varenje i metabolisanje ne poklapa, naprotiv, dolazi do blokiranja aktivnosti jednog enzima od strane drugog, pa e jedna vrsta namirnica usporiti varenje druge vrste. (ajee je ugroeno varenje ugljeno hidratnih namirnica .hleb, testenina/ pa ove namirnice ostaju dugo u crevnom traktu dovodei do truljenja i oteenja zidova creva. Darenje belanevina podie kiselost eludanog soka, a ta kiselost zaustavlja varenje ugljenih hidrata. Iolje je jesti samo belanevine ili samo ugljene hidrate. , teke kombinacije spadaju' nicla s krompirima< meso i hleb, meso i testenina .lazanje, pagete sa mesom, musaka od krompira/ banana i jogurt< >rebalo bi izbegavati graak s mesom. Ielanevine prisutne u mleku, sirevima i mahunarkama i one prisutne u mesu, ne idu zajedno. Ove prve u grumenima se rasporeSuju oko belanevina iz mesa, onemoguavajui tako pravilno varenje. >eke su i sledee kombinacije' riba na aru i gorgonzola< hamburger sa sirom< meso ili riba pripremljeni na pavlaci< svinjske kobasice sa soivom< pirina i meso< pirina i vino. Cao to je reeno, varenje skrobnih namirnica .testenina, itarice, banane, krompir, itd/ trai alkalnu sredinu i zaustavlja se u prisustvu kiselih materija, na primer voa, sokova od agruma, vina, limuna i sireta. Bela od pirina uz istovremeno konzumiranje vina, kao i vino uz krompir, testeninu, hleb ne mogu biti u dobrom odnosu. Doe nakon testenine ili pirina, ali i veoma kisela salata uz testeninu i pirina nije dobra kombinacija.

34

>estenina i slatkii nisu dobra kombinacija takodje. Heludac vrlo brzo vari eere - ako uz njih nismo konzumirali nita drugo. li, ako je eludac ve zauzet varenjem hrane, eeri moraju da ekaju da doSu na red. 7ato voe i slatkie nikad ne bi trebalo jesti uz ili nakon obroka. >eke kombinacije' #va slana jela u kombinaciji s dezertom ili voem. #latkie i voe treba konzumirati izmeSu glavnih obroka, a ne odmah posle njih. Pogrena kombinacija namirnica nee nikada dovesti do idealne odrive teine i najverovatnije e vremenom dovesti organizam do mnogih bolesti .osobe obolele od raka debelog creva daju podatak da su uvek jeli meso sa hlebom ili krompirom, kao i meso u kombinaciji sa testeninama/. Povre je zdravo, ali treba voditi rauna da se kuvanjem menja glikemijski, odnosno, slatki indeks. Ovaj indeks predstavlja brzinu kojom raste nivo eera u krvi posle uzimanja odreSene vrste hrane, odnosno, to je brzina porasta nivoa insulina u krvi nakon uzimanja odredjenih namirnica. 5likemijski indeks odreSuje vrsta eera .koja se nalazi u hrani/, koliina dijetnih vlakana u toj hrani i naina pripreme hrane. Cuvanjem, povre dobija karektiristike obinog eera. ,nosom kuvane argarepe ili celera na primer, podie se nivo eera u krvi, pa sledstveno i nivo insulina. >o vremenom iscrpljuje pankreas, osim to dovodi i do porasta telesne teine. :esto u praksi ujemo izjavu' jedem samo kuvano povre i nikako da smram0 Ove je posledica velike aktivnosti insulina, koji ne dozvoljava da se mast oslobadja iz elija, ve nasuprot, ini da se mast nakupi u elijama. Crompir je namirnica koju naroito treba ograniiti u ishrani ukoliko elimo da smramo. 1anas je krompir toliko genetski izmenjen, da ni ne podsea na onaj od pre $% godina. Fta se izmenilo= 7amislimo da postoji u krompiru jedna mala niska bisera, samo to se svaki biser zove amidon, a u njemu se nalaze biljni eeri. 5enetskim inenjeringom se postiglo da, umesto jedne male niske bisera od amidona, u jedan krompir moe da stane najmanje )%% takvih ogrlica, a da je veliina krompira ostala ista. Cuvanjem i prenjem, ovi amidonski biseri pucaju i oslobadjaju iste eere. !oemo slobodno rei da jedui ovaj krompir, mi praktino jedemo eer. Fto je raskuvaniji .krompir pire/ ili preniji .pomfrit/, to je eer u veoj koliini dostupan i mi optereujemo jo vie na organizam. Crompir kuvan u ljusci je jo i najbolji izbor. Obrok kao to je hamburger u zemiki, pomfrit i coca-cola je sigurno zloin za nae telo0 1a ne spominjemo da je coca cola bez eera za nijansu gora od obine, jer je zasladjena aspartamom, koji razara na pankreas. 1anas je sve vie zastarelo odredjivanje vrednosti hrane prema kalorijskom indeksu. 1okazano je da mnoge namirnice koje imaju malu kalorijsku

35

vrednost mogu imati veoma visok glikemijski indeks, pa bez obzira na nizak energetski unos, moe doi do stvaranja, umesto smanjenja masnoa. Primer namirnica i glikemijskog indeksa - napomena' glikoza .groSani eer/ ima glikemijski indeks )%% i na osnovu njega se odredjuju svi ostali parametri. 7eleno povre Paradajz Jimun Peurke >ikvice #oja Pruktoza 9rna okolada #ueni graak #oivo Pasulj tetovac #vea argarepa !ladi graak Jima pasulj Jeblebije Bogurt, sir, kis. ml. #mrznuti graak Ioranija #vea cvekla ;ntegr. testenina 9rveni pasulj 9edjeni sokovi bez e. Ovsene pahuljice Fareni pasulj Prebranac )4 )4 )4 )4 )4 )2 $% $$ $* $E $E *% *$ *$ ** *4 *& *& *& 6% 6% 6% 6% 6$ 6* ;ntegr. pirina ;ntegr. hleb Iela testenina Pekmez Ianana 9vekla kuvana Polubeli hleb Ieli pirina Cukuruz Ceks, biskviti Cuvani krompir !le. okolada Hitarice sa eerom Ieli hleb Ieli eer Cukur. pahuljice Cokice Fargarepa kuvana !ed Crompir pire Ieli tost Pekarski krompir Pakanat (apolitanke !altoza 4% 4% 44 44 3% 34 34 E% E% E% E% E% E% E% E4 24 24 24 &% &% &4 &4 )%) )%& ))%

Povre je idealno jesti presno .argarepu i celer naroito/, dok mnoga druga povra treba samo kratko skuvati na pari. Pakanat iz supe dijabetiari nikako ne treba da jedu. ;dealne namirnice su one iji glikemijski indeks ne prelazi 64. 1obro je kombinovati namirnice niskog i visokog glikemijskog indeksa. Program hrono ishrane podrazumeva i kombinovanje namirnica visokog glikemijskog indeksa i takozvanog niskog glikemijskog punjenja, ali to je predmet koji se obradjuje u toku programa lino sa lekarima, da bi se ostvario individualni koncept ishrane. ;dealno vreme .ali ne i obavezno vreme/ za ruak je izmedju )* i )4 asova.

36

>radicionalne rukove koji podrazumevaju predjelo, supu i glavni obrok, a zatim dezert, treba maksimalno izbegavati, jer koliinski optereuju eludac i pri tome dolazi do usporavanja varenja, usled optereenja digestivnih enzima varenjem razliitih vrsta namirnica. Ovakva jela je mogue konzumirati jednom na dve do tri nedelje .apsolutno bez dezerta/ i to tek kad na metabolizam postane skladan, odnosno kad se telesna teina stabilizuje na eljenom nivou. >esteninu treba jesti u manjim koliinama nego to mi obino praktikujemo. , danima kad jedemo testeninu, trebalo bi smanjiti unos proteina .i ujutro i uvee/ da bismo omoguili to bolju energetsku iskoristljivost ugljenih hidrata i da ne bismo blokirali ili usporili metabolizam. >esteninu nikako ne bi trebalo jesti dva dana za redom. Ponavljamo, kad jedemo testeninu, nikako ne treba da pravimo kombinaciju sa mesom .ovo znai da nije dobro jesti lazanje, musaku od krompira, pagete sa mesom, pitu od mesa i slina jela/. Obrok koji u sebi sadri namirnice bogate proteinima i ugljenim hidratima e blokirati metabolizam i funkcionisanje organa za varenje, donee nam oseaj teine, umora, uspavanosti i usporenosti. (a elijskom nivou e doi do stvaranja velikih koliina otpadnog materijala, to e zatrovati tkiva, u crevima e se hrana dugo variti, nastae mikro oteenja, koja e vremenom dovesti do pojave ozbiljnih oboljenja organizma .karcinomi/. Osnovna podela namirnica je na belanevine i skrobne namirnice. Cad kaemo da ne treba kombinovati ove vrste namirnica, to podrazumeva da se skrobne namirnice .krompir, sve itarice, hleb, testenina, pirina, pasulj, graak, soivo, sojino mleko i jogurt, tofu sojin sir, banana, slatke kruke, smokve, itd/ ne meaju sa belanevinama .sve vrste mesa, riba, jaja, sirevi, sirni namazi, itd/. , jajetu je umance skrob, a belance je belanevina. 7a jutro je ova namirnica dobra, ali za vee ne, tada je dobro jesti samo belanca. Concentrovana belanevinasta hrana se mora odvojiti u posebne belanevinaste obroke. !oe se meati sa svim povrem osim sa krompirom, grakom, soivom, boranijom i slinim .i cerealijama kao to je reeno, tu spadaju i pirina, proso, kukuruz, penica itd/, a idealna kombinacija je sa plodovitim i glaviastim povrem. Crompir je snana skrobna namirnica, za razliku od graka ili pirina. Pirina se moe ponekad kombinovati .nakon postizanja idealne teine/ sa slabijim proteinima .riba/. Ielanevinasta hrana se obavezno jede bez hleba, testenine, ili bilo koje druge itarice. >akvi obroci se lako pripremaju i veoma lako vare. Posle ovog obroka se neemo osetiti umorno, tromo i bezvoljno. ko elimo da poboljamo varenje, u istom obroku emo jesti samo jednu vrstu belanevina .znai, meso i riba, kao i meso i sir, riba i sir su tee

37

kombinacije za varenje, pa emo ovo izbegavati. #a koncentrovanim belanevinama emo uvek jesti dosta salate, koja je odlian izvor vlakana. Prema slinim osobinama i biolokoj vrednosti, povre se moe svrstati u etiri grupe' ). korenasto, krtolasto i lukoviasto - argarepa, celer, perun, patrnak, cvekla, rotkva, rotkvice, ren, krompir, ioka, crni i beli luk, praziluk, vlaac $. glaviasto .kupusasto/ i lisnato 8 kupus, kelj, kelj pupar, kineski kelj, lisnati kelj, brokole, keleraba, karfiol, zelena salata, blitva, spana, radi, komora, rabarbara, artioka *. mahunasto .leguminoze/ 8 boranija, pasulj, graak, soivo, soja, bob, bamija 6. plodovito 8 paradajz, plavi patlidan, paprika, krastavac, dinja, lubenica, tikva, tikvice Ova podela e nam olakati izbor namirnica koje se slau medjusobno. Ponekad je dobro da se i izbor povra u ishrani slae prema navedenoj podeli, najbolje su kombinacije unutar dve grupe, jer to omoguava idealnu iskoristljivost hrane. P";!K"; BKJOD(;C 7 ",: C'

)/ Pilea supa, bez testenine, klasino napravljena .na trpezu se ne iznosi kuvana zelen/ sa dosta sveeg peruna, piletina iz supe, sa senfom iGili renom, salata od svee rendane argarepe i celera, zainjena sa malo soka od limuna $/ Cuvani mlad kupus sa junetinom .kupus, argarepa, malo ljute svee paprike/. , ovom obroku nije velika greka pojesti malo kuvane argarepe, jer kupus ima osobinu namirnice sa takozvanim negativnim kalorijskim unosom. ;ako se hrono ishrana ne obazire mnogo na kalorije, kao to je ranije reeno, ova kombinacija nee izazvati porast teine, ve naprotiv, nakon ovakvog obroka imaemo u narednih $6 sata par stotina grama manje */ Pilee belo meso sa paprikom i belim lukom .pilee belo, par enova belog luka, nakon )% min. dinstanja dodati par crvenih babura iseenih na komade, dinstati jo dok ne omeka/, zelena salata sa balzamikom i zainskim uljem je odlian prilog 6/ >estenina sa paradajzom i bosiljkom, zelena salata, ili meavina vie raznih salata .hrastov list, crveni i zeleni/, malo radia i malo rukole, nadev od balzamika, pola kaiice senfa i zainskog ulja/

38

4/ !usaka od paprika .paprike ispei u rerni i oljutiti, mleveno meso prodinstati na luku ili praziluku, zainiti i dodati malo bibera, poredjati u posudu red iseenih paprika, red mesa, itd, zavriti sa paprikom, naliti sa umuenim jajetom i malo kisele pavlake i zapei u rerni/. Ovo jelo ne smeju jesti osobe koje imaju prekomernu teinu, jer kombinacija pavlake i mesa nije odgovarajua, eventualno mogu umesto pavlake koristiti punomasno kiselo mleko. ;ako je kombinacija mesa, jaja i pavlake teka, ovo jelo se lako vari zbog dodatka paprike i luka. Cad musaku ne pravimo sa pirinem i mesom, razlika u varenju je znaajna0 3/ Fnicla sa povrem i salatom .moe i krmenadla, ako !O" test intolerancije na hranu dozvoljava upotrebu svinjetine/, na ulju se ispri izlupana nicla, posebno se griluje meavina povra .tikvice, patlidan, paprika, itd, ili se prodinsta neko od povra 8 brokoli, prokelj, karfiol, spana/, paradajz salata sa krastavcem E/ Piletina sa limunom .pilee belo, dinstati na ulju, malo vode dodati, izvaditi meso i u tiganj staviti beli luk, prodinstati, dodati limunov sok, au belog vina, malo pilee supe ili kocku, u dobijeni sos vratiti piletinu i jo malo dinstati/, za one koji imaju idealnu teinu, moe se garnirati sa malo kuvanog pirina .pirina sa piletinom, uretinom i ribom ne blokira u potpunosti aktivnost digestivnih enzima, ali pirina svakako ne treba kombinovati sa takozvanim jakim mesima, kao to je reeno/, odlino je uz ovo jelo dodati brokole i prokelj, zelena salata sa zainima 2/ :orba od karfiola ili brokola, zainjena sa pola ae slatke pavlake, teletina sa mladim povrem .meso iseeno na krupne kocke ispei sa svih strana, dodati so i zaliti sa belim vinom, dodati paradajz i zaine 8 timijan, perun, majina duica, poklopiti i ostaviti na laganoj vatri oko pola sata, dodati nekoliko glavica luka krupno seenog, mlade argarepe, graak, pa kuvati jo )4 minuta, zatim dodati boraniju i kuvati jo )4 minuta/. Ovo jelo je malo tea kombinacija, ali je veoma ukusno i moe biti na trpezi povremeno. &/ Pastrmka i kuvani karfiol .zainjen samo sa malo belog luka/, salata )%/ #oivo u crvenom vinu .isei luka, iseckati malo slanine, zeleno ide oko 4 dl, dodati vode i kuvati, jo *% minuta na laganoj vatri, timijan, lovor, perun itd/. povre 8 crni luk, argarepu, en belog soivo zaliti crvenim vinom 8 na pola kg kad provri dodati povre i slaninu, kuvati obavezno dodati malo zainskog bilja,

))/ romatino soivo .crni luk, argarepu i praziluk isei, slaninu propriti, dodati povre i dinstati oko * minuta, umeati soivo 8 zeleno, dodati junee supe ili vode, kuvati dalje/ )$/ junea supa .jednostavno za pripremu, ukusno i zdravo jelo/ veza zeleni, pare junetine za supu, luk crni, zaini. !eso iz supe sa senfom, renom i

39

povrem uz salatu, u supu ne dodavati testenine, samo dosta sveeg peruna. ,mesto kuvane argarepe, posluiti rendanu sveu sa limunovim sokom. )*/ !usaka od peuraka, kupus salata .pola kg ampinjona, *%% grama krompira, na crnom luku izdinstati peurke iseckane na listie, posoliti, pobiberiti i dodati seckan perun, kuvane krompire oljutiti i isei na kolutove, u plehu redjati red krompira, red ampinjona, preliti sa umuenim jajima i kiselom pavlakom, pei oko pola sata u rerni. )6/ Punjena paprika bez mesa .)% babura, 6%% g krompira, $ paradajza, oprati babure, izvaditi semenke i posoliti ih unutra, narendati krompir i dinstati ga na luku dok ne omeka, dodati so, biber, jedan iseckan paradajz, malo vode i nadevom puniti babure, izmedju babura staviti drugi iseckan paradajz, naliti vode do polovine visine babura, pei u rerni na oko )4% stepeni, pri kraju umutiti nekoliko jaja sa malo brana i jednim jogurtom )%% g. preliti paprike i jo desetak minuta ostaviti da se zapee .jaje je kombinacija skroba 8 umance i proteina koji ne optereuje 8 belance, pa je ova kombinacija sa krompirom dozvoljena/. )4/ Pljeskavica, grilovano povre, salata .iseckati sitno dve glavice crnog i dva ena belog luka, mleveno junee meso, oko pola kg sjediniti sa lukom, dodati malo soda bikarbone 8 jedna kaika, so, biber, aleve paprike, ostaviti da odstoji u friideru dva sata, od mase oblikovati pljeskavice nauljenim rukama i pei na rotilju ili tiganju/ (e treba zaboraviti sve vrste peuraka, one se mogu kombinovati i sa mesom i sa ugljenim hidratima, pa kako je rioto dobar izbor tako je i biftek sa prilogom od peuraka. Punjene paprike su daleko jestivije i ukusnije ukoliko ih punimo ili samo sa mesom dinstanim na luku, ili samo prokuvanim pirinem, ovo vai za sva poznata domaa jela u kojima se inae kombinuje pirina i meso0 ,H;( 8 malo slatkog zadovoljstva

Cako funkcionie na metabolizam u popodnevnim satima' najnii je nivo izluivanja insulina, svi organi rade na maksimalnoj snazi, a ovo troi nau ukupnu energiju. Ovaj utroak energije dovodi do zamora, pa je esta pojava da se fiziolokim putem premetaju i koriste zalihe proteina u cilju kompenzacije energije za pravilan metabolizam. 1a bismo spreili ovaj utroak proteina, dobro je u popodnevnim satima pojesti neto slatko, tada bi trebalo da unosimo brze eere koji su izvor brze energije, time spreavamo troenje proteina i relaksiramo organizam, a mozak dobija dodatnu energiju za funkcionisanje.

40

ko je ovaj medjuobrok bogat i ugljeno hidratnom energijom i Omega * polinezasienim masnim kiselinama, mi smo obavili sve to treba u cilju da budemo zdravi i da funkioniemo dobro. Fto znai da je idealna vrsta namirnica je sledea' voe, okolada .preporuka je crna, ali ko je ne voli, moe da pojede i mlenu, ukoliko ima stabilizovanu trajnu telesnu teinu/, integralni keks sa okoladom ili suenim voem, voni jogurt, badem, lenik, vona salata sa lagom od slatke pavlake itd.. #uve smokve su idealna zakuska, jer imaju veoma visoku pM vrednost, odnosno ine nau krv baznom, pa utiu na porast imuniteta. #ve vrste napitaka su dozvoljene - voni sokovi bez dodatog eera, kafa, biljni ili voni aj.. Cratka napomena u vezi sa kafom' Cafa napravljena kao napitak ima kiseli pM. Deoma tamna kafa ima manju kiselost, ali je ukus gorak. !nogo kafe moe dovesti na organizam u stanje snienog imuniteta, pa je preporuka da se ogranii unos ovog ukusnog napitka na najvie dve olje. Poznato je da osobe koje imaju hronini problem sa slabijim imunitetom piju dosta kafe. Cafu ne bi trebalo da pijemo sa dodatkom mleka, niti mleka u prahu, a moe se dodati mala koliina eera fruktoze ili sojino mleko. !leko u prahu .svaka vrsta mleka 8 kravlje, sojino, pirinano, ovseno itd../ se u tehnolokom postupku proizvodnje praha pretvara u namirnicu koja je potencijalno tetna za na organizam. >ehnoloki postupak pravljenja praha se bazira na hemijskoj hidrogenizaciji masnoa, ili direktnom uticaju visoke temperature. Oba menjaju strukturu namirnice i u organizmu tako preradjena namirnica podie nivo slobodnih radikala, to je potencijalni uzrok mnogih oboljenja. #avremena tehnologija proizvodnje hrane je pogorala krajem $%. veka i izgled oveka i njegovo zdravlje. Iroj od preko milijardu gojaznih ljudi na planeti je vie nego alarmantan, a procenat obolelih od metabolikih bolesti znaajno raste svake godine. >eko je u dananjoj ponudi izabrati uvek najzdravije namirnice i potreban je veliki trud, ali se ovaj trud viestruko isplati, jer je lake i lepe biti zdrav, nego biti bolestan. Cad biramo voe, opet je pametno birati prema brzini kojom uneto voe podie nivo eera u krvi. Posebno obratite panju na glikemijski indeks veoma omiljene poslastice, a zapravo povra 8 lubenice0 #ad pomislite ta radimo svom organizmu kad uvee nakon dobre veere pojedemo par velikih komada ovog slatkog otrova. DOAK - 5J;CK!;B#C; >renje Dinje 5rejpfrut Fljive Bagode ;(1KC# $$ $$ $4 *$ *$

41

Cruke Babuke Ireskve Pomorande Civi !ango Cajsije Ianane #uvo groSe nanas 1inje Jubenice

*3 *2 6* 6* 4$ 44 4E 3$ 34 33 36 E$ 0000

;dealno vreme za ovaj medjuobrok je izmedju )3 i )2 asova po zimskom raunanju vremena, odnosno izmedju )E i )& asova po letnjem raunanju. :@N@RA G )oin#e odmor ,vee zapoinje period odmora organizma, uveliko se sniava nivo kortizola, hormona budnosti, nivo insulina je nizak, poveano je luenje nekih digestivnih enzima. ;dealna hrana za veeru je izbor lakih proteina i salate .kao i nekih povra, koja nisu skrobna/, kao izvor vlakana.. Poinje period regeneracije elija i stvaranje novih elija. ;muni sistem se aktivira i zahuktava. Deernji obrok treba da bude lagan, jer na organizam nema mogunost da se bori sa tekom ili obilnom hranom koju pojedemo uvee. Ovo je vreme za unos vlakana .koji e nas zasititi u toku itave noi/ i polinezasienih masnih kiselina .masne ribe, kao to su skua, losos, tuna i druge/, obavezno ih treba jesti sa sezonskim salatama prelivenim hladnocedjenim uljima, koja su bogata polinezasicenim masnoama. 1rugi izbor, isto tako dobar za veeru je sledei' grilovana piletinaGuretina, teletina, tunjevina ili kuvana jaja .samo belanca/ i mladi sir sa izborom od dve ili vie svee salate, zainjenih balzamikom i hladnocedjenim uljima. Coliko je preskakanje doruka odluujue za pojavu brojnih metabolikih poremeaja u organizmu, toliko je akcentovanje na veeri odluujue za neuspeh mnogih dijeta, kao i za nastanak telesne figure koja ne odgovara naoj bazinoj konstituciji .uveanje stomaka, zadnjice, jahae pantalone, uveanje gornjeg dela ruku kod ena itd/.

42

;dealno vreme za veeru je oko )& asova, mada su mogua i vea odstupanja na kasnije vreme, jedino treba voditi rauna da vreme izmedju veere i zaspivanja ne bude krae od $ sata, jer se u snu usporava metabolizam, mnogi enzimi skoro prestaju da se lue i sva hrana ostaje nesvarena dugo vremena, ovo dovodi do taloenja potkonih masnoa, ali i ozbiljnih oboljenja nakon dugogodinjih greaka u ishrani. P";!K"; BKJOD(;C 7 DK:K",'

)/ >unjevina sa meavinom salata .hrastov list, zelena salata, radi, malo rukole, salatu preliti balzamikom, uljem i bosiljkom/ $/ "iba osli fileti, brokoli zainjeni samo sa malo belog luka, salata od blitve */ 5rilovano belo meso .pilee ili uree/, meavina salata, rendana argarepa 6/ Pilea salata sa avokadom .ili dinjom/, belo meso zaliti sokom limuna .veoma je ukusno i kad se zalije sokom od pomorande/, posoliti i pobiberiti, ispei na grilu ili u tiganju, ohladiti i isei na tanke renjeve, zelenu salatu oprati i isei na manje komade, dodati mladi luk iseen na kolutie, i krike paradajza, malo iseene ljute papriice, dodati malo avokada ili dinje, koju u manjim koliinama moemo jesti u veernjim satima/ 4/ "iba list u pomorandinom soku, meavina salata .filete lista ispei i preliti sa sokom od pomorande, dodati malo soli, na laganoj vatri prodinstati jo E2 minuta, servirati sa meavinom salata/ 3/ Iurger od mlevenog mesa .uretina, piletina ili junetina/. !leveno meso se posoli, pobiberi, doda se malo kisele vode da postane rastresito. "uke se premau uljem, formira se pljeskavica i tako se pri. #ve salate su odlian prilog. E/ 5rilovano povre .plavi patlidan, prokelj, paprika itd/, mladi neslan sir Primer kako se pravi izuzetno zdrava meavina salata ' 7elena salata, hrastov list .crveni i zeleni/, endivija, radi crveni, rukola 8 operu se dobro, ocede, pomeaju i ostave u istoj najlon kesi u friideru. Ovako mogu da stoje do *-6 dana i da ostanu svee. , iniju se stavi odgovarajua koliina salate, prelije se sa balzamikom, hladno cedjenim uljem i bosiljkom, doda se V kaiice senfa, malo bibera, nekoliko eri paradajza preseenih na pola, nekoliko kockica avokada, pola ake semenki od suncokreta, bundeve i sitno seckan beli luk, pola do jednog ena. #alata izgleda izvanredno i takav joj je i ukus, a pri tom predstavlja najzdraviji mogui obrok. , ovako spremljenu salatu mogu se dodavati razne namirnice, kao to su kuvana jaja, tunjevina iz konzerve, seena piletina, uretina, riba list ili osli ili neke vrste mladih sireva.

43

ko uvee pojedemo sendvi, picu ili testeninu, dodali smo nekoliko masnih klobuka na na stomak, zadnjicu, butine itd. (eki ljudi poseduju metabolizam koji moe veoma dugo tolerisati razne greke u ishrani. !nogi mladii i devojke esto dodaju veernjem ugljenohidratnom obroku i koka kolu ili mleko u neogranienim koliinama. Pri tom mnogi izgledaju ak i dobro. ,vek se setite reenice jednog uvenog fiziologa' telo pamti0 ;zgledaemo dobro i oseaemo se zdravo sve do jednog momenta. taj momenat se bez izuzetka pojavi svakome ko je dugo greio u izboru hrane i vremenu obroka. 1eklaracije, odnosno nalepnice na pojedinim namirnicama su ture ili napisane neverovatno malim fontovima, za koje su ponekad potrebna pomagala i najotrijem oku. Proitajte svaku deklaraciju, to je od ogromnog znaaja, recimo, na mnogim proizvodima emo videti da imaju u svom sastavu mleko u prahu 8 tost hleb, dvopek, integralni biskviti, supe iz kesice, biljni lag, jogurt itd... ovo tada nije dobra namirnica za sve one koji imaju intoleranciju na kravlje mleko, a ova intolerancija je najea u naoj praksi. Ovde ak i ne spominjemo emulgatore i pojaivae ukusa, kao ni ostale hidrogenizovane biljne masnoe, to sve skupa uopte nije poeljno u ishrani0 7a poboljanje imunog sistema, birajte biljne ajeve, koji su bazni, a ne vone ili crne, koji su kiseli, obavezno dodajte sok od limuna .koji ostavlja bazni trag kao to je reeno/. #uve smokve, suene masline, rendan celer, maslinovo ulje, sve perun, paradajz, krastavac, plavi patlidan, brokoli, kupus, argarepa, crni i beli luk, jabuke, lubenice, kajsije, kupine, ribizle, to su samo neke od namirnica koje nam pomau u borbi protiv infekcija. Ono to nam odmae je sledee' pivo, coca cola, kikiriki, orasi, kafa, eer, okolada, keap, majonez, brusnice, borovnice, kukuruz, soivo, ljive, kakao, senf i drugo. ;ako i danas postoje burne rasprave u vezi sa znaajem holesterola u nastanku sranih bolesti, medicinski strunjaci sve vie dolaze do saznanja da ba nije lako optuiti holesterol za srane probleme savremenog oveka. "ezultati mnogih savremenih studija su i dalje nedosledni i zbunjujui. 5ta #e ho"estero"9 Molesterol je alkohol velike molekulske teine, koji se proizvodi u jetri i nekim elijama u organizmu. 7naaj ovog jedinjenja je veoma veliki za ivot oveka, a najbitnije uloge holesterola su sledee'

44

-obezbedjivanje integriteta elijskog zida i stabilnost svih elija u organizmu -on je prekursor kortikosterida, odnosno od njega se dalje sintetiu hormoni koji nam omoguavaju ivot i funkionisanje u stresnim situacijama, kao i prekursor testosterona, estrogena i progesterona, najvanijih hormona u reprodukciji i vitalnosti. -holesterol je prekursor vitamina 1, vitamina rastvorljivog u mastima, neophodnog u zatiti nervnog sistema, odravanju zdravih kostiju i miinog tonusa, vitamin 1 uestvuje u proizvodnji insulina, metabolizmu minerala i u imunom odgovoru organizma. Cliniki je dokazano je da vitamin 1 spreava nastanak karcinoma pankreasa, debelog creva i dojke, ali i drugih maligniteta. -une soli, koje omoguavaju varenje masti, napravljene su od holesterola -holesterol je neophodan za modanu aktivnost, jer serotoninski receptori u mozgu ne funkcioniu bez njega. -majino mleko sadri visok nivo holesterola, jer je on, zajedno sa zasienim masnoama iz mleka od vitalnog znaaja za rast bebe i razvoj mozga. 5lavni razlog zato je ogroman akcenat stavljen na znaaj holesterola je njegova potencijalna uloga u razvoju koronarne - srane bolesti, iako je podjednak broj studija koje pokazuju da ne postoji korelacija izmedju nivoa holesterola i kardiovaskularnih. Ftavie, utvrdjeno je da znaajan rizik od nastanka koronarne bolesti postoji i kod starijih osoba koje imaju normalne ili niske vrednosti ukupnog holesterola. # druge strane, u mnogim zemljama zapadne Kvrope se svim mukarcima, starijim od 44 godina prepisuje jedan od registrovanih statina, odnosno lekova koji sniavaju vrednosti holesterola i ovo se smatra preventivom od nastanka sranih bolesti. Praenje pacijenata u Delikoj Iritaniji .studija je obuhvatila $%.4*3 ispitanika/, dovelo do saznanja da je procentulano manji broj obolelih od sranih bolesti u grupi koja redovno uzima statine, u odnosu na kontrolnu grupu,odnosno u odnosu na one koje ne piju statine. 7amerka koja je ubrzo usledila u britanskim i mnogim svetskim naunim krugovima je ozbiljno poljuljala znaaj rezultata ove studije. (aime, statistika je obuhvatila bukvalno sve ispitanike koji su podvrgnuti terapiji statinima, bez obzira kakve su vrednosti holesterola kod njih bile pre uspostavljanja terapije. >ako da se zapravo ne zna tano koliko se teapijom uticalo na faktore rizika, ak ni koliko je faktor rizika iznosio u itavoj grupi ispitanika.

45

Critiari terapije statinima esto pominju zahuktalu farmaceutsku industriju i fabrikovanje indikacija za primenu odredjenih lekova, pa je i ovakva kritika nala svoje mesto u tampi i strunim asopisima. 1anas se sve vie razmatra teorija da vrednost holesterola u krvi ne igra glavnu ulogu u nastanku sranog obolenja. #tudije koje su radjene proteklih godina, govore u prilog tome da je osnovni krivac za nastajanje plakova, odnosno naslaga u krvnim sudovima, zapaljenjski proces i sledstveno oteenje zidova krvnih sudova, kao posledica velikog unosa raznih eera. Pre svega unos brzih - prostih eera ili kako ih jo nazivamo 8 jednostavnih .slatkii, med, beli eer, uti eer, voe itd/ dovodi do poremeaja metabolizma u naem organizmu. ,nos ovih eera dovodi do poveane aktivnosti guterae, odnosno pankreasa i nakon kraeg ili dueg vremena, javlja se iscrpljenost ove vredne lezde. (ivo eera u krvi se podie i sve se tee vraa na normalnu vrednost. Poveanje eera u krvi dovodi po poveanja vrednosti J1J holesterola, poznatog kao lo holesterol. (edavno je otkriveno da se molekuli holesterola oteuju kad se izlau velikoj toploti i oksidaciji. Oksidacijski proces se odvija i u organizmu svakog oveka, ali i u prehrambenoj tehnologiji, naroito je visoka vrednost oksidisanog holesterola u mleku u prahu i jajima u prahu, kao i u namirnicama koje su dugo termiki obradjivane na visokim temperaturama .prenje u fritezi/. Ovo se takodje odnosi na hidrogenizovanje biljnih masnoa, a njih ima u skoro svakoj namirnici koju danas konzumiramo .margarin, biljni lag, biljni sir, grickalice, supe iz kese, pekarska peciva itd/. #vetski standardi daju preporuku da se mora smanjiti vrednost hidrogenizovanih biljnih masnoa u tehnoloki obradjenim namirnicama, na maksimum od $+. Cod nas se ova preporuka ne potuje, a teko da emo u prodavnici videti i jedan proizvod na ijoj deklaraciji stoji taan procenat ovih masnoa. Molesterol je bitan element u reparisanju, odnosno popravljanju oteenja elija usled raznih zapaljenja. On je stalno prisutan u cirkulaciji, a njegova se koncentracija naroito povea na mestu oteenja nekog tkiva, kao normalan zapaljenski odgovor organizma. ko se u organizmu stvara vea koliina oksidisane forme holesterola .usled uticaja slobodnih radikala/, ili se putem hrane unosi ova forma holesterola, umesto da holesterol ozdravljuje tkivo na mestu nekog zapaljenskog procesa, dolazi paradoksalno do oteenja tkiva. >ako se stvaraju i plakovi, odnosno naslage u krvnim sudovima, koje dalje kompromituju cirkulaciju. # druge strane, postoje brojni dokazi da takve oksidisane forme holesterola u mnogim tkivima dovode do pojave maligniteta usled oteenja elija. Molesterol je ipak samo jedan od markera za faktore rizika od nastajanja koronarne bolesti i sada se zna da normalne vrednosti holesterola u krvi

46

nikako ne znae smanjenje rizika od infarkta ili modanog udara. 7apravo, 1r 9hristie IallantNne, sa IaNlor 9ollege of !edicine je kardiolog sa najveim brojem objavljenih studija u kojima je glavni zakljuak da osobe koje su imale infarkt ili modani udar, ak u preko 4%+ sluajeva nisu uopte imale poviene vrednosti holesterola. 1anas je jo uvek nejasno u kojoj meri je ishrana bogata mastima dobra ili loa za organizam. Derovatno postoji veliki znaaj u genetskoj strukturi elija. Bedan od primera je sledei' stanovnici severnog dela ;ndije jedu u proseku hranu koja ima )E puta vie ivotinjskih masnoa, od one koju jedu stanovnici junih krajeva ;ndije, a u proseku imaju E puta manji broj obolelih od sranih bolesti. Prancuzi jedu hranu bogatu zasienim mastima, ukljuujui puter, jaja, sireve, digericu i ostalo, a ipak, u regionima gde se paja i guija digerica redovno konzumira, srani udar je zastupljen u 2% na )%%.%%% ljudi, za razliku od recimo *)4 na )%%.%%% ljudi u merici, gde je uvedeno sistemski smanjenje masnoa u svim prehrambenim proizvodima .uz napomenu da je opta gojaznost u # 1 rasla proporcionalno smanjenju masnoa u ishrani/. # druge strane, dokazano je da loe navike u ishrani, a pre svega preskakanje doruka i uzimanje grickalica izmedju obroka, direktno utiu na poveanje vrednosti loeg holesterola. ,jutro se u naem organizmu intenzivno izluuju enzimi koji pomau varenje masti. Ovo je idealno vreme da unosimo vie masnoa ivotinjskog porekla .jaja, sir, kajmak, unka itd/, jer se u jetri ba ujutro sintetie holesterol. Cada unesemo ivotinjske masnoe, mi jetri damo gorivo da ona sintetie vie M1J, odnosno dobrog holesterola, a kad njih ne unesemo, ona sintetie mnogo vie J1J, odnosno loeg holesterola. Ovo se dogadja usled strukturnih razlika u pogledu gustine lipoproteina, dobar holesterol ima veliku gustinu i jednostavno reeno, za stvaranje ovog oblika je potrebno masno gorivo, dok lo holesterol ima malu gustinu i lako se sintetie od bilo kakvog materijala. Osim ovoga, preskakanjem doruka, mi samo razdraujemo hormone, iji je nivo najvii ujutro .kortizol i insulin/, pa umesto da pomaemo stvaranje zatitnih materija u organizmu i da podiemo imunitet, mi dodatno remetimo ovaj proces i omoguavamo stvaranje masnih skladita u odredjenim delovima tela uz kompromitovanje imuniteta. (astali masni depoziti se kasnije teko uklanjaju, a aktivnost hormona koje lue ove masne elije raste i time dodatno remeti metabolizam. (a nivo holesterola se mora terapijski delovati, u smislu sniavanja ukupnih vrednosti, poveanja M1J vrednosti i smanjenja J1J vrednosti. #tatini su lek izbora kod visokih vrednosti holesterola, ali je preporuka da se pokua postii normalna vrednost prirodnim putem.

47

-Obavezno bi trebalo iskljuiti iz ishrane slatkie .i voe/ najmanje dva meseca. -,vesti doruak kao najznaajniji obrok. -Obavezno je uzdravanje od pia sa visokim procentom alkohola ili sa dodatkom eera i zasladjivaa. -#vesti na minimum uzimanje namirnica koje su bogate hidrogenizovanim masnoama, odnosno, izbaciti iz ishrane margarin, biljni lag, biljni sir itd. (i uz najbolji dijetetski reim, esto ipak nije mogue ove vrednosti pribliiti idealnim. (eophodno je odmah po dijagnostikovanju hiperholesterinemije uvesti program suplementacije, odnosno svaki pacijent bi trebalo da uzima odredjene prirodne preparate koji utiu na regulaciju metabolizma holesterola. Pre svega su tu preparati koji olakavaju jetri rad, delujui na izbacivanje toksina, zatim razni vitamini koji uestvuju u metabolizmu, aminokiseline koje omoguavaju stvaranje dodatne energije, minerali koji pomau enzimske aktivnosti i drugo. (a osnovu nivoa slobodnih radikala u krvi, vrednosti biohemijskih analiza i hematolokog profila, odredjuje se individualni reim, izbor i doziranje preparata. >erapija povienih vrednosti holesterola podrazumeva pravilnu kombinaciju preparata kao to su Omega *, K vitamina, 9 vitamina, selena, grupe drugih antioksidanata, aminokiseline i drugo. Obavezna je vea fizika aktivnost, jer uz dijetetski reim i suplementaciju, a bez poveane fizike aktivnosti, rezultati mogu biti skromni. Irzi hod je najbolji vid fizike aktivnosti. Hene bi trebalo da imaju 6 sata nedeljno fiziku aktivnost, a mukarci * sata. "egulaciju vrednosti holesterola moemo oekivati ve za tri meseca. Prvog meseca najee se vrednost smanji za jednu jedinicu .ukoliko je na pr. ukupni holesterol E.4 mmolGJ, on nakon jednog meseca ispravnog reima moe iznositi 3.4 mmolGJ/. Odnos M1J i J1J sporije e se regulisati, ali pri ispravnom reimu, ve za 6 do 4 meseci, ovaj odnos moe biti idealan. #vetska 7dravstvena Organizacija je promenila stav prema vrednostima holesterola i ranije postavljenu donju granicu od 4.$% mmolGJ je spustila na 6.4, pa se svaka vrednost preko ove smatra loim nalazom.

48

Iiohemijske laboratorije i dalje prikazuju ranije zadate referentne vrednosti, ali ove reference oigledno moramo shvatiti kao zastarele. #ama vrednost holesterola nema naroito veliki znaaj u odredjivanju faktora rizika za nastanak bolesti bez odredjivanja vrednosti slobodnih radikala i creaktivnog proteina u krvi. (aravno, dodatno odredjivanje i biokapaciteta krvne plazme da prirodno neutralie slobodne radikale, visoko reaktivne partikule koje razaraju nae elije, je od velikog dijagnostiko 8 prognostikog znaaja. (ove preporuke za kvalitet sistematskih pregleda podrazumevaju da se uvede obavezno odredjivanje slobodnih radikala, a definitivno, mi bez saznanja o ovim vrednostima, ne bismo smeli da uzimamo nijedan vitamin, a kamoli ozbiljne antioksidativne preparate i sportske suplemente. ko uzimamo preparate, a ne znamo nivo slobodnih radikala niti na biokapacitet plazme za njihovu neutralizaciju, najverovatnije emo vie nakoditi, nego pomoi naem organizmu. Ne%to o %e1eru$ ma"o o %e1erno# (o"esti Feerna bolest je poremeaj metabolizma koji karakterie dugotrajno poveanje eera u krvi, a nastaje usled poremeaja luenja hormona insulina. De je reeno da je insulin veoma vaan hormon koji se proizvodi u pankreasu, u takozvanim beta elijama. On ima ulogu kljua za proputanje eera u sve nae elije. Cad postoji eerna bolest, to znai da guteraa ne moe da proizvede dovoljno insulina koji bi omoguio da sav eer koji unesemo hranom, predje iz krvi u miie i druge elije koje prave energiju. Cad ovaj eer ne moe da predje u elije i da se pretvori u energiju, nakuplja se u krvi. Prvi simptom oboljenja je povien nivo eera u krvi, a nakon dueg vremena, neminovno nastaju oteenja na nervima, onom dnu, u bubrezima, krvnim sudovima itd. 1a bi ljudsko telo normalno funkcionisalo, potrebna mu je energija. 7a proizvodnju energije telu je potrebna hrana. Knergiju ljudsko telo proizvodi u elijama. 7a stvaranje energije potrebni su ugljeni hidrati, masti i belanevine .proteini/. ,gljeni hidrati su najbolji izvor energije za organizam. ;zvor ugljenih hidrata su namirnice kao to su brano, pirina, razna skrobna povra, voe, razne eere i drugo. 5lukoza je osnovni izvor energije za ljudsko telo. Ona je uskladitena u jetri i miiima u obliku supstance koju nazivamo glikogen, a koji slui kao Wrezerva energijeW.

49

5lukoza u krv dolazi iz hrane .od ugljenih hidrata/ i iz jetre .rezerva glukoze iz glikogena/. Osim to skladiti. jetra proizvodi male koliine eera .proces proizvodnje naziva se glukoneogeneza/. (akon obroka, ugljeni hidrati iz sistema za varenje ulaze u krv, a putem krvi odlaze do elija. (ekim elijama .miine i masne elije/ je potrebna pomo da bi primile eer iz krvi i iskoristile ga za stvaranje energije. Betri je takodje potrebna pomo za proces skladitenja eera u obliku koji se zove glikogen. ;nsulin, hormon pankreasa slui kao klju koji otvara ova pomona vrata i omoguuje eeru iz krvi da uSe u elije. Aelije prave energiju za svoj rad od eera koji je pomou insulina uao u njih i ovaj proces smanjuje nivo eera u krvi, vraajui ga na normalne vrednosti. #vaki unos hrane podie nivo eera u krvi, zatim sledi izluivanje insulina kao medijatora procesa iskoritavanja eera, s druge strane fizika aktivnost smanjuje nivo eera. #tres podie nivo eera, a alkoholna pia sniavaju nivo eera, odnosno glukoze u krvi. 8a%to )osta#emo !"u)i kad #edemo s"atki%e9 Deoma poznati britanski naunik Patrick Molford je objavio na desetine strunih tekstova o veoma loem uticaju takozvanih brzih eera u ishrani .beli i uti eer, med, kolai, rafinisane cerealije 8 musli sa dodatkom meda, eera ili voa itd/. Bedna velika studija u Delikoj Iritaniji, radjena na nekoliko hiljada dece kolskog uzrasta je pokazala da je u grupi dece koja nekontrolisano jedu slatkie i sve vrste brzih eera, u proseku nivo inteligencije nii za $4 poena .ovo je stvarno veoma lo rezultat000/ 1okazano je da se pri dugotrajnoj i obilnoj konzumaciji slatkia, kod ljudi u mozgu, tanije u sinapsama koje omoguavaju komunikaciju izmedju modanih elija .time ostvarujui misaone procese/, pojavljuje takozvani cross-linking fenomen. Feer u krvi prolazi modanu barijeru, vezuje se za belanevine sinaptikih veza .komunikacionih kanala/, a novonastala veza se zove proteoglikan. Dremenom se stvara pauinasta materija izmedju vie sinapsi, belanevinasti put postaje zadebljan, modani impuls spor, a sve to usporava misaone tokove, smanjuje inteligenciju i dovodi do rane demencije.

50

1okazano je da se demencija javlja mnogo ranije kod ljudi koji konzumiraju vee koliine eera, a u skoro 4%+ se javlja i upadljivo smanjenje inteligencije, a sama izjava dr peter "ogersa, psihologa sa univerziteta u Iristolu dobija sve vie smisla 8 eer pri mozak0 Profesor 5erald "eaven sa univerziteta #tanford u Californiji je doao do rezultata koji daju veoma mrane prognoze. (aime, $4+ zdravih ljudi u proseku imaju neki oblik poremeaja aktivnosti insulina, upravo zbog nekontrolisane upotrebe slatkia. Ovo je ujedno i procenat faktora rizika za nastanak ozbiljnog poremeaja metabolizma eera. 7nai, svaki 6-ti potpuno zdrav ovek ima rizik da razvije ozbiljna oteenja organizma usled koritenja hrane koja sadri proste eere. Poremeaj metabolizma eera je prozvan i kao jedan od uzronika nastanka ili pogoranja mnogih psihijatrijskih bolesti, od depresije do shizofrenije. 1r 9arl Pfeiffer, osniva centra za istraivanje mozga u Prinstaunu, je dokazao da je poremeaj metabolizma eera uzrok za nestabilnost pacijenata obolelih od shizofrenije. Conzumacija eera pogorava bolest do te mere, da terapija postaje nedovoljna. 1ovodi do agresivnog ponaanja, fobija, psihotinih kriza i samoubilakih istupa. ;z ovog razloga je, na na poslednjem svetskom kongresu psihijatara, dato saoptenje da je upotreba eera u ishrani izuzetno loa za mentalne funkcije i apsolutno zabranjena kod svih pacijenata koji imaju neki psihijatrijski poremeaj. Jeenje depresije okoladom i tortom je siguran put u jo veu depresiju000 Poznato je da eer u ishrani troi nae vitaminske rezerve i dovodi organizam u stanje razliitih avitaminoza. Bedna kaiica eera je ve dovoljna da iskoristi nau I vitaminsku rezervu u procesu metabolizma, pa ovi vitamini brzo postaju deficitarni. Oni su izuzetno znaajni za nervne aktivnosti, njihovo smanjenje remeti modane aktivnosti. 9oca 9ola ima u svom sadraju rafinisani kukuruzni sirup kao zasladjiva. merikanci su jo pre nekoliko godina dokazali direktnu povezanost izmedju ovog eera i nastanka visokog holesterola. Companija je zato pokuala da dizajnira nov oblik 8 zero i predstavi ga kao veoma zdravu varijantu. (a alost, dodati aspartam je uzrokovao pojavu nekoliko hiljada novih dijabetiara u deijem uzrastu u merici. (akon podizanja ozbiljne tube i suoena sa ogromnom odtetom, kompanija je ponovo promenila formulaciju i sad se priprema oblik sa zasladjivaem po imenu stevia. Pokuajte pronai podatak .bar na jednoj deklaraciji na flai/ koliko zapravo coca cola ima eera na ) litar0 Prema nezavisnim istraivakim centrima, poznato je da mala konzerva koka kole sadri ekvivalnet od &,4 kaiica rafinisanog eera. "aunajte dalje

51

sami0 #vaki put kad popijete malu konzervu koka kole, vi ste popili zapravo desetak kaiica rastopljenog eera u kafeinu. Cod nas se esto pije i preko ) litar ovog pia, znai, popili ste oko *% malih kaiica rastopljenog belog eera. 7nate li koliko je to u gramima= Odgovor je )4%0 ko popijemo $ litra koka kole, pojeli smo *%% grama rastopljenog eera, a da nismo ni pomenuli koliinu kofeina pri tom. Opasna posledica slatkih otrova je pojava eerne bolesti, a kod ljudi koji obole, postoji velika opasnost od oteenja perifernih nerava, ali i samog mozga. !edicinski naziv za eernu bolest je Wdiabetes mellitusW. >ermin WdiabetesW znai preterano mokrenje, a re WmellitusW znai med. , prolosti su doktori dijagnostikovali dijabetes probajui pacijentovu mokrau. #ladak ukus urina potvrSivao je dijagnozu. Sim)tomi di#a(etesa; esto i obilno mokrenje eS glad gubitak na teini umorGslabost zamagljen vid Ti)ovi di#a(etesa Postoje dve glavne kategorije dijabetesa' 1ijabetes tip ) se javlja u detinjstvu ili mladosti i insulin je neophodan u leenju. ;zazvan je aktivnou imunog sistema organizma koji unitava elije sopstvene guterae - koje proizvode insulin .beta elije/. 1ijabetes tip $ se obino polako razvija kod odraslih. (apreduje s vremenom. , poetku se moe leiti dijetom i vebom, a u kasnijoj fazi bolesti potrebno je uvesti u leenje tablete, pa insulinske injekcije.

52

(ajee su mnogobrojne greke u ishrani, stres i loe ivotne navike uzrok nastanka dijabetesa tip $. 1ugotrajan unos brzih eera .slatkii, voe, med/ ujutro i uvee, prekomerna teina, alkoholizam i stres ubrzavaju iscrpljivanje pankreasa, odnosno guterae i izazivaju nastanak eerne bolesti. "izik za pojavu eerne bolesti je naroito visok kod osoba koje imaju masne naslage u predelu struka i stomaka, visok pritisak i poviene masnoe u krvi. ko pri ovome postoji i istorija ove bolesti u porodici, rizik je ak nekoliko puta vei. !asne naslage na stomaku su biohemijski veoma aktivne. Ova masnoa lui razne supstance, koji su pravi takozvani hemijski medijatori za razvijanje upalnih procesa .9"P, ;J-3 itd, itd/. Cad se kae upalni proces, ovom prilikom se misli na razvoj patolokih promena na krvnim sudovima, u elijama, na ubrzano starenje, nastanak eerne bolesti, pojavu malignih bolesti 8 sve ovo, a i mnogo drugih pojava je rezultat zapaljenske reakcije u organizmu. #manjenje teine, a pre svega masnih naslaga na stomaku je od vitalnog znaaja za svakog ko ima ovaj problem. Preporuka je da nauimo da ne podleemo primamljivim ukusima slatkia. Oni nam svakako mogu nauditi mnogo vie nego to smo verovali do sada. Program Mrono ishrane je tako dizajniran da nikada ne dolazi do udnje za slatkim, takozvani sugar craving sNndrom se nee javiti ukoliko smo u regularnim razmacima imali prave obroke. Ova udnja se javlja u svakom sluaju zbog nepravilnih obroka, estog unosa slatkia, a naroito ukoliko jedemo uvee testo, hleb ili okoladu. !i pogreno verujemo da e nam u trenutku kad nam drhte ruke, ili se ponemo preznojavati, pomoi neki kolai, jer smo ubedjeni da nam je pao eer i da je to jedini nain da nam bude bolje. 7apravo smo novim uzimanjem eera, kolaa, meda itd u tom trenutku napravili pravu patnju za nau jetru i pankreas i pogorali smo metabolizam glukoze. ,vek moramo pomisliti na to ta radimo naem telu, pre svega mozgu, svaki put kad pojedemo neto slatko00

53